delfini

čekalica · Početnik Domaćeg.de

Želim do kraja života da zaplivam pored njih.Tačnije,samo da su tu,da ih pomazim.Obožavam ih!

Loran · Početnik Domaćeg.de

Citat iz filma Big Blue-Luka Besona:

Jacques: You go down to the bottom of the sea, where the water isn't even blue anymore, where the sky is only a memory, and you float there, in the silence. And you stay there, and you decide, that you'll die for them. Only then do they start coming out. They come, and they greet you, and they judge the love you have for them. If it's sincere, if it's pure, they'll be with you, and take you away forever.

Volim vodu,ronim od rane mladosti i imao sam tu sreću da plivam i ronim sa delfinima.
Neponovljiv osećaj,jedan od najlepših koji je moguće doživeti.
Prepametne su životinje i izuzetno vesele.Osećanje čiste sreće koja se akumulirala u meni toga dana nije se potrošilo ni dan danas.

Lane86 · **~The last lady~**

Delfin je vodeni sisar srodan kitu i običnoj pliskavici, poznat po svojoj inteligenciji, i navodnom saosećanju i radosti. Ime delfin potiče od starogrčke reči δελφίς - delphis koja znači „s matericom“ odnosno „riba sa matericom“. Grupa delfina zove se jato...

Evolucija i anatomija

Delfini se smatraju potomcima kopnenih sisara, najverovatnije iz reda Artiodactyl. Skelet današnjih delfina ima dve pelvične kosti u obliku štapa, za koje se misli da su zakržljale noge. Ušli su u vodu pre oko 50 miliona godina.

Delfini imaju fuziformno telo prilagođeno za brzo plivanje. Na glavi imaju melon, okrugli organ koji koriste za eholokaciju. Neke vrste imaju zakrivljena usta koja podsećaju na osmeh. Mogu imati do 250 zuba. Mozak delfina je velik sa visoko strukturiranom moždanom korom, što se često koristi kao argument za njihovu visoku inteligenciju. Zubi su im raspoređeni u niz tako da funkcionišu kao antena koja sabira dolazeći zvuk. Osnovna boja im je siva, različitih nijansi, sa svetlim donjim delom tela...

Ponašanje

Delfini često skaču iznad površine vode često izvodeći prave akrobacije, mada za sada ne postoji neko definitivno naučno objašnjenje za ovakvo ponašanje.

Poznati su po svom prijateljskom odnosu prema ljudima, u vodi im često prilaze sa naznakom da žele igru sa njima. Postoje mnoge priče o delfinima koji su štitili brodolomnike od ajkula. Jato delfina je navodno spasilo i jedan ribarski čamac. Nakon što su osetili podvodna komešanja za vreme cunamija iz 2004. godine, delfini su čamac odvratili od plovidbe na pučinu.

Delfini su društvene životinje, koje žive u jatima od oko tuceta životinja. Na mestima sa obiljem hrane, jata mogu privremeno da se udruže formirajući agregacije od preko 1000 delfina. Pripadnost jatu nije striktna, česta je međurazmena. Doduše, životinje mogu razviti jake međusobne veze. Među sobom komuniciraju nizom različitih vrsta coktanja, zvižduka i drugih zvukova. Koriste takođe i ultrazvuk za eholokaciju.

Delfini su jedna od retkih životinja koje se kao i ljudi pare ne samo zbog razmnožavanja. Čak i tokom neplodnih dana u ženskom menstrualnom ciklusu, delfini su primećeni kako se pare iz zadovoljstva i međusobnog vezivanja...

Ishrana

Delfini su grabljivice. Njihov zubni niz prilagođen je plenu koji love: vrste sa dugim kljunom i mnogo zuba love ribu, dok one sa manje zuba i kraćim kljunom radije traže lignja. Neki delfini se hrane i rakovima. Veće vrste, pogotovu orke, jedu i vodene sisare čak i male kitove...

Inače, delfini su jedini pored ljudi koji vode ljubav zbog užitka... Wink

draganafan · Upućeni član

Delfini su jedni od najlješih morskih životinja.

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Prelepi su i tako su pitomi... Smile

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

O delfinima

Poznato je više od 4600 vrsta sisara(sisari-klasa Mammalia) podjeljenih u 21 red. Jedan od tih redova je red kitova i delfina (Cetacea) koji se sastoji od 78 različitih vrsta.

Delfini spadaju u grupu sisara Monotremata-sisara koji nose jaja.

Postoji oko 40 vrsta delfina u 17 rodova. Veličina im varira od 1.2 m i 40 kg do 9.5 m i 10 tona. Mogu se naći posvuda, najčešće u plitkim morima kontinentalnih šelfova. Mesojedi su i hrane se uglavnom ribom i lignjama.

Delfin nastanjuje gotovo sva mora , odličan je plivač pa i nije čudo što može dostići brzinu čak do 40 km/h .
Pored morskih postoje i slatkovodni ili riječni delfini koji nastanjuju rijeke Azije i Južne Amerike .

Grupa delfina zove se jato.

Delfini provode čitav život u vodi, čak i radjaju tu.

Sliče ribama, ali imaju pluća, a ne škrge.

Za razliku od riba, delfini udišu zrak te moraju izlaziti na površinu svakih nekoliko minuta da bi udahnuli. Nosni otvor se nalazi na gornjoj strani glave i prekriven je mišićem koji omogućava potpuno zatvaranje nosnica prilikom urona.
Delfini u potrazi za ribom obično ostaju pod morem 4-5 minuta.

Delfini imaju tijelo prilagođeno za brzo plivanje. Mozak delfina je velik sa visoko strukturiranom moždanom korom, što se često koristi kao argument za njihovu visoku inteligenciju. Glava se zavrsava nekom vrstom uskog kljuna u kome se nalazi oko 200-250 ostrih zuba. Zubi su im raspoređeni u niz tako da funkcionišu kao antena koja sabira dolazeći zvuk. Osnovna boja im je siva, različitih nijansi, sa svijetlim donjim dijelom tijela.

Udaljenost određuju vidom i biosonderom (zvučnim radarom). Na čelu imaju masno tkivo koje im služi kao akustična leća pomoću koje usmjeravaju zvuk i određuju udaljenost. Zvukovi koje delfini ispuštaju mogu biti toliko jaki da njima omame ribu, ali služe i kao odgojna metoda kada mama 'viče' na svoju bebu delfina.

Neke od najpoznatijih vrsta delfina

Običan delfin (Delphinus delphis) je raširen u toplim i umjerenim morima.

Hrane se uglavnom ribom, društveni su i žive u grupama od nekoliko jedinki ili od nekoliko stotina.

Ima dug i ravan nos, a vretenasto tijelo može narasti do dužine od 2,5 metara. Glatka koža ove vrste s leđne je strane tamno smeđe do crne boje, dok mu je trbušna strana bijela. Postoje i svjetliji primjerci.

Jako je česta vrsta u Sredozemnom moru.

Delfini su poznati po svojoj inteligenciji, razigranosti i prijateljskom odnosu prema čovjeku.

Kljunasti delfin (Tursiops Truncatus) je vrsta koja se najčešće sreće u akvarijumima, zato što je pristupačniji od običnog delfina.

Ostale poznate vrste su: sidrasti delfin(Stenella frontalis) , stanovnik Atlantskog i Indijskog okeana i u cijelom svijetu poznat Risov delfin(Grampus griseus) .

Delfin s bijelim bokovima i delfin s bijelim kljunom su atlantske vrste koje pripadaju rodu Lagenorhynchus.

Zubati delfin (Steno fluviatilis) nastanjuje rijeke na sjeveru Južne Amerike, a šest vrsta roda Sousa živi u obalnim, poluslanim vodama Južne Azije, Australije i Afrike.

Pilot-kitovi iz roda Globicephala izuzetno su inteligentni i mogu da se dresiraju. Društveni su, hrane se uglavnom lignjama, a često ih prate kljunati delfini.

Kit ubica ili orka(Orcinus orca) grabljivac je koji živi u okeanima od Arktika do Antarktika. Kreće se u grupama od po samo nekoliko jedinki pa do pedeset. Dostiže dužinu od preko 10 m; hrani se ribom, pingvinima i toplokrvnim morskim životinjama, kao što su morski prasići i delfini.

Platanisti (Platanistoidea) obuhvataju tri porodice slatkovodnih delfina Azije i Južne Amerike. Oni imaju duge uske kljunove i prilično slabo vide. Platanistima pripada Susu, delfin rijeke Gang u Indiji. Butu delfin, stanovnik riječnih slivova Orinoka i Amazona i kineski jezerski delfin.

Broj delfina i opasnost od njihovog izumiranja

Delfini nastanjuju gotovo sva mora i okeane širom svijeta. Međutim ne postoji potpuna procjena broja jedinki u svijetu. U Sredozemlju trenutni broj se procjenjuje na manje od 10.000 jedinki. Zagađenje, prekomjerni izlov ribe i uništavanje staništa, ne smanjuju samo broj ovih delfina već uništavaju i smanjuju područja gdje bi mogli živjeti. Više hiljada delfina svake godine nastrada u ribarskim mrežama, pogotovo u onima koje bacaju tunolovci u Tihom okeanu.

Ribari ne vole delfine u blizini jer im uništavaju mreže i kradu ribu, iako su oni dobar vodič- gdje ima delfina, ima i ribe.
U raznim krajevima svijeta delfini se love i ubijaju uprkos uvedenim mjerama zaštite.

Na ostrvima, između Škotske i Irske, postoji običaj “pokolja” stotine delfina svake godine. Ribari ih “opkole” barkama, hvataju u mrežu i ubijaju kako bi koristili njihovo meso i mast.
Drugu veliku opasnost za delfine predstavlja zagađenost mora. Razni otrovi hemijsko - industrijske materije koje se skupljaju na koži delfina i na ribi kojom se on hrani, izazivaju teške hormonalne poremećaje i onemogućavaju razmnožavanje.

Zanimljivosti

Uobičajeno je mišljenje da delfini žive u moru, zamišljamo ih na pučini, a oni žive i u slatkim vodama.U kineskoj rijeci Yangce žive slatkovodni delfini "Bajij", zapravo preživljavaju jer su u opasnosti izumiranja vrste zbog ribolova koji ih uništava u velikom broju i nema ih tko zaštititi s obzirom da se nalaze u zemlji u razvoju i nisu toliko poznati.
U Brazilu su slatkovodni delfini koji žive u rijeci Amazoniji, zovu ih "Botos", sveti kao što su svete krave u Indiji. Smatra se da štite ljude i da spašavaju utopljenike.
Za Maore, delfini "Taniwha", su isto božanstva a Etrušćani su uz pomoć delfina prevozili duše mrtvih prema osrtvima blaženih.

[left]http://www.svetusliciireci.com/uploaded_images/Image/DELFINI%204.jpgDelfini su najinteligentnije morske životinje

Zbog svoje inteligencije, delfini se često dresiraju za izvođenje predstava u bazenima, kao i za obavljanje podmorskih radova u brodogradilištima; brže zarone od ronilaca, služe kao glasnici za ljude na kopnu i one na dnu mora, pronalaze podmornice i izvršavaju prave vojne misije.
Osim te bitne zanimljivosti, postoji još jedna njihova karakteristika:
Delfini nikad ne spavaju! Jedna polovina mozga uvijek im je budna, a nakon dva sata aktivnosti prebacuje se na drugu polovinu.

Izvor: znanje.org

nextajox · **حزب الحيوان**

Delfiniiiii Very Happy

Imala sam prilike ove godine da upoznam jednu žensku po imenu Daisy u Turskoj Very Happy

Jako je pitoma,slikala sam se sa njom,poljubila je,igrala..
Obožavam delfine! Ima slika u galeriji Wink

cezar1071944 · **Glas mog anđela**

Delfini

Naši prijatelji delfini

Delfin (lat. Delphinus) je vodeni sisar iz roda kitova, koji živi u svim morima, pretežno u toplim i umerenim vodama. Jedna vrsta živi čak i u slatkoj vodi, u reci Amazon. Odličan je plivač, ali mora često da izranja na površinu da bi udahnuo vazduh. Telo mu je, u zavisnosti od vrste, dugačko od 1,5 do 6 m, duguljasto i vitko, a leđa su mu uvek tamnija od stomaka. Glava se završava nekom vrstom uskog kljuna, punog zuba. Delfini su vrlo društvene životinje koje žive u jatima. Nomadi su, sele se s mesta na mesto, a retki su oni koji žive usamljeni i ostaju verni jednoj obali iz godine u godinu. Hrane se ribom koju love grupno.

Obdareni su velikom inteligencijom. Pored dobro razvijenog mozga, imaju i poseban slušni aparat – sonar. Ovaj organ je smešten u kvrgi-grbi na glavi delfina, a omogućava im da čuju izuzetno široku skalu zvučnih talasa, naročito ultrazvuke. Uz pomoć ovog sonara delfini određuju položaj raznih predmeta u moru, čak i na velikoj udaljenosti.

Postoje istraživanja koja nagoveštavaju sposobnost delfina da uz pomoć svog sonara odrede ne samo oblik i udaljenost predmeta u moru, već i vrstu materijala od kojeg su sačinjeni.

Verovatno su u stanju da percipiraju fiziološka dešavanja u čovekovom telu, otkucaje srca, damare krvi u arterijama, disanje... Delfini imaju zadivljujuću sposobnost sporazumevanja – neku vrstu "govora" pomoću kojeg međusobno opšte.

Američki biolog Vinset Dženik nedavno je došao do veoma interesantnog otkrića da se delfini međusobno dozivaju po imenu, koristeći različite zvuke u zavisnosti od toga koga hoće da dozovu. Svaki delfin razvija naročiti i nepromenljivi signal za raspoznavanje, koji izgleda ima funkciju imena.

Dženik je pomoću hidrofona zabeležio čak 1.119 različitih zvukova i utvrdio postojanje veze između pojedinog zvuka i određenog delfina. Drugi delfini nauče da razlikuju zvukove koji pripadaju njihovim prijateljima i reprodukuju ih kada žele da ih pozovu "na ručak ili zabavu". Utvrđeno je da postoje dve različite grupe signala – jedni služe za dozivanje, a drugi za razgovor. Kada, recimo, jedan delfin ulovi lososa, on emituje poseban zvuk i ostali odmah dolaze na gozbu.

Drugu grupu signala čini veoma složen sistem za komunikaciju sa bogatim "rečnikom". Delfin je veoma privržen čoveku i veoma lako se pripitomljava. Ova njegova osobina bila je dobro poznata još starim Grcima.

Zbog ove naklonosti prema čoveku i inteligencije delfina, ljudi organizuju atraktivne priredbe za zabavu, ali i koriste delfine za izvršavanja raznih zadataka za vojne potrebe.

Možda najdirljiviji i najlepši način na koji delfinova privrženost pomaže čoveku jeste lečenje autistične dece. Uočeno je da takva deca, inače zatvorena za spoljni svet, rado provode vreme u vodi sa delfinima, i da se kod mnogih primećuje značajno poboljšanje zdravlja. Svoju naklonost prema čoveku delfini pokazuju i tako što mu pomažu u nesrećama na moru.

Zabeleženi su brojni slučajevi spasavanja brodolomnika i davljenika. Evo jednog događaja koji se graniči sa čudom. Krajem decembra 1968. jedrilica "Džošua" plovila je brzinom od sedam čvorova vodama južno od Novog Zelanda. Vreme je bilo lepo, a more mirno. Član posade Bernar posmatrao je dva jata delfina koji se igraju oko jedrilice. Prvo jato, od oko dvadesetak delfina, najpre je plivalo uporedo sa jedrilicom, a onda ju je prestizalo i skretalo udesno. Ovu istu "igru" delfini su neprestano ponavljali oko dvadesetak puta, kao da su želeli tim nešto da kažu.

Za to vreme drugo jato je uznemireno plivalo u cik-cak liniji, lupalo po vodi i zviždalo kako bi privuklo Bernarevu pažnju. On iznenada shvata poruku: jedrilica je skrenula s kursa i išla pravo na opasan sprud. Ispravio je kurs nadesno, kako su mu delfini pokazali. Odmah nakon toga delfini su radosno počeli da iskaču iz vode praveći salto mortale (skok sa prevrtanjem preko glave) u vazduhu. Odnos delfina prema čoveku jedna je od najlepših ilustracija Stvoriteljeve namere da čoveka postavi za gospodara živog sveta.

Prvim ljudima, Adamu i Evi, rekao je: "Rađajte se, množite se i napunite zemlju, i vladajte njom, i imajte vlast nad ribama morskim i nad pticama nebeskim, i nad svim životinjama koje se po zemlji miču"(1. Knjiga Mojsijeva 1:28 - prevod L. Bakotić) . Padom u greh i odvajanjem od Boga, čovek je, između ostalog, izgubio i ovaj položaj, pa umesto da životinjama vlada, on od mnogih zazire, beži i brani se.

Umesto da ga priznaju za gospodara, neke životinje čak love čoveka sebi za hranu. Zauzvrat, čovek je iz nesmotrenosti, neodgovornosti, a najčešće iz obesti i pohlepe, mnoge svoje "podanike" već istrebio ili doveo na ivicu istrebljenja. U njih spada i nekoliko vrsta kitova. Neki ribari ubijaju i delfine, tvrdeći da im tamane ribu. I pored toga, delfini nas nesebično vole.

Možda nas baš preko njih Bog podseća na ono što je nekad bilo, i što će, po Njegovom obećanju, ponovo biti.(1) Čovek će biti upravitelj planete Zemlje, ali ne upravitelj koji uništava, već koji se brine i voli.

Delfin je vodeni sisar srodan kitu i običnoj pliskavici, poznat po svojoj inteligenciji, i navodnom saosećanju i radosti. Ime delfin potiče od starogrčke reči δελφίς - delphis koja znači „s matericom“ odnosno „riba sa matericom“. Grupa delfina zove se jato.

Reč „delfin“ ima više značenja i može podrazumevati:

svakog člana porodice Delphinidae (okeanski delfini);

svakog člana porodice Delphinidae i Platanistodae (okeanski i rečni delfini);

svakog člana podreda Odocenti (koji uključuje kitove zubane);

pripadnika vrste Tursiops truncatus, najrasprotranjenije i najpopularnije vrste delfina

Orke i neke srodne vrste pripadaju Delphinidae porodici i mogu se svrstati među delfine, iako se uobičajeno nazivaju kitovi. Postoji oko 40 vrsta delfina u 17 rodova. Veličina im varira od 1.2 m i 40 kg (Maui delfin), do 9.5 m i 10 tona (orka). Mogu se naći posvuda, najčešće u plitkim morima kontinentalnih šelfova. Mesojedi su i hrane se uglavnom ribom i lignjama. Porodica Delphinidae je najveća u redu Cetacea, i relativno mlada: delfini su se pojavili pre oko 10 miliona godina tokom Miocena.

Evolucija i anatomija

Delfini se smatraju potomcima kopnenih sisara, najverovatnije iz reda papkara. Skelet današnjih delfina ima dve pelvične kosti u obliku štapa, za koje se misli da su zakržljale noge. Ušli su u vodu pre oko 50 miliona godina.

Delfini imaju fuziformno telo prilagođeno za brzo plivanje. Na glavi imaju melon, okrugli organ koji koriste za eholokaciju. Neke vrste imaju zakrivljena usta koja podsećaju na osmeh. Mogu imati do 250 zuba. Mozak delfina je velik sa visoko strukturiranom moždanom korom, što se često koristi kao argument za njihovu visoku inteligenciju. Zubi su im raspoređeni u niz tako da funkcionišu kao antena koja sabira dolazeći zvuk. Osnovna boja im je siva, različitih nijansi, sa svetlim donjim delom tela.

Ponašanje

Delfini često skaču iznad površine vode često izvodeći prave akrobacije, mada za sada ne postoji neko definitivno naučno objašnjenje za ovakvo ponašanje.

Poznati su po svom prijateljskom odnosu prema ljudima, u vodi im često prilaze sa naznakom da žele igru sa njima. Postoje mnoge priče o delfinima koji su štitili brodolomnike od ajkula. Jato delfina je navodno spasilo i jedan ribarski čamac. Nakon što su osetili podvodna komešanja za vreme cunamija iz 2004. godine, delfini su čamac odvratili od plovidbe na pučinu.

Delfini imaju moć telepatije,i u stanju su da keće paralizovane ljude.Deluju pozitivno na ljude.

Delfini su društvene životinje, koje žive u jatima od oko tuceta životinja. Na mestima sa obiljem hrane, jata mogu privremeno da se udruže formirajući agregacije od preko 1000 delfina. Pripadnost jatu nije striktna, česta je međurazmena. Doduše, životinje mogu razviti jake međusobne veze. Među sobom komuniciraju nizom različitih vrsta coktanja, zvižduka i drugih zvukova. Koriste takođe i ultrazvuk za eholokaciju.

Delfini su jedna od retkih životinja koje se kao i ljudi pare ne samo zbog razmnožavanja. Čak i tokom neplodnih dana u ženskom menstrualnom ciklusu, delfini su primećeni kako se pare iz zadovoljstva i međusobnog vezivanja.

Ishrana

Delfini su grabljivice. Njihov zubni niz prilagođen je plenu koji love: vrste sa dugim kljunom i mnogo zuba love ribu, dok one sa manje zuba i kraćim kljunom radije traže lignje. Neki delfini se hrane i rakovima. Veće vrste, pogotovo orke, jedu i vodene sisare čak i male kitove.

Delfini u popularnoj kulturi.

Popularna televizijska serija bila je Fliper, sa istoimenim glavnim junakom - delfinom.

U Vodiču kroz galaksiju za autostopere delfini su druga najinteligentnija vrsta na Zemlji, posle najinteligentnijih miševa a ispred ljudi na trećem mestu.

Delfini imaju neverovatno pamćenje

Delfini mogu da prepoznaju druge delfine i nakon 20 godina razdvojenosti, tvrdi jedan američki istraživač koji ovim popularnim morskim sisarima pripisuje najduže socijalno pamćenje u životinjskom svetu.

Obično se kaže da slonovi nikada ne zaboravljaju, ali se ta njihova osobina više zasniva na “anegdotskim dokazima”, ističe Džejson Bruk sa Univerziteta u Čikagu, čija je studija objavljena u Analima britanskog Kraljevskog društva (Proceedings of the Royal Society B).

Njegovo istraživanje je obuhvatilo 43 delfina iz šest zooloških vrtova ili akvaparkova koji su tokom godina međusobno razmenjivali životinje.
Ispostavilo se da delfini odmah prepoznaju zvižduke delfina s kojima su u nekom trenutku, čak i mnogo godina ranije, bili u kontaktu.

“Kada čuju poznati zvižduk, odmah se približe zvučniku. Ponekad kruže okolo, zvižde, pokušavaju da dobiju odgovor”, kazao je Bruk.

On je naveo primer ženki Eli i Bejli, starih dve i četiri godine kada su živele zajedno u jednom akvaparku na Floridi. Eli dana živi u zoo vrtu u Brukfildu, nadomak Čikaga, a Bejli na Bermudama. Više od 20 godina od njihovog poslednjeg druženja, Bejli je brzo repoznala Elin zvižduk.
U svojoj studiji, Bruk ističe da delfini pokazuju nivo prepoznavanja “sličan socijalnom pamćenju ljudi”.

Ova vrsta prepoznavanja je čak trajnija kod delfina nego kod ljudi, navodi američki istraživač, jer zvižduk delfina ostaje isti i nakon više decenija, dok se ljudsko lice menja tokom vremena.