Diskriminacija najveća na poslu

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Više od trećine građana Srbije - 36 odsto, smatra da danas ima više diskriminacije nego pre tri godine, a 37 odsto da je ona najveća u zapošljavanju, navodi se u Godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

U trećem Godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti koji obuhvata period od 1. januara do 31. decembra 2012. godine, koji je predat Skupštini Srbije, navodi se da je evidentno da je diskriminacija i dalje veoma raširena pojava u svim oblastima društvenog života.

Istraživanje javnog mnjenja “Odnos građana prema diskriminaciji u Srbiji“, koje je tokom 2012. godine Poverenik sproveo sa CESID-om, a koje se nalazi u Izveštaju, pokazalo je da su građani najčešće skloni diskriminaciji na osnovu seksualne orijentacije, verskog ubeđenja, državljanstva, etničkog porekla i nacionalne pripadnosti.

“Drugim rečima, građani su u velikoj meri homofobični, verski netolerantni i ksenofobični. Osim toga, ispitanici su pokazali određeni stepen negativnih stereotipa prema Romima i izvesnu dozu antisemitizma, ali u oba segmenta ima više onih koji nemaju negativne stavove“, navodi se u Izveštaju.

Više od 60 odsto ispitanika smatra da u Srbiji postoji mnogo ili u priličnoj meri, samo tri odsto da je uopšte nema, 14 odsto da je ima malo, a 16 odsto nije sigurno u svoj stav.

Kao najugroženija grupa se izdvajaju Romi, što smatra 38 odsto ispitanih, dok su na drugom mestu siromašne osobe (28 odsto). Slede osobe sa invaliditetom (22 odsto ispitanika), starije osobe (18 odsto), žene (17 odsto) i pripadnici seksualnih manjina (14 odsto).

Najveći stepen etničke distance postoji prema Albancima, a sledi distanca prema Hrvatima, Romima i Bošnjacima. Najmanja etnička distanca prisutna je prema Mađarima.

Osim u zapošljavanju, građani prepoznaju diskriminaciju i u pružanju zdravstvenih usluga i u školovanju, odnosno u obrazovanju.

Prema istraživanju, 32 odsto ispitanika osuđuje diskriminaciju, a sklonost ka njoj pokazalo je 18 odsto, dok polovina nije sklono diskriminaciji, ali ni tome da je osudi.

Kada je reč o institucijama, većina ispitanih, više od petine, vidi vladu, odnosno izvršnu vlast, kao instituciju koja najviše diskriminiše, ali i koja najviše treba da pomogne u toj oblasti.

Procenat ispitanika koji su se izjasnili da su bili izloženi diskriminaciji manji je za osam odsto nego u istraživanju iz 2010. godine, a tokom 2012. godine lično iskustvo sa diskriminacijom imalo 16 odsto ispitanih.

U Srbiji je i dalje rasprostranjena diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije, a kako se dodaje u izveštaju, događaj koji je obeležio 2012. godinu je neodržana "Parada ponosa", koja je pokazala specifičnost položaja LGBT populacije koja je "jedina grupa čije se pravo na javno okupljanje osporava.“

Tokom 2012. godine Povereniku je upućeno 465 pritužbi, što je za skoro 40 odsto više u odnosu na 2011. godinu, a u pritužbama se kao osnov diskriminacije navodi invaliditet (76), nacionalna pripadnost ili etničko poreklo (68), pol (42), verska i politička ubeđenja (32), starosno doba (31), članstvo u političkim, sindikalnim ili drugim organizacijama (26), bračni i porodični status (22), seksualna orijentacija (8)...

U 2012. godini je podneto 38 pritužbi zbog diskriminacije u obrazovanju i stručnom osposobljavanju, a pritužbe ukazuju na veliki broj problema u oblasti obrazovanja, pogotovo kada su u pitanju deca iz marginalizovanih grupa - romska deca i deca sa smetnjama u razvoju.

Najviše pritužbi podneto je protiv državnih organa (43,8 odsto), a većina ih i dalje dolazi iz Beograde i prigradskih mesta oko glavnog grada (38 odsto). Na drugom mestu po pritužbama je region Vojvodine (20,5 odsto).

U Izveštaju se navodi i da je Poverenik tokom 2012. godine izdao 117 preporuka organima javne vlasti za preduzimanje mera radi unapređenja ravnopravnosti, dao je četiri mišljenja i inicijative za izmenu zakonskih propisa i izdao 19 upozorenja i saopštenja.

Poverenik je otvorio i prijemnu kancelariju radi povećanja dostupnosti i pružanja pravnih informacija i saveta građanima, a zaposlenima u stručnoj službi obratilo se skoro 1.000 lica.

U izveštaju Poverenice navodi se i da je prošlogodišnji period obeležen uspostavljanjem i produbljivanjem saradnje sa državnim i drugim organima javne vlasti, organizacijama civilnog društva, medijima i međunarodnim organizacijama i forumima.

Međutim, kako se dodaje, pojedina mišljenja i preporuke u kojima se ukazuje na diskriminaciju pripadnika nacionalnih i verskih manjina, a posebno LGBT populacije, izazivale su žestoku negativnu reakciju ekstremnih desničarskih organizacija i pojedinaca, što je rezultiralo iznošenjem neistina i raznovrsnim organizovanim napadima na Poverenika.

Kako se navodi u izveštaju, potrebno je internizivirati rad na primeni posebnih mera namenjenih postizanju pune ravnopravnosti društvenih grupa koje su u nejednakom položaju sa ostalim građanima i raditi na unapređivanju efikasnosti pravne zaštite od diskriminacije.

Takođe, potrebna je široka mobilizacija svih društvenih aktera kako bi se ravnopravnost i tolerancija prema nacionalnim, etničkim, verskim, seksualnim i drugim manjinama promovisale kao zajedničke vrednosti koje društvo svesno prihvata.

U 2012. godini Povereniku za zaštitu ravnopravnosti odobreno je oko 89,5 miliona dinara, a Zakonom o budžetu za 2013. godinu predviđena su sredstva od 89,348 miliona dinara.

Na kraju Izveštaja koji ima 145 strana se, između ostalog, preporučuje okončanje rada na Nacionalnoj strategiji za borbu protiv diskriminacije i usvajanje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći kako bi se žrtvama diskriminacije obezbedio delotvoran pristup pravdi.

(Tanjug, foto ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)