Rekonstrukcija zgrade Generalstaba

lovegoddess · Veštica

Sudbina dve zgrade Generalštaba, koje se nalaze na uglu Kneza Miloša i Nemanjine ulice, ni posle šest godina nije rešena. Otkako su ove zgrade pogođene u aprilu 1999. godine, za vreme NATO bombardovanja, nadležne institucije započele su borbu oko ruševina. Ipak, i posle više od šest godina nije sasvim jasno kada i kako će se rešiti pitanje ovih objekata.

Dugogodišnje odugovlačenje rešavanja sudbine zgrada Generalštaba jedino je otvorilo prostor za razne spekulacije. Pored toga što su se jedni zalagali za kompletno rušenje, a drugi za očuvanje ovog velikog arhitektonskog dela, mnogi su na mestu nekadašnjeg vojnog objekta videli hotelski kompleks, banku ili poslovni centar. Poslednja informacija koja je "procurela" u javnost jeste da će se sadašnje stanje zgrada Generalštaba očuvati i da će tako ruševine postati kulturno-istorijski spomenik koji će svedočiti o bombardovanju Beograda.

Međutim, Lidija Kotur iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda tvrdi u izjavi za Kurir da će zgrade Generalštaba biti vraćene u prvobitno stanje.
- Zavod je već uradio jednu studiju u kojoj su navedene mere tehničke zaštite ovih objekata. Nema pomena da će zgrade ostati u sadašnjem stanju, kao ruševine koje govore o prošlosti, ali je jako bitno da uspemo da zgrade zaštitimo kao kulturno dobro - rekla je Lidija Kotur.

- Projekat predviđa rekonstrukciju zgrada kako bi se one vratile u prvobitno stanje. Republički zavod je takođe napravio elaborat sa istim predlogom, u kojem se traži da država ove zgrade proglasi spomenikom kulture i stavi ih pod svoju pod zaštitu. Dopis ćemo poslati Ministarstvu kulture i Vladi Republike Srbije, jer su oni krajnja instanca u ovom slučaju.

Prema rečima Lidije Kotur, u studiji koju je napravio Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda ne precizira se dalja namena ovih objekata, ali se konkretno navode sve mere za njihovu zaštitu. Arhitekta i pisac monografije o Generalštabu Bojan Kovačević se slaže da bi ova izuzetna arhitektonska dela trebalo zaštititi po svaku cenu, ali da nikako ne bi trebalo sačuvati sadašnji izgled ovih ruševina.

- Potrebno je da se zgrade vrate u originalno stanje, jer je to, na ovim prostorima, najvažnije arhitektonsko delo u poslednjih 200 godina - tvrdi Kovačević. - Loše je što vreme prolazi i što se, kao i sve drugo u ovoj zemlji, i sa ovim odugovlači. Ove zgrade nikada nisu proglašene za spomenik kulture, iako su oduvek izuzetno cenjene. Vojska se oduvek odnosila dobro prema njima, iako je samo bila korisnik ovog prostora. One su u vlasništvu države, koja će u ovom slučaju dati konačnu reč.

Kovačević nije želeo da prognozira kada će konačno biti poznata sudbina ovih zdanja, rekavši da "u ovoj zemlji sve može da potraje mnogo duže od očekivanog".

Inspiracija kanjon Sutjeske

Idejni tvorac dve zgrade Generalštaba je veliki arhitekta Nikola Dobrović. Konkurs za gradnju ovih zgrada bio je raspisan 1954, a dve bliznakinje ugledale su svetlost dana 1965. godine. Inspiraciju za ovakav izgled Dobrović je dobio u kanjonu Sutjeske.
Tokom godina bilo je i onih koji su osporavali arhitektonsku vrednost ovog dela navodeći da su ova zdanja projektovana sa ideološkom aluzijom na Sutjesku i da su opterećena komunizmom. Ipak, arhitekta Bojan Kovačević tvrdi da takva tumačenja sadrže samo mržnju koja je svojstvena antikomunizmu.
- Zgrade Generalštaba pripadaju modernom pravcu u arhitekturi i zaista predstavljaju neprocenjivo kulturno blago. Zbog toga ih treba sačuvati - objašnjava Kovačević.

N_E_R_O_N · Iskusni član

Bilo je krajnje vreme da se nešto uradi po pitanju tih ruševima koje već duže vreme stoje netaknute. Svaki put kad prođem pored njih gledam ih isto kao i prvog dana kada sam ih video polu-uništene.