Biseri Azurne obale...

SrebrnaTresnjica011 · Prijatelj foruma

Jedna šetnja Nicom

Evo kako izgleda jedno posle podne u Nici. Azurna obala - to su restorani, butici, klubovi i ostalo; sva ta mala grešna zadovoljstva.

Kada je šoping u pitanju, poći ćemo od jednog očaravajućeg mesta, a to je jedna prodavnica bižuterije. Opojan miris predmeta širi se svuda unaokolo. Izaberite barem jednu ogrlicu ili prsten. Jesenja kolekcija ogrlica urađena je u neverovatnoj kombinaciji tkanine i stakla. Zato obavezno izaberite nešto. Nedaleko odatle je butik "Kantze". Tu možete kupiti večernju haljinu, ili pantalone za ceo dan, istovremeno klasičnog i mladalačkog izgleda. Preko puta je "Desert", jedan od retkih butika mlade modne kreatorke Izabele Maran. Mnogi su oduševljeni njenim fantastičnim haljinama i modnim detaljima - oni su originalni ali i veoma dopadljivi.

Omiljeno mesto za doručak mnogih je kafe "Civette du Cours" na osunčanoj terasi sa pogledom na šarenilo obližnje pijace Cours Saleya. Ambijent sasvim odgovara i za aperitiv ili lagani ručak, pa čak i za večernji koktel. Jedinstveni Cappa kolači u klasičnoj sali za čaj pod svodovima. U uske uličice starog grada uvukao se miris Soke. To je lokalni specijalitet od nautovog brašna, a priprema se u pećnici za drva. Najbolja je u kiosku "Specialites Nicoises", gde možete da birate. Možda ćete uzeti Tourta de Blea, što je slatko-slana pogača sa aromatičnim biljem, ili Pissaladiere, što je neka vrsta pice sa lukom i maslinkama.

Ljubitelji vina na bi smeli da propuste podrum Cave Bianchi, osnovan 1860. godine. Ovde se mogu naći vina za sve poznavaoce, ljubitelje i proizvođače vina. U restoranu "Bokačo" jedu se izvrsni riblji specijaliteti i jela od morskih plodova. Restoran je uređen kao brod, a u njegovom centru nalazi se veliki akvarijum sa jastozima. Ipak, restoran "Brasserie FLO" je zaista jedinstven. Nalazi se u nekadašnjem pozorištu, a koncipiran je tako da je kuhinja na sceni, a gosti u gledalištu. Jelovnik je prilagođen noćobdijama, a specijalitet kuće je tartarski biftek. To je pravo mesto za ludi provod.

Na kraju ćemo obići i nekoliko interesantnih mesta. Među njima se izdvaja zgrada opere u italijanskom stilu - hotel "Negresco" sa svojim elegantnim portirima u jedinstvenim uniformama. Ovde se može popiti kafa ili piće i uživati u predivnom pogledu. Pijaca Cours Saleya je idealna ako želite da tumarate okruženi cvećem ili povrćem, dok ribari i ostali pijačni prodavci na sav glas nude svoju robu.

Nica je grad ljudskih dimenzija, jedinstvene i iskrene lepote. Zato se prepustite toplom naručju Azurne obale.

SrebrnaTresnjica011 · Prijatelj foruma

Promenade des Anglais (Engleska Promenada)

PiNkLaDy · Miss Smart

...Ne propustite...

pinkie · Prijatelj foruma

Joj blago vama..kamo srece da nisam propustila...
a moj mali doprinos neka bude slika katedrale u Nici Wink

joj predivno je...

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~

Nisam imala tu srecu i cast da posetim ovaj grad,ali bih volela. Very Happy

Ovo je moj doprinos temi Wink

Trg Masena

Ovo je definitivno najpoznatiji i najimpresivniji trg u Nici. Nalazi se u samom centru grada, okružen crvenim zgradama, parkom, statuama i fontanom du Soleil a iza se protežu glavne shopping ulice grada. Idealno mesto za šetnju i odmor.

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~

Kazino, festival filma, poznate ličnosti iz šoubiznisa, ekskluzivno letovalište, princeza Grejs, Pikaso - naravno, Azurna obala. Ovaj deo Francuske postao je mondensko i prestižno mesto za odmor, dobru zabavu, dubok džep još u 19. veku, a sve holivudske zvezde, od Klark Gebla i Rite Hejvort na ovamo, umočile su svoje skupe krpice u plićacima Kana, Nice, Sen Tropea. Ali, ni Pablo Pikaso nije odoleo čarima francuske morske obale i tamo se preselio 1920. sa 39 godina, pa dočekao i duboku starost.

Azurna obala se proteže od Sen Tropea do Mentona, koji je maltene na granici s Italijom. Lokalnim vozom čitava se prelazi za oko dva sata i 12 evra. Retki su oni koji pokušavaju da se prošvercuju od mesta do mesta bez karte, ali ako ih i ima, obično završe na nekoj od usputnih stanica, jer su kontrole vrlo efikasne i česte.

Da turista ne bi izlazio svaki čas iz voza da bi video još jedan gradić, ne tako poznat širokoj javnosti, i svaki put plaćao po četiri-pet evra za kratku vožnju, francuska železnica nudi jednodnevnu kartu "Izabel" za područje čitave obale po ceni od 10 evra. Tako možete da siđete i uđete gde vam volja, da se usput predomislite ako vam se neko mesto više dopadne od onog u koje ste planirali da odete - za iste pare.

Što se smeštaja tiče, a s obzirom na kratke relacije i povoljne cene voznih karata, preporučuje se prenoćište u hotelima nadomak Azurne obale, koji su bar tri puta jeftiniji. U Tulonu, takođe na obali, na manje od pola sata vožnje od Sen Tropea, prenoćište u simpatičnom, tipično francuskom, hotelu košta samo 25 evra.

Ipak, Tulon je poznat po vojnim pogonima u luci i nudi obilaske istih brodom. Iako je živ i pun turista preko dana, nikako se ne preporučuje za večernje izlaske, kad je sasvim prazan. Zbog većinski arapskog stanovništva, od 19 sati na ulicama mogu se videti samo muškarci različitih uzrasta kako sede, ćaskaju i puše na ulicama. Grad prosto zamre i jedva ćete naći restoran koji radi uveče, dok se sve prodavnice i kafići zatvaraju u sumrak, u vreme kad se žene povlače u kuće.

Ipak, sve turističke pogodnosti, peščane plaže, francusko vino, kockanje, su vam maltene pred nosom.
Najbliže mesto i početak Azurne obale je Sen Trope, sa oko 7.000 stanovnika. Koliko god bio presladak gradić preko zime s uskim ulicama, boemskim kafićima, tipičnom arhitekturom, toliko je snobovski preko leta kad broj posetilaca pređe 90.000. Ne samo da će vam Francuzi savetovati da se tamo ne zadržavate, jer se tu ide "da budete viđeni", nego vam i u turističkim vodičima isto to piše!

Na manje od pola sata vozom nalazi se Sen Rafael, ušuškan gradić s peskom, preslatkim kafićima uz obalu, crkvicom iz 12. veka. Popićete kafu za oko dva evra na obali, što je više nego jeftino za ovaj deo Mediterana.

U narednih pola sata vožnje, čeka vas prilično nesređena stanica u Kanu. Ali, čim se malo zađe u grad, odmah se oseća mondemski miris mora. Ono što je šetalište La Kroazet u Kanu, dugačak bulevar uz more, to je Šetalište Engleza u Nici. Dva grada su na prvi pogled vrlo slična, jer oba imaju dekorativne zgrade uz ovaj veliki bulevar, ispod kojeg se pruža dugačka peščana plaža, uz sve pogodnosti za ručak, kafu, ležaljke, vodene sportove.

U Kanu je u centru pažnje hotel "Karlton", sa dekorativnim kupolicama i tipičnom arhitekturom, dok se u Nici, pa skoro na istom mestu, samo je kupola druge boje, nalazi hotel "Negresko". Nica nudi staru tvrđavu iznad grada, odakle se pruža prelep pogled na pučinu, veštački napravljen vodopad, a Kan je ponosan na svoju Kongresnu i festivalsku palatu gde se između ostalog održava popularni festival filma.

Oba grada imaju nekoliko muzeja sa zavidnim kolekcijama, trgove s fontanama... Nikako ne treba propustiti stari deo Nice, čiji "šmek" odoleva novom ruhu drugog dela grada, kao ni pijacu cveća.

Monako i Monte Karlo su sve što su vam ikad o gradu pričali. Odmah upada u oči da je grad bogat, da kraljevska porodica vrlo vodi računa o izgledu, rafiniranosti, turističkoj ponudi. Znala je Grejs Keli gde se udaje!

Današnji vladaoci Monaka vode poreklo od Grimaldija, koji se prvi put pominju u 12. veku, i de Matinjona koji je oženio kraljevu kćer u 18. veku. Kad je Šarl Treći došao na presto u 19. veku, a grad zapao u loše finansijsko stanje, da ne bi dizao porez stanovnicima, došao je na ideju da otvori posebno mesto za kockanje, danas popularni Kazino.

Sada najpoznatiji kockarski grad, porastao je sa tri hiljade stanovnika na 15.000 za samo 30 godina. Po prevodu svog imena na italijanski, ovaj deo je dobio ime Monte Karlo. Prvi deo Kazina, koji je počeo s gradnjom 1878, projektovao je Šarl Garnije, zaslužan za grandiozni izgled pariske Opere.

Šarl Treći je potpuno ukinuo porez zbog čega su kasnije, za vreme Renijea Trećeg, muža princeze Grejs, mnoge svetske kompanije otvarale svoja predstavništva u Monte Karlu, a upriličeni su i prestižni sportski, golf klub, popularni Gran pri, brojni muzeji. Kako se čitava monarhija okrenula turizmu, tako je i deo Larvoto pretvoren u plažu.

U Monaku je moguće ući u kraljevsku palatu, videti ritualnu promenu straže ispred, obići muzej starih modela automobila, Okeanografski muzej, egzotični vrt sa najrazličitijim vrstama kaktusa.....

Moj doprinos temi...clanak iz "Glasa javnosti" Wink

kapljica · ULT_RAS-ov Anđelak

Bila tamo pre nedelju dana.
Jeste luksuzno, jeste fensi, jeste elitno, jeste sve kompletno lepo u detalj...ali mislim da bas iz tog razloga sto je sve tako savrseno - nije ostavilo previse pozitivan ustisak na mene. Prelepo je otici tamo na 3 dana, obici sta ima da se obidje na ta 2 km2, videti sve, slikati se, ali zadrzati se duze po meni je besmisleno...Ja ne volim da se kockam, toliko para koliko je potrebno za provod tamo nemam...tako da ne bih previse uzivala da sam se zadrzala duze.

***Srna*** · Chilly

Nisam propustila ni Kan, ni Grasse, ni Monako. To se isto mora videti ocima, to su posebni svetovi. Bila sam pre mesec dana i ostvarila svoj zivotni san jer je to svet poseban za sebe.

aureliano · ♣ El Capitán ♠

Ja sam bio prosle godine zadnji put ali cu skoknut i ove. Prelijepo je... obozavam kompletu Azurnu Obalu... St. Tropez, Cannes, Nicu, Eze, Villefranche, Monte Carlo... to sve valja u paketu posjetiti!

kapljica · ULT_RAS-ov Anđelak

Meni se Nica od svih gradova gde sam bila na Azurnoj obali najvise svidja...
Boja mora - neopisiva recima!
A i sam grad po sebi nema ono sto u tebi stalno ponavlja "ti ne pripadas ovde" (kao Kan npr) ... vec svako moze da se opusti i jednostavno UZIVA Mr. Green

***Srna*** · Chilly

Azurno plavo

Azurno plavo je simbol čistote, otvorenosti, bistrine. Fantazija ,,običnog čoveka,,. Nepregledno plavo prostranstvo i šum talasa koji potpuno zasenjuju duh. Ipak, putovanje duž Azurne obale nosi sa sobom niz fascinantnih slika i ličnih doživljaja, svega što čini ovaj mondenski deo sveta.

Kan - u znaku festivala

Površni pogledan na ovaj primorski gradić odaje utisak da je u njemu sve u službi čuvenog filmskog festivala, koji je glavna kanska atrakcija. Čak i na fasadama pojedinih zgrada mogu se prepoznati naslikani junaci poznatih filmova. Centralni položaj zauzima ,,Grand auditorujum,,, festivalska palata, gde se tradicionalno održava Kanski festival, okružen nizom betonski ploča sa otiscima šaka dobitnika ,,Zlatne palme,,.
Duž čitave obale nižu se ekskluzivni hoteli i restorani, poznati uglavnom po gostovanjima slavnih ličnosti iz sveta filma. Ali, poseban šarm ovog mesta otkriva se više u sporednim ulicama i okolini sa mirisom lavande, nego u tom spektakularnom delu. Ulica svetog Antona vodi do veličanstvene tvrđave, sa koje se vidi luka i skoro ceo Kan. Ušuškan u ovoj ulici nalazi se i najstariji kanski restoran iz 1860. godine ,, Auberge Provenale,,. Zanimljivo je i to da jedna od kanskih ulica nosi naziv [B][I][U] Srpska ulica

Azurni ritmovi u Nici

Nijanse Sredozemnog mora u Nici naglašene su belim peskom, a tako dobijen kontrast, ne samo da opravdava naziv Azurne obale, već potpuno obasjava grad. Englesko šetalište, koje se proteže tuž obale, danju pulsira pod naletima turista, sportista, šetača, a za romantičare i starije građane tu su klupe sa pogledom na plavi beskraj. Na kraju šetališta, nad obalom, uklesan u ogromne stene nadvija se spomenik žrtvama iz Prvog svetskog rata, koji za Francuze ima mitsko značenje. Svakog dana, u 12 časova, Nicom odjekne pucanj topa u znak sećanja na ovaj događaj. Spomenik boginji pobede sija se pod svetlošću ovog grada.

U Nici se nalazi i Ruska pravoslavna crkva za koju se smatra da je najlepša van granica Rusije. Specifična je po tome što su zlatni krstovi na vrhovima kupola zabodeni u polumesece, što predstavlja simbol pobede hrišćanstva nad islamom. Verovatno nije slučajno da je neposredno pored crkve izgrađena kuća u tipičnom islamskom stilu.

Ipak, Nica je grad koji prvenstveno odaje utisak slobode. Isprepletane, šarene ulice, pune su lokala, radnjica, poslastičarnice pune ljudi. Noću, međutim, kada se azurno pretopi u crno, jedini aktivni stanovnici Nice koji se mogu susresti su Arapi, prostitutke i klošari. Tu je inače, opšteprihvaćen stav da svako ima prava na svoj način života, a odbrana tog prava ide dotle da policija interveniše ukoliko je nekom klošaru ugroženo njegovo stalno ,,mesto boravka,,.

Monako, kneževina želja i kocke

Činjenica da je površina ove kneževine na obali Ligurskog mora tek 1,5 kilometar kvadratni samo daje naglasak kompleksnosti Monaka u kome sve deluje skladno upakovano. U Monaku se nalazi slavni Okeanografski institut sa ogromnim akvarijumom, u kome je izložen veliki broj retkih morskih vrsta i zbirka sredozemnog rastinja.
U blizini je spomenik princu Albertu koji je predstavljen kao kapetan broda, koji se čvrsto drži kormila u oluji ( što je prilično neobično ako se ima u vidu da je princ Albert imao morsku bolest).

Na putu do kneževskog dvorca iz 13.veka, odakle državom upravlja dinastija Grimaldijevih, prolazi se pored Fontane želja, sa zlatnim ribicama i blistavom vodom, i zelenilom koje je uokviruje. Dvorac, koji je postavljen u centralnom delu, uzdižući se iznad modernih građevina, čuvaju gardisti u uniformama.

Monte Karlo, luksuzni deo Monaka, poznat je kao mesto gde je sve moguće. To se naravno , prvenstveno, odnosi na kocku. I zaista, centralni deo Monte Karla pokrivaju čuvena kockarnica ,,Paris,, i hotel u kome odsedaju predstavnici svetskog krem društva.

Da je sreća vrlo relativna stvar, pokazuje da je u kockarnici u krajnje beznadežnom slučaju moguće iznajmiti sobu za 300eur, sobu za samoubistvo.

Ostatak Monte Karla čine luksuzni stanovi, plaže i parkovi, sve podignuto na nivo elite koja tu boravi, a opet sve sa izvesnom dozom praznine,sterilnosti. Ili, možda mi samo ne umemo da osetimo pravih duh Monte Karla.

Prekucano iz Glasa javnosti..

Annya · Početnik Domaćeg.de

Nica je jako lepa, ali po meni je Kan najdivniji grad koji sam videla...Jao ona plaza, pa hoteli, jahte, kakav luksuz...predivnooooooo!!!!