Istinite price i dogadjaji

Yasmin · Prijatelj foruma

Predosećaj Monike Roj

Čim se probudila tog kobnog jutra 1963 ,odmah je upozorila svog muža da bi trebalo svakako odložiti njihov let za Toronto jer će se avion srušiti. Te noći usnula je čudan san koji je upravo govorio o padu avionakoji je trebalo da poleti za Toronto. Muž je nije poslušao. Monika je odmah pozvala svoju najbolju drugaricu koja je advokat i rekla joj o svom snu ali drugarica je samo pokušavala da je smiri, što joj i nije puno uspevalo. Monika je ipak žlela da pođe sa svojim mužem na put.Pred polazak pozdravila se sa decom i isto rekla mužu da uradi. Pet minuta posle poletanja avion se srušio zbog kvara i svi putnici su umrli.

Yasmin · Prijatelj foruma

Butovo predviđanje

Dejvid But, dvadesetogodišnji poslovođa male agencije za iznajmljivanje automobila u Sinsinatiju, država Ohajo, vodio je miran i skroman život sve do 15.maja 1979. Te noći dejvid je usnuo čudan i košmaran san.Sanjao je da stoji pred izlogom omanje zgrade. Pažnju mu je odjednom odvukao snažni zvuk mlaznih motora pogledao je u nebo i sasvim jasno ugledao avion sa tri motora koji je imao dva velika slova A na repu. To je mogla biti samo kompanija Amerikan erlains jer jedino oni imaju takve avione. Iz jednog od motora počeo je da izvire crn dim i avion se počinjao naginjuti udesno. Nestao je iza krova zgrade i pao, jer je Dejvida probudila snažna eksplozija. Do jutra više nije zaspao . Razmišljao je o svom snu i pomislio da je to sve samo san jer je već odavno mogao da čuje zvukove aviona koji su se kretali iznad njegove kuće. Ali san se ponovio sledeće noći i tako još šest puta. Pozvao je agenciju čiji je avion ugledaoi objasnio im sve. Ali oni nisu mogli da utvrde o kom mestu je reč posto imaju preko hiljadu aerodroma po celom svetu. Posle nekoliko dana Dejvid je čuo na televiziji da se jedan avion ove kompanije srušio odmah posle poletanja na aerodromu u Čikagu. Bilo je to 25.maja 1979. godine posle deset istih snova koja su se prikazala Dejvidu.

Yasmin · Prijatelj foruma

Priviđanje sopstvene smrti

Italijanski seljak Paolo Grilo (63 godine), proveo je skoro ceo svoj život radeći na njivi ali jedno jutro nije došao na svoju njivu. Razlog je bio čudan san koji je sanjao te noći . Sanjao je da je njegov ratni drug došao i rekao mu da ga čeka i da će umreti tog dana. Seljak se uplašio i nije hteo da izađe is kuće jer je mislio da će mu se na njivi nesto dogoditi. Sutradan su ga pronašli mrtvog u snu gde je dobio srčani udar.

Yasmin · Prijatelj foruma

Kuća duhova

Odmah nakon venčanja mladi bračni par Bil i Kristl Monro preselio se u jednu kuću na periferiji Holivuda. Nedugo posle useljenja ugledali su čudne ljude ubučene kao da su iz srednjeg veka kako napuštaju jednu kuću sa polomljenim prozorima u kojoj su mislili da niko ne živi. Čudni ljudi su im se osmehnuli i držeći se za ruke otišli u nepoznatom pravcu. Mladi bračni par je kasnije sa drugim komšijama razgovarao o toj kući i ljudima koji žive u njoj ali imali su šta da čuju. Komšije su rekle da su to duhovi koji već godinama žive u toj kući. Da se užasno naljute kad neko uđe i onda lupaju stvari od prozore i gađaju posetioce raznim stvarima.

Yasmin · Prijatelj foruma

Duhovi čuvari

Bari i Margaret Lokvud vraćali su se sa decom iz kampa sa kamp prikolicom koju su vukli sa sobom u kojoj su mirno spavala deca. Bari je krenuo da žuri kući što pre pošto je čuo od prijatelje da mu je majka na samrti. Odjednom ga je žena upozorila da stane videvši neku ženu obučenu u belu venčanicu koja im govori da se zaustave. Bari je stao na jedan metar ispred ove žene i zajedno sa ženom izašao iz kola da vidi da li je dobro. Međutim žena je odjednom nestala a bračni par je imao šta da vidi. Nalazili su se ispred bivšeg mosta koji se srušio. Bili su toliko zahvalni toj ženi koja ih je sačuvala od sigurne smrti. Sačekali su tu noć da dođe policija i stavi montažni most. Kada su došli kući bilo je kasno. Njegova majka je ležala mrtva u beloj venčanici kako je oduvek želela da bude.

Yasmin · Prijatelj foruma

Duh u gnezdu

U Maju ove godine reporter novina stajao je pored crkve i ugledavši gnezdo izvadio je digitalni foto aparat zumirao i slikao ali na njegovoj slici pojavio se neočekivani gost

Iako se dugo pričalo da se sa digitalnim foto aparatima ne mogu dobijati slike duhova ovo je jedan od izuzetaka.

Na slici je jasno stajao duh.

Anthony Finnigan 18,uzeo je aparat i slikao isto gnezdo. Kada je video sliku uplašio se i pobegao.

U Halifax Birdwatchers klubu, Gordon Denison je zapazio duha gledajući teleskopom

Yasmin · Prijatelj foruma

Duhovi ognja

Kraj XX veka je obelezen veoma cudnim pozarima, koji su se rasplamsavali na svim kontinentima Starog i Novog Sveta. Tako je sredinom 80-ih godina u glavnom gradu ostrva Puerto-Riko - San Huanu i oblastima koji mu pripadaju, istovremeno izbilo mnogo pozara. Pritom je vecina ocevidaca, ukljucujuci kako slucajne prolaznike, tako i policiju i vatrogasce svedocila o pojavi ogromnih «ognjenih ptica» u vazduhu neposredno pre pozara, koje su umesto perja imale plamene jezike. Kada je takvo «cudo» sletalo na krov zgrade, ona je istog trena bila zapaljena.U avgustu 1999. godine indijska SMI su obavestavala, da je u nevelikom selu nedaleko od Saharanpura spontano pocelo gorenje kuca, koje nisu izgradjene od zapaljivog materijala. Posle toga, posto su cudni pozari redom zahvatili skoro trecinu domova u selu, stanovnici su poceli da ga napustaju...Istragu tih slucajeva je poveo jedan od spanskih ufologa, koji je licno posmatrao tu pojavu u jednom od sela. Oni su poceli pred zoru nad krovovima kuca, pri cemu se u trenutku njihove pojave u vazduhu osecao karakteristican miris ozona.Otprilike u isto vreme poceli su nicim uzrokovani pozari i u SAD, u drzavi Teksas, samo je ovoga puta «piroman» izgledao drugacije: u obliku «ognjenih klupka» ili «stubova ognja». Jedan takav stub je zahvatio policijska kola, ali su oba policajca uspela da iskoce iz njih. Kola su unistena.Specificni su bili i pozari u Centralnoj Africi - ovde su ocevici govorili o «ognjenim strelama», koje su letele odnekud sa visine i pogadjale ne samo zgrade, vec i ljude i stoku. Istrazivanje je pokazalo da to nisu bili meteoriti - let «strela» je bio dovoljno spor, a one su nekada letele skoro horizontalno.

Ovakvi nezapamceni pozari su na kraju 2000. godine zahvatili i Spaniju. Spanska vlada se, kada je problem pozara dobio karakter epidemije, obratila za pomoc i drugim zemljama, pa tako i Rusiji, posto su se i nasi vatrogasci suocavali sa cudnim i neobjasnjivim pojavama. Major Viktor Sokoljskij je posmatrajuci jedan od pozara rekao:» Primetio sam jarke odsjaje ispred sela. Prisavsi blize, nasao sam se na poljani. Na njenom suprotnom kraju je dva metra od zemlje visio bezoblicni ognjeni oblak. Pored su gorele grane susednog drveca. Ali je najzacudjujuce to, sto je bila provala oblaka i padala jaka kisa. A vatra se razgorevala, prouzrokujuci nove sumske pozare.Mi smo navikli da sve pozare pripisujemo bilo prirodnim pojavama (munje, tornada), bilo javnim ili nejavnim zlonamernicima. XX vek je doneo jos jedan uzrok tehnoloskog karaktera, koji deluje potpuno nezavisno od coveka i koji se kratko naziva «slucajnim kratkim spojem u elektricnom provodniku». Ali prakticno se nikada i nigde nije razmatrao jos jedan uzrok, koji je pritom potpuno misteriozan. Iako se zna za zapazanja komisija za abnormalne pojave - cak je i milicija zabelezila nicim prouzrokovane slucajeve samozapaljenja stvari i cak i zidova u vreme izgreda takozvanog «stambenog poltergejta». Ovde se mogu dodati i dokumentovani slucajevi nicim uzrokovanih samozapaljenja ljudi.O tome kako su misteriozni uzroci dovodili do potpuno realnih pozara, govori i znatizeljno svedocanstvo postdipomca iz Indije Lala Singha, koji je 70-ih godina stazirao na LGU. Zavrsivsi koledz u Patnu, i dobivsi potpuno evropsko obrazovanje i pogled na svet, Lal je odlucio da poseti svoje rodjake, koji su ziveli u gornjem selu nedaleko od granice sa Nepalom. I tamo je odmah uvideo opstu nelogicnost: mnogi stanovnici sela, koji su jedva sastavljali kraj s krajem su svakodnevno nosili najbolje proizvode u jednu od pecina, gde je po njihovom misljenju obitavao duh ognja. I tamo su ti proizvodi nestajali bez traga.

Mladi student se zbunio zbog neobrazovanosti svojih sunarodnika, objasnjavajuci ljudima da u pecini nema nikakvih duhova ognja, vec su to neke ili skitnice ili bande koje se i koriste njihovom neukoscu. Ali nije uspeo da ubedi nijednog od svojih rodjaka. I tada je Lal resio da sam pocne borbu sa religioznim predrasudama; postavio je eksploziv i razrusio ulaz u pecinu «duhova ognja».Posledice tog nepromisljenog postupka su bile veoma tuzne. Istog dana se na ocigled ocevidaca zapalila kuca njegovog rodjaka, gde je on ziveo, pri cemu je vatra zahvatila i unutrasnji kameni zid. U kuci je bilo ljudi i uspeli su da ugase pozar u samom startu. Uvece, kada se Lal uputio u drugu kucu, da bi pozvao u setnju devojku koja mu se svidjala, zapalila se i njena kuca cim je on usao u nju. Tako da je morao da ucestvuje u gasenju i drugog pozara. Tada ga je pozvao kod sebe staresina sela, koji je znao za njegovo svetogrdje. Ali samo posto je Lal usao u njegovu kucu i ona se zapalila.Sve u svemu, student je bio proglasen kao nepozeljna osoba i bilo mu je saopsteno da u roku od 24 casa napusti zemlju. Noc je proveo na otvorenom - dalje od naselja. Ujutru su rodjaci doneli njegove stvari, i on je krenuo nazad: trebalo je skoro pola dana silaziti sa planine, kako bi se spustilo na put, kojim su prolazili autobusi. Put, tacnije staza, od sela je prolazila kroz neveliku ali dovoljno duboku klisuru, preko koje je bio postavljen «most» od nekoliko debelih stabala. Ali kako je Lal stupio na most, on se zapalio pod njegovim nogama. Ali na njegovu srecu bilo je toplo i on se na prilazu mostu pokvasio u odeci pod vodopadom. Nije bilo mnogo vremena za razmisljanje, i on se dok je plamen bio mali, bacio napred na drugu stranu.Sada vise nije imao nikakvih sumnji, da su to sve cinili «duhovi ognja» koje je uznemirio. Na srecu, teritorija pod kontrolom «duha» se zavrsila na tome, i nadalje Lal vise nije bio uzrocnik nicim izazvanih plamena. Ali je most izgoreo iza njegovih ledja.

Cudno je to da se posle tih tragicnih slucajeva indijski postdiplomac nije opredelio ni za mistiku, ni za religiju, a prema seoskom «duhu ognja» se odnosio kao prema nekoj glupoj huliganskoj stvari. Po njegovom misljenju, to je bio tipicni poltergejt kao posledica klimatskog polozaja mesta: u Evropi taj «bucan duh» cesce poliva ljude i stanove vodom za koju se ne zna kako nastaje, iako se ne libi ni da prouzrokuje pozare, dok mu je u toploj indijskoj klimi lakse da izaziva pozare, nego da odnekud pronalazi vodu.Pritom se on pozivao na njemu poznati rad nekog okultiste K. Libitera, koji je ziveo pocetkom proslog veka. On je objavljen na ruskom jeziku 1909. godine pod nazivom «Astralni plan». Kako primecuje njen prevodilac A.Trojanovski, «Libiter se koristio ogromnom popularnoscu medju okultistima i misticima Evrope, Amerike i Indije,a sam je pripadao «juznom pokretu» (treba imati u vidu da se ocito radi o masonskoj lozi), crpeci dokaze iz indijskog ezoterizma.»Nas trenutno interesuje samo jedna njegova postavka: neki ljudi na Istoku se sposobni da stvaraju utvare ili fantome, koji zatim nastavljaju da zive potpuno samostalnim zivotom. Cak stavise, to je znala da radi i poznata naucnica i putnica po Tibetu Francuskinja Aleksandra David-Nelj (1868-1969). U jednoj od svojih knjiga ona je sa velikom dozom humora opisala kako je ona koristeci se mesnim iskustvom, napravila «etericnog dvojnika» debelog lame vesele i dobre naravi, ali se njegov karakter brzo pokvario i samo kroz pola godine ona se jedva spasla od svoje tvorevine. Takva je po Lidbiteru priroda duhova ognja.

«Zahvaljujuci prinosenim zrtvama, a pre svega, zivotnosti, koju izvlace iz svojih poklonika, ti duhovi mogu da zive desetine i stotine godina, zadrzavajuci sposobnost da prouzrokuju svakakve pojave radi budjenja vere svojih postovalaca, ili da ih kaznjavaju za neprinosenje obicnih zrtvi. Na primer, nedavno su u jednom indijskom selu nastajali pozari svaki put, kada mesno bozanstvo nije dobijalo svoju hranu. Takvih pozara je bilo nekoliko istovremeno, u okolnostima koje iskljucuju mogucnost podmetanja».Pocetkom 90-ih godina u svetskim sredstvima informisanja se pojavilo obavestenje: na selo Nankhikabad u drzavi Radzasthan se desila nevolja: kuce su pocele da se pale same od sebe, a seljacima da propadaju proizvodi. Ljudi su bili u panici.Tadasnja, jos sovjetska «Komsomolka» je odmah poslala na mesto desavanja svog dopisnika J. Lepskog«Tesko sam pronasao selo, koje je uvuceno medju pescanim dinama. Selo je malo - ranije je u njemu zivelo 400 ljudi, a sada ne zivi vise od 250. Deo stanovnistva je otislo u druga mesta, bojeci se prokletstva, koje se nadvisilo nad selom.

Sta se u stvari tu desavalo? Pitao sam o tome ovde najuvazenijeg coveka koji se zove Laduram. On je sa zadovoljstvom pricao:- Pocelo je to pre otprilike dva meseca. Sedeo sam u svojoj kuci, kada su po zidu prosle iskre i ona se zapalila. Uplasio sam se i istrcao na ulicu. Tog dana se zapalilo jos nekoliko kuca. To se produzilo jos mesec dana. Kuce su se zapaljivale svaki dan same od sebe po 2-3 puta.- A niste probali da gasite?- Probali smo naravno, ali kako smo polili zid vodom oganj se jos vise razgorevao.Dopisnik «Komsomolke» je pozeleo da sam vidi misteriozni pozar, ali ga je Laduram razocarao da nece vise biti pozara: on se obratio mesnom specijalisti za umirenje razjarenih duhova sadkhu Gopalu. On je bio manje govorljiv i rekao je samo da je uspeo da oraspolozi «duhove ognja».Lepski se raspitivao i kod stanovnika sela: da li ih to objasnjenje zadovoljava? Svi su odgovorili potvrdno. U selu svi od malih do starih znaju da uzroci pozara nisu materijalni vec duhovni. A da takodje nema razloga da se zidovi zapale jer su napravljeni od smese gline, peska i djubriva - nema nikakvih zapaljivih materija. I cak i voda, koju je Lepski licno pomirisao i probao, uopste nije benzin.

Yasmin · Prijatelj foruma

Tragovi djavola

U petak, 9.veljače 1855. stanovnici sela i gradića uz rijeku Exu(UK) probudili su se i zatekli okolicu izgaženu neobičnim tragom. Tragovi su se nizali jadan za drugim u ravnoj crti , u obliku malog kopita , ali su se u njemu nazirali tragovi pandža. Mnogo ih je bilo po krovovima kuća, prelazili su zidove više od 3m i zaključane ograde, čak je tragova bilo i po tavanima i prozorskim limovima. Jedva da je postojalo polje, vrt ili voćnjak u kojemu tragovi nisu pronađeni. Bilo je mnogo nagađanja o tome čiji su to tragovi, mačji, ptičji, jazavčarevi, vidrini... čak su mislil da ih je osobno posjetio Sotona. No, tragovi su najviše podsjećali na magareće otiske. Samo što postoji niz argumenata koji to negiraju. Naime, kako je jedan magarac mogao hodati, a da mu tragovi nogu budu u jednom redu? Magarci su četveronožne životinje i hodaju tako da su im lijeve i desne noge usporedno! Dalje, tragovi su preskakali preko vrlo visokih zidova, hodali po krovovima kuća i prozorskom limu. Nemoguće! Nijedna poznata životinja nije mogla u jednoj noći pregaziti toliko područje, jer su mnoga okolna sela i gradovi bili zasuti tragovima. Čiji su to tragovi bili, magareći, mačji ili Sotonini, još i danas nije poznato.

Yasmin · Prijatelj foruma

Kiše semenki

Jednog jutra oko 9.30, 12. veljače 1979. tihu i sasvim običnu ulicu u predgrađu Southamptona pogodila je kiša sjemenka gorušice i kiselice. Potpuno su zatrpale dvorišta triju kuća. Nitko od susjeda nije imao pojma o čemu se radi. Sutradan ih je zapljusnula kiša graška, kukuruza i graha. Bez obzira što su te godine imali sjajan urod graha, sve je teže bilo živjeti s činjenicom da kad otvore prozor ili vrata dobe nove pošiljke sjemenki.
Odakle je to sjeme došlo? To ni danas nitko od susjeda ne zna. Najbliža kuća iz koje su mogle biti zasute te kuće udaljena je 640m. Da je sjemenke tko god bacao, bio bi mu potreban top. A ne vjerujem da bi neko bio tako glup da susjede gađa grahom. Pa nije to ni tako jeftino. Čudno je i to da je sjemenje padalo samo na te tri kuće u ulici i da na cesti ispred kuća nije bilo nijednog zrna.

TojicS · Početnik Domaćeg.de

[quote="Yasmin"][color=red][b]Duh u gnezdu[/b][/color]

na slici je jasno stajao duh.[/quote]

Nije da nevjerujem,ali bih volio te slike vidjeti.

Yasmin · Prijatelj foruma

Nova vrsta čuda, svjetlosni krugovi, od 1997. godine pojavljuje se diljem SAD-a i Kanade, u brojnim europskim zemljama te u Australiji i Argentini. 2003. godine primijećeni su i u Hrvatskoj -- u Zagrebu i Bjelovaru. Ti lijepi geometrijski oblici pojavljuju se za sunčanog dana kada je Sunce u pogodnom kutu (obično prilikom izlaska ili zalaska) da se svjetlost sa jednog ili više prozorskih stakala reflektira na susjednu zgradu ili kuću. Mnogi su primijećeni kako se godinama pojavljuju, dok se drugi neko vrijeme pojavljuju i onda nestanu --zamijeni ih uobičajeni odraz kakav reflektira pravokutno prozorsko staklo (na nekim od priloženih fotografija možemo usporediti obične odraze svjetlosti s pravokutnog prozorskog stakla i svjetlosne krugove, koji su također odraz s pravokutnog stakla -- npr. Lubljana 1 i 2 te Bjelovar 1 i 5). Karakterizira ih to, da se sukladno kretanju Sunca pomiču gore ili dolje, tako da se u nekim slučajevima mogu promatrati samo petnaestak minuta. Unutar krugova mogu se naći razliciti uzorci, a najcešće je to slovo X. Ima ih i sa obrnutim slovom Y*, a upisana se može naći i brojka osam. U zadnje vrijeme povećava se raznolikost oblika, što je slučaj i kod piktograma krugova u žitu. Neki svjetlosni krugovi sjaje neobičnom svjetlošću, a ponekad su prisutni na više kuća u istoj ulici.

U nekoliko primjera svjetlost od koje su nastali svjetlosni krugovi odbila se od prozora kuća ili zgrada u kojima žive članovi transmisijskih skupina (jedan takav primjer je u Zagrebu, u Cankarovoj ulici u kojoj se poslijepodne pojavljuju i krugovi s upisanim obrnutim slovom Y). Nitko nije izvjestio da svjetlosni krugovi imaju iscjeliteljska svojstva. Neki tvrde da krugovi snažnije sjaje kada se na njih meditira. Lijepi oblici krugova ljude obično osjećajem uzbiđenja i strahopoštovanja. Ljudi koji se bave sa svetom geometrijom neke oblike krugova prepoznali su kao vesica pisces ili cvijet života. Istražitelj krugova u žitu Micheal Glickman, kojeg je zainteresirala i pojava svjetlosnih krugova, kaže da su svjetlosni krugovi po izvoru srodni krugovima u žitu.
(Majstor Benjamina Crema je potvrdio da svjetlosne krugove stvara Maitreja uz pomoć svemirske braće.)

*U ezoterici je obrnuto slovo Y jedan od simbola povezanih s Kristom.

Kako objasniti ovaj fenomen?

Iako postoje određene teze, za sada ne postoji zadovoljavajuće znanstveno objašnjenje fenomena svjetlosnih krugova.

Fizičari koji su istraživali ovaj fenomen kažu da bi se za proizvodnju takve fokusirane slike prozorsko staklo trebalo podvrći ekstremnom savijanju ili udubljivanju, čak i do nekoliko milimetara. To na staklima nije vidljivo, a ekstremna sila potrebna za tako što bi ozbiljno zaprijetila cjelovitosti samog stakla. Nadalje, staklene povšine obično nisu potpuno ravne već lagano valovite (posljedica procesa skrutnjavanja pri proizvodnji) što dodatno doprinosi rasapu svjetlosti jer 'valovitost' je nasumična. Stoga je vrlo nevjerojatno da se proizvede takva interferencija odnosno takve pravilne linije i uzorci. Nadalje, sunčeva svjetlost nije dovoljno koherentna (duljina koherencije sunčeve svjetlosti je jedan mikrometar) što ne dopušta da se na takvim udaljenostima reflektira bez velikog zamućenja. Između ostalih, otvorena su i otvorena su pitanja zašto se svjetlosni krugovi ponekad pojavljuju kao refleksije sa samo nekih prozorskih stakala, a nekad sa svih prozora iste zgrade, te zašto su se odjedanput poceli tako masovno pojavljivati.

Raf · Prijatelj foruma

U Bijeljini, na uglu ulica Svetog Save i Kneginje Milice, od pre dva dana na stablu sa kojeg je prošle godine posečena grana pojavio se lik koji jasno podseća na Isusa Hrista, što je izazvalo veliko interesovanje stanovnika ne samo tog grada. „Čuda božija se dešavaju i Bog nas podseća na svakom mestu da postoji�, kazao je kratko novinarima episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije pošto je obišao mesto ove neobične pojave. Mesto „ukazanja lika Isusa Hrista� u velikom broju posećuju građani Bijeljine i okolnih mesta, kao i putnici prolaznici. Većina ih je uverena da je reč o svetom mestu, tako da ispod drveta ostavljaju novac, ljube drvo, krste se pred njim i skidaju komadiće kore sa drveta.

U bijeljinskom preduzeću „Komunalac�, koje radi na održavanju drvoreda, kažu da su pre godinu dana uređivali ulice i da su na tom drvetu obrezivali grane, koje su bile spuštene i ugrožavale bezbednost saobraćaja i da nisu ništa neobično primetili.

Mogućnost da je na drvetu rukom ili nekom mašinom iscrtan lik Isusa Hrista potpuno je isključena, jer se iz neposredne blizine ne vidi ništa osim ispucalog drveta, tvrde oni koji su bili na licu mesta.

Prema njihovim tvrdnjama, ta neobična pojava tek sa udaljenosti od nekoliko metara počinje jasno da se uočava u liku koji liči na Hrista. (RTS)