Holesterol

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Osnovno o holesterolu

Dokazano je da unošenje zasićenih masnoća iz hrane ima 4 puta veću sposobnost da podigne nivo holesterola u krvi nego unošenje hrane koja sadrži sam holesterol.

Zasićene masnoće životinjskog porekla, koje se nalaze u mesu i mlečnim proizvodima (puter, punomasno mleko i njegovi proizvodi) su glavni i osnovni faktor podizanja nivoa holesterola u krvi.

Holesterol spada u grupu lipida (masti) pored triglicerida (neutralnih masti), fosfolipida i nekih manje važnih.

Holesterol je po hemijskom satavu jednovalentni, nezasićenim sekundarni alkohol. Po izgledu je to masna, žućkasta supstanca slična vosku.

U hrani se nalazi u masnoćama iz mesa, mleka, žumanceta i u svim iznutricama – krvi, mozgu, ikri, itd.

Postoje dve glavne komponente:

LDL – lipoprotein male gustine, koji se naziva i “loš” holesterol

HDL – lipoprotein velike gustine, koji se naziva “dobar” holesterol.

Egzogenim holesterolom naziva se sav holesterol koji se unosi putem hrane

Endogeni holesterol organizam stvara od unetih masnoća u jetri i ostalim ćelijama.

Od ukupnih masnoća koje se unose, zasićene masnoće treba da budu zastupljene sa 10%. U zasićene masnoće ne spadaju maslinovo ulje, bademi i orasi koji sadrže mononezasićene masti, jer je dokazano da korišćenje maslinovog ulja u salatama snižava nivo “lošeg” holesterola, poboljšava odnos “dobrog” i “lošeg” holesterola i sprečava toksičnu oksidaciju lošeg holesterola.

Unošenje hrane koja već sadrži holesterol (jaja na primer) samo neznatno povećava nivo holesterola, jer jetra tada smanjuje stvaranje endogenog holesterola. Važnije je da hrana sadrži manje životinjskih masnoća nego holesterola.

Ne treba sasvim izbaciti masti
Konzumiranje samo masti koje sadrže izričito nezasićene masne kiseline (ulja) smanjuje koncentraciju holesterola u krvi, ali to nije dobro, jer se onda snižava nivo i “dobrog” i “lošeg” holesterola, što onda utiče štetno na organizam.

Trreba naći pravu meru I održavati ukupni holesterol u granicama. HDL, ili “dobar” holesterol” treba da bude što viši, jer on ima sposobnost da “proždire” LDL, “loš” holesterol i transportuje ga u jetru gde se on razgrađuje.

Antioksidansi štite krvne sudove

Slobodni radikali (kiseonik sa elektronom manje) u dodiru sa LDL, lošim holesterolom, oksidišu taj holesterol, i takav oksidisani LDL postaje škodljiv za krvne sudove.

Glavni problem je izmenjeni LDL holesterol, ili “loš” holesterol, a ne njegova količina.

Antioksidansi su supstance koje vrše detokdikaciju tako oksidisanog “lošeg” holesterola, pa on postaje neškodljiv.

Zato ishrana treba da bude takva da se poveća nivo HDL i da sadrži što više antioksidanasa koji neutrališu škodljivi LDL, “loši” holesterol.

Šta jesti da održimo holesterol u normalnim granicama i zaštitimo krvne sudove:

Mahunarke - soju, pasulj, sočivo, suvi grašak, naut

Ovas – konzumirati 50 grama svako jutro, po mogućnosti u obliku ovsenih mekinja

Beli luk – 2-3 čena snižava ukupni nivo holesterola, a povećava nivo HDL ili korisnog holesterola

Crni luk – pola glavice dnevno povećava nivo HDL, “dobrog” holesterola

Orasi, bademi, avokado – sadrže mononezasićene kiseline koje smanjuju ukupni holesterol i sprečavaju oksidaciju lošeg. Ove masnoće moraju biti uklopljene u druge masnoće koje se unose, a ne samo da se dodaju kao grickalice.

Jabuke – 2-3 dnevno

Šargarepa, prokelj i paškanat sadrže antiholesterolemična vlakna

Svo voće i povrće bogato vitaminom C

Pšenične klice – sadrže vitamin E, koji je antioksidans

Riba – bogata omega 3 masnim kiselinama i koenzimom Q 10 (sardine, skuše)

Šta izbegavati, jer škodi:

Masnoće koje lako oksidišu, posebno namirnice koje imaju veliku količinu Omega 6 masnih kiselina, a to su kukuruzno, suncokretovo i šafranovo ulje
Kafu – povišava holesterol. Ako se kafa profiltrira, onda ne utiče na povećanje holesterola

Proverite ukupno zdravlje

Povišen holesterol se javlja i kod nekih drugih oboljenja - bolesti štitne žlezde, šećerne bolesti i nekih bolesti bubrega. U tom slučaju treba lečiti osnovna oboljenja

OPREZ!

U ishrani se mora unositi dovoljno i zasićenih i nezasićenih masti, jer ako konzumiramo samo nezasićene masti, ili sprovodimo rigorozne dijete, to može dovesti do pada nivoa ukupnog holesterola.

Nizak holestarol (ispod 4,1) je opasan. Tada dolazi do promena na ćelijskoj opni zidova krvnih sudova u mozgu (dolazi do mogućnosti krvarenja), smanjuje se lučenje serotonina, javljaju se depresija i agresivnost….

Koje masti škode, koje leče

Jedino ulja koja snižavaju i ukupni holesterol i LDL (loši holesterol) a ne utiču na HDL (korisni holesterol) jesu korisna po organizam. To su: mononezasićene kiseline iz maslinovog ulja, badema, lešnika i oraha.

Prelazak sa konzumiranja masnoća životinjskog porekla na konzumiranje uobičajenih biljnih ulja (npr. suncokretovog, kukuruznog, šafranovog) utiče na snižavanje holesterola, ali uz snižavanje ukupnog holesterola snižava i HDL (korisni holesterol), što je štetno po organizam.

Jedino ulja koja snižavaju i ukupni holesterol i LDL (loši holesterol) a ne utiču na HDL (korisni holesterol) jesu korisna po organizam. To su: mononezasićene kiseline iz maslinovog ulja, badema, lešnika i oraha.

Masti su jedan od tri glavna sastojka hrane koju unosimo (pored belančevina i ugljenih hidrata). One su izvori energije, nosioci vitamina A, D, E i K, nosioci viših masnih kiselina - linolne, linolenske i arahidonske (čiji nedostatak dovodi do promena na koži, sluzokoži i zastoja u rastu), neophodne su za izgradnju steroidnih hormona i vitamina D3, vezane su za alfa i beta proteine (lipoproteine) i imaju važnu ulogu u imunoj reakciji antigen-antitelo, služe za sintezu endogenog holesterola, glicerida, fosfolipida i imaju gradivnu ulogu (u izgradnji ćelijske opne, rastu, sekreciji lojnih žlezda i mlečnih žlezda)

Uticaj masti na zdravlje
Novija istraživanja priznaju da vrsta masti koja se unosi u organizam ima veliki uticaj na celokupno zdravlje. Od osetljive ravnoteže masnih kiselina iz masti unutar ćelije zavisi sklonost ćelije da podstakne ili spreči neka oboljenja.

Utvrđeno je da na zgrušavanje krvi i sve vrste zapaljenja znatno utiču supstance slične hormonima – prostaglandini, tromboesani i leukotrijeni; zajedničko ime im je eikozanoidi. Takođe je utvrđeno da njih stvaraju masti iz hrane.

Vrsta i količina unetih masnih kiselina određuje vrstu i količinu proizvedenih eikozanoida i preko njih direktno utiču na razvoj različitih oboljenja.

U poslednje vreme se kaže: „Kakve masnoće jedete, takvi ste“.

Kako utiču razne masti
Za razvoj eikozanoida su najznačajnije dve vrste masnih kiselina.

1. masne kiseline omega 3 kojih najviše ima u morskim organizmima, ali i u nekim kopnenim biljkama i

2. masne kiseline omega 6, kojih ima u uljima kopnenih biljaka (kukuruzno, suncokretovo i šafranovo ulje) i u telu životinja koje se hrane ovim biljkama.

Unos omega 6 kiselina dovodi u organizmu do njihove promene u arahidonsku kiselinu, a ona stvara supstancu koja ima snažno infalamatorno dejstvo (podstiče upale) ili izaziva „lepljivost krvi“ i sužavanje krvnih sudova, sniženje imuniteta i pojavu raka.

Masti iz morske hrane omega 3 se pretvaraju u supstance koje deluju suprotno: protiv slepljivanja trombocita (krvnih pločica), šire krvne sudove i smanjuju zapaljenja i oštećenja ćelija (pojavu raka).

Pošto ishranu čine mešavine masti omega 3 i omega 6, jasno je da će zdravo stanje organizma zavisiti od vrste hrane i količine pojedinih vrsta kiselina koje će prevagnuti. Borba između ovih kiselina odvija se neprekidno, iz dana u dan. Ishod te borbe je osećaj zdravlja.

Uloga masnih kiselina
Neutralne masti – trigliceridi – iz hrane razlažu se u organizmu na glicerol i masne kiseline.

Postoje dve vrste masnih kiselina

1. Zasićene masne kiseline (estri palmitinske i stearinske kiseline i gliceroli) su životinjskog porekla (masno mesto, puter i većina sireva) i u čvrstom su stanju.

2. Nezasićene masne kiseline – to su masti biljnog porekla i estri oleinske kiseline, kao i estri linolne i linolenske kiseline (iz lana, konoplje, klica žitarica, iz kikirikija), estri arahidonske kiseline i masti iz koštunjavog voća i maslina

Ove kiseline se dele na

a) mononezasićene kisline

b) polinezasićene: omega 3 i omega 6

Omega 3 se nalazi u ribama severnih mora (skuša, sardela, haringa losos)i u biljkama: orasima, lanenom semenu, semenu konoplje, repice, i u bademu.

Ulja iz biljaka imaju 1/5 sposobnosti u odnosu na one iz riba, jer su kratkolančana i da bi ih organizam iskoristio, mora da ih pretvori u dugolančana.

Omega 6 masne kiseline nalaze se u svim uljima koja obično koristimo za ishranu.

Šta je važno za normalizaciju masnoća u krvi
Kod terapije hiperholesterolenemije važno je da se ukupni holesterol smanjuje, a HDL (dobar holesterol) povećava. Cilj treba da bude povećanje HDL, koji onda neutrališe LDL (loši). U tome veliku ulogu igra dovoljan unos omega 3 nezasićenih masnih kiselina.

U lečenje hiperlipoproteinemije (povišene količine masnoća u krvi) tri stvari igraju ključnu ulogu:

1. Dijetetski režim

2. Fizička aktivnost i regulisanje telesne težine – ovo je imperativ

3. Lekovi se uzimaju samo ako je neophodno, ako ne bolje ih je izbegavati

Dijetetski režim podrazumeva smanjenje ukupnog unosa masti na 25-30 posto energetskog unosa.

Važno:

Ako se unos masti smanji ispod ovog procenta, onda će se kalorije nadoknađivati iz ugljenih hidrata, pa će organizam stvarati endogene trigliceride.

Od najveće je važnosti voditi računa o unosu količine hrane i pića, jer se sav višak pretvara u masnoće i deponuje u vidu masti u masnom tkivu. Zato nije preporučljivo koristiti ni alkohol ni grickalice.

Važno:

Prilikom termičke obrade, dogotrajno ili ponovljeno korišćenje masnoća dovodi do oksidacije mononezasićenih masnih kiselina, one se pretvaraju u zasićene i stvaraju se lipidni peroksidi koji su vrlo štetni, jer su izvor slobodnih radikala

Kakvih sve masti ima u hrani

Najčešća vrsta masti u hrani su neutralne masti – trigliceridi. Hemijski oni imaju glicerolsko jezgro i tri masne kiseline. Neutralnih masti ima u hrani i životinjskog i biljnog porekla.

Pored neutralnih masti, u hrani ima u manjim količinama fosfolipida, holesterola i holesterolskih estara.

Holesterol po hemijskom sastavu nema sve elemente masti, ali ima neka fizička i hemijska svojstva masti: nastaje iz masti i metabolizam mu je sličan metabolizmu masti, pa se sa stanovništa ishrane smatra mašću.

Izvor: Zdrava Hrana

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Čokolada spušta holesterol, ali ne uvek

Čokolada može da snizi nivo holesterola, ali samo kod nekih ljudi i ukoliko se umereno konzumira, poručuju stručnjaci kineske Akademije za medicinske nauke.

Ova studija je usledila posle više istraživanja čiji je zaključak bio da jedenje čokolade može da bude korisno za zdravlje, prenosi Rojters.

Tako je jedna studija iz marta ove godine, obavljena na 19.300 ljudi, pokazala da su oni među njima koji su jeli najviše čokolade imali niži krvni pritisak i bili izloženi manjem riziku od šloga i infarkta u narednih deset godina.

Kineski tim, pod rukovodstvom dr Žutai Huej, međutim navodi da je manjak ovog istraživanja to što je razlika u konzumiranju čokolade između onih koji su je najviše i onih koji su je najmanje jeli bila svega oko šest grama.

Dr Huej i njegove kolege su proučili medicinsku literaturu, tražeći studije koje su se bavile time kako kakao utiče na masnoću u krvi i utvrdili su da ih ima svega osam i da je njima obuhvaćeno samo 215 osoba.

Na osnovu analize rezutata ovih studija se ispostavilo da konzumiranje kakaoa smanjuje nivo "lošeg", odnosno LDL holesterola za oko 6 mg/dL, kao i da u istoj meri snižava i nivo ukupnog holesterola.

Osim toga, pokazalo se da je holesterol snižen samo kod osobe koje konzumiraju male količine kakaoa, u kojima ima do 260 miligrama polifenola, dok kod osoba koje jedu više kakaoa, efekat snižavanja masnoća u krvi izostaje.

Pollifenoli su antioksidantna jedinjenja, koja se mogu naći u voću, povrću, čokoladi i crnom vinu.

Štangla čokolade od tridesetak grama već ima 300 miligrama polifenola.

Takođe je utvrđeno da zdravi ljudi ne doživljavaju nikakav boljitak od konzumiranja kakaoa, već samo oni koji već imaju neke rizične faktore za srčana oboljenja, na primer koji boluju od dijabetesa.

Dr Huej zaključuje da bi buduća istraživanja dejstva čokolade na zdravlje trebalo da budu kvalitetnija i da se rigorozno pridržavaju metoda slučajnog uzorka, kao i da duže traju. Tek tada bi, po njemu, mogle da se razreše dileme oko korisnosti čokolade za zdravlje i ona bi mogla da se konzumira "bez osećanja krivice".

(Tanjug)

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Šitake protiv holesterola i virusa

Tokom jednog ispitivanja obavljenog 1974, 40 starijih osoba i 420 mladih žena konzumirale su 9 grama sušenih šitake gljiva ili odgovarajuću količinu svežih šitake gljiva (90g) svakog dana tokom jedne nedelje. Nakon samo jedne nedelje, ukupni holesterol je opao od 7 do 15% u starijoj grupi, a od 6 do 12% kod mlađih žena.

Nekoliko istraživanja obavljenih još 70-tih godina 20. veka pokazala su da šitake gljive doprinose sniženju holesterola. Pomenuto istraživanje objavljeno je u časopisu Herbs for Health, jan-feb 1997. Neka Druga istraživanja sprovedena u Japanu identifikivale su jednu specifičnu aminokiselinu u šitake gljivama koja ubrzava proces prerade holesterola u jetri.

Antitumorsko i antivirusno dejstvo
Kao i maitake, i šitake su moćan borac protiv raka. Naučnici Tokijskog nacionalnog instituta za istraživanje raka izolovali su jedno polisaharidno jedinjenje iz ovih gljiva po imenu lentinan. U laboratorijskim eksperimentima, lentinan je doveo da se tumor kod miševa povuče ili nestane u 80% jedinki. Izgleda da lentinan stimuliše ćelije imunog sistema tela da očiste telo od ćelija raka.
Istraživanja ukazuju i da šitake deluje efikasno protiv nekih ozbiljnih virusa sa kojima se danas suočavamo: virusa SIDE i hepatitisa B. Test-proučavanja obavljena u Japanu pokazala su da je ekstrakt šitake gljiva letalniji po ćelije inficirane HIV-om nego dobro poznati lek AZT koji se danas koristi da uspori napredovanje HIV-a. druge studije su pokazale da ekstakt šitake gljiva sprečava da se ćelije HIV-a razmnože i oštete korisne T-ćelija. Ovi ekstrakti takođe sprečavaju oštećenje ćelije od virusa Herpes simplex I I II, što je često problem kod inficiranih HIV-om.
Hepatitis B je oboljenje jetre koje se prenosi transfuzijama krvi, upotrebom zaraženih igala i u ostalim situacijama u kojima se dolazi u direktan kontakt sa krvlju. Osamdesetih godina prošlog veka je u 16 klinika u Japanu ispitivan uticaj ekstrakta šitake gljiva na hepatitis B. Ove studije su pokazala da ekstrakt šitake podstiče organizam da proizvodi antitela. Četrdeset pojedinaca koji su patili od hroničnog hepatitisa B uzimalo je 6 grama ekstrakta šitake svakog dana tokom 6 meseci. Kod svih pacijenata su simptomi hepatitisa B popustili, a kod 15 od njih virus hepatitisa se deaktivirao.

Šitake kao namirnica
Šitake spada u delikatesne namirnice. Za bogata i ukusna jela koristi se obično sveža šitake pečurka, ali i sušena, koja se dobro slaže sa skoro svim jelima. Iako su veoma ukusne, ako se koriste u ishranu, šitake se mogu koristiti samo povremeno i to u malim količinama. Suve šitake se pre upotrebe obavezno moraju nakvasiti 15-20 minuta, kada omekšaju, skinuti im peteljke (drške, koje se ne koriste za jelo, ali se mogu sačuvati za pripremanje temeljca za supe, variva, gulaša i drugo), koristiti samo “šešir” i vodu od natapanja pečurki. Šitake se mogu pripremati sa povrćem (na nišime način kuvanja), u supama, gulašima, u jelima od žitarica, mahunarki ili za prženje u susamovom ulju.

Imajte u vidu...
Šitake se tradicionalno se uzgaja na hrastovim stablima, o čemu svedoči i sam naziv: “shii” znači “hrast”, a “take” “pečurka”. U našim prodavnicama zdrave hrane mogu se nabaviti veooma kvalitetne šitake pečurke, ali bi trebalo znati da se šitake danas i industrijski uzgajaju na bukvi, čime slabe medicinska, tj. lekovita svojstva ove izuzetne namirnice. Zato bi se prilikom kupovine svakako trebalo obavestiti iz kog izvora stiže šitake, posebno ako se koristi u svrhu lečenja.

Izvor: Zdrava Hrana

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

SAVJETI ZA SMANJENJE NIVOA HOLESTEROLA

- Smanjite upotrebu mesa, posebno svinjskog, suhomesnatih proizvoda.

- Nemojte pojesti više od 3 jaja sedmično. Nema ograničenja za bjelance zato što se holesterol nalazi u žumancetu.

- Upotreblajvajte mliječne prizvode sa manjom količinom mliječne masti. Izbjegavajte masne sireve, kajmak, maslac.

- Smanjite potrošnju šećera, slatkiša torti ...

- Povećajte potrošnju biljnih vlakana (integralne žitarice, voće, naročiti jabuke i povrće) koja u crijevima apsorbuju žučne soli od kojih nastaje holesterol.

- Koristite maslinovo ulje ili ulja od kukuruza, pšeničnih klica, suncokreta ...

- Izbjegavajte napete situacije i stres.

- Upražnjavajte fizičke vježbe svaki dan (najmanje pola sata).

Avokado
I pored tiga što je bogat mastima (23.5%), avokado smanjuje nivo holesterola u krvi, jer ima dosta polinezasićenih kiselina (naročito linoleinske koja ima značajnu ulogu u rastu organizma, stvaranju nervnog tkiva, stvaranju i obnavljanju kože, kose i noktiju).

Bademi
Bademi su bogati proteinima (18.3%), mastima (54%), vitaminima i mineralima. Bogati su i polinezasićenim kiselinama koje snižavaju nivo holesterola u krvi.

{Porodicni doktor}

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Holesterol dolazi „iz glave“?

Iako većina ljudi danas zna da je tzv. „povišen“ ukupni holesterol u krvi faktor rizika od srčanih oboljenja, manji broj ljudi zna da je važniji odnos tzv. „dobrog“ i „lošeg“ holesterola, a još manji broj zna da na nivoe holesterola direktno utiče - mozak.

Ukupni holesterol uopšte nije precizan pokazatelj rizika od srčanih oboljenja. Samo oko polovine onih koji umru od srčanih oboljenja imaju povišene nivoe holesterola.
Razlog što je ukupni holesterol nepouzdan indikator rizika od srčanih oboljenja je to što on uključuje i dobar (HDL) i loš (LDL) holesterol. Neko može da ima visok ukupni holesterol, pa da ipak ima nizak rizik, jer ima veći udeo HDL (dobrog) holesterola. Na primer, ukupni holesterol od 320 bi se smatrao izuzetno visokim. Pa ipak, ako je vaš HDL 80, vaš rizik će zapravo biti niži od uobičajenog, jer vaš odnos holesterola (ukupni holesterol prema HDL holesterolu) iznosi 4. Kad bi vaš ukupni holesterol bio samo 180, što se samo po sebi smatra niskim rizikom, ali ako biste imali nivo HDL holesterola 32, odnos bi bio 5,6 što pokazuje visok rizik.
Kliničkim ispitivanjima koja uključuju LDL i HDL holesterol i njihov efekat na aterosklerozu i srčane napade, istraživači su otkrili da bi čak i malo povećanje HDL holesterola moglo da smanji učestalost srčanih napada. Svako povećanje nivoa HDL („dobrog“ holesterola) od svakih 1mg/dl u krvi, praćeno je sa 2 do 4 procenta manjim rizikom od koronarnog srčanog oboljenja.

„Daljinska kontrola“ u mozgu
Sve dosad se smatralo da je glavni faktor koji utiče na povećanje holesterola hrana.
Prema klasičnom shvatanju iz medicinskih udžbenika, zasićene masti životinjskog porekla, koje se nalaze u mesu i mlečnim proizvodima (puter, punomasno mleko i njegovi proizvodi) su glavni i osnovni faktor podizanja nivoa holesterola u krvi.
Ali, istraživanje koje su sproveli istraživači Univerziteta Sinsinati, a koje je objavljeno u časopisu Nature Neuroscience, po prvi put je pokazalo da postoji i “daljinska komanda” u mozgu koja utiče na regulaciju holesterola. Pokazalo se da hormon ghrelin, za koga je poznato da igra određenu ulogu u regulaciji unošenja hrane i trošenja energije, takođe podiže nivo holesterola kod laboratorijskih miševa. Viši nivoi holesterola u krvi pojavili su se kao direktna posledica toga što je grelin signalisao jetri da uskladišti manje te supstance.

Držite se proverene prakse
Po rečima istraživača, delovanje hormona grelina “...povećalo je HDL holesterol koji cirkuliše u krvi, tako što je smanjilo njegovo preuzimanje u jetri, nezavisno od količine unete hrane ili telesne težine”. Ovo je interesantno, jer se HDL holesterol (poznat kao “dobar” holesterol) zapravo smatra korisnim! Zdravstvene implikacije ovog otkrića su dalekosežne. Prvo, zato što ono pokazuje da ishrana ne mora biti presudna za nivoe holesterola, a drugo, pošto je neuro-endokrini sistem (koji luči hormone) pod direktnim uticajem naših misli i osećanja, ovo pokazuje da psiha može utiče na srčana oboljenja više i direktnije nego što je iko to mogao i da pretpostavi. Ipak, dok se ne utvrde tačni mehanizmi ovog delovanja, dobro je držati se u praksi proverenih saveta o ishrani i kretanju, za koje je dokazano da pomažu regulaciji nivoa holesterola u krvi.

Šta doprinosi povećanju „lošeg“ holesterola
- Konzumiranje zasićenih masti životinjskog porekla (meso, jaja, mleko)
- Konzumiranje rafinisanih biljnih ulja koja sadrže puno omega 6 masnih kiselina (kukuruzno, suncokretovo i šafranovo ulje)
- Kafa
- Nedostatak kretanja (krvna plazma postaje zamućena)

Šta doprinosi povećanju „dobrog“ holesterola
- Mahunarke - soja, pasulj, sočivo, suvi grašak, naut
- Ovas – konzumirati 50 grama svako jutro, po mogućnosti u obliku ovsenih mekinja
- Beli luk – 2-3 čena snižavaju ukupni nivo holesterola, a povećavaju nivo HDL ili korisnog holesterola
- Crni luk – pola glavice dnevno povećava nivo HDL, “dobrog” holesterola
- Orasi, bademi, avokado – sadrže mononezasićene kiseline koje smanjuju ukupni holesterol i sprečavaju oksidaciju lošeg.
- Kokosovo ulje - popravlja nabolje odnos “dobrog” i “lošeg” holesterola
- Jabuke – 2-3 dnevno
- Šargarepa, prokelj i paškanat sadrže antiholesterolemična vlakna
- Što više kretanja (krvna plazma se razbistrava)

{Zdrava Hrana}

biobalans · Početnik Domaćeg.de

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Patlidžan reguliše nivo holesterola

Konzumiranjem određenih vrsta hrane ljudi mogu značajno da umanje nivo holesterola i smanje rizik od srčanih oboljenja ili moždanog udara. Na listi "dobrih" namirnica su patlidžan, jabuke, grožđe, jagode, koštunjavo voće, maslinovo ulje, pasulj, soja.

Najnovija studija rađena u Kanadi mogla bi potencijalno da spase milione ljudskih života, jer je istraživanje pokazalo da konzumiranjem određenih vrsta hrane ljudi mogu značajno da umanje nivo holesterola i poboljšaju šanse za izbegavanje srčanih oboljenja ili moždanog udara.

Pravilna ishrana i redovne fizičke aktivnosti su najvažnije za održavanje zdravih nivoa holesterola, koji je vrsta masnih naslaga i pomaže izgradnju i održavanje ćelija, piše u časopisu Američkog medicinskog udruženja.

Međutim, stručnjaci podsećaju da postoje različite vrsta holesterola, od kojih vrsta pod nazivom HDL promoviše zdravlje srca, dok druga pod nazivom LDL doprinosi srčanim oboljenjima.

Uobičajeni savet je da se umanji unošenje životinjskih masti, odnosno masti koje su u čvrstom stanju na sobnoj temperaturi, jer su one izvor LDL holesterola.

"Sluzavo povrće, poput patlidžana, uklanja holesterol iz organizma", navodi Dejvid Dženkins iz bolnice Sent Majkl u Torontu.

On je proučavao osobe koje su se pridržavale niskokalorične ishrane u kojoj je uključena takva vrsta hrane, jer je želeo da istraži da li su njihovi nivoi holesterola niži nego kod osoba koje samo konzumiraju niskokaloričnu hranu.

U studiji je učestvovalo 300 muškaraca i žena i svi su uzimali lekove za smanjenje holesterola.

Oni koji su pratili pojačanu dijetu takođe su uzimali hranu za koju je poznato da umanjuje loš holesterol - jabuke, grožđe, jagode, određene žitarice i povrće, koštuničavo voće, maslinovo ulje ili ulje kanole, pasulj i soja i njihove prerađevine.

Šest meseci kasnije istraživači su proverili rezultate i pokazalo se da su oni koji su konzumirali hranu koja smanjuje holesterol imali za 13 do 14 odsto manji nivo lošeg holesterola, dok su svi koji su pratili samo niskokaloričnu ishranu imali smanjenje od samo tri odsto.

Doktor Dženkins kaže da bi rezultati trebalo da ohrabre osobe koje imaju visok holesterol, jer mogu da promene nivo sopstvenog lošeg holesterola tako što će preći na dobru ishranu.

Istraživači su takođe istakli da je još jedan pozitivan efekat te dodatno niskokalorične ishrane bio da su učesnici u studiji takođe smanjili nivo krvnog pritiska.

(Tanjug)

cezar1071944 · **Glas mog anđela**

Crnim biberom protiv masnoća u krvi

Piperin, sastojak koji crnom biberu daje karakterističan ukus, blokira stvaranje novih masnih ćelija, a istraživanja su potvrdila da piperin snižava nivo masnoća u krvi.

U časopisu Journal of Agricultural and Food Chemistry objavljena je studija koja objašnjava zašto je crni biber dobar protiv masnoća.

Naime, naučnici ukazuju na piperin, sastojak koji crnom biberu daje karakterističan ukus, prenosi portal Vitamin. Piperin takođe blokira stvaranje novih masnih ćelija, a istraživanja su potvrdila da piperin snižava nivo masnoća u krvi.

Crni biber se vekovima koristi u tradicionalnoj istočnjačkoj medicini u lečenju stomačnih poremećaja, lečenju bolova I upala.

Uprkos dugotrajnoj primeni u medicini, malo se zna o mehanizmu delovanja piperina na molekularnom nivou.Najnovija istraživanja u laboratoriji i na kompjuteriskim modelima otkrila su da piperin utiče na aktivnost gena odgovornih za stvaranje novih masnih ćelija.

(Tanjug)