SAD danas biraju predsednika

SrebrnaTresnjica011 · Prijatelj foruma

Glasanje za predsednika Sjedinjenih Američkih Država počinje danas u 7 sati po američkom vremenu, posle kampanje koja će ostati upamćena kao jedna od najneizvesnijih i najotrovnijih u istoriji izbora u toj zemlji. I predsednik Džordž Buš i njegov suparnik senator Džon Keri su dan pred izbore do ponoći leteli širom SAD, obilazeći nekoliko još neodlučnih država i ubeđujući birače, umorne od bezbrojnih predizbornih oglasa i reklama, kako treba baš jednom od njih pokloniti četvorogodišnji mandat. Jedino u čemu su uspeli sasvim sigurno je da Ameriku predstave kao duboko podeljenu zemlju.

Činjenica je da ni jedan od dvojice kandidata nije prešao kritičnu granicu podrške pred izbore u najdužoj i najskupljoj predsedničkoj kampanji, pa je rezultat današnjih izbora krajnje neizvestan. Analitičari ističu i izuzetno oštru podeljenost biračkog tela po političkom ukusu, na republikance i demokrate, ali i podeljenost po prioritetima u američkom društvu: oko rata u Iraku i borbi protiv terorizma, oko stanja domaće ekonomije, zdravstvenog i socijalnog osiguranja i drugim pitanjima.
Analitičari, u izborima potpuno zaokupljenim medijima, ističu da će današnje glasanje biti možda još neizvesnije od onog 2000. godine na kojima je Al Gor osvojio oko 500.000 glasova više, ali je Buš zbog elektorskog sistema glasanja pobedio.

Poslednja ispitivanja javnog mnenja samo potvrđuju ove pretpostavke. Tako Rojtersovo istraživanje od ponedeljka pokazuje gotovo izjednačen odnos dvojice kandidata 48-47 za Buša, dok je Galup istog dana saopštio da je podrška dvojici kandidata potpuno izjednačena. Foks je juče javio da Keri ima malu prednost (48:46), dok je istraživački centar Pju saopštio da je Buš favorit sa 51 u odnosu na 48 za senatora Kerija.

Istraživači javnog mnenja ističu i da se očekuje verovatno najveća izlaznost birača u dosadašnjim američkim izborima, između 119 i 121 miliona glasača, što je prema ocenama dokaz izuzetnog interesovanja građana za sve aspekte iračkog rata, borbe protiv terorizma i bezbednosti samih SAD.

Inače, na američkim predsedničkim izborima učestvuje, pored Buša i Kerija, još nekoliko veoma interesantnih kandidata, ukupno njih čak 73.

Osim glavne ličnosti američkih levičara, beskompromisnog Ralfa Nadera koji je na prošlim izborima osvojio tek oko 1% glasova, pa su ga demokrate optužile da je kriv što su izgubili izbore, svoje kandidate istakli su, među ostalima, i Radnička stranka, Stranka ličnog izbora, Ujedinjena fašistička unija, Antihipokritska stranka i dve stranke koje se zalažu za prohibiciju. Za Nadera se ponovo očekuje da će na izborima osvojiti 1% glasova i ostati treći, a četvrto mesto verovatno će pripasti izvesnom Majklu Badnariku, kandidatu Slobodnjačke stranke, koji je protivnik bilo kakvih poreza i veliki borac za pravo na držanje oružja.

Kandidat za predsednika stranke Mir i sloboda, 60-godišnji Indijanac Leonard Peltier, bivši lider Američkog indijanskog pokreta, kampanju vodi iz zatvora gde od 1975. služi dve doživotne kazne zbog saučestvovanja u ubistvu dva federalna agenata. Organizacija Amnesti internešenel, koja ga je proglasila političkim zatvorenikom, traži njegovo hitno i bezuslovno puštanje na slobodu.