Putopisci

Toplica Milan · Balkanska korida

Евлија Челебија

Рођен у Цариграду као Евли Ибн Дервиш Мехмет Зили 1611. године.Шегово дело СИЈАТХАТНАМЕ путопис од хиљаду страница (десет поглавља) у којој описује разне народе,земље,градове,
догађаје и све што је путник - писац обилазећи свет током 40 година видео(1640 - 1676).Не зна се тачно година његове смрти.
Челебију је 11 година подучавао очев пријатељ и мудри учитељ Евлија Мухамед - Ефендија,по коме је Челебија и добио име.Седам година је слушао предавања из теологије,учио арапски,персијски,грчки,латински и сиријски језик.Учио је калиографију и златарски занат.Дервиш Омер Пашаваја,мајстор музике пренео му је сва знања и умећа а куран је знао напамет,рецитовао је на свих седам арапских дијалеката.Био је обичан дворски чиновник на двору Мурата IV.Са 18 година истражио је родни Цариград са предграђима и околином а 1840.без очевог знања отишао у стару престоницу Османлијског царства - Брусу.Када се вратио уместо очеве грдње,добио је савет од оца да напише шта је доживео на путовању.

СИЈАТХАТНАМЕ

Прва књига
Посвећена је Цариграду.Историја,архитектура,споменици,знаменитости престонице.
Друга књига
О путовањима у Брусу,Ђурђистан,Анапу,преко Црног мора у Баку,Тбилиси,Крим,Малту,Крит,поменувши у њој устанак анадолијског Варвар
Али-паше 1648.године.
Трећа књига
Путовање крозисточне деловеосманлијског царства,Сирију,Палестину и неке европске земље.Посебну пажњу посветио је градовима Једрене(другој турској престоници1368 - 1453)и Софији некадашњој престонициРумелинског пашалука.У тим градовима остао је дуже и боље их истраживао.
Четврта књига
Приказ Курдистана и Месопотамија као и неких делова Персије.Опчињен је био тамошњим изгледом насеља и начином живота тамошњих племена.
Пета књига Србија,Босна,Далмација,Хрватска,Славонија,Македонија,Молдавија,Влашка,Пољска и то само површна слика ових крајева.Књига је усмерена на сукобе са ердељским кнезом Ракоцијем II и Варавом 1660.године.
Шеста књига
Ова књига је опуштенија.Иако иде у ратни поход на Мађарску,Евлија у потпуности ужива у свом путовањукроз Албанију,Бугарску и бивше земље Југославије.Долази први пут у Београд и остаје месец дана1660.године.Опис који је оставио најдетаљнији је приказ Београда из 17 века.Укратзко је описао и живот : Подгорице,Никшића,Котора,Будве,Улциња,Дубровника,Мостара,Сарајева,Осијека.
Седма књига
Освајања и пустошења Аустрије,Мађарске,Славоније,Међумурја 1663.године.Упознаје Леополда I угарског краља и аустријског цара(1640 - 1705).
Осма књига
Службени пут на Крим.Обале Хазарског мора,поречје Волге и АралаСвој долазак у земљу черкеза описао је у осмој књизи.Није могао да заобиђе борбе са крићанима 1669 и устанак у Маимонту у грчкој следеће године.
Девета књига1671.године пожелео је мало мира и отишао са пријатељем у Меку на хаџилук.Књига је посвећена опису светковинеМеке и Медине али и многих крајева у Саудијској Арабији.
Деста књига
Ова књига описује 1672.годину и Евлијин одлазак у Египат.Одушевљен земљом фараона прешао је царство и копном и водом Нила.Навратио је у Судан и Абисинију.
1676.године је поново дошао у Египат у велелепни Каиро и ту намеравао да остане 7 година.Тако се завршава последње путописно сведочанство СИЈАТХАТНАМЕ.

Челебија је у задњим годинама сређивао писања.Не зна се тачно када је умро,вероватно између 1682. и 1684.године.

Toplica Milan · Balkanska korida

Марко Поло
Најпознатији светски путник средњег века 1254 - 1324
У дотад највећем подухвату пропутовао велики део Азије.
Путовање Марка Пола са оцем Николом и стрицем Матеом трајало је 24 године (1271 - 1295).Та погибељна експедиција одвела их је кроз Јерменију и Персију (данашњи Иран),преко целог Азијског континента чак у Кину.Потом су посетили Индонезију,Цејлон и Индију.
По повратку,у рату између Венеције и Ђенове Марко Поло је заробљен,па је у Ђеновској тамници написао књигу о свом путовању - Милион - .
Дуго је та књига била једино сведочанство о источним земљама.Читаоци оног доба нису могли да се начуде како се то Кинези греју ложећи неко црно камење (угаљ),а порез не плаћају златницима него папирним новцем.

mikonen · Početnik Domaćeg.de

Zuko Dzumhur

Najpoznatiji putopisac koji je zivio u vrijeme SFRJ, u isto vrijeme jedan od najpostovanijih karikaturista (slavu stekao karikaturom Druga Tita koji sjedi u svojoj fotelji za radnim stolom, a iza njega, na zidu, slika Staljina), dogo vremena je svoje reportazne radove objavljivao na, tadasnjem republickom, tv kanalu BiH...

Za sada toliko, iz glave, a malo kasnije, nakon nesto istrazivanaj i vise...

foryou10 · Iskusni član

Procitao sam putopise Zuke Dzumhura,a trenuton citam putopise Evlije Celebije.

Charmed · Malo ~ mače ~

Ivo Andric

Od trenutka kada je krenuo na studije u Zagreb, a potom Beč i Krakov, Andrić je često putovao. Radeći kao diplomatski službenik u jugoslovenskim poslanstvima u nekim evropskim gradovima, pisac je dobro upoznao ljude i predele zemalja u kojima je boravio. Prvi putopis Andrić je objavio 1914. godine pod nazivom „Pismo iz Krakova“ u Hrvatskom pokretu, za vreme studija na Jagelonskom univerzitetu. Živeći i učeći u Gracu, Andrić je 1923. godine utiske o životu i zemlji u vidu „zabeleški s puta“ pretočio u tekst „Kroz Austriju“.

Život u mnogim prestonicama međuratne Evrope, inspirisao je Andrića da zapiše svoje utiske. On se, međutim, nije oslanjao samo na sopstvena čula i opažanja, već se za svako putovanje pažljivo pripremao i u beležnice upisivao podatke iz knjiga o istoriji, kulturi i tradiciji zemlje. U putopisima Andrić pre svega iznosi ono što jednu zemlju i njen način života čini specifičnim.

Boravak u Italiji, Španiji i Portugaliji bio je plodonosan za pisca. Raznolikost predela, opojni i teški južni mirisi, bujni sokovi, blještavo plavetnilo neba i žarkost sunca, otvorenost i raskoš duha, bogata kultura i duga tradicija Južne Evrope, očarali su pisca. Pored priča koje su nastale u vreme njegovog boravka na jugu („Dan u Rimu“, „Noć u Alhambri“, „Bajron u Sintri“) i eseja o Goji i mostovima, Andrić je ostavio nekoliko zanimljivih putopisa o lepoti Juga: „Portugal, zelena zemlja“ (1931), „Španska stvarnost i prvi koraci u njoj“ (1934).

Ljubav prema Jugu nije, naprotiv, isključivala piščevo interesovanje za Sever. Dok je putovao po Skandinaviji, u zrelijim godinama, kada strasti i emocije polako ustupaju pred intelektom, Andrića su inspirisali čistota ledenog Severa, kristalna prozirnost vazduha, ponoćno sunce i čarobni sjaj polarne svetlosti. Svedenost pejsaža iza kojeg ključa život i uzdržan i prividno hladan severni čovek i njegova prikrivena strast, bili su piscu tema nekolikih putopisnih zapisa:„Sever“ , „Zemlja na Severu“ (1965).

Neki Andrićevi putopisi nastali su neposrednim povodom: „Na Nevskom prospektu“ (1946) i „Utisci iz Staljingrada“ (1947) napisani su kao rezultat pičevog službenog boravka u Sovjetskom Savezu. Drugi, pak, kao „Na vest da je Brusa pogorela“, nije zapravo pravi putopis, nego naknadno prisećanje na grad koji je pisac upoznao ranije i kojim je bila inspirisana Prokleta avlija. Vojnovićevo delo Maškarate ispod kuplja Andriću je poslužilo samo kao povod da u tekstu „San o gradu“ napiše odu Dubrovniku. Nekoliko tekstova o Sarajevu („Jedan pogled na Sarajevo“, „Na jevrejskom groblju u Sarajevu“ i „Raja u Sarajevu“), zatim onaj o hercegovačkom kršu („Na kamenu, u Počitelju“), jadranskoj lepotici Boki Kotorskoj („Trenutak u Toploj“), ili opisi Ohrida („Kraj svetlog Ohridskog jezera“) i slovenačkih predela („Dolinom Radike, i dalje“ i „O letovanju u Sloveniji“) predstavljaju, zapravo, rezultat piščeve ljubavi, razumevanja i poznavanja njegove tada velike i raznoilike zemlje.