Maratonac

lovegoddess · Veštica

BEOGRAD - Petar Kaćanski ima 89 godina i najstariji je vozač u Srbiji. Uprkos godinama, deda Pera svojim plavim "trabantom" još "krstari" drumovima. Upravo se ovih dana sprema da prefarba "limuzinu" i sa suprugom Emilijom krene u vikendicu kod Obrenovca. Deda Pera kaže da je i u ovim godinama vožnja za njega "mačji kašalj".

Refleksi su mu "kao u dečka", dobro vidi, čuje još bolje. Vožnju je položio još davne 1939. godine, kada je završio Kraljevsku vojnu akademiju i postao oficir. Od tada do danas starina je "prevalio" više od milion kilometara.
- Do sada sam promenio sedam automobila. Moj prvi auto bio je "spaček". Kupio sam ga 1967. godine - kaže deda Pera, i sa police donosi maketu ovog pomalo zaboravljenog "francuza". Posle su sledili "ami", "opel", "zastava", "fijat"...

Za 66 godina vozačkog staža, deda Pera nije imao nijedan udes. Doduše, priseća se da mu je auto jednom prilikom proklizao sa puta u Gorskom Kotaru, ali je, na sreću, sve prošlo bez većih povreda i štete.
- Nikad nisam vozio prebrzo, već prema prilikama. Veoma je važno da vozač ume da proceni situaciju. Ja sam poštovao saobraćajne propise. Nisam imao neki veći saobraćajni prekršaj, ako ne računam nekoliko kazni koje sam platio za nepropisno parkiranje - priča deda Pera, i kaže da je i u njegovo vreme dobar auto donosio momcima "dodatne poene" kod devojaka.

- I tada je mnogo značilo da imaš dobra kola. Još ako imaju kožna sedišta, uspeh kod devojke bio je zagarantovan. Ja sam ionako bio lep i zgodan mladić - kroz smeh kaže deda Pera, i odmah, džentlmenski, dodaje da mu je ipak najlepše bilo da vozi svoju suprugu Emiliju. Ona nikada nije položila vožnju, ali bila je, kaže, dobar suvozač. Predlagala mu je da kolima obiđu celi tadašnji SSSR, ali je on odustao zbog loših puteva.

Deda Pera je veći deo svog radnog veka proveo kao funkcioner u raznim sportskim organizacijama, od Vazduhoplovnog, Brodarskog i Motonautičkog saveza do Auto-moto saveza tadašnje Jugoslavije. Snalazio se, kaže, i u vazduhu, i u vodi i na zemlji. Velike obaveze vezivale su ga za automobil, pa je u stvari vozio što je morao, a ne zato što je toliko voleo vožnju i automobile. Otkako je napunio šezdeset petu, svake treće godine ide kod lekara po potvrdu da je sposoban da vozi.

- Od prošle godine daju mi vozačku dozvolu samo na godinu dana. Najviše zbog očiju, jer slabije vidim na levo oko i imam dioptriju plus jedan. Zato nosim naočare kad vozim. Ostalo je u redu. Prilikom poslednjeg pregleda doktori nisu mogli da se načude kako sa ovoliko godina mogu da vozim. Rekao sam im da ne gledaju godine, već instrumente koji pokazuju koliko brzo reagujem na zvuk i svetlost. Neuropsihijatar nije mogao da se načudi koliko imam brze reflekse i dobru koncentraciji. Rekao je da mu je bio mladić od 23 godine koji sporije reaguje od mene - ponosno ističe Petar Kaćanski.

Ovih dana deda Pera se sprema da svoju Emiliju poveze u vikendicu u Zabran kod Obrenovca. Pre toga trebalo bi samo da prefarba "trabant". Trebaće mu, kaže, pola kile farbe i četka. "Trabanta" je, inače, 1989. godine dobio od sina Isidora, sa kojim se trampio za svog "juga".

- Nisam se pokajao. Ovo je jednostavan auto, dobar za održavanje. Kad vozite moderna kola, u auto-servisu vam samo za "dobar dan" traže 100 evra. Sa tim novcem ja mom "trabantu" uradim "generalku" - zaključuje deda Pera.

Pilot, jedriličar, padobranac

Petar Kaćanski rođen je 1916. godine u Srbobranu, gde je završio četiri razreda gimnazije. Maturirao je u Novom Sadu, a 1939. je postao kraljevski oficir. Bio je i pilot, jedriličar, padobranac. Danas piše memoare i komponuje. Neke njegove kompozicije zabavne muzike emitovane su i na radiju. Ističe da je svojevremeno u nemačkom zarobljeništvu, gde je proveo četiri godine, bio i šef orkestra. Penzionerske dane voli da provodi na Savi. Pecaroški štap prvi put je uzeo u ruke pre više od 70 godina i on mu je najbolji drug u trenucima opuštanja i odmora. Ima sina i ćerku, sedmoro unučadi i tri praunuka.

miletovdrug · Početnik Domaćeg.de

Alal vera časnom starini ali je Špiro Dobrković iz Beograda stariji i po godinama i po vozačkom stažu. Rođen je 1913 godine a vozački ispit je položio u vojsci 1932. Do penzije je radio kao vozač. Vozi i dan danas, sam održava svoj automobil, dozvolu produžava redovno, svake godine.