:: |
Autor |
Poruka |
Charmed Malo ~ mače ~
|
Datum registracije: 03 Avg 2004 Poruke: 14625 Mesto: Nije bitno ko je odakle bitno je ko je kakav covek
|
|
Razumemo se naravno,a sad hajde da se vratimo temi
|
_________________ Pre nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i pre nego sto se pocne misliti lose, Gledaj sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!! |
|
|
|
|
Maryllas Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 43
Datum registracije: 26 Feb 2005 Poruke: 52 Mesto: Nis
|
|
Oživljavanje Markiza
Prošle su godine snimljena dva filma inspirisana De Sadeovim zivotom i delom. Glasoviti Philip Kaufman je reziser filma Quills (Pera; misli se na guščija pera koja su nekada služila za pisanje). Film se bavi životom Markiza de Sadea, a snimljen je prema poznatom dramskom tekstu Douglasa Wrighta. Inače, Kaufman se kao režiser i ranije inspirisao životima i delima velikih pisaca: ekranizovao je Kunderinu Nepodnošljivu lakoću postojanja i film Henry i June koji se bavi životom svojevrsnog De Sadeovog literarnog nasljednika - Henryja Millera. Ulogu De Sadea u ovom filmu tumači Geoffrey Rush (koji se proslavio ulogom pijaniste u filmu Sjaj). Zvezda Cameronovog Titanica Kate Winslet igra mladu pralju Madelaine Le Clerc koja na svetlo dana iznosi poslednje De Sadeove rukopise koje ovaj ispisuje zatvoren u ludnici. Joaquin Phoenix glumi sveštenika - oca De Coulmiera koji sa De Sadeom raspravlja o moralu i grehu, a Michael Caine doktora Royer-Collarda kojeg je lično Napoleon zadužio da se pozabavi pacijentom De Sadeom. Kritičari ističu da je reč o moćnom filmu u čijoj su atmosferi podjednako prisutni erotika i filozofija.
Francuski režiser Benoit Jacquot je autor filma naslovljenog jednostavno - Sade. Nastao prema romanu Sergea Bramlyja, više se bavi filozofskom stranom De Sadove prirode negoli njegovom notornom zavisnosti od seksa. Ulogu Markiza igra Daniel Auteuil.
I ova dva filma potvrda su i nastavak filmske fascinacije likom i delom božanskog markiza, fascinacije čiji je najpoznatiji plod kultna ekranizacija 120 dana Sodome koju je potpisao Pier Paolo Pasolini, no neizostavno valja spomenuti i filmove o De Sadeu koje su snimili veliki reditelji Roger Corman i Peter Brook.
|
_________________ Cini sto ti Volja i to neka bude citav Zakon.
Ljubav je Zakon, Ljubav pod Voljom! |
|
|
|
|
Maryllas Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 43
Datum registracije: 26 Feb 2005 Poruke: 52 Mesto: Nis
|
|
OTROVNO PERO MARKIZA DE SADEA
QUILLS
uloge: Geoffrey Rush, Kate Winslet, Joaquin Phoenix, Michael Caine, Billie Whitelaw, Patrick Malahide, Amelia Warner, Bridget McConnell, Rebecca R. Palmer, Ron Cook
scenografija: Martin Childs
kostimografija: Jacqueline West
fotografija: Rogier Stofers
montaza: Peter Boyle
glazba: Stephen Warbeck
scenarij: Doug Wright (po vlastitoj drami)
rezija: Philip Kaufman
proizvodnja: Fox Searchlight, SAD, 2000.
distribucija: Continental
trajanje: 125 '
Jedna od najvecih ironija 18. stoljeca jest to da je od svih knjizevnika, filozofa, revolucionara i drugih velikana koji su imali cast zivjeti u tom prosvijecenom dobu danas najpoznatiji nitko drugi nego markiz de Sade (1740-1814), francuski aristokrat po kojem je nazvana seksualna perverzija koju je tako detaljno opisao u svojim romanima. De Sadeova biografija je, inace, bila gotovo jednako tako zivopisna kao i sadrzaj njegovih knjiga, pa ne cudi sto je u posljednjih par desetljeca bila predmet paznje dramaticara i filmadzija. Tako su se u ulozi zloglasnog markiza okusali razliciti glumci od Keira Dullee, Michela Piccolija i Daniela Auteilla do Rocca Siffredija. Najnovija verzija, koja je imala cak i neke "oskarovske" ambicije, potekla je iz pera Douga Wrighta, a rezija je povjerena Philipu Kaufmanu, uglednom americkom filmasu (PUT U SVEMIR) koji se u posljednje desetljece nije imao pohvaliti bog-zna-kakvim uspjesima, ali je zato pokazivao dosta sklonosti prema erotskim sadrzajima u svojim filmovima (a njegov HENRY I JUNE je 1990. godine odgovoran za uvodjenje zlosretnog "NC-17" rejtinga od strane americkog cenzorskog odbora). S obzirom da je film o markizu de Sadeu tesko zamisliti bez erotike, Kaufman se cinio idealnim covjekom za ovaj posao. Zbog toga OTROVNO PERO MARKIZA DE SADEA predstavlja prilicno zanimljivi novitet na nasem video-repertoaru.
Radnja filma se zbiva godine 1807. Markiz de Sade (Rush), koji je godinama bio u zatvoru zbog niza seksualnih zlocina, sada je zatocen u uglednoj dusevnoj bolnici Charenton. Njome upravlja idealisticki opat Coulmier (Phoenix), uvjeren da je humani tretman bolesnika, koji ukljucuje umjetnost kao terapiju, najbolji metod izlijecenja. U slucaju markiza de Sadea to ukljucuje raskosnu celiju gdje zloglasni bludnik vecinu vremena provodi prenoseci svoje izopacene fantazije na papir. No, toj idili dolazi kraj kada de Sade nagovori naivnu i mladu sluskinju Madeleine (Winslet) da rezultat tih pisanija prokrijumcari u vanjski svijet. Kada se ti spisi nadju na ulicama u obliku romana, francuski establishment na celu s carom Napoleonom (Cook) je toliko skandaliziran da se u Charenton salje dr. Royer-Collard (Caine) koji bi navodno trebao nadgledati Coulmierov rad, a zapravo se pobrinuti da de Sade vise ne napise nijednu jedinu rijec. Royer-Collard je susta suprotnost Coulmieru, s obzirom da su njegove omiljene metode lijecenja topljenje vodom i slicni oblici torture. No, Coulmier ce stjecajem okolnosti pristati preuzeti "tvrdu" liniju protiv de Sadea i poceti markizu postupno ukidati povlastice kako bi ga sprijecio da dalje pise. Ali, de Sade, i dalje vodjen svojim unutarnjim demonima, pronalazit ce nacine da do kraja prkosi svojim muciteljima.
Scenarist Wright i Kaufman u ovom filmu prilaze de Sadeu na prilicno originalan nacin, koristeci njegov lik i djelo kako bi se jos jednom pozabavili vjecnom dilemom izmedju onih koji zagovaraju bezuvjetnu slobodu umjetnickog izrazaja i onih koji bi tu slobodu suzbili u ime zastite morala i slicnih vrijednosti. Wright i Kaufman svoj stav telegrafiraju u prologu filma, kada se sugerira kako su de Sadeove pisanije, ma koliko bolesne bile, bezazlene u usporedbi sa terorom francuske revolucije koji je najplemenitije ideale u stvarnosti pretvorio u njihovu suprotnost. No taj jasno i nedvosmisleno izrazeni stav (Kaufman je u intervjuima rekao kako ga je za lik Royera- Collarda inspirirao Kenneth Star, tuzitelj u procesu protiv Clintona) s vremenom pocinje smetati filmu, pogotovo kada se uzme u obzir da su autori uzeli dosta "pjesnicke slobode" u odnosu na povijesne cinjenice. Tako je lik markiza de Sadea prilicno uljepsan kako bi ga se prikazalo kao svojevrsnog mucenika slobodne rijeci cija su djela uspjela uzdrmati totalitarni Napoleonov rezim. U stvarnom zivotu markiz de Sade nije bio nikakav mucenik, a Napoleon je u to vrijeme imao daleko vaznijih briga da bi ga iz takta uspjela izbaciti piskaranja jednog ludjaka. No, sve bi se jos kako-tako moglo tolerirati da u film nije ubacen posve nepotreban (a svejedno predvidljiv) podzaplet s Royer-Collardovom nevjestom, a dramaticna zavrsnica (koja, po obicaju, nema previse veze s prilicno prozaicnom stvarnoscu) je takodjer preisforsirana i dosta kvari dojam o filmu.
Pogreske u planu su ipak kako-tako nadoknadjene u izvedbi. To se prije svega odnosi na vise nego izvrsnu glumacku ekipu kojom dominira Geoffrey Rush. I dok su Wright i Kaufman od de Sadea mozda uistinu mislili napraviti nista vise nego bezazlenog ekscentrika, dotle Rush tom liku dodaje karizmu nepatvorenog zla, koje je u stanju svojom izopacenoscu fascinirati i opcarati cak i najprekaljenije moraliste. Mladi Joaquin Phoenix, koji je prilicno ugodno iznenadio u GLADIJATORU, ponovno briljira u ulozi dobrodusnog svecenika koji ce s vremenom podleci de Sadeovom utjecaju. Kate Winslet je takodjer prilicno dobra, a i Michael Caine se ugodno osjeca u ulozi negativca. Jos jedna stvar koju valja istaci kod ovog filma jest to da Kaufman ponovno nakon deset godina pokusava izmijeniti erotske standarde Hollywooda - iako golotinje i ekspliocitnog seksa ima manje nego, recimo u SIROVIM STRASTIMA, sadrzaj tih scena je dostojan filma o najvecem perverznjaku u povijesti - uz nekrofiliju imamo priliku vidjeti neke seksualne aktivnosti koje su dosada bile iskljucivo u domeni hard core pornica. Dodajmo tome veliku kolicine prolivene krvi (i drugih tjelesnih tekucina), kao i niz prilicno nasilnih scena, pa je shvatljivo zasto se ovaj film ne bi trebao preporuciti gledateljima koji su osjetljivi na te sadrzaje. No, oni koji su sposobni to gledati, u OTROVNOM PERU MARKIZA DE SADEA ce vidjeti ostvarenje koje je prilicno zanimljivo i intrigantno bez obzira na to sto nije ispunilo svoje potencijale.
|
_________________ Cini sto ti Volja i to neka bude citav Zakon.
Ljubav je Zakon, Ljubav pod Voljom! |
|
|
|
|
ZOZEFINA Odomaćeni član
|
Godine: 45
Datum registracije: 03 Jul 2005 Poruke: 2340 Mesto: Nis
|
|
Uzela sam ga jedom prilikom u biblioteci jer nisam nasla nista interesantno ali nisam mogla da ga citam, mada citam sve i svasta, ali ovo je previse za mene...
|
_________________ Sve se oko mene kretalo i bujalo, zivelo zivotom koji ja nisam osecala. Praznina, strasna praznina u glavi i grudima ispunjavala je moje trulo telo
***************************
Ovo je mesto gde sve stvarno prestaje gde mali deo mene krije se, secam se nekada nesto sam zelela i nekud sam krenula |
|
|
|
|
lady_bgd Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 48
Datum registracije: 18 Mar 2005 Poruke: 87 Mesto: Beograd
|
|
Citala sam "120 dana..." i knjiga mi se dopala... Mislim da je na neuobicajen nacin dao prikaz psiholoskih tipova, otkrio cinjenicne tabu teme, narugao se ljudskoj posvesti ... Sve je posmatrao kroz prizmu "...cini sto ti volja..." ali u krajnjoj, tamnoj strani zadovoljenja licnih interesovanja, bez cilja. Mislim da je prikazao na koji nacin " ... bez kontrole..." funkcionise ljudski um. Mislim da je erotika samo jedan od nacina na koji je mogao/zeleo da prikaze podelu ljudske psihe i smatram da nije pornografija (osim ako vas ne uzbudjuje pisana rec ).
Moglo bi mnogo da se diskutuje o ovoj knjizi, ali da ne duzimo...
|
|
|
|
|
|
Maryllas Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 43
Datum registracije: 26 Feb 2005 Poruke: 52 Mesto: Nis
|
|
Citat: | Moglo bi mnogo da se diskutuje o ovoj knjizi, ali da ne duzimo |
zato i postoji ovaj forum, posebno ova tema, da se o njoj diskutuje...
Samo ti duzi....
|
_________________ Cini sto ti Volja i to neka bude citav Zakon.
Ljubav je Zakon, Ljubav pod Voljom! |
|
|
|
|
aspirin1 Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 49
Datum registracije: 09 Avg 2005 Poruke: 17 Mesto: Nis
|
|
Interesantna tema, sto se tice njegovih knjiga pa delimicno oslikavaju vreme u kojem je ziveo i psihu ti ljudi. nije on bio nesto mnogo vise perverzniji od mnogih drugih iz tog vremena, samo je sve to stavio na papir. O samom De Sadu i njegovim delima uvek ce se voditi rasprave i rasprave, neki ce ga podrzavati, neki negirati ali je ocigledno da sama njegova dela ostavljaju jak utisak, za nekoga mucan za nekoga ne. Sve to zavisi od psihe onog koji ga cita
|
_________________ Si tacuisses,philosophus mansisses
( da si cutao, ostao bi mudar ) |
|
|
|
|
Hagan_Bajan Početnik Domaćeg.de
|
Datum registracije: 30 Avg 2005 Poruke: 196 Mesto: Između sna i jave
|
|
Pa mozda i nesto procitam nakon ovoga
|
_________________ On je kralj, On je sam,
Gospodar zemlje cudesa,
Samo zena kao tajna,
Polako ga vuce sa prestola.... |
|
|
|
|
Maryllas Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 43
Datum registracije: 26 Feb 2005 Poruke: 52 Mesto: Nis
|
|
Hagan_Bajan je napisao/la sledeće: | Pa mozda i nesto procitam nakon ovoga |
EXTRA !!! To sam i zelela da cujem... Da nekog ko nije citao De Sada ova tema i komentari, odlomci i kritike podstaknu da procita, da da svoj komentar iz prve ruke, onako svez, pod utiskom i emocijama bilo koje vrste.
|
_________________ Cini sto ti Volja i to neka bude citav Zakon.
Ljubav je Zakon, Ljubav pod Voljom! |
|
|
|
|
woland Početnik Domaćeg.de
|
Datum registracije: 15 Apr 2005 Poruke: 140
|
|
U sadizmu, bez sumnje, dominira očinska i patrijarhalna tema. U Sadovim romanima ima mnogo junakinja, ali svi njihovi činovi, zadovoljstva u kojima zajedno uživaju, njihovi zajednički projekti, oponašaju muškarca; muškarac je posmatrač i vladajući duh kome su posvećeni svi njihovi postupci. Sadove androgine tvorevine su proizvod incestuoznog sjedinjavanja oca i ćerke. Iako se u Sadovom delu patricid pojavljuje onoliko često koliko i matricid, ova dva oblika zločina daleko su od toga da budu ekvivalentni. Sad izjednačava majku sa sekundarnom prirodom, koja je složena od ”mekih partikula i podređena zakonima stvaranja, očuvanja i reprodukcije; nasuprot tome, otac pripada ovoj prirodi samo kroz društveni konzervativizam. On intrinsično predstavlja primarnu prirodu, koja je iznad svakog konstituisanog poretka, i koja je načinjena od divljih i razdirućih molekula koji unose nered i anarhiju: pater sive Natura prima. Otuda je otac ubijen samo ukoliko se odvaja od svoje istinske prirode i funkcije, dok je majka ubijena zato što ostaje verna svojima. Kao što je Klosovski (Klossowski) sa najdubljim uvidom pokazao, sadistička tema u krajnjoj instanci počiva na temi oca koji uništava svoju porodicu, tako što podstiče ćerku na mučenje i ubistvo majke.2 U sadizmu, edipalna slika žene je načinjena tako da eksplodira: majka postaje žrtva par excellence, dok je ćerka uzdignuta do pozicije incestuozne saučesnice. Jer, pošto je porodica i čak zakon aficiran materinskim karakterom sekundarne prirode, otac može da bude otac samo odbacivanjem zakona, raspuštanjem porodice i prostituisanjem njenih članova. Otac predstavlja prirodu kao primitivnu anarhičnu silu koja može da bude vraćena u svoje izvorno stanje samo uništenjem zakona i sekundarnih bića koja su mu potčinjena. Krajnji cilj sadiste je da prokreaciju dovede do efektivnog kraja, pošto se on nadmeće sa primarnom prirodom. Ono što Sadove junakinje čini sadističkim je njihovo sodomitsko sjedinjavanje sa ocem u fundamentalnom savezu protiv majke. Sadizam je u svakom smislu aktivna negacija majke i egzaltacija oca koji je iznad svakog zakona.
|
|
|
|
|
|
cernodrimski Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 52
Datum registracije: 24 Apr 2008 Poruke: 13 Mesto: MAKEDONIJA
|
|
citaosam sade pre nekih 15 godina i moram sam sebi da priznam da na tom polj niko do sada ga nije nadmasi sa slicnom knigom,citae i u istom trenutku dok idete od red do red dobijete nagon da bacite knigu u najdubljum cosku na konternjeru ali u sledecem trenutku neka nepoznata demonska sila vas tera da i dalje i dlje idete na sledeci red,ipak je dobro samo da se procita kazem da se procita dela Markiz de Sade a ne da se ide negovim stopama,tako sa ovim delama citatelj ce imate u vidi da u svakom coveku nalazi se i anzeo idemon,a ko ce ko vladati to zavisi od karaktera.svaci covek je onoliko dobar koliko mu prilike dozvolavaju ali kada se ugrozi covekov integritet e onda nastapuja oni drugi nagoni,ovde kod sade nagoni si se izvrnuli do krajnih granica covekove izopacenosti.
|
|
|
|
|
|
Markiz de Sad Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 32
Datum registracije: 27 Nov 2015 Poruke: 4 Mesto: Grocka
|
|
Zbog ove teme sam se registrovao na ovaj forum. Obozavam sada. Iako sam vernik i ne slazem se sa njegovim ateistickim stavovima, ali sam odusevljen njegovom filozofiom i raspravama o dobru i zlu, poroku i vrlini. Zato smatram da je jedan od najvecih filozofa u istoriji.
|
_________________ Љубав је нешто најлепше и најдивније што постоји на планети земљи. |
|
|
|
|
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|