:: |
Autor |
Poruka |
BarCG10 Početnik Domaćeg.de
|
Datum registracije: 09 Sep 2005 Poruke: 91
|
|
Slike ...
Ovde u Navy Pier su nocas Zvezde Granda (Tanja, Slavica, Nemanja, Darko, Stevan, i Branislav)
|
_________________ *Ide maca oko tebe*
*pazi da te ne ogrebe*
*pali, mali, sa ovog sveta*
*s tobom sam dok imam cigareta* |
|
|
|
|
EvolutionIX Upućeni član
|
Godine: 36
Datum registracije: 09 Okt 2005 Poruke: 258 Mesto: negde u svetu
|
|
kod mene u melburnu ove sedmice zvezde granda
|
|
|
|
|
|
Ziggy Dobro upućeni član
|
Datum registracije: 30 Sep 2005 Poruke: 705
|
|
meni buraz zivi u chicago hocu i ja tamo kad vidim ove slike!!!
|
|
|
|
|
|
Cinderella* Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 46
Datum registracije: 29 Jan 2006 Poruke: 77 Mesto: Chicago
|
|
Zivim u Chicagu tako da vise i ne primecujem cari toga grada ali ipak moram da kazem - lep je grad...
|
|
|
|
|
|
1ALEKSA Početnik Domaćeg.de
|
Datum registracije: 12 Jan 2006 Poruke: 71
|
|
chikago "srpski grad"
|
_________________ SAMO TI U MOME SRCU SI |
|
|
|
|
M@RCHELLO MUSIC WIZZARD
|
Godine: 37
Datum registracije: 30 Dec 2005 Poruke: 3300 Mesto: Odzaci
|
|
Čikago se nalazi na jezeru Mičigen, koje je iako tek treće po veličini u grupi Velikih Jezera, veliko - sasvim precizno - kao pola Jadranska mora... I ta prirodna veličina, zapravo ogromnost je bitna za poimanje Amerike, jer, sasvim sigurno, Amerika nije ni mnogo bolja, ni mnogo lošija od ma koje druge zemlje na svetu, ali je mnogo, mnogo veća od većine njih.
*
Naš problem pri prvom kontaktu sa Amerikom je evropocentričan odnos prema njoj, odnosno ideja da je Evropa centar svega. Većina Amerikanaca uopšte i ne razmišlja o Evropi, s obzirom da ova zemlja-kontinent može da živi sasvim autohtono, gotovo u svemu.
*
Amerikanci se povinuju svojim vrednostima i običajima, što Evropljanima vrlo često može izgledati smešno, pre svega zbog male i plitke vremenske perspektive kojom Amerikanci operišu gotovo u svemu. Primer za to može biti značenje simbola na zastavi grada Čikaga: na beloj osnovi nalaze se dve tanke svetloplave trake, koje simbolizuju dva kraka reke Čikago, na kojoj se grad nalazi, i tri žute zvezde koje simbolizuju tri požara koja su opustošila grad. Od ta tri požara onaj najdavniji se zbio pre 150 godina, dok se poslednji dogodio sredinom 20-ih godina prošlog veka. Kada istorije nema, ona se mora stvarati.
*
Amerika mi izgleda kao amalgam kontrasta, komponenata koje u Evropi, ili u nekom dugom delu sveta, gotovo da ne bi bile spojive ili bi, ukoliko bi se to ipak desilo, izazivale ciničan podsmeh. Ovde se to opaža samo kao funkcionalni sklad. U severnom delu Mičigen avenije, centralne čikaške ulice, to se lako može videti na malom prostoru. Tu je zgrada u kojoj se nalazi redakcija poznatog, ozbiljnog i veoma uticajnog dnevnika Čikago Tribjun - Tribune Tower. Sazidana je 1922. godine, a nakon arhitektonskog konkursa čiji je zadatak bio da to bude najlepša poslovna zgrada na svetu. U spoljne zidove visokog i zaista lepog neogotičkog zdanja uzidan je po jedan komad materijala donesen sa svih značajnih istorijskih mesta u SAD i širom sveta… Ali se u prizemlju te iste prelepe zgrade prodaju kačketi, majice i ostali "navijački" rekviziti sa znakom ČT-a i sportskih klubova sa kojima list sarađuje. Svega sto metara dalje, na drugoj strani ulice, nalazi se Wrigley Building, jedna od zgrada koju takođe kao nezaobilaznu preporučuju svi arhitektonski bedekeri Čikaga. Ovo zdanje rađeno u belom kamenu s mnoštvom baroknih ornamenata na svojoj fasadi primer je čikaške škole izgradnje nebodera, s obzirom da je ovaj grad jedan od prvih u Americi (a samim tim i svetu) u kojem se počelo sa masovnom izgradnjom ovakvih objekata 20-ih godina prošlog veka.
Wrigley o kojem je reč jeste, naravno, svetski poznati proizvođač žvakaćih guma.
*
Jedno od najvećih kulturnih blaga ovog grada i čitavih SAD je nesumnjivo Umetnički institut grada Čikaga (Art Institute of Chicago). Institut je sazidan 1893. godine za potrebe Svetske izložbe posvećene Kolumbu i u međuvremenu je postao jedan od naj-značajnijih američkih muzeja, poznat pre svega po izuzetno bogatoj kolekciji francuskih i britanskih impresionista, za kojom nimalo ne zaostaju ni zbirke posvećene pretkolumbovskim civilizacijama, kineskoj, japanskoj, korejskoj ili indijskoj civilizaciji, zaključno sa velikim, tehnikom vitraža rađenim kompozicijama Marka Šagala i biranim komadima savremenog industrijskog dizajna.
Odmah nakon izlaska iz ovog čarobnog sveta u kojem na jednom mestu prebivaju gotovo sve značajne svetske civilizacije i značajna dela njihovih umetnosti, Amerika vas vraća u profano i pokazuje i svoju drugu stranu: na stanici preko puta Instituta možete se ukrcati na autobus koji će vas, ako to želite, odvesti na dvosatnu vožnju nazvanu Untouchable Tours. Naravno, reč je o poseti "štabu" Ala Kaponea i ostalim mestima po kojima ga je vijao Eliot Nes. U ovu turu uključena je i poseta restoranu uređenom u stilu vremena prohibicije, koji se zove Garaža Tomija Puškara, a od vas će se očekivati da se igrate (s obzirom da je američko društvo zaista umnogome infantilizovano) i da usred večere učestvujete u predstavi u kojoj, na dat znak da uskoro mogu da naiđu policajci, treba da pomognete plaćenim glumcima da kojekuda posakrivaju kutije sa viskijem.
Režirana zabava i siguran profit - opustite se i trošite, zbog toga ste ovde.
*
U ovom velikom gradu nisam uspeo da vidim nijednog starosedeoca, Indijanca. Ostala su samo imena ulica, eksponati u muzejima i kič suveniri u prodavnicama, a da biste zaista susreli Indijance, zapravo te ostatke ostataka nekadašnjih plemena, morate putovati daleko, daleko na severozpad Kanade ili jugoistok SAD. A bez njih ova zemlja i ovaj kontinent nema svoju suštinu i svoju oslonu tačku, bez njih su oni izgubili svoju ravnotežu, jer profit ovde jeste sveopšti zakon - važno je kupovati i imati! - ali on ne objašnjava život i ne ispunjava ga smislom. Gotovo da sam ubeđen da su Indijanci, sasvim nezainteresovani za materijalne vrednosti u evropskom značenju te reči, saživljeni sa prirodom i duboko odani njoj, morali da budu anatemisani i da potom kao remetilački faktor (negativan primer) budu istrebljeni i nestanu sa svoje zemlje da bi potom taj Novi svet - onaj koji sada vidimo - mogao da se izgradi.
Dok ovo pišem u ušima mi odzvanja Ivanova (Nišlija, profesor društvenih nauka na jednom čikaškom koledžu) priča o tome kako je negde daleko na jugoistoku SAD proveo nekoliko meseci sa Indijancima i kako mu je jedan plemenski vrač, čija porodica nasledno tu dužnost obavlja doslovno vekovima, rekao kako je još veoma davno bačena indijanska kletva na sve belce koji ikada budu stali na tlo njihove zemlje.
*
Mislim da je sasvim izvesno da se stremljenje jednog društva može iščitati i iz arhitekture koja njime dominira i tako gledano Čikagom vlada opsednutost geometrijom i visinom: Džon Henkok tauer ili Sirs tauer, visoki su preko 450m visine, kao i mnoštvo drugih visokih zdanja u gradu. Ovo je grad u kojem je 1885. godine sazidan prvi neboder na svetu i zato ulicom valja šetati visoko podignute glave da bi se sve to videlo, ali hladna racionalnost izbija iz ogromnih masa armiranog betona i teško je odupreti joj se.
*
Čikago je grad u kome se rodio Ernest Hemingvej, ali (kao po nekom američkom pravilu o spajanju suprotnosti) i mesto u kojem je živeo Al Kapone. Hemingvejeva kuća je pretvorena u muzej, a Kaponeova kuća je sada pretvorena u klub pod imenom Jungle.
*
O Americi znamo mnogo unapred, i pre nego što u nju dođemo, putem filmova i medija i kada se te stereotipne - režirane - slike najzad uporede sa istinskim Novim svetom, poređenje uglavnom ide nauštrb celuloidnih slika, koje u suočenju sa stvarnošću bivaju demistifikovane i desakralizovane. Međutim, ipak, postoje oblasti koje nisu simulacija.
I mnogo, mogo pre nego što sam posetio Ameriku, džez i bluz su bili muzika koju sam rado slušao i upravo zbog toga jedna od stvari koje sam ovde zaista želeo da vidim je kako oni zvuče u zemlji svoga nastanka. Čikago je grad u kojem se održava značajan bluz festival i koji je istinski američki bluz centar sa mnoštvom klubova, ali i uličnih svirača. A klub u koji smo otišli je jedan od najpoznatijih čikaških bluz klubova - Blue Chicago u Severnoj Klark ulici, pomalo neuglednom delu grada u odnosu na poslovni centar i glavnu šetačku zonu - Magnificent Mile. Klub je na glasu po muzici, a ne po enterijeru koji je vrlo prijatan, ukrašen pažljivo izabranim fotografijama i slikama i usklađen sa muzikom zbog koje ljudi dolaze ovde. Takođe - sasvim netipično za jedno društvo koje je uspelo da kroz komercijalizaciju pacifikuje i otupi početnu socijalnu korozivnost džeza i roka (pretvarajući ih, iz te perspektive, u karikaturu i negaciju svojih korena) - crni muzičari i pevačica koju smo slušali te večeri i svojim izgledom bili su tako daleko od oficijelne glamuroznosti zvezda šou biznisa, ali su svirali i pevali nepatvoreno i osećajno, jasno pokazujući time (svakako nesvesno) kako je baš to što rade jedini njima dat način da iskažu sebe kao samosvesna bića koja, makar i bez jasnog saznanja o tome, svojom muzikom dostižu neslućenu univerzalnost izraza, tako da već nakon desetak minuta na ovome mestu nismo osećali da smo stranci iz daleke i siromašne balkanske zemlje. Jer, tuga je svuda ista i ovde se to najbolje vidi. Devojka koja nas je poslužila pićem pita nas da li nam se sviđa kako bend svira i odakle dolazimo. Priznajem da je ovo jedan od najprijatnijih trenutaka koje sam imao u Čikagu i zbog kojeg mi je drago što sam tu, ali da ona verovatno nije čula za malu istočnoevropsku zemlju koja se zove Srbija. Gleda me u oči i osmehujući se kaže da i te kako dobro zna gde je Srbija, jer imala je mladića iz Srbije. Dodaje: "bio je veoma, veoma zgodan..."
Dakle, ipak je istina: sve je povezano makar i najtanjim nitima u neraskidivu celinu - crveni korali, trešnje u zavičaju, muzika u Čikagu...
iz knjige Mladena Veskovica
|
_________________
Love don't let me go |
|
|
|
|
NADJIJA Upućeni član
|
Godine: 41
Datum registracije: 10 Sep 2005 Poruke: 413
|
|
meni je chicago jedan od najlepsih gradova u usa...imam nesto evropsko u njemu...neku toplinu, za razliku od drugih americkih gradova
|
|
|
|
|
|
DjDream Prijatelj Domaćeg.de
|
Datum registracije: 07 Mar 2006 Poruke: 10 Mesto: Banja Luka/Chicago
|
|
Meni je South side Najbolji (mali divlji zapad)
|
|
|
|
|
|
pinkie Prijatelj foruma
|
Godine: 45
Datum registracije: 01 Okt 2004 Poruke: 19325 Mesto: u skrivenom kutku
|
|
Nikad nisam bila...niti verujem da cu ikada imati priliku da odem...niti me narocito privlaci taj deo amerike..sta znam..lepo jeste na slikama...ali birala bih radije neku drugu oblast za posetiti
|
_________________ Cutanje je tesko samo onima koji ne misle(Ivo Andric)
Beskorisno je pobijati tudje misljenje; ponekad covijek uspije da pobjedi nekoga u diskusiji, ali da ga uvjeri -nikada.Misljenja su kao ekseri: sto vise udaramo po njima, to dublje prodiru (Dumas Aleksander) |
|
|
|
|
Sve1985 Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 36
Datum registracije: 05 Jun 2006 Poruke: 18
|
|
Namjeravam otici u Chikago ovoga leta nadamm se da ima dobroga provoda po slikama izgleda da je lep grad .Pozz iz DC
|
|
|
|
|
|
Boky ¤ The King of Kolo ¤
|
Godine: 39
Datum registracije: 23 Maj 2004 Poruke: 29947 Mesto: Kiciner
|
|
Bio sam u Cikagu i mogu vam reci da sam osetio zasto ga zovu " grad vetrova " .. ne da je bilo hladno nego .. uh ..
|
_________________ Bojan Cvjetković @ Domaci.com; Ovako je sve počelo
Bolje da me mrze zbog onog što jesam, nego da me vole zbog onog što nisam
Omiljeni delovi foruma: Vesti; Trač; Igre bez granica; Sport; Dijaspora. |
|
|
|
|
anchi22 •• 20:01 ••
|
Datum registracije: 09 Jul 2008 Poruke: 53463
|
|
Čikago
Važi mišljenje da se u Americi jede samo junk food. No, to je apsolutno netačno. U Americi se jede fantastično. Bilo da jedete u jeftinim ili skupim restoranima, konkurencija je toliko velika da promašaja gotovo da nema.
U ne tako dugoj američkoj istoriji, Čikago zauzima vrlo značajno mesto. Najveću popularnost i uticaj imao je početkom prošlog veka. Čikago je bio radnički grad i stoga doživeo neverovatan razvoj u vreme industrijske revolucije.
Događaj koji je promenio istoriju ovog grada bio je veliki požar 1871. Požar je trajao 36 sati, odneo više od 300 života i trećinu populacije (100.000 ljudi) ostavio bez doma. Dimenzije požara bile su takve jer je veći deo Čikaga bio sagrađen od drveta. Ipak, stanovnici Čikaga su ovaj događaj pretvorili u korist. Velika tragedija im je pružila priliku da postave novi urbanistički plan koji ne robuje staroj matrici i infrastrukturi, već je postavljen u odnosu na potrebe grada u budućnosti. Takođe, to je bio povod da se nađu novi načini gradnje. Godine 1884. sagrađena je Insurance Building, delo arhitekte Vilijema le Baron Dženija (William Le Baron Jenney), prva višespratnica sagrađena od čeličnog skeleta. Ovaj način gradnje napravio je revoluciju u građevinarstvu. Krajem XIX veka, Čikago je dostigao milion stanovnika. Kao napredan i perspektivan grad, počeo je da gradi javne objekte: Art Institute of Chicago, Čikaški simfonijski orkestar, Univerzitet... U to vreme, oko centra grada podignute su šine za nadzemni voz, takozvani "Loop", koji i dan-danas saobraća. Povodom 400 godina od otkrića Amerike, 1893. je organizovana Velika svetska izložba, koju je posetilo više od 25 miliona ljudi. Ostala je upamćena kao Beli grad, zbog beline mermera i gipsa neoklasičnih zgrada. Većina objekata je spaljena i srušena nakon Sajma.
Početkom XX veka, sa porastom populacije i jačanjem industrijske revolucije, počeli su da se razvijaju i radnički pokreti. Upravo se u Čikagu desio štrajk posle koga je 1. maj izabran za Praznik rada. Nešto kasnije, u vreme prohibicije, Čikago je opet u centru pažnje. Najčuveniji gangster svih vremena Al Capone, doselio se 1920. u Čikago iz Njujorka. Na St Valentine's Day 1929. dogodio se čuveni obračun dve najveće bande koji se završio masakrom. Dve godine kasnije, Eliot Ness takođe ulazi u istoriju legendarnim hapšenjem Caponea na osnovu neplaćenog poreza.
Danas je Čikago najveća američka zračna luka i trgovački i finansijski centar Srednjeg zapada. Od tragedije sa WTC-om, Sears Tower u Čikagu je opet najviša zgrada Amerike. Čuven po arhitekturi i umetnosti, Čikago je dobro mesto za život.
Čikaška škola
Nazvan po gradu u kome se u krajem XIX veka razvio, ovaj stil doveo je do ozbiljnih promena i u građevinarstvu i u arhitekturi. Vilijem Le Baron Dženi projektovao je prvu zgradu u sistemu čeličnih ramova. Ova devetospratnica izgrađena je 1884. a porušena 1929. godine. Po uzoru na nju kasnije su projektovali mnogi veliki arhitekti: Louis Sullivan, William Holabird, Daniel Burnham, John Wellborn Root, iz čijih su biroa izašle Rookery i Reliance Building. Važna odlika ovog pravca, osim metalnog skeletnog konstruktivnog sistema, jeste i takozvani "čikaški prozor" koji se i danas često koristi u Americi i može se vidieti gotovo u svakom holivudskom filmu. Čikaška škola je postavila temelje modernoj arhitekturi i izgradnji solitera.
Frenk Lojd Rajt
U prve dve decenije XX veka, Frank Lloyd Wright je razvio jedinstven američki arhitektonski izraz, koji odražava horizontale pejzaža Srednjeg zapada, prerijski stil. Visoko postavljeni otvori koji se razvijaju po horizontali, nadstrešnice koje daju duboke senke u prostoru, korišćeni su najviše kod rezidencijalnog stanovanja. U Oak Parku, četvrti koja je nekada bila predgrađe Čikaga a danas je skupa, elitna stambena zona, može se videti nekoliko desetina Rajtovih kuća. One su pod zaštitom Instituta za arhitekturu i jednom godišnje vlasnici otvaraju vrata svojih domova da običnom svetu pokažu dela ovog arhitektonskog velikana. Osim u Oak Parku važno je posetiti Robie House, koja je pretvorena u muzej tako da se mogu detaljno istražiti sve odlike ovog stila.
Mis van der Roe
Najveći deo svog stvaralačkog života Ludwig Mies van der Rohe je proveo u Čikagu. Poznato je da je po dolasku u Ameriku imao problema jer nije mogao da dobije licencu za rad. To ga nije sprečilo da ostavi neizbrisiv trag. Iako je zgrada Segram building u Njujorku njegov najznačajniji oblakoder, u Čikagu se mnogo više oseća njegov uticaj. Dva objekta na Lake Shor Drive-u, biseri su njegove arhitekture. Projekte za IIT takođe treba obavezno obići. Ako imate vremena, na oko dva i po sata vožnje nalazi se Forensfort house – jedina porodična kuća koju je Mis van der Roe izgradio. Koliko je dizajn ove kuće neverovatno savremen, shvatite tak kad stignete tamo. Okruženje s farmama, koje i danas izgledaju kao da je tu vreme stalo pre 30 godina, govori koliko je ovaj projekat bio napredan.
IIT
Illinois Institute of Technology je jedan od najčuvenijih američkih Univetziteta. Tokom Drugog svetskog rata, kada je Bauhaus škola konačno zatvorena, mnogi predavači preselili su se u SAD. Među njima je bio i Mis van der Roe, koji je postao predavač na ovoj školi. Za vreme koje je proveo tamo, izradio je urbanistički plan kampusa i Crown hall, koji je i danas zanatsko i konstruktivno remek-delo. Vremenom, kako se grad širio i razvijao, univerzitet se našao u vrlo lošem i nesigurnom delu grada. Iako je školarina i dalje visoka, fakulteti se danas praktično nalaze u getu. Na čitavom prostoru, na svakih 100-200 metara, postavljeni su alarmi tako da, ako vas neko napadne ili se nađete u neprijatnoj situaciji, pritiskom na dugme pozivate policiju koja stiže za nekoliko minuta.
Pre nekoliko godina drugi mag arhitekture Rem Koolhas pozvan je da uradi projekat za Studentski centar. Ovaj projekat je izazvao oprečne reakcije. U isto vreme ali u potpuno drugačijem senzebilitetu realizovani su i studentski domovi Helmut Jahn.
Milenijumski park
Milenijumski park otvoren je 2001. godine. Godišnje ga poseti 2,3 miliona ljudi. Obuhvata Muzički paviljon koji je projektovao Frank O. Gehry. Struktura obuhvata pozornicu na kojoj može da se smesti 120 muzičara sa svim pratećim prostorima i gledalište na otvorenom, na travi, koje je ozvučeno tako da je pokriven čitav auditorijum. Atrakcija je i skulptura Cloud Gate Anisha Kapoora. Ogromna organska forma (amebe) pokrivena je sjajnim, reflektujućim inoksom. Na njoj se ogledaju neboderi koji je okružuju i prolaznici koji je čine uvek drugačijom. Ljudi je zovu "Pasulj". Cloud gate je rupa u prostoru. Crown Fountain je Plensin projekat (Jaume Plensa) iz 2000, završen 2004. Instalaciju čine dva kubusa od staklenih cigli, visoka 17 m, koja zatvaraju plitak, reflektujući bazen od tamnosivog granita. Bazen je tako plitak da se može hodati po njemu, čime se dobija utisak da se hoda po vodi. Kubusi projektuju slike građana Čikaga. Instalacija je deo milenijumske kolekcije i inspirisana je Bakingemskom fontanom (1927) koja je tada bila najveća fontana na svetu. Plensa je ovo preneo na ekrane od led-dioda. Voda se sliva niz kubuse na nekoliko načina, dajući iluziju da izlazi iz usta građana.
Muzeji
Amerika je poznata po tome što ima puno tematskih muzeja. Desiće vam se da budete razočarani, jer se njihovo shvatanje teme često razlikuje od evropskog. Ipak, to je zapravo vrlo dobar način da provedete dan s porodicom, naročito ako imate decu. Program je osmišljen tako da ima mnogo interaktivnih zanimacija koje privlače široku publiku. Ako volite muzeje, najviše se isplati da kupite kartu sa kojom možete da uđete u nekoliko najvažnijih čikaških muzeja. Obavezno posetite Akvarijum i Planetarijum. Field Museum je vrlo zanimljiv, posebno deci. Poznat je po skeletu dinosaurusa zvanog Sju (Sue). Art Institute of Chichago čuven je po zbirci impresionista i postimpresionista, kao i po fantastičnoj zbirci maketa enterijera. Muzej savremene umetnosti je takođe vrlo zanimljiv i vredan pažnje.
Restorani
Važi mišljenje da se u Americi jede samo junk food. No, to je apsolutno netačno. U Americi se jede fantastično. Bilo da jedete u jeftinim ili skupim restoranima, konkurencija je toliko velika da promašaja gotovo da nema.
Amerika miriše na hranu. Gde god da krenete, prate vas mirisi pomfrita, krofni, sladoleda. Užasno je teško odoleti iskušenjima. Čikago je poznat kao grad u kome se posebno dobro jede. Sa više od 9000 restorana i 4000 barova i klubova, teško da može da se desi da ne nađete ono što želite. Svakako ne treba da propustite bar jedan pravi američki obrok, po mogućstvu kasni doručak (kembel supa, mleveno meso s pasuljom i pomfritom), zatim čizburger s plavim sirom (ludilo!), kafu u Starbucks-u, suši, tajlandsku hranu ili šta vam već padne na pamet. I cheesecake i donuts i sladoled i mafine i...
Autor/izvor: Mia David Zarić/B92
|
|
|
|
|
|
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|