Dusanov zakonik

sanjica_021 · *Doktorovo~slculence*

Dusanov zakonik OVDE

dejoni · Odomaćeni član

Dasnov zakonik je bio jako napredan za to vreme(XIV vek) koji je Srbiju svrstao u red modernih evropskih drzava i koja je imala uredjeno zakonodavstvo u gradjansko-pravnoj materiji,a delimicno i krivicno-pravnoj.Posle zakona donesenih u Starom Rimu,ovo je jedan od najautenticnijih zakonika u celoj Evropi,pored npr. Magna carta libertatum-Jovana Bezemljasa.
Naravno,kao i svi zakonici ovog vremena,bio je pun nedostataka,prvenstveno jer je donet da bi car Dusan zastitio svoje licne interese.

miloshw · Početnik Domaćeg.de

ma car dusan je bio jedini pametan vladar u istoriji srba. Jedii se on setio da osvoji nesto a ne ko ovi ostali samo cekaju da dodje neko da ih osvoji...turci, austrougari, nemci, amerikanci...

dekija85 · Dobro upućeni član

dusanov zakonik je bio prvi zakon u srpskoj istoriji i do danas su se sacuvali spisi koji se drze u muzeju

miskopisko · ~Dream-Maker~

Zamislite da danas postoji tako nesto...mislim da su nasi zakoni u tojformi pisani--bilo bi veselo.narod bi ih pre razumeo :evil3:

pinkie · Prijatelj foruma

U svetskoj istoriji prava Dušanov zakonik se sa pravom smatra ustavom srednjovekovne srpske države i najboljom slikom srpskog prava i srpskog društva u vreme njegovog najvećeg uspona. Po svojim karakteristikama, ovaj poduhvat srpskog srednjovekovnog zakonodavstva sa svojim institutima i načelima zaslužuje veliku pažnju istoričara.
Srpski car Stefan Dušan (1308-1355), donošenjem ovog značajnog i za to vreme veoma naprednog i dalekovidog zakona, postao je zakonodavac kao što su to bili i Justinijan, Lav VI Mudri i Vasilije I, držeći se duha i tradicije rimsko-vizantijskog prava.
Srpsko običajno pravo i pravo sadržano u poveljama i međunarodnim ugovorima srpskih vladara na najcelishodniji način uključeno je u Dušanov zakonik kako bi se regulisali i posebni odnosi u feudalnom društvu u Srbiji. Odredbe koje se odnose na trgovinu, na primer, imaju svoje poreklo u srpsko-dubrovačkim sporazumima iz 12. i 14. veka.

Dušanov zakonik (istorijske zanimljivosti)

Dušanov zakonik u starijim rukopisima naziva se Zakon blagovrejnago cara Stefana. To je zbirka zakona koja je nastala za vreme vladanja i na inicijativu srpskog cara Stefana Dušana. Sadrži 201 član, računajući po do sada najboljem izdanju St. Novakovića. Od tih su članovi od 1-135 doneti na staleškom saboru, održanom na Vaznesenje 21.05.1349. godine u Soplju, a drugi deo tj. članovi od 136-201, na saboru između 01.09.1353. i 31.8.1354. godine verovatno u Seru.

Zakonik je sastavljen u vreme kada je srpska država nakon Dušanovog osvajanja postala najveća politička sila na Balkanu i pošto se on proglasio za cara «Srbljem i Grkom». Dušan je želeo da uz saradnju staleškog sabora donese norme koje bi važile za celo njegovo prošireno carstvo i podjednako za sve njegove podanike.
Istovremeno je želeo da ovako donetim zakonima ojača svoju centralnu vlast i obuzda prohteve srpske velike vlastele, koja se u doba njegovih osvajanja preko mere osilila i svojim decentralističkim tendencijama slabila državnu vlast.
Po toj težnji za jačanjem centralne državne vlasti Dušanov zakonik ide u red zakonodavnih tekstova čeških, poljskih i ugarskih vladara koji su u to doba zauzeli sličan stav prema svojoj velikoj vlasteli. Prema toj osnovnoj tendenciji može se reći da je Dušanov zakonik zaista ustav tadašnje feudalne srpske države. Stoga je prirodno da su najopsežnije razrađeni staleški odnosi, tj. prava i dužnosti pojedinih staleža, kao i odnosi među samim staležima da bi se na taj način uveo red i mir u državi.

Osim toga sadrži i propise kojima se reguliše položaj srpske crkve, zatim odredbe bračnog prava, građansko pravne i krivično pravne odredbe kao i pravila postupka. Iako je Dušan posle dovršenja zakonika umro ( 1355.), a srpska država uskoro došla pod tursko carstvo, ipak je Dušanov zakonik i dalje u narodu živeo, što najbolje dokazuju mnogi prepisi tog pravnog spomenika sve do XVIII veka. Sam original nije sačuvan. Najstariji prepis potiče iz samostana u Strugi. Posle njega sledi prepis, svojina prizrenske episkopije, a zatim niz mladih prepisa koji se tekstom više ili manje udaljuju od starijih. U rukopisima se uz Dušanov zakonik nalaze povezana još dva pravna spomenika: skraćena Sintagma Matije Vlastara i tzv. Zakon cara Justinijana. Uzima se da ta tri spomenika zajedno čine celinu koja predstavlja formalni izvor celokupnog prava u Dušanovoj državi.

foryou10 · Iskusni član

Treba samo znati koje godine je donesen zakonik i zakljuciti koliko je to
bilo napredno,ako se zna da je danas zakonodavstvo na nizem nivou.

milanche_81 · Upućeni član

detlic75 · Početnik Domaćeg.de

sadasnji zakon uz kazne iz dusanovog zakonika-to je dobitna kombinacija

BORIS_88 · Početnik Domaćeg.de

Jedini pravi sposobni srpski vladar bio je car Dusan.

nebofirm · Upućeni član

Ma treba i sad jedan takav zakon... Za ono divlje vreme bio je savrsen, sad bi mozda bio i blag...

[duk] · Početnik Domaćeg.de

Pa, i u ne promenjenog kad bi ga vratili, 90% populacije bi bilo pobijeno zbog preljube...i ostalih stvari, a oni koji bi ostali živi, il ne bi imali oči, il bi im falio po koj prst.....dakle urnisali bi sami sebe, ali još žešće, nego do sad.