Kec kao vrata nasem skolstvu

Iwan · Upućeni član

Istraživanje OECD u kome su učestvovali petnestogodišnji učenici iz 41 države Evrope i sveta pokazalo je da đaci iz Srbije nisu, kao što je većina nas bila uverena, među najboljima u svetu. Razbijena je još jedna domaća iluzija da se o naše školarce, zbog stečenog znanja u domaćim školama, otimaju razni svetski naučni centri.

Prema pokazanom znanju iz matematike, razumevanja pročitanog teksta, prirodnih nauka i rešavanja problema - što su bile četiri testirane oblasti - pokazalo se da su učenici iz Srbije prošli neslavno i zauzeli poslednje mesto u Evropi, dok su na svetskom nivou lošije rezultate od naših đaka imali samo Turska i nekoliko prekookeanskih, afričkih i dalekoistočnih zemalja.

Direktorka OŠ „Despot Stefan Lazarević” Sonja Stamenović smatra da su za loš rezultat naših đaka na „Pisa testovima” krive škole.

- Imamo previše radnog materijala a premalo praktičnog rada. Da bi uspešno uradila ovakav test, naša deca moraju da imaju sintetizovano znanje i da umeju da povežu sadržaje, ali im naši strogo određeni nastavni planovi i programi to ne dozvoljavaju. Na primer, u petom razredu osnovne škole uče se iz srpskog jezika pesme iz Kosovskog ciklusa, ali se Kosovski boj uči iz istorije tek u šestom razredu - priča Stamenović.

Rezultati jesu poražavajući, slaže se i Dragica Pavlović-Babić, nacionalni koordinator „Pisa projekta”, jer su testovi bili u skladu sa našim školskim programom.

- Dakle, tu ne postoji nijedan pojam sa kojim se naši đaci nisu nikada sreli! Loši rezultati mogu se u velikoj meri i pripisati činjenici da su naše škole i nastavnici osiromašeni. Predaje se po uobičajenim šemama i nema motivacije za novine. Jednostavno, teško se odričemo starih navika - ocenjuje Dragica Pavlović-Babić.

Direktorka Stamenović veruje da je problem u tome što se znanje naše dece ne obnavlja niti proverava.

- Naši đaci dobijaju ocene posle prvog tromesečja, na polugodištu, na drugom tromesečju i na kraju godine, ali parcijalno - za svaki deo ponaosob. Niko na kraju godine ne proverava da li se dete seća nečeg iz prvog tromesečja, a kamoli da proverava da li se seća nečeg iz prethodnih razreda - kaže Stamenović.

Za bivšeg pomoćnika ministra prosvete Tinde Kovač-Cerović ovakvi rezultati su očekivani. Ona podseća da su i ranija istraživanja koja su obavljena krajem 80-ih i 90-ih godina pokazivala takođe loše stanje našeg obrazovnog sistema.

- Potvrdilo se da čim od naše dece tražite da izađu iz naučenih kalupa, da ono što znaju teoretski primene u praksi, dobijate poražavajuće rezultate - kaže za „Blic” Tinde Kovač-Cerović.

U ovom istraživanju koje je podržalo Ministarstvo prosvete i sporta, a realizovao Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u prestonici, učestvovalo je 4.405 učenika iz 151 srednje srpske škole. Najbolji u pokazanom znanju bili su gimnazijalci, a lošiji su bili učenici medicinskih i umetničkih škola, dok su najgore prošli đaci iz trogodišnjih i četvorogodišnjih poljoprivrednih i tehničkih škola. Ministarstva prosvete za sada ne želi da komentariše pomenute rezultate, dok kompletni testovi ne budu dostavljeni pomoćniku ministra prosvete Vesni Pili.

Direktorka Sonja Stamenović smatra da hitno moramo promeniti odnos prema deci, počevši od roditelja pa do društva u celini. Kod nas deca u ogromnom broju, upozorava Stamenović, ne dolaze na kontrolne i pismene zadatke, jer im roditelji to pravdaju.

- Roditelji ih davanjem opravdanja kad god zagusti podržavaju u bežanju sa časova, a ne postoji zakon koji bi ih sprečio u tome ili kaznio. Posledice, evo sada i vidimo - zaključuje Stamenović.

Suština „Pisa projekta” jeste procena efikasnosti obrazovnog sistema zemalja do koje se dolazi na osnovu provere obrazovnog postignuća učenika. Istraživanje se obavlja svake treće godine i sastoji se od testova pismenosti, a ne znanja, kojima se proverava sposobnost učenika da koncepte naučene u školi koriste i u svakodnevnom životu i u nastavku školovanja. „Pisa 2003” sproveden je „na terenu” u aprilu i maju prošle godine. Srbija nije učestvovala u prvoj proveri, a Slovenci, Hrvati i Makedonci u drugom istraživanju. U narednom ciklusu 2006. vrednovaće se i znanje slovenačkih, hrvatskih i crnogorskih đaka.
(Blic)

NINANENA · Veštica

i oni tamo nemci su na 33 mestu pa sad sve radio stanice non-stop samo o tome.i treba da se stide kad je ta nemacka proglasena za naj mnogo klasnim skolstvom,tj sta su mu roditelji -to najvise moze i dostici dete u skolovanju-uzas i ocaj pravi Evil or Very Mad