Bitka za Midvej

nmilic · Početnik Domaćeg.de

Bitka za Midvej

Midvejska ostrva su sneštena u zapadnom delu Pacifika nešto severoistočnije od Havaja.Ta ostrva su u stvari koralni greben sa 5 morskih milja prečnika iz kojeg vire mnogobrojna manja ostrva od kojih dva najveća imaju dužinu 2 odnosno 3km.Ona su na sebi imale izgrađene aerodrome koji mogu na sebe da prime i najveće strateške bombardere.A to su Japanci upravo i tražili.
Obostrane pripreme i planovi

Posle bitke u Koralnom moru japansko napredovanje u južnom Pacifiku je zaustavljeno.Nije se više osećao pritisak ka Australiji.Japanski brodovi se više nisu pojavljivali,nikakva iskrcavanja se nisu vršila.Sve je bilo mirno.Previše mirno zaključila je američka komanda Pacifičke flote.Oni su znali da je ovo prividno mirovanje u stvari priprema za neki ogroman napad.Ali gde će Japanci napasti i sa čim će se odbraniti bilo je glavno pitanje.Američka flota se još nije oporavila od Perl Harbora .Za odbranu su bile određene dosta skromne snage koje su mogle postići uspeh samo ako bi se znala meta japanskog napad.Sve snage obaveštajne službe su bile napregnute da saznaju pravi cilj japanske flote.One su posebno bile motivisane željom da nadoknade neuspeh kji je doveo do Perl Harbura.I na kraju uloženi napori su dali rezultat –Japanci su trebali da napadnu Midvej.Ali američki komandanti pa i sam komandant američke Pacifičke flote Čester Nimic su se plašili da Japanci nisu mozda uspeli da kontašpijunažom dezinformišu američku obaveštajnu službu pa su morali da se uvere u dobijenu informaciju.Stoga je američka obaveštajna služba iscenirala da je na Midveju pokvaren sistem sa napajanje vodom.Posle toga su američki radioprisluškivači uspeli da saznaju da se u radio saobracaju Japanaca spominje da „objekat“ ima teškoće u snabdevanju vodom.To je samo potvrdilo da Japanci stvarno hoće da napadnu Midvej.Stoga je shodno tome izvršeno pregrupisavanje američke flote,premešten izvesan broj marinaca pored postojećih 3000 i veci broj aviona(stotinak).Takve snage na ostrvu su mu omogućavale da se brani i protiv znatno nadmoćnijeg nepriljatelja.Od pomorskih snaga amerikanci su uspeli da skupe tri nosača aviona Enterprise,Yorktown i Hornet koji su Amerikanci sa najvecim naporima uspeli da poprave za borbu skracujuci vreme popravke sa tri meseca na dva dana.Takođe su imali 6 krstarica ,14 razarača i veći broj podmornica Ovi brodovi su bilo organizovani u dve flotile.Jednu pod komandom admirala Sprajensa od nosača Enterprise i Hornet,6 razarača i 5 krstarica,a druga pod komandom admiral Flečera od nosača Yorktown ,8 razarača i 2 krstarice.

Američki nosač aviona Yorktown Američki torpedni avion Catalina

S druge strane Japanci su bili krenuli u odlučujući napad.Trebalo se jednom za svagda obračunati sa američkom flotom.Admiral Yamamoto je hteo da pre odlčune borbe zaposedne pozicije koje bi japanskoj floti omogućile podršku sa kopnenih aerodroma.Midveji su bili idealni za to ,a i sa njih se moglo ugroziti i srce Američke Pacifičke flote Havaji i Perl Harbor.
Ali kao i uvek japanski plan za napad je bio veoma kompleksan sa velikim brojem podoperacija za zavaravanje protivnika .Za glavni napad zavaravanja su bila predviđena Aleutska ostrva da bi se Amerikancima sugerisala invazija na Aljasku iza njega su bila predviđena čak i 2 nosača aviona.To je bilo nepotrebno jer se japanskoj floti rečima Čerčila nije mogla suprostaviti nikakva flota između Amerike i Rta dobre nade.Ustvari takav plan je počivao na iznenađenju koga nije bilo ,a i ovo japansko nepotrebno rasparčavanje snaga ne samo da je znatno oslabilo udarnu snagu japanske flote već je i znatno usložnilo komandovanje.Za glavni napad,pored većeg broja pomoćnih flotnih sastava ,računajući i one za Aleute i transportni flotni sastav za iskrcavanje, bilo su predviđena 4 nosača aviona „Akagi“, „Hiruy“,“Soriy“ i „Kaga „ sa ukupno 272 aviona i prateću eskadru od 2 bojna broda ,2 krstarice i 16 razarača.Međutim broj pomocnih morskih jedinica nije bio značajan za tok borbe ni sa jedne srtane jer se ova bitka odvijala između nosača aviona odnosno flota koje se nisu videle.

Japanski nosač aviona Soryu Japanski lovac A6M8 Reisen
Poznatiji kao Zero

Tok bitke

Amerikanci su uz pomoć svojih izviđačkih aviona tipa „katalina“ 3 jula uočili pomočne japanske flotne sastave sa transportnim brodovima i izvršili su dva napada sa Midvejskih aerodroma ,ali bez uspeha mada su veoma iznenadili Japance.U međuvremenu obe američke esakadre su se približile 200 milja severoistočno od Midveja.Oni su očekivali da će glavni japanski flotni sastav biti uskoro otkriven i bile su spremne za akciju.Japanci su već u rano jutro 4 jula ,potpuno nesvesni prisustva američke flote ,sa nosača poslali svoje avione u napad na Midvej sa zadatkom da oslabe odbranu pred predstojeće iskrcavanje.Ali u isto vreme Amerikanci su sa izviđačkim avionima primetili glavni japanski flotni sastav i avione koji su kretali u napad.To su i javili komandi Pacifičke flote.Stoga je odbrana Midveja stavljena na noge,bombarderi i torpedni avioni su uzleteli u pravcu japanske flote,a lovci su ostali u odbrani ostrva.Međutim uprkos velikom zalaganju protivavionske odbrane i lovaca Japanci su da bombarduju iteško oštete većinu instalacija na ostrvu pritom oborivši 15 američkih aviona ,a izgubivši 30 svojih.

Pozar na Midveju posle Japanski admiral Američki admiral
japanskog bombardovanja Isoruko Yamamoto Čester Nimic
Međutim dok su se japanski avioni posle izvršenog napada vraćali na svoje nosače približavali su se japanskoj floti sudbonosni događaji,sa dve strane su im ususret dolazili avioni, jedni sa Midveja,drugi nešto udaljeniji sa nosača.Admiral Nagumo pošto je primio izveštaj o napadu na Midvej (a i dalje potpuno nesvestan približavanja američkih aviona) odlučio je da pošto jutrošnji napad nije ispunio sve postavljene ciljeve,svoje avione koji su se nalazili na palubama opremljeni torpedima za slučaj da se pojavi američka flota ,preoruža bombama i pošalje da bombarduju Midvej.Stoga su oni spušteni pod palubu i započeto je njihovo preoružavanje.Međutim događaji su krenuli drugim tokom.Japanci po običaju nisu slali hidroavione sa nosača aviona u izviđanje već samo sa krstarica.Iako je sada izviđanje kritično važno budući da je japanska flota bila u opasnom području, a nije imala radare, samo je jedan hidroavion sa krstarice „Tone“ bio u vazduhu jer je poleteo nešto kasnije zbog kvara.On je uspeo da uoči američke brodove i tako spase Japance od još težih iznenađenja.Zbog toga je Nagumo preinačio svoju odluku i naredio hitno preoružavanje aviona za borbu sa brodovima,ali se to nije moglo izvršiti tako brzo.Dok se ovo dešavalo oko 8.10 h japanski brodovi su primetili grupice aviona kako im lete u susret.Prvo su pomislili da su to njihovi avioni koji se vraćaju sa Midveja ,ali bilo je suviše rano pa su zaključili da su to Amerikanci.To su bili avioni sa Midveja.Prvi napad je izvšila eskadrila torpednih aviona“Curtiss-Avenger“ ali je ona dočekana snažnom protivvazdušnom vatrom i jurišom japanskih zeroa.Od bačenih torpeda nijedan nije pogodio cilj,a samo je jedan čovek preživeo napad.Amerikanci su napadali nesistematski što je omogućilo japancima da koncentrišu vatru.Druga eskadrila srednjih bombardera „B-24“ nije napravil takođe nikakvu štetu.Nekoliko minuta kasnije stigla je i treća eskadrila od 16 obrušavajućih aviona koja je skoncentrisala napad na nosač „Kagu“.Tri eksplozije su potresle brod pre nego što su Zeroi sprečili dalje pogotke.Nešto kasnije 15 letećih tvrđava je osulo bombe sa velike visine,a poslednjih 11 bombardera je bila tako jako odbijeno da se nisu ni približili nosačima već su bombardovali jedan bojni brod iz pratnje koji se pretrpevši dva pogotka malo nagnuo ustranu.U toku ovih napada američka podmornica Nautilus se ušunjala u japanski sastav i pokušala da izvrši napad , ali nije uspela.

Japanski nosač izbegava Protivvazdušna vatra Američki piloti se
torpeda japanskih brodova spremaju za napad

Posle aviona sa Midveja su trebali da stignu avioni sa nosača.Admiral Sprajens je odmah po napadu na Midvej pošalje 116 aviona u napad odmah,a ne za 2 sata kao što je bilo planirano jer bi se japanska flota našla u akcionom radijusu američkih aviona.Ovako on je izlagao avione riziku da istrošivši gorivo padnu gorivo padnu u okean,ali je takođe očekivao da će japanske avione zateći na palubama i tako izvršiti napad.Sa druge strane admiral Flečer (posle iskustva u Koralnom moru) za napad je odredio manji broj aviona njih 29 ,a ostatak zadržao u rezervi.Iako je Sprajens dobro isplanirao napad ipak većina američkih bombardera nije izvršila predviđeni napad jer je Nagumo posle američkog napada pošto je primio svoje avione promenio kurs ka severu tako da su ga američki avioni uzalud tražili a dobar deo njih je da ne bi ostao bez goriva skrenuo ka Midveju ili nosačima dok je deo pao u more.Samo je jedna eskadrila torpednih aviona uspela da uoči Japance i da pokuša da izvrši napad ali ni ona nije imala uspeha,svi njeni avioni su oboreni.Jedina korist od njihovog napada je bila što su napadajući prinudili Japance na manevre izbegavanja i tim odložili poletanje njihovih aviona što ce Japancima ostaviti teške posledice.
Japanska eskadra je plovila vrlo razvučeno ukoloni od 15km što je otežavalo odbranu.Posle jutrošnjih sukoba i japanci su planirali udar na protivničku flotu.Ali već u 10.25h novi avioni koji su Amerikanci poslali posle neuspeha prvih su počeli da pristižu.Prvi su bili eskadrila torpednih aviona i pratećih lovaca sa Enterprajza.Pošto nisu videli nijednog japanskog lovca u vazduhu američki lovci su odlučili da se vrate pošto im je nestajalo benzina.Stoga su samo torpedni avioni krenuli u napad,ali već u sledeća dva minuta japanski lovci koji su upravo završili pripreme za poletanje našli su se u vazduhu.Četrnaest američkih torpednih aviona našlo se pred 25 Zeroa.Oni su pokušali da lebdeći nisko izvršene napad ali nisu bili uspešni nijedan torpedo nije pogodio,a većina aviona je bila uništena.Svega nekoliko minuta kasnije nova grupa od 13 torpednih aviona i16 lovaca je stigla ali i ona je dočekana uraganskom protivvazdušnom vatrom i jurišom zeroa koji su je brzo uništili.Japanci su se radovali svojoj pobedi ne primećujući 3 eskadrile obrušavajućih bombardera visoko nad njima.To su bili avioni sa Yorktown i Enterprajza.Njima je komandovao kapetan Klaski koji je video borbu američkih avina i japanskih zeroa daleko ispod njega.To vreme je iskoristio da isplanira napad. Dve eskadrile sa Enterprajza je odredio za napad na Soryu i Kagu a bombardere sa Yorktown za napad na Akagija.A onda je počeo napad uz resko zavijanje obrušavajućih bombardera koji su pikirali na svoje ciljeve.Oni su kroz svoje nišanske sprave videli kako se protivavionski topovi brzo okreću prema njima,ali nije bilo vremena za otpor.Prve bačene bombe su pale u vodu.A onda eksplozija na Kagi gde je bomba pala među 30 aviona spremnih za poletanje,a onda druga koja je probila palubu i eksplodirala u hangaru,i treća koja je pogodila most i ubila komandanta ioficire.Požar se brzo širio i zahvatio je skladišta benzina i municije.Nastao je pakao.Najveći nosač japanske flote i 1000 ljudi njegove posade osuđeni su na propast.Ni Akagi nije pošao bolje,kad je napad počeo on se borio protiv vetra da bi omogućio poletanje svojih aviona kada je bomba pala između njih.Prepunjeni gorivom i municijom oni su eksplodirali izazivajući požar koji je pojačala druga bomba.Poslednja 4 aviona obustavila su napad videći da je brod sasvim uništen.Eskadrila za Soryu je takođe izvršila svoj napad pogodivši ga sa tri bombe i uništivši sve avione na njegovoj palubi.Jedan razarač iz njegove pratnje se svim snagama trudio da zaštiti svoj nosač,iz njegovih 20mm topova kuljala je uraganska vatra oborivši nekoliko američkih aviona ali i on je dobio pogo dak u mašinski prostor ostavši nepokretan na moru.Cela flota japanskih nosača bila je uništena a sa njom i nada u osvajanje Midveja.

Uništeni japanski nosač Akagi posle Američki obrušavajući bombarder
američkog napada pre napada na svoj cilj

Međutim Japanci se još nisu predavali.Poslednji i najmanji nosač Hiruy bio je žedan osvete.On je imao svega 40 aviona.Svi oni su određeni za kontranapad.Meta je bio Yorktown.On je uspeo da svojim radarom primeti japanske avione na daljini od 50km i pozove druge nosače u pomoć.Ali to ga nije spasilo jer je već prva grupa napadača uspela da onesposobi njegove motore a druga da ga pogodi sa nekoliko torpeda.On je ostao da pluta sve do večeri kada ga je potopila japanska podmornica I-168.Ali sada su Amerikanci znali za poslednji nosač i nisu želeli da dopuste da im pobegne.Sa Enterprise i Hornita poslata su 24 odnosno 16 aviona koji su već u prvom napadu uspeli da unište Hirua.Primivši izveštaje o događajima ispred Midveja admiral Yamamoto je prvo pokušao da pritekne u pomoć ,ali kada je saznao da su svi nosači već uništeni prekinuo je operaciju i naredio svim brodovima da se povuku.Jedino je japanska podmornica I-168 odlučila da samostalno bombarduje Midvej sa svojim topovima,a posle se i ona povukla. Time je završena bitka za Midvej.

Izvori:Pakao Pacifika-Boris Prikril

Reponja · Upućeni član

Jel' znas gde ima ta knjiga da se nadje?
Kad negde iskopam svoj maturski, dodacu i ja nesto o bici. Very Happy