:: |
Autor |
Poruka |
Daca ~Žena Sanjicinog švalera~
|
Godine: 51
Datum registracije: 16 Apr 2004 Poruke: 2617 Mesto: Beograd
|
|
ZAMORENA PESMA
Oni koji imaju svet
Neka misle šta će s njim
Mi imamo samo reči
I divno smo se snašli u toj nemaštini
Utešno je biti zemlja
Ponosno je biti kamen
Premudro je biti vatra
Pobožno je biti ništa
Prljav od suviše opevane šume
Pesnik peva uprkos poeziji
Bez srca, bez nasilja i bez žara
Kao reč koja je prebolela muziku
Sloboda je zastarela
Moje pravo ime čeka da umrem
Ptico iza sunca usred rečenice
Kojom nasilnički ljubimo budućnost
Sve izgore; to je praznik
Poslušni pepeo
Brašno ništavila
Pretvara se
Iza mojih leđa u šugavog psa
Ispred mene u žar pticu
Govori mi istinu iza leđa
Grlice
Ti si pravi naglasak umrle nežnosti
Načini zoru od našeg umora
Miris je vreme koje je posedovao cvet
Al nereč kaže
kasno je
Necvet kaže
noć je
Neptica kaže
plam je
A je kažem nije
Na to ptica opsuje
Cvet kaže, to je pakao
Prava reč se još rodila nije.
|
|
|
|
|
|
Annabel_Lee ஐ NaUgHtGeLiC ஐ
|
Godine: 42
Datum registracije: 02 Feb 2005 Poruke: 30310
|
|
Pesma za moj 27. rodjendan
Vise mi nisu potrebne reci,treba mi
vreme,
Vreme je da sunce kaze koliko je sati;
Vreme je da cvet progovori,a usta
zaneme;
Ko lose zivi zar moze jasno zapevati!
Verovao sam u san i u nepogodu,
U dve noci bio zaljubljen nocu,
Dok jug i sever u istome plodu
Sazrevaju i cvokocu.
Sanjajuci ja sam sve praznike prespavao!
I grom je pripitomljen pevao u staklu.
Ne rekoh li:vatru vrati na mesto pravo,
A poljupcu je mesto u paklu.
I hlebovi se pod zemljom skoluju;
Ja bih se zeleo na strani zla tuci;
Pa ipak,po milosti istorije,
Povracajuci i ja cu u raj uci.
Za prijatelje proglasio sam hulje,
Zaljubljene u sve sto peva i skodi.
Dok mi zvezde kolena ne nazulje,
Molicu se poboznoj vodi.
|
_________________ ƸӜƷ Tread softly because you tread on my dreams ƸӜƷ |
|
|
|
|
Annabel_Lee ஐ NaUgHtGeLiC ஐ
|
Godine: 42
Datum registracije: 02 Feb 2005 Poruke: 30310
|
|
Dok budes pevao
Dok budes pevao ko ce
Tvoje breme da nosi
Dok jedini prkosis
Siromastvu jasnoce
U susret jetkom vocu
I podsmesljivoj rosi
Dok budes pevao ko ce
Tvoje breme da nosi
Putuj pevaj prkosi
Samo te pesma hoce
I noc se tobom ponosi
Ali dok budes pevao ko ce
Tvoje breme da nosi.
|
_________________ ƸӜƷ Tread softly because you tread on my dreams ƸӜƷ |
|
|
|
|
Annabel_Lee ஐ NaUgHtGeLiC ஐ
|
Godine: 42
Datum registracije: 02 Feb 2005 Poruke: 30310
|
|
Prva ljubavna pesma
Zudim noc lepu kad se sanja
i reci tihe ko bez moci
drhte od snova i zvezdanja
zbog nje kraj mene u toj noci.
I dokle mesec kao zlatno
gnezdo u cvetnom granju blista
a casi slatko nepovratno
klize ko kaplje rose sa lista.
Izneo bih joj svoje srce
i svoju radost i svoju tugu
na dlanu sto sni milovanje
ko toplo srce neznu drugu.
I srce bih joj otvorio
da od neznosti uzdrhte dani
i njen bi lepi pogled bio
u mraku vodoskok zvezdani.
|
_________________ ƸӜƷ Tread softly because you tread on my dreams ƸӜƷ |
|
|
|
|
Annabel_Lee ஐ NaUgHtGeLiC ஐ
|
Godine: 42
Datum registracije: 02 Feb 2005 Poruke: 30310
|
|
Svest o zaboravu
Nada je baksuz. Vecna noc u krvi
izmisljenom oku slepim zidom preti.
O vatro tamna iza sebe, ko prvi
da ljubim tako ljubim, ne mogu da se setim.
Zar znam sta sam znao zar znam sta cu znati:
skelet usamljeni izgubljeno ime
divno uskladjene s prazninom sto pamti
jalovost cveta i jalovost zime.
Ja sam zabrinuti ljubavnik tog cveta
sto mami iz mene to sunce i prazninu
pretvara u slavuja, kad razlicit od sveta
predeo me tace i pretvori u prasinu.
|
_________________ ƸӜƷ Tread softly because you tread on my dreams ƸӜƷ |
|
|
|
|
Annabel_Lee ஐ NaUgHtGeLiC ஐ
|
Godine: 42
Datum registracije: 02 Feb 2005 Poruke: 30310
|
|
Kritika metafore
Dve reci tek da se kazu dodirnu se
I ispare u nepoznato znacenje
Koje s njima nikakve veze nema
Jer u glavi postoji jedna jedina rec
A pesma se pise samo zato
Da ta rec ne bi morala da se kaze
Tako reci jedna drugu uce
Tako reci jedna drugu izmisljaju
Tako reci jedna drugu na zlo navode
I pesma je niz oslepljenih reci
Ali je ljubav njihova sasvim ocigledna
One zive na racun tvoje komotnosti
Sve su lepse sto si nemocniji
A kad iscrpes sve svoje snage kad umres
Ljudi kazu:bogamu kakve je taj pesme pisao
I niko ne sumnja u rec koju nisi rekao.
|
_________________ ƸӜƷ Tread softly because you tread on my dreams ƸӜƷ |
|
|
|
|
Annabel_Lee ஐ NaUgHtGeLiC ஐ
|
Godine: 42
Datum registracije: 02 Feb 2005 Poruke: 30310
|
|
Prijatelju putniku
Kroz tudje srce vodi pravi put
Ko drugacije putuje nailazi na tamu
O dokle li ce tuzan stici
Taj sto vise nema sta da kaze
Uzalud ucene vatre s visoka cela
Slepac zna kraci put do zore
I predeli nepokretni kao nada
Sricu svoje ime na njegovoj usni
|
_________________ ƸӜƷ Tread softly because you tread on my dreams ƸӜƷ |
|
|
|
|
Annabel_Lee ஐ NaUgHtGeLiC ஐ
|
Godine: 42
Datum registracije: 02 Feb 2005 Poruke: 30310
|
|
Epitaf
Ubi me prejaka rec
|
_________________ ƸӜƷ Tread softly because you tread on my dreams ƸӜƷ |
|
|
|
|
dreamwalker *dragancee*
|
Datum registracije: 06 Apr 2007 Poruke: 10118 Mesto: * in the dream *
|
|
BRANKO MILJKOVIĆ
Došao je na svet u osmom mesecu trudnoće "trljanjem" koje je jedva preživeo. Neki govore da je prilikom tog rituala i nastale hipoksije i traume došlo do poremećaja osetljivih moždanih struktura čime se objašnjava genije u ovom čoveku. Njegov otac služio je vojsku u Splitu i tamo upoznao devojku srpkinju iz Dalmacije. Kako se tvrdi, devojka je, sa svojom majkom, u trudnoći pošla da traži svog čoveka po Zaplanju gde su je takvu dosta loše dočekali. Kao neželjeno dete, Branko je imao izrazitu potrebu da bude shvaćen, prihvaćen i voljen. Još u ranom detinjstvu pokazivao je interesovanje za knjigu, a najviše ga je privlačila filosofija, pa bi često bio zatečen kako uči razne citate velikih sofista. Rano je počeo da misli o smislu života i smrti, provodeći dosta vremena u kontemplaciji da bi kasnije, u četrnaestoj godini, počeo da piše svoja prva zapažanja i ideje. Kada je upisao Višu mešovitu gimnaziju u Nišu privukao je veliku pažnju kako vršnjaka tako i profesora koji su već tada u njemu nazirali veliki um. Negde u sedamnaestoj godini prvi put izdaje svoje pesme u Niškim listovima, a u isto vreme i gradi svoj prepoznatljiv, karakterističan izgled čoveka u crnom mantilu, crne masne, šešira širokog oboda, bez obzira na vremenske prilike, "navučenog na oči". Još u to vreme govorio je naročito ozbiljno i u svakoj prilici, bez obzira da li je u društvu devojaka i prijatelja ili kakvih najuglednijih ljudi, pokušavao da pokaže svoje znanje i biranim rečima impresionira publiku. 1953. odlazi u Beograd maksimalno se posvetivši filosofiji i poeziji. Već sa prvom zbirkom pesama "Uzalud je budim" dobija izuzetno povoljne kritike i uvršćuje se u najuglednije srpske pesnike. Ipak, njegova skonost ka boemiji činila je često da bez nekog naročitog razloga, tako pripit, omalovažava i ismeva kolege koje mu se zateknu u prilici, da bi se ujutro redovno izvinjavao svima koje je u noći povredio. Često bi dobijao batine od uličnih huligana sa kojima je imao česte svađe kad bi se vraćao iz neke kafane. Uživao je u piću i ženama. Kažu da je njegovom odlasku iz Beograda u Zagreb bila svađa sa Oskarom Davičom oko jedne devojke. U vreme odlaska u Zagreb, Branko govori u pismima prijateljima o nezadovoljstvu i razočaranju koje ga tišti, a tako i gnevu koji oseća prema beogradskim pesničkim i političkim krugovima. Postavlja se pitanje da li je to neraspoloženje, depresija i jasno izražene sklonosti ka samopovređivanju na javnim mestima uticalo na moguću priliku da se Branko iz nekog razloga "skloni sa scene života". On je u noći između 11. i 12. februara 1961. godine nađen obešen u šumi na zagrebačkoj periferiji, a taj je slučaj hrvatska milicija proglasila klasičnim suicidom.
Branko Miljković je pre svega misaoni pesnik. Čega god da se dotakne kao teme pevanja, prožme ga refleksijom. Nema žene, erosa, ljubavi - nema ni ljubavnih pesama. Pesnik obuzet smrću, prazninom i ništavilom. A njih prevazilazi baš poezijom - ona je ispunjavanje praznine. Drugi razlog nepevanja o ljubavi prema ženi leži u pesnikovoj prirodi: on je introverni tip modernog pesnika koji je okrenut poeziji, dakle sebi.
|
|
|
|
|
|
PseudoAna Početnik Domaćeg.de
|
Datum registracije: 10 Sep 2011 Poruke: 8
|
|
Гроб пријатеља
Лежиш у тамној и дубокој
пукотини у времену
Прстима узимам обалу
(нема те међу прстима)
Дрво и његова ноћ
чекају те на обали две зелене вечности
Твој глас сања нешто тешко
у дну камена
Лежиш у тамној и дубокој
пукотини у времену.
|
|
|
|
|
|
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|