kosmos

Toplica Milan · Balkanska korida

КОСМОС

Ову тему сам замислио тако да у њу можете писати о свему што се дотиче космоса.Све о галаксијама,звездама,планетама,сателитима и о људским достигнућима у тој свери ракетама,
шатловима,свемирским станицама.Познати космонаути и нјихове животне приче...

ВАСИОНА
"Васиона" је све што постоји око нас: небески простор, планете, звезде. Границе Васионе су нам непознате, а за нас је она бескрајна. Сматра се да Васиона није ничим ограничена и да се галаксије, звезде и сунчани системи који је сачињавају крећу у свим правцима и стално заузимају другачији простор. Ни помоћу најсавршенијих телескопа Васиона се не може до краја сагледати. Васиона се састоји од милијарди звезда. Па ипак ми смо помоћу телескопа са Земље видели звезде (светлост звезде) која је прешла пут од две милијарде светлосних година, док је стигла до нас. Дакле ми не знамо да ли те Звезде стварно постоје у овом тренутку, иако смо сигурни да су постојале пре две милијарде светлосних година. Ето толика је Васиона.

ГАЛАКСИЈА
Сунце и наша планета припадају групи звезда и планета која се назива "Галаксија". Далеко у небеском простору постоје и друге групе звезда и планета. Неке од тих огромних удаљених Галаксија ми не видимо. Друге Галаксије су већином огромне ако се упореде са "Малом Галаксијом" у којој се ми налазимо.
Наша Галаксија се назива "Млечни пут" или "Кумова слама", а састоји се од најмање 100 милијарди звезда и планета. Пречник наше Галаксије износи више од 100 хиљада светлосних година, а Сунце је више од 30 хиљада светлосних година удаљено од средишта Галаксије. Тешко је и замислити такве раздаљине, оне премашују људску машту. Галаксије се разликују по облику и величини постоје три главна типа галаксија: Спирална Галаксија, Галаксија у облику јајета и Галаксија неправилног облика. Наша Галаксија је џиновска спирала. Централни део Галаксије се зове језгро. Нове звезде стварају се од масе гаса и прашине. Ако посматрамо небо кад је ведра ноћ, на небу се може видети бледи низ звезда - то је део Млечног пута.

СУНЦЕ
"Сунце" је звезда чији пречник достиже 1 400 000 км (120 пута више него Земљин пречник). Оно нас греје и осветљава, његова топлота и светлост омогућавају сав живот на Земљи. Сунце се највећим делом састоји од гаса званог водоник. Најтоплији део Сунца је његово јегро. Врели гасови избијају на површину. Они стварају ореол гасова зван корона. Тамне мрље на површини сунца називају се Сунчеве пеге. Оне су хладније од осталог дела површине Сунца. Пламтећи млазеви гаса могу да покуљају са површине Сунца. Сунце је најважнија звезда у нашем планетном систему. Тако је велико да не би могло да прође између Земље и Месеца (чија је раздаљина 400 000 км). Међутим, Сунце никако није највећа звезда за коју знамо. Израчунато је да звезда "Бетелгез" има пречник 300 пута дужи од Сунчевог, док је пречник звезде [b]"Антарес" два пута дужи од пречника Бетелгеза. Астрономи, међутим, тврде да ни звезда Антарес није највећа.

ПЛАНЕТЕ
Планете су тамна небеска тела која се окрећу око Сунца, али и око тих планета се окрећу друге мање планете које се називају сателити. Земља је планета, а Месец је њен сателит. Данас око наше Земље обилазе и вештачки сателити. Планете се разликују од звезда по томе што немају сопствену светлост.
У нашем Сунчевом систему постоји 9 планета: [/b]Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран, Нептун и Плутон[/b]. Меркур и Венера су ближи Сунцу од Земље. Сатурн има прстен око себе. Месец је Земљин природни сателит али је познато и много сателита других планета.

САЗВЕЖЂА
Небо је пуно звезда. Оне стварају разне скупине и облике којима су људи наденули имена да би их боље распознавали : Ловачки пси, Шкорпија, Бик, Девица, Велики и Мали медвед. Те групе звезда називају се сазвежђима. Када небо посматрамо голим оком, на њему можемо избројати око 2 000 звезда, али помоћу телескопа видимо много више. У току године услед Земљиног кретања, нама изгледа да се и звезде крећу по небу. Међутим, њихов узајамни размештај (поредак) тј. сазвежђа, остаје исти па су астрономи дали сазвежђима разна имена. Нека сазвежђа виде се само са једне Земљине полулопте: "Јужни крст" видљив је само са јужне полулопте, а "Северњача" која припада Малом медведу види се само са северне полулопте.

Toplica Milan · Balkanska korida

ЗВЕЗДЕ
Свемир се састоји од више милијарди звезда. Звезде су огромне лопте гасова које горе. Нове звезде непрекидно настају од облака прашине и гаса. Старе звезде старе и хладе се.
Постји два начина умирања звезда:
1. Звезда сија милијардама година, онда нарасте у велику звездану лопту звану Црвени џин. Неки црвени џинови прерасту у огромне супернове. Џиновске звезде умиру у огромној експлозији званој Супернова. Након супернове може да остане мали део звезде који се назива Пулсар. Окрећући се он одашиље зраке светлости. Понекад након супернове остаје црна рупа. Она може да усиса у себе све што јој се налази у близини.
2. Спољни спојеви звезде могу се одвојити од саме звезде. Од звезде остаје само мртво језгро. Оно се назива Бели патуљак. Језгро се полако хлади и бледи. Након милион година, звезда је само хладна црна кугла.

ЈУЖНИ КРСТ Четри звезде распоређене у крст, видљив само на јужној полулопти. Јужни крст показује тачно југ као што Северњача тачно показује север.

СЕВЕРЊАЧА
Звезда нашег северног неба.

МЕТЕОРИ
Метеори су "звезде падалице" које сагоревају у атмосфери када у њу упадну (честице прашине,стене…). Када метеор падне на Земљину површину називамо га "Метеорит". Ова појава на Земљи најучесталија је у августу месецу.

КОМЕТЕ
Звезде репатице. Глава комете је маса метеора, а реп се састоји од честица које одбијају сунчеву светлост.
"Халејева комета" приближавасе Земљи сваких 76 година (1910,1986 па ћемо је видети са Земље 2062. године).

СВЕТЛОСНЕ ГОДИНЕ
Раздаљине на небу су толико велике да се не могу мерити ни метрима ни километрима. Једна светлосна година је раздаљина коју светлосни зраци пређу за 365 дана, а знамо да светлост путује веома брзо (300 000 км/сек). Једна година има 31 536 000 секунди, значи за годину дана светлост пређе раздаљину од 9 460 800 000 000км тj. скоро 10 билиона км. Зато је једноставно употребљен термин "Светлосна година". На пример, "Сиријус", најсјајнија звезда на нашем небу удаљен је од земље 8 светлосних година. Исказивати и писати ту разлику у километрима захтевало би број од 14 цифара.

Toplica Milan · Balkanska korida

АСТРОНОМСКИ ДУРБИН
Састављен је од више великих лупа (сочива). Међутим, увеличање му је ограниченије него код телескопа. Астрономски дурбин је пронађен у 17 веку. Усавршили су га италијан Галилеј и немац Кеплер.

ТЕЛЕСКОП
У телескопу једно огледало прихвата слику, али светлосни зраци при том не морају да прођу кроз дебело стакло. Стога слика остаје довољно јасна и може се поново увеличати другим огледалом или окуларом са сабирних сочива (лупа). Телескопи могу бити огромни са моторима и заштићени огромним куполама.

Toplica Milan · Balkanska korida

СУНЧЕВИ СИСТЕМ

Породица планета, месеца, комета и комада стена непрекидно кружи око Сунца. Та породица зове се Сунчеви систем. У нашем Сунчевом систему постоји девет планета. Оне се састоје од стена, течности, метала или гаса.

Меркур
Велике дневне температурне разлике. Ноћу се температура креће и до -170°С, а дању и до +420°С. На страни према Сунцу је врео, а на супротној, тамној страни, је хладан. Спуштање на Меркур било би веома лако услед мале гравитације. Атмосфера на овој планети веома је ретка па свемирској лађици не прети опасност од прегревања. Опасни су зрна прашине и крупне стене који услед ретке атмосфере упадају на Меркур брзином од 120 км/сат. На Меркуру нема трагова воде. Ништа не расте или живи. Веома се споро окреће око своје осе, али жури око Сунца. Меркур је го и стеновит, његова површина личи на површину Месеца. Покривен планинама и џиновским удубљењима званим кратери.

Венера
У нашем народу позната као "Звезда Даница". Густа прегревања летилице при спуштању на ову планету. Венера атмосфера могла би да доведе до нема магнетно поље а окружују је густи облаци сумпорне киселине.Ветрови у високој атмосфери достижу брзину од 350 км/сат, док у делу ближем површини дува поветарац па је температура 489°С. Притисак је 90 пута већи него на Земљи као притисак на океанској дубини од 1 км. Сунце залази на истоку, а излази на западу. Венера је једина планета која се окреће око своје осе у правцу казаљке на сату. Пошто је близу Сунцу, са Земље се види само у сутон по заласку Сунца, на самом почетку ноћи.
Венера је величине као и Земља. Најтоплија је од свих планета. Њена површина покривена је густим облацима отровних гасова, а они прихватају топлоту која долази са Сунца. Површина Венере је углавном равна, али има много старих вулкана и места покривених лавом из вулкана. Научници претпостављају да су неки од тих вулкана још увек еруптивни.

Земља
Земљи је потребан један дан да направи пун окрет око своје осе, а 365 дана да се окрене око Сунца. На страни окренутој Сунцу је дан а на супротној је ноћ. Земљина оса је нагнута према њеној путањи око Сунца и зато се на планетама смењују годишња доба. Лето је онде где сунчеви зраци падају најповољније.

Марс
Просечна удаљеност од Сунца 227,9 милиона км. Годишња доба се смењују као на Земљи. Разликују се само по трајању и температури. Лето сваке друге године са просечном температуром од 27°С. Зими је просечна температура -170°С. Време је много мање предвидљиво него код нас. Степен радијације толико је висок да вероватно врши стерилизацију површине планете. Многи вулкани Марса још раде. Марсова година траје 687 земаљских дана. На Марсу су и познате "Маринерске долине" - кањон дугачак 4 000км, дубок 6км. Могуће је постојање воде на дну кањона. Марс називамо још и Црвена планета. Добио је име по Марсу богу рата старих Римљана. Не зна се тачно да ли је то повезано са његовом црвеном бојом, што асоцира на крв. Марсови природни сателити су: Фобос и Деимос (Страва и Ужас), а то су и имена митолошких синова бога Марса. Научници сматрају да се језгро Марса састоји од истопљених метала и минерала са температуром до 2 000°С. Топлота се шири ка спољној површини тако да би се и поред изузетно хладне површине Марса на дубини од десетак метара могле очекивати пристојне температуре. Треба загребати испод његове површине ако се жели истраживати присуство живота на Марсу. Данас се на две различите стране Марса налазе два близанца - нарочито прављена теренскa возила са по 6 точкова "Спирит" и "Опортјунити".

Астероиди

ЈУПИТЕР САТУРН УРАН И НЕПТУН - 4 ГАСОВИТА ЏИНА

Јупитер
Једина планета коју не загрева Сунце јер емитује већу енергију од оне коју прима. Магнетно поље му је много јаче од Земљиног. Гасовита је планета. Највећим делом састоји се од гаса испод кога је мало стеновито језгро. Спуштање летилицом не би бнило могуће и због гаса и због високих температура које у близини језгра износе и до 320 000°С и топи све што постоји. Зоре су на Јупитеру прави доживљај, хиљаду пута су интензивније и светлије од Земаљских. То је због судара наелектрисаних честица које долазе са Сунца да би их ухватило Јупитерово магнетно поље и гасова у атмосфери који зраче у видљивом делу спектра. Дан на Јупитеру траје 9 сати и 50 минута.

Сатурн
Тешко је управљати небом Сатурна јер у прстену има 31 природни сателит. Планета је гасовита без имало чврсте површине. Сатурнова густина мања је од густине воде и када би постојао океан довољно велик да у њега стане Сатурн би плутао као запушач од плуте. Шибају га многобројни ветрови које покрећу гасовите масе на његовом екватору брзином од 180 км/час. На половима ветрови се повлаче у више слојеве атмосфере и брзина им је знатно мања. Сатурн има најспектакуларније прстене у познатом свемиру. Проучени су и састоје се од стотину и стотину хиљада сићушних честица (од микроскопских честица до стенчуга од по неколико метара). То су вероватно делови једног или више сателита који нису могли да се формирају. Јупитеров дан траје 10 Земаљских сати а година колико и 30 година на Земљи.

Уран
Ноћ на Урану траје 42 Земаљске године па онда исто толико дан. Има необично кретање (нагнута орбита). Толико је удаљен од Сунца да се температурна разлика између дана и ноћи не осећа. Температура је око -213°С. Гасовита планета зеленоазурне боје која потиче од метана у атмосфери која апсорбује црвени део светлости Сунца. Уран је код нас откривен тек уз помоћ телескопа 1781. године. Има 11 прстенова, али они нису стабилни. Уран је био познат и раније али се мислило да је звезда.

Нептун
Дан на Нептуну траје 17 сати и 50 минута.Година му траје колико 165 Земаљских година. Толико му треба да се окрене једном око Сунца. Гасовита је планета. На њему шибају рекордно јаки ветрови брзином од 2 000 км/час. Годишња доба се смењују с тим да свако траје око 40 Земаљских година, са просечном температуром од -220°С. Карактеристичан је по белој пеги "Скутеру". Посматрања са Земље открила су само слабе лукове и ниједан цео прстен око Нептуна. Сонда "Војаџер 2" показала је целе прстене са светлим мрљама.

Плутон
Најмање испитивана планета. Никад на њега није послата ниједна свемирска сонда. Неки научници сматрају да Плутон по неким својим особинама и не може да се сврста у планете у правом смислу речи. Док остале планете круже око Сунца, његова је путања јако ексцентрична и уздужна. Смењују се годишња доба са просечном температуром од -223°С (најхладнија планета). За време најхладнијег периода веома ретка атмосфера мисли се да нестаје. Кроз телескоп се виде тамне и светле области. Једини природни сателит му је "Харон" који је као крутом шипком везан за Плутон и окрећу се око заједничког центра, значи Харон се види само са једног дела планете.

Toplica Milan · Balkanska korida

ЉУДИ У СВЕМИРУ

4. октобар 1957.
Корољев је отворио свемирску еру. На врху своје ракете Р7 у орбиту око Земље избацио је први вештачки сателит "Спутњик 1" (сфера тешка 93 кг). Кружио је око Земље на најмањем растојању од 229 км

3. новембар 1957.
Полетео је сателит "Спутњик 2". У њему је била керуша Лајка, прво живо биће у свемиру (угинула од топлоте).

31. јануар 1958.
(САД) Сателит "Експлорер 1" - цилиндар дугачак 2м тежак 14кг има два сензора за откривање микрометеорита и гајгеров бројач.

4. октобар 1959.
(СССР) Свемирски брод "Луник 3" прави прве снимке скривеног лица Месеца са удаљености од 65 200км. На 29 фотографија види се површина са мање кратера него на видљивој страни. Сонда која је била послата на Месец имала је елиптичну путању. Упала је у атмосферу Земље и распала се априла 1960.године.

12. април 1961.
Јуриј Гагарин, први човек у орбити. Руски космонаут лансиран је из совјетске лансирне рампе "Бајконур" у космичком броду "Васток". Лет је трајао 108 минута.

5. мај 1961.
Алан Шепард био је први амерички космонаут на броду "Меркјури" касније прекрштеном у "Фридом". Лет је трајао 15мин и 22 сек. Можда би био први човек у свемиру да се пробни лет са шимпанзом "Хам" није показао делимично неуспешним.

10. јул 1962.
(САД) Сателит "Телстар 1" - специјални уређај за телекомуникацију у свемиру. Лоптастог је облика пречника 86цм, тежак 77кг. Управљао је са 600 телефонских и телевизијских канала одједном. Тако је настало и отпочело интерконтинентално повезивање САД и Француске. Време му је било ограничено (само када се са њега виде пријемне антене.)

19. август 1962.
"Синком 3" - Цилиндар дугачак 40цм, тежак 37,5кг први је сателит који је стигао до геостациониране орбите. Смештен је у кружној орбити изнад Тихог океана у дужини од 36 000км. Омогућио је да се пренесе слика са олимпијаде у Токију. И његова је употреба само делимична.

14. децембар 1962.
Сонда "Маринер 2" која је кренула 27. августа из Кејп Канаверала пролази на 34 830км од Венере. Успева да јој измери површинску температуру и открива да не постоје појасеви радијације.

6. јун 1963.
Валентина Терјешкова - прва жена у свемиру "Васток 6" обишла 48 пута Земљу. У свемиру се задржала 2 дана 22 сата и 50 минута. У свемирском броду јела је чврсту храну (пилетину и ростбиф) и фотографисала Земљу.

6. април 1965.
Лансирана је "Рана птица" (први геостационирани сателит са пуним радним временом). То је био Конзорцијум Интелсат.

1965.
"Маринер 4" снима изблиза Марс. Пролази поред њега на 9 850км и шаље на земљу 21 фотографију Црвене планете. После тога наставља да шаље фотографије све до растојања од 300 милиона км што је двоструко већа раздаљина од оне између Земље и Сунца. Шест година касније возило "Маринер 9" улази у орбиту око Марса после путовања које је трајало 167 дана. То је прва сонда која се окреће око друге планете Сунчевог система.

15. децембар 1965.
Први сусрет свемирских бродова у орбити: "Џереми 6" и "Џереми 7". Овај други обара рекорд у трајању боравка у космосу: 13 дана и 18 сати. Искуство сусрета бродова припрема терен за програм "Аполо"

31. јануар 1966.
Руси шаљу још један "Луник 9" - прво аутоматско возило са меким слетањем на Месец. Опремљен је са 100кг разних уређаја. Три дана прави телевизијски пренос слике и прави 27 фотографија.

31. јануар 1966.
Совјетска сонда "Луна 10" - прва сонда која је кружила око Месеца. Научници 56 дана примају слике са Месеца.

21/27. 12. 1968.
Први путници ка Месецу. "Аполо 8" обилази око Земљиног природног сателита, правећи фотографије његове површине и откривајући оно што се до тада није знало. Посаду чине: Борман, Ловел и Андерс. Брод прави 10 кругова на 112км од месечевог тла. Човек први пут улази у гравитационо поље неког другог небеског тела.

20. јул 1969.
Нил Армстронг - први човек који је крочио на Месец. Брод је атерирао на "Море Тишине", 6 км од предвиђене тачке. Боравак је трајао 2 сата и 36 минута, а шетња 5 минута мање.

26.7.- 7.8. 1971.
На Месец стиже прво свемирско возило "Лунар ровер". Дејвид Скот и Џејмс Ајрвин остају на Месецу 2 дана 18 сати и 55 минута правећи три екскурзије накупивши 76,8 кг разних узорака.

3. март 1972.
Сонда "Пионир 10" кренула је према Јупитеру и у његову близину ступа 3. децембра 1973. приближивши му се на 130 000км. До орбите око Плутона стићи ће 13. јуна 1983. То је био први вештачки објекат који је изашао из Сунчевог система. У њега је била смештена једна плоча коју је смислио Карл Саган са цртежима који симболизују човека и место његовог порекла. На овом космичком путу ова сонда треба да се кроз 26 117 година сусретне са звездом ,,Проксима Кентаури".

23. јул 1972.
НАСА шаље у орбиту "ЕРТС", убрзо прекрштен у "Лендсат 1" убачен у поларну орбиту на 918 км и надлеће исту тачку сваких 18 дана. Овај интервал ће се преполовити кад у службу уђе "ЛЕНДСАТ 2" (три године после првог). Тако је отпочело телевизијско снимање које је омогућавало да се направе прве банке података о стању планете, постепено са све бољом и бољом сликом.

14. мај 1973.
Прва америчка свемирска станица "СКАЈЛАБ" - отпочела са радом прва насина свемирска лабораторија. Пренета је у орбиту ракетом "Сатурн V", а кружила је на висини од 453 км.

20. јул 1976.
Америчке сонде "Викинг 1" и "Викинг 2", лансиране годину дана раније стижу на Марс одакле су одаслале 4 500 фотографија и 3 милиона метереолошких података.

22. фебруар 1978.
Са лансирањем првог "Навстара" у употребу улази систем сателитских позиционирања ГПС. Заснива се на 24 сателита који су распоређени по кружним орбитама на 19 600 км од Земље и подељени у три орбитална плана, тако да омогућавају покривање целе планете, емитујући сигнале на две фреквенције. Они којима се користи војска омогућавају прорачун положаја са могућом грешком од три метра, а за цивиле се креће до 30 метара.

12. април 1981.
Лансирање првог спејс шатла. Из Кејп Канаверала кренуо је амерички брод "Колумбија" са ветераном Џоном Јангом и почетником Робертом Крипеном као посадом. Лет је трајао 2 дана 6 сати 21 минут, после чега се свемирски брод вратио и спустио се као авион.

6. април 1984.
Посада шатла "Челинџер" и у орбити поправља сателит "Солар Максимум" први који је требало да буде смештен у товарне просторе свемирске станице. Лансиран је фебруара 1980. за проучавање Сунца.

20. фебруар 1986.
У орбити је руска свемирска станица "Мир" која ће у употреби остати 15 година остварујући подухвате у сарадњи са насом. Остварила је 77.000 кругова око Земље, а на њој је урађено 19 000 различитих опита. Руски лекар Валериј Пољаков оборио је рекорд у сталном боравку у свемиру од 438 дана.

28. јануар 1986.
После 73 секунде лета, спејс шатл "Челинџер" је експлодирао у лету. Погинуло је 7 чланова посаде. Узрок ове трагедије је грешка на десном резервоару.

14. март 1986.
Европска сонда "Ђото" готово да је окрзнула Халејеву комету на растојању од само 600км. После застоја, њени уређаји ће се поново укључити и сонда ће кренути према Грег - Скјелеруповој комети.

8. август 1989.
"Хипаркос" - европски сателит за астрономију почиње прављење мапе неба. За 4 године измерио је положај 120 000 звезда са тачношћу од два хиљадита дела секунде, а за њих још 400 000 израчунао космичку удаљеност.

18. октобар 1989.
Сонда "Галилеј" креће право према Јупитеру. Моћни мотори брода носача "Атлантис" даће јој погонску снагу, како би за 6 година стигла на циљ. Сонда треба да изблиза посматра Јупитер и његове сателите: Ганимед, Европа и Ио.

24. април 1990.
Шатл "Дискавери" испушта у орбиту свемирски телескоп "Хабл" - плод сарадње НАСЕ и ЕСЕ. После откривања грешке у закривљењу једног огледала крајем 1993. шатл уграђује један уређај за исправку.

6. октобар 1990.
Са шатлом полеће сонда "Одисеј" усмерена према сунчевим половима. 1994. надлеће јужни пол и мери соларни ветар који дува брзином од 800 км/час.

17. новембар 1995.
ЕСА прави "Исо" - сателит намењен откривању инфрацрвених зрачења. Он је први пут открио воду у међузвезданим облацима.

4. јул 1997.
Сонда ,,Патфајндер" спушта се на Марс испуштајући робота "Сожирнера". Овај је прешао једва 106 метара, снимајући фотографије изблиза и изводећи низ хемијских реакција.

29. октобар 1998.
Џон Глен (78 година) најстарији човек у свемиру. Летео је шатлом "Дискавери"и извео експеримент са старењем. Он је, иначе, био први астронаут који је облетео три орбите на "Мерјкурију" 20. фебруара 1962. године.

23. јул 1999.
НАСА лансира "ЧАНДРУ" - велику осматрачницу за икс-зраке.

10. децембар 1999.
"ХММ" - Највећи сателит европске свемирске агенције. То је научни сателит тежак 3 800 кг.

14. децембар 2000.
Насина сонда "Наир" улази у орбиту око астероида "Ерос" kружи на 35 км правећи његову детаљну мапу.

31. октобар 2000.
Прва сонда на међународној свемирској станици. Американац Шепард и Руси Гизенко и Крикалов крећу из Бајконура и остају 4 месеца у свемирском комплексу. Између 19.априла и 1. маја 2001. ту са "Ендејвором"стиже и Италијан Умберто Гвидони. Уграђује се роботичка рука канадске свемирске агенције.

1. март 2002
Лансер "Аријана 5" избацује у орбиту "Енвисат" - највећи европски сателит за осматрање Земље тежак 8 тона. Опремљен је са 10 научних уређаја.

4. септембар 2003.
Ка Месецу креће сонда "СМАРТ 1". Покушаће да пронађе воду на месечевим половима. Сонду покреће "Јонски мотор" (Сунчева светлост). Он ради на принципу тв екрана тј. катодна цев са ксеноном коју покреће енергија Сунца. Ксенон се јонизује ударом електрона затим пролази кроз једну електричну решетку која га убрзава и наводи сонду на кретање од неколико стотина километара на сат.

Toplica Milan · Balkanska korida

ИСТРАЖИВАЊА НА МАРСУ
(У ПОСЕТИ ЦРВЕНОЈ ПЛАНЕТИ)

1965. "Маринер 4" шаље прве слике са Марса док је прелетао поред ове планете. 22 фотографије су први снимци послати са једне свемирске летилице. Приказују пустош површине Марса.

1969. Америчке сонде "Маринер 6" и "Маринер 7" шаљу преко 100 снимака екваторијалног појаса и јужног пола и испитивања атмосфере и површине Марса.

1971. "Маринер 8" убрзо после лансирања пао у океан у близини Порторика. Нешто касније те исте године "Маринер 9" постао је прва летилица која заузима орбиту око Марса. Шаље на Земљу слике огромних вулкана, кањона и удолина које подсећају на напуштена корита река.

1972. СССР успешно упућује на орбиту око Марса сателите "Марс 2" и "Марс 3" који скупљају податке о атмосфери Марса. Покушај да се модул са Марса 3 спусти на површину завршава се неуспехом.

1973/74 СССР шаље још 4 летилице пут Марса. За разлику од "Марса 4", "Марс 5" заузима орбиту око ове планете. Касније се у покушају да слете на површину планете "Марс 6" разбија, док "Марс 7" промашује свој циљ.

1976. НАСА успева да спусти "Викинг 1" и "Викинг 2" на површину Марса. Њихови уређаји шаљу корисне податке о атмосфери и површини планете, али не налазе ни трага од органских материја. Планета је проглашена стерилном.

1993. После паузе од 18 година Американци на Марс шаљу "Марс обзервер", али се веза са њом губи три дана пре него што је требало да уђе у орбиту Марса.

1996. НАСА лансира "Марс глобар сурвејор" са Кејп Каневерала. Сателит је до сада послао преко 120 000 снимака и повратио занимање за ново истраживање Марса.

1997. НАСА шаље "Марс патфајндер" на површину Марса. Многи подаци који стижу указују на то да је Марс у прошлости био сличан нашој планети.

1999. Септембра НАСА шаље нову летилицу,али долази до неуспеха због збрке настале при прорачунима. Један тим је користио англосаксонске, а други међународне јединице.
Децембар: "Марс полар лендер" покушава да слети у близини Марсовог јужног пола, али се губи свака веза са њим и НАСА одустаје од овог скупог пројекта.

2001. НАСА шаље сонду "Одисеј" са задатком да испита састав тла, постојање воде и леда и радијацију на планети.

2003. У јуну ЕСА шаље "Марс Експрес" који са собом носи сонду "Бигл 2" која се 25. децембра спушта на Марсово тло, али се са њом губи сваки контакт.

2003. У јулу НАСА шаље два иста "Марс експлорејшн ровера" који треба да се са по шест точкова крећу по површини Марса. Први од њих је слетео јануара 2004.Већ су доступни његови снимци. Имена ових возила су "Спирит" и "Опортјунити".

Зашто је Марс толико занимљив за научнике? Ако би се показало да на овој планети има трагова живота, то би значило да живи свет на Земљи није изузетак и да та могућност постоји и на другим местима у свемиру. Нико од научника данас не очекује високоразвијене живе јединке на Марсу, али постоји нада да се нађу неки микроорганизми јер не треба заборавити да су током највећег дела прошлости Земље микроорганизми били једина жива бића на нашој планети. Сам настанак живота много је већа загонетка од саме еволуције. Ако би се показало да је живот на Марсу настати независно од оног на Земљи, то би значило да би то било могуће и на другим местима у свемиру.
Вода - Сав живи свет на Земљи заснован је на води. Сваки живи организам, свака жива ћелија садржи воду. Осим тога вода је због својих физичко-хемијских особина била погодан медијум да омогући врло сложена збивања и реакције које су омогућиле стварање првих органских материја и живог света. У потрази за живим светом на Марсу, полазе од основних знања о животу на Земљи, па сматрају ако се вода пронађе на Марсу, задовољен је први услов за постојање и настанак живота. Мада то још није и доказда живот ту заиста и постоји, маштовитији људи могу да поставе питање: Можда у свемиру постоје и други видови живота који нису засновани на води.

Марс има веома ретку атмосферу, а притисак је 100 пута мањи од оног на Земљи. Атмосферу чини око 95% угљен-диоксида, остатак је азот и трагови других гасова међу којима и кисеоник са свега 0,13%. По оном што до сада знамо, површина Марса је залеђена пустиња јер на тако ниском притиску и малим температурама вода може да постоји само у облику леда. Чак и кад би се лед отопио не би настала течна вода, већ пара због веома ниског притиска. Постоје мишљења да је Марс у далекој прошлости имао другачију климу много сличнију оној на нашој планети и да су на његовој површини постојале реке, језера и океани. Постоји могућност да испод површине Марса постоје огромне залихе воде у облику леда или можда чак и течне воде. Можда се лед простире у унутрашњост планете до неких топлих подземних пећина у којима постоји течна вода и услови за живот. Све су то нагађања. За могући настанак живота на омогућила процесе који воде ка настанку живота.

Снимци који су стигли на земљу 2000. године су показале велике наслаге седиментних стена, а оне настају веома споро, током милиона година као последица таложења у језерима, морима или океанима. Ти седименти данас су суви и ако су некада и садржали живе организме, они нису могли да преживе. Ипак, научници се надају да да у већим дубинама можда могу наћи остатке живог света ако је постојао. Можда их има у леду у стању хибернације.

До сада нико није очекивао Марсу важно је не само постојање воде већ и да ли је она постојала довољно дуго да би да ишта може да преживи залеђено милионима година, док група руских научника није 2001. године открила замрзнуте бактерије у замрзнутој земљи (Пермафросту) на -20°С са више од 20 милиона година. На антарктику су недавно нађени микроорганизми за које се верује да су стари између 8 и 15 милиона година. Отуда нада да би се и на Марсу слично може наћи под условом да је тамо живот икад и постојао. Априла 2001. године Наса је лансирала свемирску сонду "Одисеј" која је носила и уређаје за испитивање хемијског састава. Већ први снимци су показали да постоји велика количина воде у облику леда. Откривен је залеђени океан широк више од 5 000 км. Значај овим открићима даје и чињеница да је залеђена вода нађена на географским ширинама од око 45с° где су услови много умеренији за преживљавање могућих организама. Постоји нада да испод леда и дан-данас има течне воде, а можда и живог света.

Toplica Milan · Balkanska korida

Сонда ,,Галилеј�
ИСТРАЖИВАЊА ЈУПИТЕРА И ЊЕГОВИХ САТЕЛИТА

Четрнаестогодишње путовање сонде "Галилеј" завршило се 21. септембра 2003. године, при уласку у густу атмосферу Јупитера сонда се распала. Од тренутка кад је 1989. сонда лансирана са шатла ,,Атлас" до краја свог пута "Галилеј" је превалио пут од 4 631 778 000 км и одолео четвороструко већој дози погубне космичке радијације од оне предвиђене пројектом.
Октобра 1991. пролази кроз појас астероида и први пут у историји снимио неки астероид изблиза и те фотографије послао на Земљу. Радило се о астероиду "951 Гаспри" годину дана касније открио је да астероид "243 Ида" има свој сопствени месец (сателит). Најзад 1994. "Галилеј" је постао први непосредни сведок судара неке комете и планете. Снимио је судар делова комете Шумејкер-Леви 9 и Јупитера. У орбиту Јупитера коју је облетео укупно 35 пута "Галилеј" је ушао 1995. године. Ту је опет први пут омогућио научницима да на лицу места испитају облаке од амонијака и ветрове уатмосфери дивовске планете. Снимио је Јупитерове олује праћене ударима громова хиљаду пута моћнијим од оних на Земљи. Испитао је магнетно поље далеке планете и геолошке особине 4 највећа Јупитерова месеца: Ганимед, Ио, Калиста и Европа.
"Галилеј" је открио да је рад вулкана на Јупитеровом месецу Ио 100 пута већи од оних на Земљи. Установио је да на дубини од око 100км испод замрзнуте површине другог Јупитеровог месеца Европе, највероватније налази океан који садржи двоструко више воде од свих океана на Земљи. Подаци које је прикупио указују и на могућност да Ганимед и Калисто у свом саставу крију слој слане воде као и постојање магнетног поља на Ганимеду. Галилејева мисија је требало да се оконча након две године проведене у Јупитеровој орбити, али је Наса у три наврата одлагала тај тренутак продуживши му задатак за целих шест година.

21. септембра 2003. научници су, како би избегли могућност да бактерије са земље доспу на површину неког од Јупитерових месеца, а поготово Европе усмерили "Галилеј" на путању судара са Јупитером. НАСА планира да до 2012.године на овај део свемира пошаље нову летилицу која би донела нове вести и чињенице.

Мисија "Касини - Хајгенс" започета 15.0ктобра 1997.
САТУРН И ЊЕГОВИ САТЕЛИТИ

Титан - хладан Сатурнов месец чија је густа атмосфера у облику наранџасте магле,према истраживањима сонди "Војаџер" састоји се углавном од азота и нешто мало метана, баш као првобитна атмосфера Земље пре отприлике 4 милијарди година, која је омогућила појаву живота. Истраживањима ове атмосфере европска сонда "Хајгенс" можда ће решити ову хемијску тајну. У јуну 2004 сонде "Касини" и "Хајгенс" ће се раздвојити. Прва ће остати у орбити Сатурна где ће обављати посматрања више од 4 године, док ће друга пет месеци касније запловити атмосфером Титана. Градитељи верују да ће "Хајгенс" издржати довољно дуго у условима крајње ниских температура (-183°С) да би пренела своја проучавања до "Касинија". И "Касини" ће после пусстоловине са "Хајгенсом" имати своје задатке: Посветиће се проучавању прстенова и многобројних Сатурнових сателита.
"Хабл" је открио озон око два главна Сатурнова месеца Реа и Диона који се крећу испред магнетосфере своје мајке планете. Отуд међусобно дејство између молекула на површини и наелектрисаних честица које круже у магнетној сфери Сатурна. Последица ове појаве је непрестано стварање озона из молекула воде. "Хабл" је такође показао да ледена киша из прстенова залива екваторијалну област планете. С друге стране телескоп "ИСА" усмерен према удаљеним деловима васионе, снимио је Сатурн у његовом чувеном сабласном спектру боја. Тако су откривени многи молекули из породице упроводоника, као што су деривати ацетилена, добијени разлагањем метана из тропосфере под утицајем Сунчевог зрачења. Алхемија настанка живота почиње да се оцртава.

Toplica Milan · Balkanska korida

Сергеј Павлович Корољев (1906 - 1966)

Корољин је био истакнути научник и радник у ракетној индустрији СССР-а.
Рођен је у Украјини 1906.године.Завршио је високу техничку школу у Москви,
где је 1930 године започео каријеру градитеља авиона.Убрзо је постаозаљубљеник у ракете и већ 1933.године лансирао прву совјетску ракету на тeчно
гориво.У почетку их је видео само као нов начин погона за своје будуће авионе,
али од касних тридесетих и као засебне летилице.
Прве опите са ракетама подржавали су предратни војни команданти,пoсебно
маршал Михаел Тухачевски који је наложио изградњу истраживачког центра,Лабораторије за гасну динамику,сакривене под тешким бедемима
Петропавловске тврђаве у Санк Петербургу (и данас се на њеним зидовима могу
видети трагови ракетне ватре).Други центар,Лабораторија за реакциону пропулзију,налазио се у Москви.
Док је Валентин Глушко правио коморе за потисак и пумпе за гориво,Корољев
је поћео да се бави везом мотора са резервоарима горива,уређајима за навођење
и складишним простором.Тако би се ракетама омогућило да носе бомбе,изводе метеоролошка мерења на великим висинама и можда,једног дана,да истражују
васионски простор.

Маршал Тухачевски,коме је најважније било да Црвеној армији подари
ракете и друго савремено оружје,настојао је да различите ракетне програме
удружи у један заједнички.Нажалост Стаљин је 1934.године отпочео владавину
терора како би уклонио и најмању претњу својој потпуној власти,а 1937.године допустио је тајној полицији да вршља и по војним круговима.Команданти су
били први на удару и Тухачевски који је био ухапшен 27 маја,два дана касније потписао је своје ,,признање,, да је сарађивао са Немцима.На њему ће касније
бити нађене црвеносмеђе мрље за које ће судски вештаци утврдитида су од крви.Тухачевски је стрељан у јуну 1937.године (али је двадесетак година касније рехабилитован).
Сви авио и ракетни стручњаци који су били у његовој надлежности ухапшени су
као издајници.Корољевн је довучен27 јуна,бездушно пребијен и потом осуђен на
десет година тешког рада у леденим пустарама североисточног Сибира.
У јуну 1941.године,када су нацисти покренули операцију Барбароса,Стаљин је
дубоко зажалио због својих чистки у официрском кадру.
Корољев и многи други способни инжињери ослобођени су из гулага.Неки су
послати у велике индустријске центре,а Корољев у један од института који су
били нека врста удобнијег затвора (познати као шарашка).Тамо је са другим инжињерима, укључујући ту и конструктора авиона Андреја Тупољева,радио на развоју беспилотних летилица на даљинско управљање.

Стаљинов министар иностраних послова Вјечеслав Молотов касније је објаснио
зашто су и такви генијални људи држани по затворима.
» Интелигенција је у души била против нас : за њих је то било природно попут дисања.Нађено је решење и за то.Тупољевљеви су послати иза решетака,а Чеки
(тајна полиција) је наложено да им се обезбеде најбољи услови.Дајте им да једу
колаче али их не пуштајте напоље.Дајте им да раде,проналазе ствари неопходне земљи,да стварају за армију. «

Тек крајем Другог светског рата Корољев је званично ослобођен.У септембру 1945.године зашао је дубоко у разрушену унутрашњост Немачке.Трагао је за
остацима Фон Брауновог програма за сјајну али злогласну V2 ракету у нади да
су американци и енглези можда пропустили нешто да однесу...Педесетих година
са невероватним полетом и одлучношћу развио је читав низ све бољих ракета и пројектила док је Глушконаправио неке од најделотворнијихпропулзионих
мотора које је свет икада видео.Наступило је доба хладног рата,па је између
Америке и СССР-аотпочела трка у наоружању.Обе стране кренуле су у убрзани
развој ракета које ће моћи да понесу нуклеарно оружје до противничке територије.Само,Корољев је имао и друге планове : развој васионског програма.
У таквим приликама он је још од 1956.године управљао великим војним индустријским погонима чије се срце налазило у тајном фабричком објекту у Калињинграду,североисточно од Москве (познат само као Специјални
конструкциони биро - 1 или ОКБ - 1). Тамо је Корољев био потпуни газда мада
је подређен Министарству одбране с маршалом Јустиновим на челу и магловито названом Министарство за главну машинску изградњу. (У ствари,иза речи ,,главни,,криле су се ракете и сателити).

Јуриј Мазорин,један од Корољевих стручњака за навођење,каже :
« Он је био изванредна личност.Помислили бисте да му је време проведено у
затвору сломило дух,али када сам га први пут срео у Немачкој док смо
истраживали V2 оружје,био је одлучан човек који је тачно знао шта хоће.
Био је строг, грмео је на нас,али нас никад није вређао.Знао је да саслуша шта
сте имали да кажете.Сви су га волели ».

Додуше,нису га баш сви волели.Валентин Глушко,подједнако снажна особа,
већ је водио сопствени конструкциони биро.Докле год су његови мотори били
коришћени на Корољевим ракетама,њих двојица били су љубазни један према
другом иако се нису подносили.Затегнутост између ова два дива совјетске
ракетне индустрије изгледа потиче још од лета 1938.године када је Глушко
осуђен на осам месеци кућног притвора док је Корољев послат у сибирски гулаг.
Неки су посумњали да је Глушко,да би спасао себе,потказао Корољева и друге
ракетне стручњаке.

Михаел Јангел био је други такмац.Он је у свом бироу у Дњепропетровску у
Украјини развијао ракете за војну намену,али је стално био присутан и у
Москви покушавајући да приграби новац намењен Корољевим васионским плановима.
Четврта главна личност у совјетском ракетном програму Владимир Челомеј
развио је ракету ПРОТОН која се и данас користиза лансирање делова за
свемирску станицу.Челомеј је био довољно мудар да запосли Сергеја Хрушчова,
сина Никите Хрушчова,генералног секретара партије после Стаљинове смрти,1953.године.
Али далеко озбиљнији изазови по Корољев план за освајање васионе долазили
су од генерала у Кремљу и Министарству одбране који су били убеђени да им
Корољев троши новац за развој новог оружја.
Корољев их је примирио стварањем ракете 7 ( П 7),прве интерконтиненталне балистичке ракете на свету.Било је замишљено да она понесе нуклеарне бомбе
до срца Америке,али је Корољев знао да п7 може да досегне и васиону и заиста,
један од типова ове ракете лансирао је први ,,Спутњик,,у свемир.
За човека који је преживео батинање тајне полиције и године у сибирском
радном логору,надмудривање по канцеларијама са супарницима попут Глушка
или чиновницима у Кремљу,вероватно је била игра.
Осим тога владавина Хрушчова била је мање опасна од СтаљиновеКорољев је зато успео да придобије значајне личности,међу њима и самог Хрушчова,
одушевљеног великим пропагандним могућностима руског васионског програма.И докле год је Корољев мислио и на ракете за војскуи ,могао је да ради шта му је воља.Било је мудро што их је тако правио да имају двоструку намену.Једном приликом замолио је политбиро да дође и упозна се са његовим радом.

Хрушчов,који се као већина руководилаца није разумео у технику,описао је тај боравак у својим мемоарима : « Повео нас је у обилазак лансирне рампе и
објашњавао како ради његова ракета.Бленули смо као стадо оваца.
Нисмо веровали да то може да лети.Били смо као гејаци на пијаци,ходајући око
ракете куцкали смо по њој да би се уверили да ли је довољно чврста: »

4.октобра 1957.године Корољев је отворио свемирску еру.На врху своје П7 у орбиту око Земље избацио је први вештачки сателит СПУТЊИК - 1 .
Корољев ће успети да стандардизује многе од главних делова својих свемирских бродова,па ће имати вишеструку намену.Зато су више од девет наредних година
и могли да се ређају као на покретној траци летови војних ракета,сателита,
свемирских бродова са посадом или без ње.Било је задивљујуће којом је брзином Корољев низао своје успехе.Када је после Спутљика пожелео да оде да се мало одмори,позвао га је Хрушчов да сврати до Кремља.
Наравно да је отишао а Хрушчов му је рекао : « За месец дана је 40.рођендан
наше славне Октобарске социјалистичке револуције.Хтели бисмо да лансираш
још један сателит који ће такође урадити нешто значајно ».
Хрушчов је помишљао да би то могао да буде сателит који ће из свемира
емитовати комунистичку «Интернационалу»,али је Корољев има бољу замисао.
У сателиту ће бити живо биће.За само месец дана успео је са својим људима да
направи нарочиту капсулу и да уради баш то.
СПУТЊИК 2 полетео је 3.новембра,а у њему је била керуша Лајка,прво живо
биће које је полетело свемиром.Била је то и прва назнака да Корољев,у ствари,намерава да пошаље човека на Месец.И Корољев је добио позамашан
новац да би направио ВАСТОК,програм који ће ускоро понети Јураја Гагарина у орбиту око Земље.Да би добио подршку војске,рекао је генералима да жели да
направи сателит којим ће моћи да шпијунира Запад,али да прво треба да лансира човека са изврсним видом који ће кроз прозор вастока открити с којим ће се
условима суопчити шпијунске камере.

Генерали су му поверовали и у октобру 1959.годинеобразовао је једно одељење космонаута.Они су убрзо почели да гаје велико поштовање према Корољеву,а он им је тепао « моји орлићи » и и борио се са властима да добију све што им треба.
И са друге стране Земљине кугле Корољев је имао изненађујућу « помоћ ».
Била је то Наса основана 1958.године.Док год је Америка у трци са Совјетиманастављала са својим свемирским програмом,и он је могао да рачуна
на подршку Хрушчова.Током 1961.годинетакмаци са оне стране Атлантика
толико су му се приближили да је « главни конструктор »морао да убрза како би одржао вођство и први прошао кроз циљ.Американци су послали на пут васионе Алана Шепарда 5.маја,али он није изашао на Земљину орбиту.Можда би он био
први човек у свемиру да се пробни лет са шимпанзом Хам није показао
делимично неуспешним.
Радећи до изнемоглости,Корољев је добио трку.У предвечерје првог човековог
лета у васиону,ради завршне пробе пред укрцавање у ВАСТОК ,поносно је
допратио Гагарина и његову замену Германа Титова до врха лансирне рампе у Бајконуру.Али изненада се онесвестио.Миорали су да га спусте са крана и одведу да се
одмори у малој кућици смештеној на ободу лансирног центра.
Тек тада су Гагарин и остали космонаути видели да је иза главног конструктора
у ствари особа крхког здравља.Ипак већ следећег јутра,12.априла 1961.године,он
је био у старој форми.Снажно је загрлио Гагарина пре него што га је послао у
небо.Из свог контролног бункера надгледао је свих 108 минута историјског лета.

Два дана касније,праћенповорком аутомобила,Гагарин је победнички
ступио на Црвени трг и тренутноп постао светска звезда.У било којој земљи
осим Совјетског Савеза,Корољев би био уз њега и као МОЗАК целог подухвата,
постао исто тако чувен.Али,током поздравних свечаности којима је,плачући од среће,руководио Хрушчов,главни мозак стајао је мало подаље
од руководилаца.Хрушчов није направио ни најмањи напор како би јавност
сазнала ко је човек који је више од било кога другог заслужан да тај
тренутак славе уопште буде могућ.Као да нико од руководилаца није желео
да и он буде тамо,јер по њиховом хладноратовском схватању,он је за јавност
требало да остане тајна.Ни своја одликовања није смео да окачи.
Ни на дугој званичној листи научника,војника,академика и политичара
који су присуствовали свечаности,име К

Toplica Milan · Balkanska korida

ЕВРОПАСКИ СВЕМИРСКИ ПРОГРАМ

Земље оснивачи :
Немачка, Белгија, Француска, В. Британија, Италија, Холандија, Данска, Шведска, Швајцарска и Ирска.
Током година придружили су им се још и Аустрија, Финска, Норвешка, Португал и Канада.
У Европи су направљени за међународну свемирску станицу: везивни чворови 2 и 3; лабораторија "Колумбус"; роботизована рука; логистички модули и модул за повратак.

Данас у овој агенцији ради 1723 стручњака из разних области у четири центра: Нордвијк (Холандија); Дармштат (Немачка); Фраскати (Италија), а главно седиште је у Паризу (Француска)
ЕСА (1968 - 1983) лансирала 13 сателита.
Буџет ЕСЕ годишње је 2 856 800 000 Евра.

Toplica Milan · Balkanska korida

МЕЂУНАРОДНА СВЕМИРСКА СТАНИЦА

Партнери у послу: САД, Русија, Европа, Канада, Јапан
Има 6 лабораторија
За 90 минута обиђе Земљу
Величина 108 х 80 метара
Лети на око 400 км од Земље
Има 6 - 7 сталних астронаута
Брзина 28 000 км - сат
Биће завршена 2006

Manhattan · Psycho Killer

A prva junakinja u kosmosu bila je Lajka (Laika)!

Lajka je 1957. godine u raketnoj kapsuli Sputnjik triput obišla planetu da bi se nakon istorijske avanture spustila na Zemlju i uginula četiri sata pošto je stigla na čvrsto tle, usled dugog boravka u slabo termoizlovanoj kapsuli.

Toplica Milan · Balkanska korida

СВЕМИРСКЕ ЛЕТИЛИЦЕ
Ракете су једине машине које су довољно јаке да победе Земљину равнотежу.Састављене су од делова који се називају степени.Сваки степен има свој мотор и гориво и отпада када се гориво потроши.Ракете разних величина користе се за лансирање у свемир.
АРИЈАНА лансира сателите и сонде.

Шатл се лансира помоћу две ракете.Након узлетања те две бочне ракете падају натраг на земљу уз помоћ огромних падобрана.Шатл полеће као ракета али кад се враћа на земљу слеће као једрилица.То значи да може да се користи поново.Прекривен је специјалним плочицама да не би сагорео када се великом брзином спушта на земљу.

Свемирске сонде су свемирски бродови који без људске посаде истражују Сунчеви систем.Таква је на пример сонда ,,Маринер 10�.

[flash width=350 height=250:0396a0ae0c]http://www.domaci.de/album_pic.php?pic_id=4473[/flash:0396a0ae0c]
Ракета