Sebicnost deteta

rokstedi · Početnik Domaćeg.de

[align=center]znate kako,skoro u svim primerima naj sebicnija deca su jedinci jer oni nemaju ni sa kim da nista dele pa naviknu da sve oni dobijaju Sad

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Dušo, ne budi sebičan

Do tri, tri i po godine dete je usredsređeno samo na sebe i sopstvene potrebe. Evo kako ćete da naučite svoje dete da deli igračke s drugim mališanima.

To je moja lopta! Ne smeš da je diraš!

Koliko ste puta čuli ovu ili neku sličnu rečenicu u parku, na plaži, na igralištu ispred zgrade? Deca vrlo često ne žele da dele svoje igračke s drugom decom i mnoge roditelje nervira i brine njihov sebičluk.
- Iza te vrste egoizma ne krije se loš karakter ili nevaspitanje - objašnjava profesorka psihologije Đana Skeloto u tekstu koji prenosimo iz italijanskog časopisa za roditelje „Insjeme". - Dete se samo plaši da će ostati bez stvari do kojih mu je stalo, a pošto je spontano, ono otvoreno izražava podozriv stav.
Ipak, šta u takvim situacijama može da se učini?

Do treće godine
- Do tri, tri i po godine za dete ne može da se kaže da je egoistično, već pre egocentrično, pošto je usredsređeno na sebe i sopstvene potrebe - objašnjava dr Marina Gati s italijanskog Instituta za psihoterapiju za decu i omladinu. - Ono ne ume da se identifikuje s drugima i jednostavno ne razume želju svog drugara da koristi njegovu igračku. Svu svoju energiju usmerava na izgradnju sopstvene ličnosti, a igra predstavlja njegov svet, svet koji mu uliva stabilnost i sigurnost. Dakle, nije nikakvo čudo što tako žestoko brani taj svoj svet. Ako mu neko tek tako oduzme loptu, ko mu garantuje da mu neće oduzeti i maminu ljubav?

Sa četiri-pet
Posle trećeg rođendana dete obično prestaje da potvrđuje sopstveni identitet preko predmeta.
- Ako vaše dete i dalje odbija da deli igračke s drugom decom, to može da znači da je nesigurno ili da oseća da ga okolina ne ceni dovoljno - kaže Marina Gati.
Dešava se i da neka nova situacija podstakne detetov egoizam. Na primer, ako dobije brata ili sestru, dete oseća da je izgubilo raniji, privilegovan položaj. Ili, ako ste se preselili u novi stan, dete to može da doživi kao potiskivanje u drugi plan. Zato se potrudite da mu posvetite dovoljno vremena i postarajte se da u novu sredinu ponese predmete do kojih mu je stalo.

A kad stigne beba
Ako je dete izgubilo majčinu pažnju zbog dolaska mlađeg deteta na svet, normalno je da će ljubomorno čuvati svoje stvari i da od njih neće hteti da se odvoji ni na tren. Da biste udovoljili toj njegovoj potrebi za sigurnošću, možete da mu pomognete da opremi kutak u stanu koji će biti samo njegov - možete, na primer, da mu date kutiju u koju će stavljati svoje igračke i po kojoj niko neće „kopati".
Važno je, takođe, da razgovarate s detetom o njegovom ponašanju da biste shvatili njegove uzroke.
- Možda ćete tako da otkrijete da ne želi da daje drugima svoje igračke zato što su mu ranije deca oštetila ili ukrala igračke do kojih mu je bilo stalo - kaže italijanski psiholog Đana Skeloto.
U tom slučaju čvrsto mu obećajte da ćete ubuduće vi voditi računa o tome da mu stvari koje pozajmi drugoj deci, budu vraćene u ispravnom stanju.

{Zena}

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Jedinac, pa šta? Kako da ga vaspitavate da ne bude sebičan

Odgajanje jedinaca isto je kao i odgajanje dece koja imaju braću i sestre, smatra Gordana Ačić, psiholog, i savetuje roditeljima koji imaju samo jedno dete da ih ne štite previše i da se ne mešaju u njihove odnose s vršnjacima.

Da li će dete biti sebično, zavisi od njegove prirode, genetskog materijala koji je nasledilo od roditelja
Bije ih glas da su sebični, samoživi, da se slabo socijalizuju i teško uklapaju s vršnjacima. Da li je tačno da su deca koja su jedinci u porodici zaista takva i šta roditelji koji imaju samo jedno dete mogu i treba da učine da jedinče ne izraste u takvu osobu, pitali smo Gordanu Ačić, psihologa.
– Odgajanje jedinčeta ni po čemu ne treba da se razlikuje od podizanja deteta koje ima braću i sestre. Roditelji bi prema njemu trebalo da se ponašaju kao da imaju još neko dete i da se čuvaju da ne upadnu u zamku zvanu preveliko štićenje i kontrolisanje života svog deteta. To nije dobro za dete, jer će takvim roditeljskim pristupom, a bez svoje greške, ono izrasti u nesamostalnu osobu koja će sama teško donositi odluke i uvek će od nekoga tražiti savet ili pomoć – kaže Ačićeva. Ona dodaje da se to, naravno, ne događa samo jedincima, ali da su šanse da se to njima desi veće iz prostog razloga što oni roditeljsku pažnju i ljubav ne dele ni sa kim.

NE TERAJTE IH DA DELE
Roditelji bi, smatra ona, trebalo da puste dete da samo gradi odnose s vršnjacima i rešava sitne probleme s njima.
– Sitne svađe i sukobi među decom su normalni i treba ih pustiti da ih sami reše. Ukoliko roditelj stalno visi nad svojim mezimčetom, brani ga i isteruje pravdu, samo će odbiti drugu decu od njega, a ono neće naučiti da se samo izbori sa situacijom u kojoj se našlo. Treba ih pustiti da se sami organizuju kada se igraju. Preterano obraćanje pažnje i mešanje u odnose deteta s drugom decom samo dovodi do još većih problema i trajne zavisnosti deteta od roditelja – kaže naša sagovornica.
Kada je reč o navodnoj sebičnosti jedinaca, ona objašnjava da nisu sebični samo oni već često i deca koja imaju braću i sestre, a naročito dok su veoma mala, do treće godine.
– Da li će dete biti sebično, zavisi od njegove prirode, genetskog materijala koji je nasledilo od roditelja i ranijih generacija, prenatalnog iskustva. Roditelji jedinaca koji se osećaju neprijatno jer misle da je njihovo dete sebično pošto, recimo, ne da igračku drugom detetu treba da znaju da mala deca do tri godine, pa čak i kasnije, zapravo ne mare mnogo za drugu decu. I kada se igraju s njima, oni se zapravo igraju pored njih. Neka dele igračke s drugima da bi stekla njihovu naklonost, druga ne dele jer smatraju da je to samo njihovo. Sebičnost ne mora da ima veze sa tim da li je dete jedinče, a stav prema posedovanju i deljenju stvari kasnije se menja – kaže Ačićeva.

Ona savetuje roditeljima da ne teraju decu da dele stvari sa drugima. Treba im govoriti o tome, pokazivati ličnim primerom zašto je to dobro, ali ih ne treba prisiljavati niti kažnjavati kada neće nešto da daju.

PRELOMAN POLAZAK U ŠKOLU
Polazak u školu pravo je vreme da dete shvati zašto treba davati i zašto je davanje dobro. Tada, ukazuje naša sagovornica, počinje i prava, ozbiljna socijalizacija deteta, naročito ako nije išlo u vrtić.
– Dete tada bolje razume stvari, tada su jači uticaji vršnjaka. U tom periodu veoma je važna uloga roditelja koji treba da prate kako se dete prilagođava na novu sredinu, na decu i nastavnike. O tome treba da razgovaraju i s detetom i s učiteljem, a po potrebi i sa školskim psihologom ukoliko prilagođavanje ide teže i pojave se problemi. Takođe, i da se informišu izokola od drugih roditelja i dece jer tako može da se sazna i ono što dete eventualno prećuti, a nastavnik ili psiholog nisu u prilici da saznaju – kaže Ačićeva.

{Zena}

Marija1912 · Početnik Domaćeg.de

Deljenje se uči. Razgovor sa detetom i ponašanje u skladu sa tim što pričamo rešava svaki problem.

rikiriki7 · Početnik Domaćeg.de

Moze se lako nauciti deljenju i ako je jedinac, nije sam na svetu

mikendoro · Početnik Domaćeg.de

slazem se sa Rikijem 100%