:: |
Autor |
Poruka |
aaleksa Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 39
Datum registracije: 11 Apr 2006 Poruke: 1
|
|
Pozdrav
Za maturski rad imam temu "Delfini".
Neophodna mi je svaka pomoc u pronalazenju literature.
Pogotovo ukoliko ima na NET-u ili bilo kako u elektronskom obliku.
Unapred hvala.
|
|
|
|
|
|
MISS_J ELeCTRiC_ChiCK
|
Datum registracije: 16 Mar 2006 Poruke: 3261
|
|
Delfini zajedno sa kitovima i morskim prasićima spadaju u red Cetacea koji sadrzi dva podreda: Mysticeti i Odontoceti.Zajedno oba podreda sadrze 81 poznatu vrstu raspoređenu u 13 različitih familija.Delfini spadaju u podred Odontoceta.
Sta su Cetaceae?
Postoji dosta pogrešnih shvatanja oko toga šta su Cetaceae,od kojih je najčešca ideja da su Cetaceae ribe.Oni nisu,jesu sisari.Milionima godina ranije oni su ziveli na kopnu;njihova tela bila su pokrivena dlakom,imali su spoljašnje uši i hodali su na 4 noge.
Kao sisari,Cetaceae imaju ove karakteristike koje su zajedničke za sve sisare:
-toplokrvne su životinje
-udišu vazduh plućima
-radjaju žive mlade i hrane ih sopstvenim mlekom
Adaptacije Cetacea na život u vodi
Tokom perioda koji je trajao nekoliko miliona godina Cetaceae su se vratile u more,jer je tamo bilo više hrane i više prostora nego na kopnu.Zbog povećanog prostora više nije bilo ograničenja u njihovoj veličini i nije više bilo potrbe za nogama.
Za ovo vreme Cetaceae su izgubile osobine koje su im odgovarale za opstanak na kopnu i zadobile nove za život u moru.Njihovi zadnji ekstremiteti su nestali,njihovo telo je postalo više zašiljeno i aerodinamično,što je bila forma koja im je omogućila da se kreću brzo kroz vodu.Iz istog razloga najveći deo njihovog krzna je nestao,smanjujući otpor velikom telu u vodi.Takodje je doslo do spajanja kostiju u njihovim prednjim ekstremitetima.
Kada su izgubili krzno ,bio im je potreban neki način da očuvaju toplotu tela.To su obezbedili pomoću debelog sloja masti koji se nalazi izmedju kože i mišića i koji im istovremeno predstavlja i izvor energije.
pošto su Cetaceae sisari,potrban im je vazduh za disanje.zbog toga oni moraju da dolaze na površinu vode i izdišu ugljen dioksid,a udišu svež vazduh.Njihovi otvori za vazduh su se pomerili na vrh glave,i na taj način im obezbedili brzo izbacivanje ustajalog vazduha i udisanje svežeg.
Oči Cetacea su postavljene dosta pozadi i sa obe strane njihove velike glave.Oči stvaraju masne suze koje ih štite od slane vode,i omogućuju im odličan vid i u vodi i van nje.
Uši su im jako male.Zbog života u vodi izgubili su spoljašnje uši,ali su im unutrašnje postale jako dobro razvijene.oni na sličan način kao i slepi miševi,emituju zvuk koji se zatim odbija od objekta i vraća se njima.Na taj način oni mogu da razaznaju veličinu,oblik,površinske karakteristike i pomeranje objekta,kao i njegovu udaljenost.Zvuk koriste i za komunikaciju.
Podred Odontoceti sadrži devet familija i uključuje delfine,zubate kitove i morske prasiće: Physeteridae, Kogiidae, Monodontidae, Ziphiidae, Delphinidae, Pontoporiidae, Platanistidae, Iniidae, i Phocoenida.
Sotalia fluviatilis:Tucuxi
Lagenorhynchus acutus (Atlantic White-Sided Dolphin)
The Sotalia fluviatilis (Tucuxi) is rather like a Bottlenose DolphinUticaj coveka:Veliki broj ovih delfina se nepažnjom hvata u ribarske mreže u ušćima reka.Ali ovaj broj nije tako veliki,kada se uporedi sa brojem delfina koji se love za medicinske i ritualne svrhe.
Stenella coerulecalba
Uticaj čoveka:Ovi delfini su se često lovili u zapadnom Pacifiku,i to često u broju i do 14.000 godišnje,u periodu 1950-1969.Do 1980 godine taj broj je pao na 2.000-4.000 godišnje.
Go-faster stripes - Stenella coeruleoalba (Striped Dolphin)
Lissodelphis peronii
Uticaj čoveka:Veliki broj ovih delfina se često lovio zbog mesa tokom 19-tog veka,ali i danas se love u Južnoj Americi.
....................................................
Delfin je sisar iz roda kitova . Nastanjuje gotovo sva mora , odlican je plivac pa i nije cudo sto moze dostici brzinu cak do 40 km/h .
Telo mu je dugacko od 1,5 - 9 m (sto zavisi od vrste kojih ima oko 30-ak) , duguljatsko i vitko . Gornja strana je mrkozelena a donja sjajnobela . Glava se zavrsava nekom vrstom uskog kljuna u kome se nalazi oko 200-250 ostrih zuba . Delfini disu kroz otvor na ledjima i obicno izlaze na povrsinu svakih 2 minuta kako bi udahnuli . Mogu da zarone do dubine od oko 300 m .
Delfini se pretezno hrane sitnom ribom zasta im sluzi njihov "sonar" to jest radio-lokacija , zbog cega je i americka mornarica 1960 formirala "odred delfina .
Delfin dnevno pojede ribe u visini 1/3 njegove tezine .
Pored morskih postoje i slatkovodni ili recni delfini koji nastanjuju reke azije i juzne amerike .
Zenke delfina su sexualno aktivne od 5-12 , dok su muzjaci od 9-13 godine . Zenka nosi mladunca oko 11-12 meseci . Posle toga beba delfin ostaje uz majku do navrsenih 18 meseci .
Delfini ispustaju dve vrste zvukova : kliktaje i zvizduke .
Kliktaji su kratki impulsi od oko 300 zvukova/sec. i koriste se za eholokaciju.
Zvizduci se koriste za komunikaciju (kao neka vrsta delfinskog jezika) i udvaranje.
|
|
|
|
|
|
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|