:: |
Autor |
Poruka |
Annabel_Lee ஐ NaUgHtGeLiC ஐ
|
Godine: 42
Datum registracije: 02 Feb 2005 Poruke: 30310
|
|
Skraćeni oblik od kao
Ukoliko umesto dva samoglasnika u skraćenom obliku imamo jedan od njih (drugim rečima, sažmu se), onda ne pišemo apostrof kao što je uobičajeno u slučajima kada izostavljamo slovo ili više njih. Umesto, pišemo ovaj znak [^], koji se naziva uglasti znak dužine ili cirkumfleks. Dakle, od reči kao, posao, misao dobijamo kô, posô, misâ...
Čak štaviše
Ovo se često sreće, ali je pogrešno. Izraz je pleonazam, i dovoljno je reći samo čak ili samo štaviše (spojeno!).
Nazvati telefonom
Još malo o telefonu. Ovaj sklop je nepravilan u značenju u kom ga većina koristi. Nazvati nekoga telefonom znači da neko ima nadimak telefon pa da se njemu obraćamo a to je, moram priznati, retkost. Wink Ispravno je reći pozvati telefonom. Uostalom, svi smo čuli za telefonski poziv, a sumnjam da mnogo nas pominje telefonski naziv.
Snajperista
Oblik snajperista je suvišan. Oružje o kom je reč naziva se snajperska puška (ili, kraće i žargonski, snajperka), a čovek koji ga koristi snajper.
Pohvaljujem B92 koji jedini (ako se ne varam) od naših medija ovo poštuje.
Cifra
Cifre su 0, 1, ..., 9. Stoga nije dobro upotrebljavati izraze poput "astronomska cifra", "zabeležili smo cifru od deset hiljada ljudi", "ne želim da govorim o ciframa, ali uveravam vas da je ovo veoma skup projekat" i sl.
Dalje, reč brojka je sinonim za cifra, i, naravno, ni nju ne treba upotrebljavati u pomenutom kontekstu, a nema govora ni o izrazima poput "dvocifrena brojka".
Zamena je mnogo, i u zavisnosti od konteksta možemo reći broj, svota, iznos, suma, količina...
Svo
Ova reč ne postoji u srpskom jeziku. Sav u srednjem rodu glasi sve (sve sirće, sve vreme, sve selo). Iako je ova pridevska zamenica dobila poimeničen oblik koji je osamostaljen, ako bismo prihvatili oblik svo u jednom slučaju valjalo bi da to uradimo i u drugom. Pogledajmo do čega bi to dovelo:
"Na ovom forumu možete pitati svo što hoćete da znate."
"To je svo za danas, vidimo se sutra."
Celo vreme
Opravdanost ovog izraza zavisi od našeg pojma vremena. Ukoliko bismo vreme posmatrali kao jednu celinu, onda je ovo svakako korektno. Međutim, ustaljeno je stanovište da vreme zapravo predstavlja gomilu parčića, i shodno tome treba reći sve vreme. Ipak, naglašavam da je ovaj izraz samo bolji od izraza celo vreme, koji posle svega rečenog ipak nije pogrešan. To potvrđuje i Ivan Klajn u svom Rečniku jezičkih nedoumica.
|
_________________ ƸӜƷ Tread softly because you tread on my dreams ƸӜƷ |
|
|
|
|
Annabel_Lee ஐ NaUgHtGeLiC ஐ
|
Godine: 42
Datum registracije: 02 Feb 2005 Poruke: 30310
|
|
Spasti/spasiti
Glagol spasti menja se na sledeći način:
Jednina:
1. spasem
2. spaseš
3. spase
Množina:
1. spasemo
2. spasete
3. spasu
Za one koji nisu sigurni, najlakše je ovu promenu upamtiti po analogiji sa glagolom pasti (travu) ili tresti (drvo). Glagolski pridev radni je spasao/spasla/spaslo/spasli/spasle/spasla, a glagoski pridev trpni spasen (sa dodatkom nastavka za rod i broj). Treba pomenuti i glagolsku imenicu spasenje, kao i nesvršeni glagol spasavati.
Pozabavimo se sad drugim oblikom, spasiti, kome namerno posvećujem nešto manje prostora. Menja se po obrascu spasim/spasiš/spasi/spasimo/spasite/spase, sa glagolskim pridevom radnim spasio/spasila/... i glagolskim pridevom trpnim spašen (uz odgovarajući nastavak). Glagolska imenica koja mu odgovara je spašenje, a nesvršeni glagol spašavati.
Zoran je zaista sasvim u pravu kad kaže da je prvi oblik bolji, ali da ni drugi nije pogrešan. Zapravo, prvi je tradicionalan srpski, a drugi tradicionalan hrvatski. Ipak, otišao bih malo u prošlost da istražimo istoriju ovog slučaja.
Prvo odlazimo do davne 1950. kada je Aleksandar Belić objavio Pravopis srpskohrvatskog književnog jezika. U njemu je naveden isključivo prvi oblik, dok je drugi ocenjen kao nepravilan. Posle 10 godina izašao je (čuveni) Pravopis Matice srpske i Matice hrvatske, u kom su oba oblika bila dopuštena i jednako tretirana. Još jedno čuveno ligvističko delo koje se ne sme preskočiti je Stevanovićeva gramatika iz 1964. godine. U tački 110v glagolski pridev trpni spašen navodi kao grešku, izjednačavajući ga sa (pogrešnim) oblicima donešen, dovežen. Dalje, u tački 110đ upozorava da spašavati nije književan oblik, jer se od glagola spasti (koji on proglašava pravilnim) izvodi spasavati. Važeći Pravopis, kao što je konstatovano još na početku, daje oba oblika pri čemu naglašava da prvi ima prednost. Možda je zanimljivo pomenuti i Rječnik hrvatskog jezika Vladimira Anića iz 1998. godine. U njemu pored oblika spasti jasno stoji oznaka -- srpski.
Politiku ne volim niti se razumem u dotičnu, ali svim onim kvazipatriotama koji misle da mogu da doprinesu nečemu ispisavanjem grafita od kojih je jedan Samo sloga Srbina spašava mogu da poručim da su, ukoliko misle da time čuvaju srpski identitet, u velikoj zabludi -- bar sa lingvističke strane.
Izvinuti/izviniti
Oba izraza su pravilna. Naravno, svaki u svom kontekstu. Smiley Izvinuti znači saviti, dok ako se nekom izvinjavamo onda je odgovarajući glagol izviniti (se). Menja se na sledeći način:
Jednina:
1. izvinim
2. izviniš
3. izvini
Množina:
1. izvinimo
2. izvinite
3. izvine
|
_________________ ƸӜƷ Tread softly because you tread on my dreams ƸӜƷ |
|
|
|
|
Annabel_Lee ஐ NaUgHtGeLiC ஐ
|
Godine: 42
Datum registracije: 02 Feb 2005 Poruke: 30310
|
|
Par
Upotreba u značenju nekoliko nije preporučljiva, ali se redovno sreće i kod dobrih pisaca. Lingvistima nije baš sasvim jasno šta da rade s tim oblikom, da li da ga konačno prihvate ili ne. Za sada ćemo (prilično neodređeno) reći da jeste greška, ali jedna od onih kojima jako malo nedostaje da to prestanu da budu.
Kući sam
Upotreba u značenju mesta boravka ne smatra se za književnu. Pravilno je kod kuće sam. Kada biste otišli kod prijatelja Milana i neko vam pošalje SMS poruku sa pitanjem gde se nalazite, da li biste rekli da ste Milanu ili kod Milana?
Kada imenica kuća treba da predstavlja cilj kretanja onda je, naravno, dozvoljen (i potreban) dativ, i tada je ispravo reći "idem kući".
Sankcionisati
Ovaj glagol nipošto ne znači zabraniti, već baš suprotno -- odobriti! Tako je navedeno u svim našim normativnim rečnicima, a i u tom značenju se koristi i u svim jezicima u kojima se pojavljuje sličan oblik. Danas se, nažalost, ovaj oblik izuzetno retko sreće u svom značenju, tako da su se neki lingvisti već zapitali da li bi, možda, trebalo dopustiti i drugu varijantu. Ipak, budući da već imamo sličnu papazjaniju sa glagolom sumnjati, možda je stvarno najbolje sedeti skrštenih ruku i čekati da neko drugi nešto da uradi (ili ne uradi).
Stišnjena (šunka)
Dvoumio sam se da li da napišem ovaj primer budući da ne vidim preteranu korist od njega, ali možda nekom i zatreba.
Od slovenačka fabrike Kolinska svojevremeno smo uvozili proizvod stišnjena šunka. Tada se ukorenio i pridev stišnjena (sasvim regularan u slovenačkom jeziku), koji je u našem jeziku totalno besmislen, isto koliko i sledeća rečenica: "Okrenjen ka severu, zabrinjeno je posmatrao netaknjenu belinu smržnjenog predela". Šunka može biti stisnuta, ili je možda u ovom kontekstu još bolje reći presovana. Ipak, budući da smo svedoci ogromnog broja gramatičkih grešaka u svakodnevnom govoru, a da ne pominjem šta sve možemo da vidimo ukoliko uključimo televizor ili otvorimo novine, postavlja se pitanje koliko je zapravo smisleno ići do ovolikih detalja.
SMS poruke
Da ne prekinem tradiciju, navodim i jedan izraz koji se često smatra greškom, ali je regularan. Uglavnom se povlači analogija sa frazom NATO-pakt, koja je zaista pleonastična jer u skraćenici NATO već imamo reč pakt (treaty) -- North Atlantic Treaty Organization. Međutim, to ovde ne važi, jer iako SMS -- Short Message Service sadrži reč poruka (message), to je naziv servisa preko kog šaljemo poruke -- dakle, ne naziv poruke (jedino u kom slučaju bismo mogli govoriti o pleonazmu). Grub prevod fraze SMS poruka bi bio poruka servisa za kratke poruke i to bi, iako nije baš najsrećnije sročen, trebalo da slikovito pokaže da nema govora o pleonazmu.
|
_________________ ƸӜƷ Tread softly because you tread on my dreams ƸӜƷ |
|
|
|
|
Annabel_Lee ஐ NaUgHtGeLiC ஐ
|
Godine: 42
Datum registracije: 02 Feb 2005 Poruke: 30310
|
|
DVD
U najvećem broju slučajâ čujemo izgovor „di-vi-di“. Ovo je totalno nelogično, jer malo ko pored filmova na „di-vi-diju“ poseduje i kolekciju filmova na „si-diju“ i „vi-ejč-esu“. Naravno, razumljivo je da, kada već koristimo „ve-ha-es“ i „ce-de“, tome dodamo i „de-ve-de“.
Kultni
Evo ga još jedan od mnogobrojnih prideva koji ko zna po kojoj šemi ulazi u uho tako da se ljudi prosto utrkuju ko će ga više puta upotrebiti. Rečnik Matice srpske definiše pridev kultni kao: „koji se odnosi na kult, koji je u vezi s vršenjem religioznih obreda“. Nama je sve kultno: kultni filmovi, kultne knjige, kultne emisije, kultne pesme... Film može biti kultni ako se uz njega pale sveće, ako se molimo za spasenje duše uz svaku scenu, ako nam dolazi društvo davno preminulih prijatelja i rođaka da svi zajedno pogledamo o čemu će tu biti reči. U ostalim slučajima govorimo o gledanom filmu, čitanoj knjizi, čuvenoj emisiji, slušanoj pesmi i slično. Ipak, poreklo ove greške prilično je jasno: dobijena je besmislenim prevodom engleske fraze cult movie.
Бројеви уз именице
за мушкарце: двојица, тројица, петорица, сто двадесеторица..., обојица; или два, три, четири..., оба
за женска бића ("учитељица", "плетиља", али и "овца", "крава"): две, три, пет, сто двадесет..., обе
за групу у којој има припадника обају полова, или за млада бића (средњи род): двоје, троје, четворо, сто двадесеторо..., обоје или оба
Бројеви један, два (ж. р. две), три, четири и оба (ж. р. обе), као и збирни двоје (у множ. двоји, двоја), четворо, обоје променљиви су и мењају се овако:
један човек, једног, једном...; једни људи, једних, једним...
два човека, двају, двама...; две жене, двеју, двема... (ијек. двије, двију, двијема...)
три човека/жене, трију, трима...; четири човека/жене, четирију, четирма...
оба човека, обају, обама...; обе жене, обеју, обема... (ијек. обје, обију, обијема...)
двоје деце, двога, двома...; двоја врата, двојих, двојим...; четворо јагњади, четворга, четворма...; обоје људи, обају, обама
У савременом језику, међутим, ти бројеви теже да буду непроменљиви и каже се м. двојица људи - два човека, м. двоје ученика - два ученика и сл. па се кроз падеже само додају предлози: м. (од) двају ученика - од два ученика, м. с двама ученицима - са два ученика итд.
|
_________________ ƸӜƷ Tread softly because you tread on my dreams ƸӜƷ |
|
|
|
|
SrXXX Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 32
Datum registracije: 27 Mar 2007 Poruke: 89 Mesto: Spavaća Soba
|
|
Pročitao sam par poruka u ovoj temi, stvarno nisam mogao sve, ipak previše je, ali ipak htio bih da dodam dve-tri stvari.
Neću da solim pamet o pismenosti ljudi u stvarnom životu, ali što se tiče interneta, mnoge me stvari nerviraju.
Većina vas, iako ima mogućnost, ne piše slova: "Š,Đ,Č,Ć,Ž,Љ,Њ"
Uredu, znam da je većina tako navikla, ali mene svaki put podiđu žmarci kad vidim da neko umjesto Ć stavlja C umjesto Š stavlja S itd. Kako bi vama bilo da čitate neku knjigu, a ono piše "Mica je daleko" (Primjer iz glave ). Vi sad ne znate da li ja mislim na Micu, kao Milica od milja, ili na Miću, Miloš ili Milan od milja ? Je l' tako ? Zato bi bilo najbolje da svi počnemo upotrebljavati "kukičasta" (Š,Đ,Č,Ć,Ž) slova, prvenstveno da se bolje razumijemo, a i vala ljepše je vidjeti text sa ovim slovima
Natjerajte se jedno vrijeme 3-4 dana da pišete ovim slovima, mislim da se nećete opet moći vratiti na stari način pisanja
|
|
|
|
|
|
Summer Girl Odomaćeni član
|
Godine: 35
Datum registracije: 16 Dec 2005 Poruke: 2353 Mesto: Beograd
|
|
Takodje,više je nego simpatično čuti kada neko kaže "Što ovo lepo miriši"
Ili,još gore,a veoma često kada se priča o osobi po imenu Djordje,pre ili kasnije dodje neki mudrac koji kaže npr. "Dao sam to Djordjetu" Grrrrr
|
_________________ Hey.. I like it like this,I like it like that... |
|
|
|
|
rozen Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 42
Datum registracije: 03 Mar 2013 Poruke: 2 Mesto: Beograd
|
|
Ne znam da li sam sve pročitala, ali pesmica ide ovako:
necu
nisam
nemoj
nesmem (ljudi najčešće pišu ne smem )
|
|
|
|
|
|
coco_bill Zli carobnjak-lingvista
|
Godine: 44
Datum registracije: 22 Mar 2006 Poruke: 33433 Mesto: Novi Sad
|
|
rozen je napisao/la sledeće: | Ne znam da li sam sve pročitala, ali pesmica ide ovako:
necu
nisam
nemoj
nesmem (ljudi najčešće pišu ne smem ) |
Ne ide tako nego:
Nemam loših ocena
nisam ih ni imao
neću ih ni imati
nemoj ni ti, druže
To su reči negacije koje se uvek pišu zajedno.
A i "ne smem" se uvek piše odvojeno.
|
_________________
ı¤¤¤¤¤¤¤¤ı••••••••••••ı |
|
|
|
|
rozen Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 42
Datum registracije: 03 Mar 2013 Poruke: 2 Mesto: Beograd
|
|
TACNO, NE SMEM se uvek pise odvojeno.
Sada mi je nesto postalo zanimljivo. Ja sam to napisala na racun pesmice koju sam naucila u osnovnoj skoli i pronasla sam svesku u kojoj zaista tako pise (nisam, necu, nemoj, nesmem). To sam ponavljala kao papagaj ! Potom sam pogledala svoje seminarske radove u kojima pisem NE MOZE SE RECI, NE SME SE RECI.....
Ali pogresnu "pesmicu" sam odlicno zapamtila
Ne kazu bez razloga da je najteze predavati u osnovnoj skoli!!
PISEM : ne sme se reci....
|
|
|
|
|
|
gkukolj -tončica-palončica-
|
Datum registracije: 09 Dec 2009 Poruke: 39085
|
|
A kad smo već kod jezičkih nedoumica, nemam ih mnogo, samo je problem što smo mi i moja generacija učili da pisemo: Visok
Viši
Najviši,
a neke osobe koje lično poznajem govore i pišu :"Višlji," pa me samo interesuje da li je taj oblik riječi postoji i kada se i gdje izgovara i da li je ispravan, jer bez jakih i određenih argumenata, Bog im ne bi dokazao.
|
_________________ Došla je i otišla.
Neću je ponovo vidjeti sa one strane groba.
Moj život je samo moj. |
|
|
|
|
coco_bill Zli carobnjak-lingvista
|
Godine: 44
Datum registracije: 22 Mar 2006 Poruke: 33433 Mesto: Novi Sad
|
|
gkukolj je napisao/la sledeće: | A kad smo već kod jezičkih nedoumica, nemam ih mnogo, samo je problem što smo mi i moja generacija učili da pisemo: Visok
Viši
Najviši,
a neke osobe koje lično poznajem govore i pišu :"Višlji," pa me samo interesuje da li je taj oblik riječi postoji i kada se i gdje izgovara i da li je ispravan, jer bez jakih i određenih argumenata, Bog im ne bi dokazao. |
Postoji, ali samo u dijalektima. Književni srpski ("pravilni") ga ne prepoznaje.
Kada se u nekim slučajevima umetne slovo (npr.: alva Halva) to se zove "proteza" i nekad se pojavljuje kao deo evolucije jezika da bi se neka reč razlikovala od njenog homonima. Ne mogu trenutno da se setim primera gde to tačno reč "viši/viša/više" ima drugo značenje od onog "visinskog", ali sam potpuno siguran da postoji u nekim dijalektima.
|
_________________
ı¤¤¤¤¤¤¤¤ı••••••••••••ı |
|
|
|
|
gkukolj -tončica-palončica-
|
Datum registracije: 09 Dec 2009 Poruke: 39085
|
|
Citat: | Književni srpski ("pravilni") ga ne prepoznaje. |
E ovo me je zanimalo, jer sam bila sigurna da pravilni srpski jezik ne prepoznaje ovu riječ i to mi je dovoljno da neke ubijedim. Jer su tvrdnja bile da je to književni ispravno, a ja to nikad nisam na srpskohrvatskom učila kroz cijelo vrijeme školovanja, a za sebe mogu da kažem da sam pismena žena i da su rijetke greške koje pravim, osim slovnih u kucanju ili kada koristim neke "hrvatske" "bosanske" "crnogorske" i "srbijanske" riječi, tek onako radi razonode. Hvala ti coco na potvrdi mog znanja.
|
_________________ Došla je i otišla.
Neću je ponovo vidjeti sa one strane groba.
Moj život je samo moj. |
|
|
|
|
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|