Moji stihovi samo za vas by Raf

spray · Početnik Domaćeg.de

Ako su ovo zaista tvoji stihovi cestitam ti. <bravo

Raf · Prijatelj foruma

Moji licno , prepisani iz mojih rukopisa , bez ikakvog doterivanja i recenzije . Kako se kaze napisane onako iz prve ruke . Hvala ti na lepom misljenju o onome sto pisem . Zalim samo sto se malo vise njih ne javi svojim komentarom , jer mi sve to puno znaci u mom daljnjem stvaranju . Jos jednom , veliko hvala . Laughing

Raf · Prijatelj foruma

Ima neka sila nevidljiva
sto vraca nas u proslost ,
i setne uzdahe mami .
Dali je to cvrkut
ptica na grani ,
glas tvoj u daljini ,
ili obrisi tvoji
sto vide se u tami ?
Mozda je to dah tvoj ,
sto oseca se
svuda oko mene ,
il` titraj svece
u uglu moje sobe ,
sto dira mi oci snene ?

S I L V I J A · Početnik Domaćeg.de

bas su stihovi lepi

Raf · Prijatelj foruma

Hvala Silvija , drago mi je da ti se svidjaju moji stihovi . Laughing

Raf · Prijatelj foruma

Hteo bih
da u jednom dahu
prozivim sa tobom
jedno ludo vece .
Da zajedno
budemo u slatkom strahu
da neko nas zagrljene
ovde ne zatece .
Hteo bih
da budem zvezda
na nebeskom svodu
tela tvog .
Da ti
ljubis me strasno
i ja te ljubim ,
pa sta nam oboma
da Bog .

Raf · Prijatelj foruma

Znao sam nekada davno
jednu curicu zlataste kose
sa pletenicama
do struka tananog ,
i okicama
plavim kao svod nebeski ,
a usnicama napupelim
sladjim od meda .
Jelena se zvala ,
i bila je tako ludo
zaljubljena u mene ,
a i ja sam nju
volio ludo .
Otisla je negde daleko
preko okeana ,
i ko zna
gde li je sada
moja Jelena ?
Cesto puta se zapitam
sniva li ponekad
snove nase decije ?
Seti li se ponekad
detinjstva naseg srecnog ,
dugih setnji kraj reke ,
ljubavi nase nevine ?
Zaiskri li ponekad
suza u oku
plavom kao svod nebeski ?
Oseti li na usnama svojim
blagi dodir usana mojih ?
Eh , Jelena , Jelena
prico moja nedorecena ,
pesmo moja neispevana .

Savior · Prijatelj foruma

Svaka cast Majstore, ima ih stvarno pre divnih Rolling Eyes

Raf · Prijatelj foruma

Hvala momcino , drago mi je da ti se svidja ono sto pisem . Ima jos dosta toga , ali vodim racuna o tome da nebudem previse nametljiv .

Raf · Prijatelj foruma

Laganim koracima stize nam Prolece ,
dodirujuci vrhove napupelog drveca .
Svuda se siri miris poznate svezine ,
a noc je vedra , vedrija no ikada do sada .
Koracam stazom praznine i tuge ,
besciljno lutam prostranstvom beskrajnim .
Razmisljam o relativnosti vremena ,
proslog i buduceg .
Ah, kad bi samo bilo moguce
svu vecnost sabiti u samo jedan trenutak ,
da bude samo jedan tren ,
u beskonacnom vremenu .
Haos je u mojoj glavi
neodredjena i nedefinisana izmaglica
na horizontu mojih snova .
Hocu li ikada moci da disem slobodno ,
bez besa , grca i bola nagomilanog
u dusi mojoj napacenoj ?
Hocu li ikada doziveti to
da me milujes strasno ,
toplinom tvog zanosnog pogleda ,
usnama i telom pozudnim ?
Potpuno sam izgubljen
u prostranstvu beskrajnom ,
stiglo me kajanje i seta
zbog svega propustenog
u mom bednom zivotu .
Kada ce doci kraj svemu ,
svoj toj neizvesnosti ,
postoji li ikakav nacin
da pruzis mi ruku svoju ,
i povuces me sa ivice ponora ?

Raf · Prijatelj foruma

Umorna od ljubavi
lezis naga na divanu opruzena .
Sedim u fotelji i pogledom prekrivam
to telo mirno kao bonaca ,
a do malo pre bila je bura
u bezumnoj igri ljubavi .
Slusam te kako dises
i gledam nage uzdrhtale grudi ,
koje do malo pre ljubih strasno .
Prilazim ti i spustam poljubac nezni ,
na tvoje usnule oci ,
do malo pre uzavrele od pozude .
Sobom se sire mirisi strasti
ja budan sanjam i pitam se ,
hoce li san i na moje oci pasti ?

Raf · Prijatelj foruma

U suton tmurnoga dana
dok se crni oblaci
lenjo valjaju nebom ,
umoran covek
sedi i razmislja
o zivotu svom
proslom i buducem .
Luta u mislima svojim
prostranstvom beskrajnim .
Kao na filmskoj traci
nizu se dogadjaji razni ,
iz zivota njegovog
svaki mio ili nemio
na neki svoj specifican nacin .
Naborano celo , upali obrazi ,
a pogled uprt u daljinu .
Tek po koja mimika
na licu izboranom ,
i blag ili nervozan
pokret ruke ogrubele
nesvesno ga odaju
i govore recito
o raspolozenju njegovom .
Mnogo toga je proturio
preko pleca svojih , starackih
sada nejakih ,
a ne tako davno , stamenih ,
kao granitna stena .
Suza zaiskri u oku ,
jer zal za proslim
jaca je od svega
pa i od njega samog .
Nista ne govori
cuti kao zaliven .
Povukao se u svoj svet
secanja i razmisljanja
o zivotu svom
proslom i buducem .