Žal za prošlošću

..::EvA::.. · Početnik Domaćeg.de

Ja ne zalim za proslim vremenima. Prvo jer nisu bas srecna, a drugo jer nema svrhe. Nista ne moze da se promeni. Bolje da se vidi sta moze sada da se uradi da ubuduce bude bolje

Ogi_20 · Početnik Domaćeg.de

Sve bih dala da se vratim u srecno detinjstvo... prelepa prosla vremena... Sto rece koleginica sa foruma: ,,Lepo je biti bezbrizan, manje problema u glavi.."

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Uvek ćemo žaliti za prošlim vremenima.
Zanimljivo, čak i kad sadašnje vreme postane prošlost, opet ćemo žaliti za njim - "tada nam je bilo bolje". Pitam se da li nam stvarno postaje sve gore i gore ili je to samo neka varka? Mr. Green

Baraba · Džentlmen

Bash neshto razmishljam... takve Stvari" su i opevane. Mr. Green

Pojma nemam ko peva niti kao se pesmica zove, ali rechi idu u stilu:
Eh, da sam malo mladji i da mi je pamet ova, da pochnem iz nova....
Po meni je to to. Dolazi sa izvesnim "zhivotnim" iskustvom. "Lupamo" glavu za sve i svashta. Opet razmishljamo, stavljamo na vagu izvesne postupke itd. Reshio sam se takvijh razmishljanja, nedoumica. Kako sejem, tako zhanjem. Ne zhalim za nechim uradjenim/neuradjenim. Time ne zhalim za proshloshcu. Zvuchi skurilno, ali odradjuje posao. Smile

Ah, da, mislim, josh uz to, da je chovek takav da ima izvestan strah od buducnosti, tako da se vezuje za tu "proshlost" - poznata mu je. Mozhe o njoj da naklapa, preklapa, odklapa itd... A buducnost je apstraktna, neopipljiva... Ne mozhe "da zna" shta ga cheka, tako da mu je lakshe da jadikuje o nechemu shto je upoznao. Smile

meeee · Početnik Domaćeg.de

secam se nekih stvari iz svog detinjstva.dosta toga mi nedostaje,ali isto tako dosta toga ne zelim da se secam.na zalost lose uspomene mi se cesto vrte po glavi,bude me nocu i ne mogu da zaboravim neke stvari,ne mogu da oprostim nekim ljudim,a jos se trudim.ne znam.nije bas da zalim za prosloscu(mada i to se ponekad desi,ali jako retko...),vise je kao da zelim da blokiram taj deo mozga,da se ne secam toga,iako sam imala poprilicno dobro detinjstvo.samo jedna stvar je ubila pola mene,to se desilo kad sam imala 11 godina,i to ne mogu da zaboravim,a zelim.samim tim zelim i da zaboravim lepe dane detinjstva,jer sam bas u tim danima nadala se u nesto i verovala nekom,a onda je sve to ispalo jedno veliko razocarenje.

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Ne zalim za prosloscu. Bilo je koliko lepih toliko i ruznih momenata, uvek u isto vreme i uvek su balansirali. Danas kada pogledam u dane koji su iza mene, mogu samo biti zahvalna sto su dosli tako rano, sto su iz mene uspeli izvuci maksimum i nauciti me da uvek gledam ispred sebe i da me teraju da se borim. Sve sto se desavalo u proslosti je samo moje licno bogatstvo, nesto sto se ne moze kupiti ili promeniti. Svako doba ima svoje cari i ne treba zaliti za proslim danima, treba se radovati buducim jer ce mozda biti jos bolji od ovih sadasnjih. Jedino za cime zalim su osobe kojih vise nema, a cinile su tu proslost i s vremena na vreme mi ta secanja izmame po neku suzu, ali onda se setim da imam ljude koji su danas tu i da zasluzuju da danasnji dan maksimalno iskoristimo kako bismo sutradan imali jos jedno lepo iskustvo i secanje Very Happy

persidaS · Početnik Domaćeg.de

ja, jako mnogo zalim za mnogim propustenim prilikama na svim poljima, jako sam glupa ispala do sada

milica.saska · **principessa**

Svi pomalo žalimo za prošloću,mada sve ima svoje...Mora kroz nešto i da se prodje,da zaboli,da bi se shvatio ovaj život...

nextajox · **حزب الحيوان**

Nije da žalim za prošlošću ali žalim za propuštenim prilikama i šta sam mogla sve uraditi a nisam i kako bi se ponašala prema nekim ljudima koji su bili ološi prema meni.. Da se vratim u prošlost sve bi to promenula ali ebiga! Zbog toga i žalim za tim mada prošlost je bila mnogo bolja .. Nisu vremena bila kakva su sada,živela smo svi skupa,baba,deda,baba tetka,.. sada njih nema i više nije isto ali život ide dalje i treba se pomiriti sa tim.Jednog dana neće biti nikog od nas ..

Mysty · **~abhor~**

Uticaj prošlosti na promenu u sadašnjosti

Često osobe koje dođu na psihoterapiju bivaju toliko zaokupljeni svojom prošlošću i obrascima reagovanja u toj istoj prošlosti da se prosto „zakoče“ i smatraju nemogućim kada na seansi otkriju da ih je moguće menjati. Pridavanje značaja prošlosti, stara je psihološka teza, još je Frojd isticao da je čovek onakav kako se formira do svoje pete godine. Činjenica je da prošlost ima velikog uticaja na našu sadašnjost, ali da li je istina da je njen uticaj toliko jak da utiče i na našu budućnost? Odgovor je NE.

Uticaj uslova u kojima smo odrastali, uticaj značajnih drugih (roditelja, braće, sestara, rođaka, vršnjaka, nastavnika,…) na naše ponašanje i emotivno reagovanje postoji. Na primer, ako dete kada mu se nešto ne dozvoli počne da plače i histeriše a onda mu roditelji ipak popuste ono će naučiti da je takvo ponašanje dobro jer njemu donosi korist. U novim situacijama ovakvo ponašanje se generalizuje pa dete stalno primenjuje dobro znani obrazac i sve tako dok ne uđe u svet odraslih kada ovakvo ponašanje počinje da biva beskorisno čak i štetno. Ne možete plakati kada Vam šef saopšti da ostanete prekovremeno a vi ste baš hteli u bioskop, ili kada znate da nećete dobiti povećanje plate a baš to povećanje planirali ste za kupovinu nove luksuzne torbe. Ovakvo ponašanje se prosto u svetu odraslih ne uzima u obzir. Međutim, ako na poslu ne nailazite na odobravanje tu je vaš partner, koga ste izabrali baš da liči na vašu mamu ili tatu i da reaguje na svaku vašu suzu ili histerični izliv. Ipak, nekada i partner ima svoje „granice“ pa onda počne da se buni protiv takvog vašeg ponašanja i vi shvatite da nešto sa tim možda nije u redu ili da je to prosto tako i da to ne možete da promenite. U prvom slučaju, ste na pravom putu da se otarasite disfunkcionalnog načina reagovanja u drugom slučaju ćete verovatno ostati bez partnera jer niko nema toliko strpljenja kao vaši roditelji.

Kada shvatite da vam ponašanje koje ste razvili smeta da normalno funkcionišete, potrebno je uz to da shvatite do ono nije nepromenjivo i da iako to jeste vaš obrazac ponašanja iz prošlosti vi ne morate ostati zauvek ostati njemu „verni“. Dakle, kada shvatite da našto što ste usvojili u prošlosti možete menjati to će biti prvi korak ka vašem napretku. Sledeći korak je uvid u to da je obrazac koji ste toliko puta ponavaljali u prošlosti teže menjati i da je za to potrebno uložiti vreme i trud. Novi obrazac ponašanja se na usvaja samo uvidom da je stari beskoristan, već i njegovom primenom u novim situacijama u kojima ste primanjivali stari obrazac. Na primer, ako partner nije u mogućnosti da zadovolji neku vašu želju ve ćete verovatno po automatizmu briznuti u plač ili početi da besnite. Međutim, ako budete stalno u svesti imali da to nije koristan način ponašanja i da na takav način možete štetiti drugima i dovesti ih do iscrpljanosti uz primenu određenih psihoterapijskih tehnika i vašeg zalaganja možete postići da se koliko toliko suzdržite od svojih izliva i prihvatite realno stanje stvari. Ono što se zna je da nije lako promeniti stare, duboko uvrežene obrasce reagovanja ali ako prisilite sebe da se par puta pa makar i nespretno približite novom obrascu ponašanja osetićete se mnogo bolje.

Da zaključimo, prošlost jeste ono što nas u velikom delu modelira, što nas čini onakvim kakvi smo danas ali ono što samo naučili u prošlosti i što nije primenljivo u sadašnjosti možemo promeniti. Istina, put je teskoban ali dostižan i donosi mnogo više užitaka i što je najbitnije otvara niz alternativa.

Izvor: VasPsiholog

Vermerova · Početnik Domaćeg.de

Ako ne možemo izmeniti što smo pogrešili, makar ne moramo ponavljati greške. Žal neka bude lekcija.

vortington · Početnik Domaćeg.de

Zalim za dosta stvari, to je sasvim normalno. Ne zivim samo od sjecanja i kajanja, ali bih volio da sam neke stvari uradio drugacije.