Da li je batina iz raja izašla?

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Hvala

Pa ne znam, mozda je ovo malo off topic ali za sve nepostovanje prema starijima, za sve devojke koje sa 13-14 godina ostaju trudne i za sve ostale probleme krivi su roditelji. Ja recimo i dan danas persiram starije, imam komsinicu koja eto nije puno starija od mene, 35 joj je godina, koja me molila da je ne persiram, i trebalo mi je malo duze da to ostvarim, a dok njenog muza i dalje zovem Cika (Ime). Da sam bila bivena, jesam Smile

ali sad mi se cini da su uvek bile to neke stvari koje su vrlo lako mogle da se rese pricom. Medjutim, ne slazem se da su te batine bile neophodne. Moj otac recimo nije imao strpljenja da prica sa mnom, nego je sve resavao batinama. I njemu dan danas nije jasno zasto jedna majka ili neki otac svom detetu kaze "molim te" i "hvala" i objasnjavala sam mu da su to prve osobe od kojih se uci pristojnosti, i ako to njima ne govoris, kako ocekujes da ce to da oni kazu tebi.

crnibiser · samotvoja24

Pa iskreno za djecije ponasanje uvijek je po mome misljenju kriv roditelj prvenstveno , jer zeljezo se kuje dok je vruce , a kad se ohladi dzabe ti je lupati po njemu Mr. Green

Nisam nigdje rekla da su batine "neophodne" , ali ako nema drugog izlaza kao krajnje rjesenje sipkicom po guzi udariti dijete nije "zlostavljanje" Mr. Green

Nigdje nisam ni rekla da s djetetom treba odnos batinom graditi vec pricom i primjerima Mr. Green

I DA i ja svoju djecu ucim da kada im nesto dam da im ja kazem izvolite , a oni meni uzvrate s hvala: Jednako tome kada oni meni nesto daju obavezno mi kazu izvolite i ja im odgovorim s hvala. Od malih noga sam tako s njima u svojoj kuci izmedju nas samih stekla naviku koja je njima postala svakodnevnica i tako se odnose i prema drugima.

Medjutim i tu sam nailazila na probleme s djecom , jer su me ispocetka pitali zasto neki ljudi kojima oni kazu izvolite ne kazu im hvala , ali uspjela sam im i to objasniti i vise ne pitaju Mr. Green

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Kako se ne vaspitava dete: Žuti karton za batine

Ne vičite i ne vređajte dete, već mu biranim rečima, u skladu s njegovim uzrastom, objasnite da ste ga udarili po guzi zato što je uradilo nešto veoma opasno i zato što ste se vi uplašiliPredložene izmene Zakona o porodici, kojima je predviđena zabrana fizičkog kažnjavanja dece, aktualizovale su pitanje da li je batina iz raja izašla.
– Čim se kaže da je izašla, to znači da je u raju nema i da je iz njega proterana jer nije valjala. Kada god se pomene ta izreka, ja se prisetim druge, podjednako poznate, koja glasi „batina ima dva kraja“ – kaže Biljana Lajović, psiholog iz Beograda.

NIJE SVAKA GRUBOST ISTA
Ona smatra da ne postoje situacije u kojima je kažnjavanje batinama opravdano i naglašava da roditelji pribegavaju sili kada su bespomoćni, besni i kad nisu u stanju da reaguju trezveno i razumno.
– Kada dete, ne gledajući levo i desno, potrči s trotoara na ulicu ka automobilu koji se kreće velikom brzinom, roditelj reaguje instiktivno, hvata ga za ruku, vuče ka sebi i sklanja na sigurno mesto. Tu je upotreba fizičke sile razumljiva jer nema vremena za razgovore i ubeđivanje – objašnjava Lajovićeva i naglašava da se u ovom slučaju ne radi o fizičkom kažnjavanju.
Međutim, Branka Tišma, psiholog u OŠ „Laza Savatić“ u Beogradu, smatra da se u životu često nameću situacije u kojima roditelj može samo fizički da sankcioniše ponašanje svog deteta.
– Nema deteta koje bar jednom u životu nije pokušalo da gurne prst u utičnicu niti roditelja koji ga nije šljepnuo po ruci ili guzi. To nisu batine, to nije fizičko kažnjavanje već impulsivna reakcija roditelja koji želi da zaštiti svoje dete – kaže Tišma.
Ovakav stav ima i većina roditelja koji znaju da deca često upadaju u opasne situacije jer se penju po policama s knjigama, stoje na vrhu tobogana, skaču s ljuljaške ili s visokog zida, vuku pse za rep…

5 NEZAMENLJIVIH VASPITNIH PRAVILA
1. Postavite jasna pravila ponašanja i granice koje dete ne sme da pređe. Ono, takođe, mora da zna šta da očekuje ukoliko prekrši dogovor. Budite dosledni i jedinstveni jer dete mora da zna da oba roditelja imaju isti stav.

2. Dete uvek mora da zna da ga roditelji vole – i kad je dobro, i kad je nestašno, i kad tuče mlađeg brata. Voljeno dete je samouvereno i sigurno, retko ispituje granicu roditeljskog strpljenja i ne histeriše. I zato uvek, pre nego što ga iskritikujete, objasnite mu da to radite zato što ga volite i zato što mu želite dobro.

3. Uvek kritikujte ponašanje, a ne dete. Nikada ne smeta da mu kažete da je loše, nevaspitano i bezobrazno, već da vam se ne dopada njegovo ponašanje u određenoj situaciji. U suprotnom ćete samo izazvati njegov inat – „mama misli da sam glup, tako ću se i ponašati“.

4. Decu mlađu od tri godine ne bi trebalo da kažnjavate jer ona ne razlikuju uzrok od posledice niti dobro od lošeg. Štetu ne prave namerno, već istražuju okolinu. Decu između tri i 11 godina možete da kaznite uskraćivanjem privilegija kao što su gledanje omiljenog crtaća ili igranje omiljenom igračkom.

5. Najbolji način da naučite decu da se lepo ponašaju jeste da ih nagradite i pohvalite, lepom rečju, zagrljajem… Tako ćete im pokazati da uvažavate njihov trud i pomoći ćete im da razviju samopouzdanje.

DVE PO TURU SAMO AKO MORA
– Ne vičite i ne vređajte dete, već mu biranim rečima, u skladu s njegovim uzrastom, objasnite da ste ga udarili po guzi zato što je uradilo nešto veoma opasno i zato što ste se vi uplašili. Taj udarac ne treba posmatrati van konteksta, naročito ako se dete uvek oseća voljenim – kaže Tišma.
Ako je roditelj besan iz nekih svojih razloga, pa udari dete po guzi zbog najbezazlenije sitnice, to naravno nije u redu. Međutim, ako dete i pored molbi i brojnih upozorenja celo veče tera inat, baca hranu, prosipa jogurt po stolu, kmeči i buni se, roditelj može da ga kazni blagim udarcem.
– Ne znam kako bi drugačije mogao da ga natera da se smiri i ponaša pristojno – dodaje Branka Tišma.

I NA BATINE MOŽE DA SE OGUGLA
Roditelji, kaže ona, znaju i da preteraju u ugađanju deci. Od njih prave centar sveta, a to deca često zloupotrebljavaju.
– Roditelj ne može i ne sme da ispunjava sve dečje želje, naročito ako one prevazilaze realne mogućnosti. Red mora da se zna i roditelj mora da pokaže da ima moć. Nisam za to ni da deca o svemu odlučuju sama, jer bi onda išla na spavanje tek u ponoć, ceo dan bi sedela za kompjuterom, jela bi samo pomfrit i picu i pravila bi scene zbog zabrana. Granica mora da postoji – kaže Tišma.
Na pitanje da li se granice brane batinama, ona objašnjava da je blaga fizička sila nekada neminovna, ali samo ponekad, jer će u suprotnom dete oguglati na batine i one više neće imati nikakvog smisla.

Izvor:zena.rs

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

"Batina je izašla iz raja!" - ili ipak nije?

U 25 zemalja širom svijeta zabranjeno je roditeljima, učiteljima i svima ostalim da udaraju djecu, a 113 zemalja je protiv tjelesnog kažnjavanja djece u školama. Međutim, u ostalim zemljama poput naše i regiona, još uvijek je prisutno vjerovanje da je batina primjeren način vaspitanja djeteta.

Vjerovatno vas je većina bila u iskušenju da digne ruku na dijete, ali također, većina o tom postupku razmišlja kratkotrajno, ne vidi dublje posljedice koje fizičko kažnjavanje može proizvesti. Novija istraživanja su dokazala da djeca koja su dobivala batine do treće godine života postaju agresivnija do pete. Agesivnost koja se gomila godinama, vjerovatno će dovesti do problematičnog ponašanja u budućnosti, pogotovo u pubertetu.
Postoje mnogi načini na koje možete kazniti vaše dijete humano. Pokušajte sa "time out-om", pa kada vaše dijete učini nešto što nije trebalo, pošaljite ga u ćošak na nekoliko minuta. Na taj način dajete djetetu do znanja da se loše ponašalo, a dijete će imati vremena da razmisli o svojoj greški. Fizičko kažnjavanje loše utječe na povezanost roditelja i djeteta, jer ljudima nije u prirodi da vole nekoga ko im zadaje bol. Batine se mogu činiti djelotvornim, jer se ponašanje popravi, ali samo kratkoročno jer je zasnovano na strahu. Mnogo će djelotvornije biti da razgovarate sa djetetom, da se naljutite kad pogriješi i uputite ga u kut. Na taj način jasno govorite da se ne slažete sa nekim dječijim postupkom i da se takav postupak ne treba ponoviti. Vašem djetetu je stalo do toga da vi budete sretni i trudiće se da popravi ponašanje ako će vas to učiniti sretnijim i zadovoljnijim.

Vašem djetetu ste vi najveći uzor i ako vi fizičkim kažnjavanjem "popravljate" njegovo ponašanje, dijete će shvatiti da je nasilje jedini način rješavanja problema. Pa tako, idući put kada pomislite da dignete ruku na dijete, pokušajte se smiriti, izbrojte do 10 ili više ako je potrebno i objasnite šta je krivo učinjeno. Većina roditelja u ljutnji istuće djecu a da ona nisu ni svjesna iz kojeg razloga su dobila batine. Zbog toga uvijek obrazložite razlog vaše ljutnje! Za odgoj vašeg djeteta potrebno je mnogo ljubavi, pažnje, razumijevanja i podrške, nikako nasilja!

{Ljepota}

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Ne tucite dete, ne pravite nasilnika

Zlostavljana deca dva do tri puta češće postaju roditelji koji zlostavljaju svoju decu. U Srbiji najzastupljenije emocionalno zlostavljanje - verbalne i neverbalne uvrede roditelja upućene detetu, zastrašivanje i ponižavanje mališana od strane odraslih osoba.

Rizik da će roditelj zlostavljati svoje dete dva do tri puta je veći ukoliko je i sam bio zlostavljan u detinjstvu, rečeno je u utorak na predstavljanju Istraživačkih doprinosa borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

Autorka publikacije "Zlostavljanje u detinjstvu i adolescenciji kao faktor rizika za povećanu sklonost odrasle osobe ka zlostavljanju dece" Marija Mitković ukazala je da istraživanja u svetu pokazuju da jedna trećina roditelja nastavlja ciklus zlostavljanja, druga trećina ga prekida, dok preostala trećina ostaje podložna efektima socijalnog stresa.

Mitkovićeva je rekla da je u Srbiji najzastupljenije emocionalno zlostavljanje, koje obuhvata sve verbalne i neverbalne uvrede roditelja upućene detetu, zastrašivanje i ponižavanje od strane odraslih osoba.

"Emocionalno zlostavljanje se teško uočava, ali njegovi efekti su izuzetno veliki, i zato bi posebnu pažnju u daljoj borbi protiv nasilja trebalo posvetiti emocionalnom zlostavljanju", dodala je ona.

Državna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike Snežana Lakićević je rekla da se, prema evidenciji prijavljenih nasilja, može reći da je nasilje u Srbiji u porastu, ali napomenula da se ne prijavljuju i ne evidentiraju svi slučajevi zlostavljanja.

"Samo u prošloj godini 36 žena je izgubilo život u porodičnom nasilju, a evidentirano je i više od 7.500 slučajeva porodičnog nasilja", rekla je Lakićevićeva, dodajući da efekat u borbi protiv nasilja predstavlja i to što se u javnosti sve češće o njemu govori, što ženama daje veću hraborst da nasilje prijave.

Pored publikacije Marije Mitković, u Vladi Srbije predstavljena je i publikacija "Zloupotreba žena u oglasima" autorke Nade Torlak.

Publikovana istraživanja su nastala u okviru projekta "Borba protiv seksuanog i rodno zasnovanog nasilja" i nagrađena su na konkursu za najbolji završni rad na poslediplomskim studijama sa temom iz oblasti seksualnog i rodno zasnovanog nasilja.

Projekat "Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja" finansira Vlada Norveške, a sprovodi ga Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj.

(Tanjug)

♥ QueeN ♥ · **[°mama 3 anđela°]**

Ne nije, ako nije pomogla lepa verbalna komunikacija, batine ništa neće promeniti...

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Da li je batina iz raja izašla?

Realnost je da veliki broj roditelja primenjuje neke relativno blage oblike telesnog kažnjavanja dece, a to i sama deca prihvataju kao deo određenih porodičnih "pravila igre". Šta vi mislite, da li je u redu da klinci ponekad "dobiju po turu"?

Zakonska zabrana fizičkog kažnjavanja dece, pored dobre namere da štiti dečije dostojanstvo, u javnosti izaziva brojne polemike, a pred zakonodavca postavlja nedoumice - počev od svrhe propisivanja zabrane do celishodnosti inkriminacije i sankcija za batinanje dece.

Ukoliko bi se baš svaki vaspitni udarac "po turu" shvatio kao krivično delo, onda bi većina porodica imala kriminalca u kući, a deci bi pretilo završavanje u tuđem domu ili domu za nezbrinutu decu, upozorio je u izjavi za Tanjug profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić.

Izričita zabrana batinanja dece za sad je bez bilo kakvih propisanih sankcija predviđena Nacrtom zakona o pravima deteta, kao i Prednacrtom Građanskog zakonika Srbije.

Nadležni organi za brigu o dečijim pravima navode da obaveza zabrane fizičkog kažnjavanja deteta, pre svega, proizlazi iz obaveze Srbije preuzete ratifikovanjem Konvencije UN o pravima deteta, koja izričito predviđa da je svaka država potpisnica dužna da preduzme sve mere da zaštiti dete od svih oblika fizičkog nasilja.

Škulić smatra da se nijedna odredba Konvencije o pravima deteta ne može tako široko tumačiti kao što je to učinio naš zakonodavac. On je istakao da decu treba štititi na sve raspoložive načina, pa i zakonima, i ukazao da mnogi savremeni pravni sistemi ne odobravaju telesno kažnjavanje dece, oni u tom pogledu ispoljavaju izvesnu meru nužne tolerancije.

"Nije sporno da postoje različiti roditeljski 'vaspitni stilovi'. Naš narod poznaje jednu prilično nesimpatičnu poslovicu po kojoj je 'batina izašla iz raja' i, iako o tome ne postoje egzaktna istraživanja, popriličan broj roditelja u praksi postupa po toj poslovici", naveo je on.

Škulić je istakao da se pred zakonodavcem nalaze pitanja - da li sve takve roditelje pretvoriti u kriminalce propisivanjem nekog novog krivičnog dela, kojim bi se inkriminisalo svako telesno kažnjavanje dece, uključujući i odgovarajuće "prevaspitno delovanje roditelja".

"Ako bi roditelj u Srbiji svom detetu naneo telesnu povredu, on bi time i sada, bez bilo kakve nove inkriminacije, učinio određeno krivično delo. Zavisno od stepena i težine povrede i drugih relevantnih okolnosti, radilo bi se ili o nekom krivičnom delu protiv života i tela ili o nasilju u porodici", ukazao je Škilić.

Činjenica da je roditelj učinio krivično delo prema svom detetu mogla bi biti i osnov da on bude lišen roditeljskog prava, dodao je on.

Ostalo je jedino, naveo je on, da se zabrani "svako telesno kažnjavanje dece od strane roditelja, pa i ono koje ne proizvodi relevantne telesne povrede, tako što bi se propisalo da ako roditelj primeni prema detetu bilo kakvu telesnu kaznu - samim tim čini krivično delo".

Prema njegovim rečima, takva rešenja postoje u nekim skandinavskim državama, dok većina evropskih država ima slična zakonska rešenja kao kod nas, mada mnoge napredne pravne države, poput Nemačke, u svom zakonodavstvu nemaju krivično delo nasilja u porodici.

Iako mnogi savremeni pravni sistemi ne odobravaju telesno kažnjavanje dece, oni u tom pogledu ispoljavaju izvesnu meru nužne tolerancije, pa tako ako roditelj "ne pretera" udarcima po stražnjici, ili u vučenju za uši - ne čini krivično delo, ukazao je Škulić.

U tom je pogledu veoma važan i dominantan nacionalni mentalitet, pa se tako, na primer, u skandinavskim državama relativno često događalo da za takva krivična dela odgovaraju "gastarbajteri", nenaviknuti na "nov svet" i njegova pravila.

Događalo se da im se deca oduzimaju i smeštaju u druge porodice, što je po pravilu bilo veoma traumatično ne samo za roditelje već i za tu decu, upozorio je Škulić.

Teško je i zamisliti da bi neko dete, pa makar dobijalo i batine, bilo zadovoljno da se nađe u drugoj porodici ili u nekakvom domu. Takvo dete verovatno ne bi bilo srećno ni da njegov "grešni" roditelj dopadne zatvora, amatra profesor.

On je kazao da ne treba zaboraviti da je krivično gonjenje, a naročito krivično sankcionisanje, često skopčano i s gubitkom posla, što dovodi u pitanje izdržavanje baš tog deteta, koje država tako energično "štiti".

Nije u redu da se telesno kažnjavaju ni domaće životinje, a kamoli deca, ali realnost je da veliki broj roditelja primenjuje neke relativno blage oblike telesnog kažnjavanja svoje dece, a da to i sama deca prihvataju kao deo određenih porodičnih "pravila igre", smatra Škulić.

Krivično zakonodavstvo, prema njegovom mišljenju, ne može da stvori savršenu porodicu, a olakim uplitanjem zakonodavstva u rešavanje porodičnih odnosa mogu se proizvesti ozbiljni kontraefekti, prema izreci - "put do pakla je popločan najboljim namerama".

Da li je opravdano da deca ponekad dobiju "po turu"?!

(Tanjug)