Miladin Sobic

novos · Upućeni član

Svetionik

Bjese ljetnje vece palo
Sunce s neba odlutalo
I zaspao val
A na pjesku ispod stjene
Grlio je nju i mene
Neki topli zal
Tihi maestral

Katkad tamo iz plave tmine
Nad livadom od pucine
Gledao bi nas
Obasipo nasa tjela
Suhim zlatom svog fenjera
Grlio joj lik
Svetionik

A nocas me more pita
Bas na istom zalu tom
U zagrljaju mjesto s kisom
Zasto ne dodjoh sa njom

Kad god padne pusta tama
Ona negdje mozda luta sama
Koraci joj i ne znaju
Da ja idem da me sjeti na nju
Na njen dragi lik
Svetionik

novos · Upućeni član

To sam ja

Ako nekad mozda cujes gdje sonatu kisa svira
i gdje neki oluk place kroz tisinu nocnog mira
Gdje dolazih tebe cekat i gdje korak moj odzvanja
u mirisu ispod granja pod prozorom tvoga svjeta
Znaj to sam ja

I kad ponoc grad poljubi kad umukne zvon sa sata
Kao andjel neki vihor kad oskrine tvoja vrata
Takne li te kakva ruka drhtec da te ne probudi
I daleko od svih ljudi ako mine kakva sjena
Znaj to sam ja

To sam ja , to sam ja
to sam ja , to sam ja

Ako polja stanu sjetna ako nebo umre s tugom
Kroz noc hladnu voz zapisti dok kroz maglu ide prugom
A kroz puste staze parka miris tuzan ako zaluta
i prije nego svane sjutra ako zora tebi bane
Znaj to sam ja

Dusa tvoja ako jednom mimo volje sama krene
Trazit spokoj, mir i ruke, dusu moju, trazit mene
A ne znade kud da krene kad je ovi puti lazu
Tad stihovi nek joj kazu sto ih svija struna moja
Da zna, to sam ja

to sam ja

novos · Upućeni član

Kisobran

Kad god kisa pocne kleti
zadrhti u basti grana
kad tjeskobu svak osjeti
ja se latim kisobrana

Isprate nas tad u setnju
zvona gradske katedrale
a duge nas ruke sretu
pokvasene magistrale

I dok kisni dobos bije
nekuda nas vode puti
kao bezbroj dana prije
ja mu pricam a on cuti

Niko ne zna tako slusat
duge price mojih dana
ko sto znade jedna dusa
od mog starog kisobrana

Pricajuc o puno cemu
zaboravim na sve boli
i spomenem jednu zenu
u daljini sto me voli

I tako ce proci sati
lutanja duz magistrale
dok nas prvi sumrak vrati
u tisinu sobe male

I dok kisni dobos bije
nekuda nas vode puti
kao bezbroj dana prije
ja mu pricam a on cuti

svakog ljeta stane prica
al s jeseni opet rano
vidjecete vi mladica
na magistrali s kisobranom

scooby-doo · Početnik Domaćeg.de

Сутоморе
(М. Шобић)

Бјеше зима фебруарска,
ситна киша престајаше.
Све притисла облачина,
за сунцем море уздисаше.

Изнајмљена соба мала,
гријалица и сталажа,
два кревета, сто и решо-
наша скромна амбалажа.

Она негдје с краја Босне,
ја тамо из неког града.
Овдје чврсто везали нас
шлаг и топла чоколада.

Везало нас наше море,
мали градић Сутоморе,
празне куће пусте плаже,
два галеба што нас траже.

Везало нас наше море,
мали градић Сутоморе,
раздвојила пруга дуга
што сјеверу води с југа...

Изнајмљена соба мала,
гријалица и сталажа,
два кревета, сто и решо-
наша скромна амбалажа.

И понекад послије шетње
скине капут, ја цераду,
па промрзли попијемо
шлаг и топлу чоколаду..

Везало нас наше море,
мали градић Сутоморе,
празне куће пусте плаже,
два галеба што нас траже.

Везало нас наше море,
мали градић Сутоморе,
раздвојила пруга дуга
што сјеверу води с југа...

novos · Upućeni član

Umjesto gluposti

Kad se nocu smirim i ocekujem san
slusam zadnja auta kako zvizde kroz grad
Umjesto gluposti s plafona silazis ti
uz tihu muziku opet skupa smo mi

Nemam pojma koji je dan
Bas me briga sta se u svijetu zbiva
Samo da te ubili nisu
da si jos u meni ziva
Zelim da stotinu dana ne svane dan
Kad se nocu privuces i gurnes me u san

Ja sam nalik cistom zidu
ti si slika i ram
Ja sam prazna tisina
ti najljepsa muzika sto znam

Nista ljepse izmedju nas
no sto je pjesma i sto je stih
Nepresusni izvor si moj
ljepsi od svih

Mi necemo promjeniti svjet
Trave su davno dozivjele kraj
Ali uvjek ce ih biti za nas
ljubavi znaj

Napomena: zahvaljujem se scooby-doo-u za korekciju

novos · Upućeni član

Pjesma za kraj

Ja pišem ti znaj jednu pjesmu za kraj
Ja pišem ti znaj ovu pjesmu za kraj

Neću pušit, neću noćas piti
Samo pisat pjesmu što će jednom
Spomen na nas biti
Perom papir trovati i sjeći
Grijati ga pod rukom što luta
Spomenuću te noćas bezbroj puta
I slušati pod prozorom zimu kako plače
Ranjavajuć tišinu

Ja pišem ti znaj jednu pjesmu za kraj
Ja pišem ti znaj ovu pjesmu za kraj

Neću pričat ko smo bili
To sve znaju kondukteri
I putnici u Šestici
Od kojih nismo ništa krili
Tvoja pisma i dnevnici
Ispisani udžbenici

Ja pišem ti znaj jednu pjesmu za kraj
Ja pišem ti znaj ovu pjesmu za kraj

Autobus s brojem šest
Morati će saznat ovu važnu vjest
I odgovor kradom tražit na tvom licu
Zašto sjediš sama naprjed
A ja na zadnjem sicu

Ja pustit ću znaj jednu suzu za kraj

novos · Upućeni član

Ašik Ajša (Ždrebica)

Ni sad ne znam kako je dovedoh
One noći do studentske sobe
Ni sad ne znam kako kraj nje legoh
Bješe ljeto i na njoj malo robe

Sva pokisla od ljetnjega pljuska
niz lice se kotrljale kapi
Tanka suknja kukovima uska
Gladna kuja za kurjakom vapi

A nije znala da sam pjesnik
i da može u stihove moje
Ašik Ajša u naboljem dobu
uđe u njih baš kroz moju sobu

Strgoh suknju dočekaše bedra
Niz kičmu mi triput prođe jeza
Skidoh bluzu dotakoh joj njedra
Jezik mi se u čvorove sveza

Na prozor mi bješe smokva sjela
Netaknuta od veranja i krađe
Čudila se što je doživjela
Da vidi nešto i od sebe slađe

A nije znala da sam pjesnik
i da može u stihove moje
Ašik Ajša u naboljem dobu
uđe u njih baš kroz moju sobu

Pričala mi kako živi sama
Muž joj radi za njemačku "Marku"
Novca ima al joj ljubav treba
A ljuljala me kao more barku

Možda i nije htjela
Možda i nije htjela
Da se da
Tjelo vrelo, pogibija prava
A vani kiša pojačava

Kod komšije igrali su karte
Čule su se psovke i galama
Časovnik je švercovao sate
Od prozora bježala je tama

Zaspali smo onako postranačke
Dok se zora žarila u licu
Posle lude noći dubrovačke
Često sanjam u polju ždrebicu

A nije znala da sam pjesnik
i da može u stihove moje
Ašik Ajša u naboljem dobu
uđe u njih baš kroz moju sobu

Ni sad ne znam kako je dovedoh
One noći do studentske sobe

Ni sad ne znam kako je dovedoh...

novos · Upućeni član

Džemper za vinograd

Ponekad poželim da ostavim studije
i upišem neki zanat
pa da budem pekar,limar,moler
da ukrotim struju
i naučim da popravljam bojler.
Il' da budem dimnjačar i donosim sreću
da budem majstor za frule
da pravim servise i duvam u staklo.
Ne morah na fakultet,al' mi se omaklo

Čudio se meni drugar
Šta ima tu da mi smeta
Što on da bi bio Bog i glavni
želi svršit tri fakulteta.

A zar nebi bilo ljepše sad
misliti na vinograd
u ljubavi biti s njim
kao dragom dičiti se njime
čuvati ga zime.

Izgleda da mnogi žele imat kola
snažan motor iz Japana
mjesto lične karte kolor televizor
ostaviti život,gledat ga u retrovizor.

A zašto ne bit običan i voljet male stvari
zašto svako mora biti glavni.
Šta to lijepo ima obraz
zakrpljen sa flekom
zašto sa tugom gledat za čovjekom.

novos · Upućeni član

Od druga do druga

Od druga do druga
od grada do grada
od drage do drage
provodim vijek

Rasut u komade
vezan samo pjesmom
sebi i zivotu
tražim smisao i lijek

Ponekad mislim na ono vrijeme
svi računi kad se svode
i kad sunce mirno zaspi
kad presahnu moje vode

Tad ću morat i ja stati
možda i ja u kafani
uzalud ću pjesmom zvati
da se vrate ovi dani

Od druga do druga
od grada do grada
od drage do drage
provodim vijek

Sa mukom pod rukom
tražim nadu u padu
a gađa me apaluz
gađa me smjeh

novos · Upućeni član

Bolesno ljeto

Ukrade mi juče neka tuđa ruka
Zadnje kapi mora iz usahlih vena
I umuknu zvono crkve mojih htjenja
A razbi se okno nebeskoga luka

Ostah sam na kiši ko od boga proklet
Držeći u ruci 6 drhtavih žica
Gledajući na stabla opustjelog parka
I na njima jata pokisnulih ptica

Osjećam u sebi ko po nekom smeću
tumara i njuška jedno gladno pseto
Omorina neka neki vjetri južni
Mirišljave kiše i bolesno ljeto

Al u meni samo moja sudba tašta
I prosuti melem životnoga saća
Sav sam kao neka pokradena bašta
Iz koje se lopov praznih ruku vraća

Šta će kome ovaj otrov što ga sišem
Ili pregršt bolnih sjećanja i sjena
Šta će kome ova pjesma što je pišem
Ili pisma što ih šalje jedna žena

Al netreba ni meni to što drugi ištu
Ja nijesam sanjar onda kad se strada
Naviklo se tijelo ko strašilo u žitu
Na ovu hladnu ljetnju kišu koja pada

novos · Upućeni član

Hram Ljubavi

Mislim, često mislim na tebe
glavom, glavom zidam zid
kom niko,niko neće nauditi
Ja sam hram našoj ljubavi hram

Pjevam, često pjevam o tebi
pjesmom pričam život svoj
i niko,niko neće nauditi
jer ja sam hram našoj ljubavi hram

A tebe, tebe nema
i sve je u rukama mojim
Ja se pjesmom bunim
ja se ljubavlju borim
I ničeg se ne bojim

i često, često mislim na tebe
u duši sadim maline
Njima niko neće nauditi
Jer ja sam hram nasoj ljubavi hram
Pjevam, često pjevam o tebi
pjesmom pričam život svoj i
niko,niko neće nauditi
Jer ja sam hram našoj ljubavi hram

A tebe, tebe nema
i sve je u rukama mojim
ja se pjesmom bunim
ja se ljubavlju borim
i ničeg se ne bojim

novos · Upućeni član

Ne pokušavaj mjenjat me

Ne pokušavaj mjenjat me
ovo je ipak moja glava
kad joj se budi nek joj se budi
kad joj se spava nek joj se spava
Ne pokušavaj mjenjat me
ovo su ipak moje ruke
samo mi znamo kolko smo puta
mučili srecu mučili muke
Ne pokušavaj mjenjat me
ovo je srce oduvek sa mnom
kolko smo samo krvavih puta
išli po brdu išli po ravnom
Nedaj da tebe mjenja neko
budi do kraja ono što jesi
a ako misliš da smo daleko
nemoj put mene
bolje ostani gdje si.

Znam da ovako mnogim ne godim
al ja sam čitav stao u vene
znam dobro zašto ratove vodim
muški su muški -žene su žene.
Ja kad nekog vidim da gubim
zasuzi oko al nikad ne plačem
onog kog ljubim do daske ljubim
a znam da se igram s oštrim brijačem.

Al kad s torbom naumim negdje
noge mi nećeš vezati s ničim
nema tih para za moje sijene
priznajem kako ciganu sličim.
Ja nosim kičmu - čeličnu šinu
ne volim kada glava mi pada
s njom spajam zemlju i visinu
i kad se leti i kad se strada.