Koje sredstvo za dezinfekciju ruku je najbolje

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Prodaja sredstava za dezinfekciju ruku naglo je skočila nakon pandemije gripa A H1N1. Evo kako da izaberete najbolji.

Proverite sadržaj alkohola
Većina sredstava za dezinfekciju ruku pomoću alkohola ubijaju bacile, ali pobrinite se da kupite ono koje sadrži barem 60 odsto alkohola - imaće veći efekat. Glavni proizvođači nude baš tu količinu, dok neki malo jeftiniji proizvodi mogu sadržati manje.

Ali, nemojte ni preterivati - ona koja sadrže procenat alkohola veći od 60 nisu toliko efikasna. U skoroj studiji sprovedenoj od strane časopisa American Journal of Infection Control, otkriveno je da sredstva koja sadrže 95 odsto alkohola nemaju dovoljno materije koja vlaži kožu, što je isto potrebno da bi funkcionisala.

Pobrinite se za hidrataciju
Alkohol vam može isušiti kožu, a preterana upotreba sredstava za dezinfekciju može da ošteti vaše ruke, čineći ih grubim, preosetljivim, ili čak, ispucalim.

Aloe vera je jedan od najčešćih dodataka koji neguju vašu kožu. Ona će obezbediti vlagu koži vaših ruku, a dokazano je i da sredstvu za čišćenje daje dodatnu snagu u borbi protiv mikroba, piše Men's Health.

Ne štedite
Ako su vam ruke suve za manje od 15 sekundi, onda ne koristite dovoljno sredstva. Istraživanje obavljeno na Univerzitetu Severna Karolina, kaže da je 7 grama tečnosti (otprilike veličina jednog novčića) ubilo dva puta više bakterija nego 3 grama. Potrebno je 30 sekundi ili više da sredstvo utrljate u kožu i osušite.

Ne zaboravite maramice
Gelovi se smatraju boljim od maramica, ali to nije uvek slučaj. Ukoliko sadrže istu količinu alkohola, maramice ubijaju 50 odsto više bacila, kaže pomenuta studija. Koristite gel kada ste u pokretu, ali držite pakovanje maramica na radnom stolu.

(MONDO)

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Čekaj malo...zar nismo već prestali da pominjemo tu pandemiju, odavno i ne čini li mi se da je negdje o istoj pisalo kao o jednoj od najvećih prevara?

Makro · **Sudbina Pravi Greske**

Ne mogu da verujem da su se ljudi primili na to.
Ajd' dobro ubije alkohol bakcile, al' gde je prljavstina.
Radije bi istisnuli malo gela na dlan nego da puste vodu i operu ruke ko normalna osoba.

nastasenjka · **~daydreaming~**

pa dobro kolega...nisi uvek u prilici da peres ruke vodom i sapunom...sta u tim situacijama? ja ove gelove i slicne gluposti koristim svakodnevno...ima dana kada sam kuci tih par sati koje spavam i tada su gelovi za dezinfekciju i vlazne maramice prosto nezaobilazni

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Slazem se sa Nastasenjkom. Tu gde ima vode i sapuna naravno da cu koristiti to, ali ako nisam u mogucnosti onda volim te gelove. Jeste da to ne moze ocistiti ruke bas bas kako treba ali moze bar malo pomoci.

MilanNislija · Početnik Domaćeg.de

cezar1071944 · **Glas mog anđela**

Na tastaturi se nalazi više bakterija nego na WC šolji

Ruke su najveći izvor mikroba u kući. Istraživanja pokazuju da redovno pranje ruku smanjuje oboljenja od prehlade i dijareje.

1. “Higijena” dolazi od riječi Hygieia (grčka “božica” zdravlja, čistoće i Mjeseca).

2. Ljudsko tijelo je dom za preko 1000 vrsta bakterija. Postoji više klica na vašem tijelu nego ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama.

3. Antibakterijski sapun nije nimalo učinkovitiji u sprečavanju infekcije od običnih sapuna, a triclosan (aktivni sastojak) može poremetiti vaše seksualne hormone.

4. Studija u kojoj je učestvovalo preko 11.000 djece utvrdila je da pretjerano higijenski okoliš povećava rizik od atopijskog dermatitisa i astme.

5. Monasima Jain Dharme (manje religije iz Indije) je zabranjeno da okupaju bilo koji dio svog tijela osim ruku i nogu, vjerujući da bi čin kupanja mogao ugroziti milione mikroorganizama koji žive na tijelu.

6. Drevni Egipćani i Asteci utrljavali su urin na kožu kako bi liječili posjekotine i opekline. Poznato je da urea, ključna hemikalija u urinu, ubija gljivice i bakterije.

7. Engleski srednjovjekovni kralj Henry IV naredio je svojim vitezovima da se okupaju barem jednom u životu.

8. Učenik sedmog razreda iz Floride nedavno je osvojio prvo mjesto na školskom sajamu nauke dokazujući da postoji više bakterija u strojevima za led u fast-food restoranima nego u WC šoljama.

9. Uprkos popularnom vjerovanju, ne postoji “pravilo-od-pet-sekundi” kada je u pitanju hrana koja je pala na pod. Bakterije kontaminiraju hranu istog trena.

10. Prva prava četkica za zube, koji se sastojala od dlaka sibirske svinje, izumljena je u Kini u 1498.

11. 60% muškaraca i 40% žena ne peru ruke nakon posjete toaletu.

12. Više bakterija se nalazi na tastaturi nego na WC-u.

13. Istraživanje je pokazalo da 39% ugostiteljskih radniika ne operu ruke nakon odlaska na WC, a 53% ih to ne učini prije nego počnu pripremati hranu.

14. Puštanje vode na WC-u, bez spuštanja poklopca, možete raspršiti klice po kupatilu na udaljenost od 2 metra.

15. Ruke su najveći izvor mikroba u kući. Istraživanja pokazuju da redovno pranje ruku smanjuje oboljenja od prehlade i dijareje.

16. Dok neke bakterije uzrokuju bolest, druge su korisne. One su temelj prehrambenog lanca, bez kojih uopšte ne bismo mogli preživjeti na Zemlji.

17. Spavaća soba je savršeno plodno tlo za grinje koje se hrane mrtvom kožom. Prosječna osoba odbaci do 10g mrtve kože sedmično i do 18kg tokom cijelog života.

18. Bris uzet na ručnim torbama pokazao je do 25.000 bakterija po kvadratnom centimetru. Trećina torbica bila je pozitivna i na fekalne bakterije. Torbe dolaze u kontakt s vrlo prljavim mjestima, uključujući javni prijevoz, javne wc-e, restorane i podove barova.

19. Većina ljudi misli da je WC najkontamiraniji dio kuće, ali istina je da sudoper obično sadrži i do 100.000 puta više bakterija od toaleta.

20. Korištena kuhinjska spužva može sadržavati na hiljade bakterija po kvadratnom centimetru, uključujući E. coli i salmonelu. Spužva je idelno mjesto za bakterije, a zbog silnih pukotina teško se dezinfikuje. Redovno ih mijenjajte.

Izvor: Nasevijesti

Pranje i dezinfekcija ruku

Čak 70% svih infekcija potice od loše tretiranih "prljavih ruku".

Redovito korištenje antibakterijskog gela smanjuje rizik od problema s prehladama, kašljem i proliva

Dezinfekcija ruku i kože

Sredstvo: MANORAPID
Alkoholni antiseptik za ruke (70% izopropanol, 0,1% butandiol)
Dezinfekcija ruku je najvažniji deo za prevenciju infekcija, jer se time sprečava prenošenje mikroorganizama kontaktnim putem
Dezinficijensi za ruke moraju temeljno i brzo da unište gram+ i gram- bakterije, viruse i gljivice
Ruke su prenosnici mnogobrojnih bakterija
Sredstvo mora biti takvo da istovremeno odmašćuje, dezinfikuje i neguje kožu ruku, da ne bi došlo do isušivanja kože, ragada, alergije...

Sredstvo: DERMOTAN
Dermotan je losion bez sapuna i alkalija
Dermatološki testiran. pH nautralan.Biorazgradiv. Izuzetno je kompatibilan sa kožom i blag
Dermotan čisti i neguje kožu.Idealan je dodatak alkoholnom antiseptiku za ruke (pre dezinfekcije ruku Manorapidom).Posebno je pogodan za osetljivu kožu.Neguje,čisti i štiti kožu od sušenja
Bakteriostatik !!!
Deluje na vegetativne oblike bakterija (Stafilokokus aureus, Pseudomonas aeruginosa, Klebsiela) i gljivice (Candida albicans)
Pomaže bržem zaceljenju rana
Smanjuje iritaciju kože
Posebne karakteristike: upotrebljava se za pranje tela, kose i ruku u gerijatriji i pedijatriji.Preporučuje se za svakodnevnu upotrebu – kupanje –kod gerijatrijskih bolesnika.
Tehnika: prebrisati telo – ostaviti da deluje 30 sec – čistom vodom prebrisati
Posebna upotreba:
- za čišćenje kože
- kao dodatak za tuširanje – 10 – 15 ml
- za kupanje pacijenta – 20 ml
- za pranje tela sipati malu količinu tečnosti na vlažan sunđer

Sredstvo: DERMO-CARE
Sprej-pena za osetljivu i bolnu kožu
Koristi se za blago i brzo čišćenje kože
Upotrebljava se za negu kože i dekubitusa, kod inkontinencije, kolostoma i za profilaksu, kod iritirane kože, ojeda...

Dermo-care je pH neutralan, neguje i štiti kožu
Upotreba: dobro promućkati pre upotrebe, a zatim poprskati kožu sa udaljenosti od oko 20 cm, ostaviti par trenutaka da deluje, a zatim obrisati
Sastojci: ekstrakt hamamelisa, kamilica, pantenol...

Pranje ruku

Pranje ruku sapunom jedna je od najučinkovitijih i najisplativijih mjera prevencije proliva, upale pluća, meningitisa, žutice, crijevnih bolesti, dječje paralize, respiratornih infekcija, gripe, šarlaha, gnojne angine, difterije, kao i infekcija uha, oka, usta i kože. Pranje ruku smanjuje 45% slučajeva bolesti praćenih proljevom.

Važnost pranja ruku

Posuda s tekućim alkoholnim sredstvom za dezinfekciju ruku

Tijekom svakodnevnih aktivnosti na rukama se može naći više od 3 000 bakterija, a prljave, klicama zagađene ruke najčešći su prenosioci uzročnika crijevnih, respiratornih i kožnih zaraznih bolesti.

Preko zagađenih predmeta i stvari, koje je prethodno koristio bolesnik ili kliconoša (ručnici, maramice, odjeća, igračke, pribor za jelo, kvake na vratima, slavine, knjige), dodirom se mogu prenijeti zarazne bolesti.

Crijevne infekcije po učestalosti su odmah iza respiratornih, čine 20% svih zaraznih bolesti i češće se pojavljuju ljeti i u jesen, a najčešće se prenose prljavim rukama (fekalno-oralnim putem). Uzročnik ili njegovi toksini ulaze kroz usta, razmnožavaju se u crijevima, oštećuju njihovu sluznicu i izlučuju se stolicom. Manifestiraju se proljevom (tri ili više stolica u 24 sata), bolovima u trbuhu, mučninom, povraćanjem, s povišenom tjelesnom temperaturom ili bez nje.

U Hrvatskoj 75% odraslog stanovništva i 80% djece i omladine od 9 do 19 godina redovito pere ruke, ali svaki stanovnik Hrvatske u prosjeku troši samo dva sapuna godišnje. Od posljedica bolesti prljavih ruku godišnje umire oko 3 milijuna djece širom svijeta.

Ruke treba prati ne samo prije jela, već i poslije korištenja toaleta i u sličnim situacijama. Ako se ruke ne operu odmah, ne treba njima dodirivati usta, nos, oči kao ni predmete preko kojih bi se mogli naknadno zagaditi prsti. Pranje ruku tekućom vodom i sapunom najvažnija je mjera prevencije, jer se tako smanjuje opasnost da se čovjek zarazi i da zarazu prenese na druge. Posuda s vodom u kojoj je sapun može sadržavati mikroorganizme, uzročnike zaraznih bolesti, pa se preporučuje rabiti tekući sapun. Za brisanje ruku ne smije se koristiti zajednički ručnik, već treba rabiti papirnate ubruse ili maramice, fen ili sačekati da se ruke osuše.

Ispravno pranje ruku

Mikrobni rast u zdjelici bez pranja ruku (A), poslije pranja ruku sa sapunom (B) i poslije dezinfekcije alkoholom (C)

Pravilno pranje ruku podrazumijeva pranje toplom, tekućom vodom i sapunom:
smočiti ruke i dobro ih nasapunati;
energično trljati ruke najmanje 15 – 20 sekundi;
istrljati dobro sve površine (nadlaktice, ručne zglobove, između prstiju, ispod nokatnih ploča); ako su ruke jako zaprljane, može se upotrijebiti i meka četka;
dobro isprati, obrisati ruke čistim ručnikom ili papirnatim ubrusima;
ne zaboraviti da su ruke bile prljave kada ste otvarali slavinu, tako da je treba zatvoriti laktom ili koristeći papirnati ubrus.

Koje sredstvo za dezinfekciju ruku je najbolje

Prodaja sredstava za dezinfekciju ruku naglo je skočila nakon pandemije gripa A H1N1. Evo kako da izaberete najbolji.

Proverite sadržaj alkohola
Većina sredstava za dezinfekciju ruku pomoću alkohola ubijaju bacile, ali pobrinite se da kupite ono koje sadrži barem 60 odsto alkohola - imaće veći efekat. Glavni proizvođači nude baš tu količinu, dok neki malo jeftiniji proizvodi mogu sadržati manje.

Ali, nemojte ni preterivati - ona koja sadrže procenat alkohola veći od 60 nisu toliko efikasna. U skoroj studiji sprovedenoj od strane časopisa American Journal of Infection Control, otkriveno je da sredstva koja sadrže 95 odsto alkohola nemaju dovoljno materije koja vlaži kožu, što je isto potrebno da bi funkcionisala.

Pobrinite se za hidratacijuPobrinite se za hidrataciju
Alkohol vam može isušiti kožu, a preterana upotreba sredstava za dezinfekciju može da ošteti vaše ruke, čineći ih grubim, preosetljivim, ili čak, ispucalim.

Aloe vera je jedan od najčešćih dodataka koji neguju vašu kožu. Ona će obezbediti vlagu koži vaših ruku, a dokazano je i da sredstvu za čišćenje daje dodatnu snagu u borbi protiv mikroba, piše Men's Health.

Ne štedite
Ako su vam ruke suve za manje od 15 sekundi, onda ne koristite dovoljno sredstva. Istraživanje obavljeno na Univerzitetu Severna Karolina, kaže da je 7 grama tečnosti (otprilike veličina jednog novčića) ubilo dva puta više bakterija nego 3 grama. Potrebno je 30 sekundi ili više da sredstvo utrljate u kožu i osušite.

Ne zaboravite maramice

Gelovi se smatraju boljim od maramica, ali to nije uvek slučaj. Ukoliko sadrže istu količinu alkohola, maramice ubijaju 50 odsto više bacila, kaže pomenuta studija. Koristite gel kada ste u pokretu, ali držite pakovanje maramica na radnom stolu.