Francuska

Charmed · Malo ~ mače ~

Тежак пораз француских витезова у бици код Кресија

У Јулу 1346. Едвард III се искрцава у Нормандији и одлучује да крене према северу и да уништава успут. Сматрао је да не може држати територију. Филип VI Валоа је кренуо са великом војском да га заустави. Развија се велика битка код Кресија 1346. Много већа француска војска је нападала енглеске и велшке стрелце. Сви француски напади су одбијени са тешким губицима на француској страни. Енглески врло дуги лукови показали су се као разарајуће оружје, јер су пробијали скоро све оклопе. Енглеска војска је комбинирала стрелце врло дугих лукова са другим професионалним оружаним формацијама.Битка код Кресија била је тежак пораз за Французе, а битка по себи представља почетак краја витезова и почетак модерних концепата ратовања.

Едвард III је наставио без отпора према северу, где опседа Кале, кога и заузима 1347. Исте године Енглези побеђују Шкоте и заробљавају краља Давида II , па тиме смањује шкотску опасност.

Појава куге 1348

Куга је харала целом Европом 1348. па је и Енглеска спречена да финанцира или води рат . Кугу су тада звали Црна Смрт. У Француској умире Филип VI Валоа, а на власт долази краљ Јован II Добри.

У Бретањи су се наставили спорадични сукоби као витешка Битка Тридесеторице 1351., у којој је 30 француских витезова победило 30 енглеских витезова. У складу са традицијом Французи су тражили откуп за побеђене противнике. После Црне Смрти (куге) Енглеска се успела финанцијски опоравити.

Заробљен француски краљ Јован II Добри у бици код Поатјеа

Син Едварда III Едвард Црни Принц започео је инвазију из Гаскоње 1356. и побеђује у бици код Поатјеа. Енглески стрелци понављају исту тактику као у бици код Кресија. Гаскоњски племић Каптал де Бух је предводио напад са стране, у коме заробљава новог француског краља Јована II Доброг и много племића.

Јован II Добри потписује мир са Едвардом, а у његову одсуству власт се распада. Одредили су да откуп за краља Јована II Доброг буде 2 милиона тадашњих новчаних јединица, а Јован II Добри сматра да он вреди много више, па откупна цена постаје 4 милиона .

Други Лондонски споразум 1356.

Склапа се Други Лондонски споразум 1356, по коме чланови краљевске породице Валоа требају бити таоци у Лондону, док се не исплати 4 милиона откупа. Краљ Јован II Добри се може вратити за то време да скупи откуп. Француска је по споразуму добила Аквитанију, велико југозападно подручје Француске са градовима Бордо и Поатје.

Краљевски таоци су били слободни да се крећу около, па су побегли у Француску. Јован II Добри је био "добар" и витешки краљ па се сам враћа у Енглеску, јер је држао до своје речи и части. Јован Добри је умро у Енглеској као заробљеник 1364., а Енглези су му мртвом указали велику почаст витешком церемонијом.

Сељачка побуна у Француској 1358.

У Француској избија 1358. побуна сељака Жакерија. Избија делом због осиромашења сељака током рата, а делом због мржње према локалном племству. Почели су у Бовеу, северно од Париза, па су се раширили. Уништили су многе дворце и побили су много племића, али су сами били поражени крајем лета.

Едвард III напада Француску, надајући се да ће искористити незадовољство и домоћи се трона. Међутим унаточ слабом француском отпору не успева да освоји ни Париз ни Рејмс. Склапа се споразум у Бретањи 1360. по коме се Едвард III одриче француског трона, али повећава енглеску територију у Аквитанији, а и Кале постаје енглески. У ствари Едвард се никад не одриче француског трона, а Карло V Мудри ће му одузети територије чим постане краљ.

Пола француских вазала постали су енглески савезници, што је била очита предност уједињене Енглеске против општенито разједињене Француске пуне вазалних територија.

Француска победа под Карлом V Мудрим 1370-1400

Карло V Мудри

Током владавине Карла V Мудрог Енглеска се константно повлачи. Иако у Бретањи побеђује енглески кандидат за престо Иван V Бретањски, Француска не трпи штету јер се Иван V Бретањски мири са Французима, а бретањски комадант Бертран ду Гесклин прелази на страну Карла Мудрог и постаје један од најбољих француских генерала.

Едвард Црни Принц је заузет ратом у Шпанији од 1366. Хенри II Кастиљски долази на власт 1370. свргавајући рођаке Едварда Црног Принца. Осинм тога Хенри II Кастиљски проглашава рат Енглеској и Португалу.

Црни принц

Едвард Црни Принц

Едвард Црни Принц је био најбољи комадант тога доба и као велики иноватор у техници ратовања и као комадант обране Аквитаније. Бољи је био од свих француских комаданата.. Међутим само после две године рата у Француској разрешују га дужности делом због финанцијских проблема јер је увукао Енглеску у велики дуг, делом због бруталности, особито у опсади Лиможа 1370., а делом захваљујући старости.

Бертран ду Гесклин и успешна фабијанска тактика француске војске

Црни Принц је разрешен дужности па је Французима много лакше. Од 1370. Французи успевају на много места да потисну Енглезе избегавајући велике одлучне битке. Француска је била велика да би је нетко лако освојио и држао. Што би Енглези више освојили требало им је више војске за држање запоседнутог и тиме би им се смањивала ударна моћ.

Бертран ду Гесклин је до своје смрти 1380. тако освајао град за градом Аквитаније, укључујући Поатје 1372 и Бержерак 1377. Бертран ду Гесклин је саветовао Карла V Мудрог да избегава битке са Енглезима, а сам је био веома успешан у фабијанској тактици. Борио се само у две велике битке и обе је изгубио и био заробљен.

Бертран ду Гесклин је имао и среће јер су енглески комаданти након Црног Принца били више заинтересирани за своје послове ван Француске. Енглески одговор на фабијанску тактику биле се разарајући војни походи, али пошто нису успевали да навуку Бертрана ду Гесклина у отворену битку нису остваривали своје циљеве.

Charmed · Malo ~ mače ~

Енглески поморски пораз

Кастиљска и француска флота наносе врло тежак пораз енглеској морнарици у бици код Ла Рошела 1372. То утиче на смањење енглеске трговине и снабдевања, погоршавајући иначе тешку финанцијску ситуацију Енглеске.

Црни Принц умире 1376., а краљ Едвард III 1377, па малолетни Ричард II постаје краљ.

Енглеске победе под Хенриком V 1400-1429

Хенрик IV је планирао походе на Француску, али није успео, јер је кратко владао.

Француска 1428.

Грађански рат у Француској

У Француској влада Карло VI Луди, који је постао луд, па је избио сукоб тко ће владати у име њега лудог. Његов рођак Јован II Бургундијски и брат Луј Орлеански се боре и у том сукобу убијен је Луј Орлеански. Породица Армањак даље се бори против Јованa II Бургундијског. Обе стране у грађанском рату позивају 1410. Енглезе да им помогну.

Породица Армањак нуди 1414. енглеском краљу Хенрику V да ће вратити Енглеској границе из 1369. у замену за подршку у грађанском рату. Међутим Хенрик V тражи границе из 13. века.

Битка код Азенкура

Хенрикова армија се искрцала 13. августа 1415. године у северној Француској и опсела луку Харфлер. Опсада је трајала дуже него што је очекивано. Град се предао 22. септембра, али га енглеска армија није напустила до 8. октобра. Сезона за вођење кампање се ближила крају и енглеска армија је претрпела многе губитке због болести. Хенрик V је одлучио да премести већину своје армије (отприлике 9000 војника) до луке Кале, јединог енглеског утврђења у северној Француској, где би она могла да се поново снабде свим што је потребно за наставак кампање наредне године.

Док је трајала опсада Харфлера, Французи су успели да сакупе велику феудалну војску коју је Д'Албре умешно распоредио између Харфлера и Калеа, подражавајући енглеске маневре дуж реке Соме, онемогућавајући им да стигну до Калеа без упуштања у већи сукоб. Крајњи резултат је био тај да је Д'Албре натерао Хенрика да се упусти у битку код Азенкура коју је, с обзиром на стање његове армије, требао да избегне.

Енглези су имали 3 до 6 пута мање војника, али опет побеђују. Французи су претрили катастрофалан пораз изгубивши велики број војника.

Хенрик V осваја велики део Француске

После једне копнене и поморске победе над Французима током 1416., Хенрик V заузима велики део Нормандије укључујући и Руан 1419. и тиме враћајући Нормандију под енглеску власт после 200 година. Хенрик V прави савез са Јованom II Бургундијским. Јован II Бургундијски заузима Париз 1318. и убија противника Армагњака. Енглеска војска уништава из заседе 1420. велику француско-шкотску војску 30 километара од Ла Манша.

Хенрик V постаје регент Француске и наследник француског престола

Французи су били поражени и морали су прихватити неминовност. Уговором у Троју (1420.) Хенрик V прихваћен је од стране Француза као регент и наследник француског престола. Ово је потврђено његовим браком са Катарином Валоа, ћерком краља Карла VI Лудог. Истовремено се Карло VII Победник, син Карла VI Лудог лишава престола. Француска скупштина је потврдила тај уговор.

Хенрик V умире 1422. само два месеца пре Карла VI Лудог. После смрти Карла VI Лудог, Хенрик VI постаје краљ и Француске и Енглеске.

Победе Енглеза

Француска од 1429 до 1453

После смрти Хенрика V Енглези су наставили са победама. Француско-шкотска војска је поражена 1423 у битци код Кравана. Много већа Француско-шкотска армија од 16.000 војника поражена је 1424. од енглеско-бургундијске војске од 9.000 војника.Скоро сви Шкоти су изгинули у тој бици код Вернеја. И после те битке нема више значајнијег шкотског доприноса. Томас Ремпстоне са 600 војника успева 1426. растерати преко 10.000 Француза, који су га опседали.

Charmed · Malo ~ mače ~

Јованка Орлеанка

Енглези поново улазе у рат 1428. и опседају Орлеан. Нису имали довољно снага да заузму град, али и француске снаге су пасивне и ништа не чине да се реше опсаде. Јованка Орлеанка успева наговорити Карла VII Победника да је пошаље у Орлеан. Тврдила је да је добила божје визије и да јој божји глас говори да протера Енглезе. Она је успела подићи морал француске војске у Орлеану, тако да је присилила Енглезе да одустану од опсаде.

Инспирирани Јованком Орлеанком Французи заузимају неколико јаких енглеских упоришта у Лоари. После тога 8.000 француских војника у Патају побеђује 3.000 Енглеза. То је била прва велика француска копнена победа. То отвара пут за Карла VII да оде у Рејмс на крунисање за краља.

Јованку Орлеанку хватају Бургундинци 1430 и предају је Енглезима, који је убијају. Престало је француско напредовање и долазило је до преговора

Бургундија мења страну

Филип III Бургундијски мења страну 1435 и прелази на страну Француза. Потписује се споразум у Арасу и Париз је враћен француском краљу. Бургундија је желила да се шири у смеру Холандије.

Модернизација француске војске и државе

Карло VII Победник почиње са реорганизацијом војске и власти. Модернизира француску војску, тако што замењује феудално регрутовање професионалном стајаћом војском. Осим тога централизира француску државу.

Енглези су и даље били тактички супериорнији. Џон Талбот који се специјализирао за брзе нападе победио је у око 40 битака Французе. Енглези су били супериорнији у биткама. Французи зато понављају тактику избегавања великих битака, а с друге стране враћају град по град, јер Енглези нису могли држати под контролом тако велику земљу.

Французи заузимају Руан 1449, а Шербур, Бордо и Бајон 1451. Талбот је покушао да поврати под енглеску контролу Гаскоњу, али поражен је топовима у битци код Кастијона 1453. То је била задња битка Стогодишњег рата и прва битка у Европи у којој су топови одлучили исход битке.

Значај

Током стогодишњег рата начин ратовавања и оружја су се битно изменила. После овог рата више не вреди традиционални средњовековни начин ратовања.

Француска је имала 4 до 5 пута више становника, тако да је изгледало чудно зашто се рат тако дуго одужио.

Енглеска је била уједињена земља и поседовала је бољи финанцијски систем од Француске. Енглеско водство је због велшких и шкотских ратова створило добре концепте вођења рата. Едвард III је битно унапредио систем регрутовања, замењујући феудалну армију армијом плаћеном за походе ван земље. Поставили би се капетани, који би регрутовали војнике за своје јединице за одређени период. Тиме је Енглеска добила плаћену професионалну армију за ратове ван земље. То се показало много бољим од феудалне армије.

Француско витештво се заснивало на примату витеза, чији циљ је био оборити противничког витеза и онда тражити откуп.

Тактика Едварда III је била побити што више непријатеља. Енглески врло дуги лукови са стрелама показали су се као разарајуће оружје, јер су пробијали скоро све оклопе. Енглеске војске су комбинирале стрелце врло дугих лукова са другим оружаним формацијама. Та комбинација показивала се кобна за противничке француске, шкотске, велшке и фламанске војске.Често се дешавало да противник заврши са хиљадама што мртвих, што рањених, дока би Енглези завршавали са врло малим жртвама.

Величина Француске

Величина Француске спречавала је дугу или трајну окупацију. Енглези су имали нерешив проблем. Што би више заузели територије требало им је више гарнизона. То је умањивало ударну моћ енглеске војске. Током опсаде Орлеана енглеска војска око Орлеана имала је само 5.000 војника, што је било мање од оних које је опседала. Французима је само мало требало да поврате самопоуздање и исход је постао неминован.

Даље је крај савеза са Бургундијом значио крај енглеских напора у Француској, иако су у биткама били непобедиви.

Рат је разорио Француску, али је пробудио француски национализам. Стољетни рат је убрзао процес трансформације Француске из феудалне монархије у централизирану државу.

Оружја

Много новог оружја се појавило током стољетног рата. Најпознатији је велшки (или енглески) врло дуги лук. То није било ново оружје, али користило се на нови начин. Барут, пушке и топови играју значајну улогу од 1375. Последња битка Стогодишњег рата, битка код Кастиљона представља први сукоб у историји Европе, где је артиљерија одлучила победника.

Рат и друштво

Посљедица појаве нових оружја значи да племство више није одлучујући фактор рата. Сељаци наоружани врло дугим луком или ватреним оружјем могу доћи до моћи и престижа, прије резервисаног само за витезове, који носе оружје.

Стајаће војске

Састав војски се мења. Раније су то били феудалци, вазали, које би звали у војску њихови феудални господари, а који су могли и да се не одазову. Сад то постају војске плаћених војника.

При крају рата и Француска и Енглеска су могле да скупе довољно новца опорезивањем, да су створиле стајаће војске. То је било први пут у средњем веку, да се ствара стајаћа војска. Стајаћа војска, не само да је бранила краљевство од вањских напада, него је и штитила краља од унутрашњих претњи. То је био велики корак према новим облицима монархија и нација и тиме се разбија средњевековни ред.

Крај витезова

Код Француза је било битно да се ратује и да се умре на највитешкији могући начин. Витештво је било пиједестал. Енглези су заговарали да борба није витешка, јер противника има више, па се зато боре невитешки препуштајући прљави посао Велшанима. Французима је требало јако дуго док се нису почели борити мање витешки.

Енглези су полагали право на Француску круну све до 1801.

После стогодишњег рата Енглези су стално полагали право на француски трон, тако да су енглески краљеви све до 1801. носили поред осталог титулу краљева Француске.

(izvor Википедија)