Drakula

Vladika Rufim · Početnik Domaćeg.de

KONTROVERZNE ISTORIJSKE LIČNOSTI

Od ratnika do vampira

Više od pet vjekova kruže stravične priče o vampiru Drakuli koji iz svog zamka hara svijetom i ljudskim sudbinama. Ova predstava uspjela je da nadjača istorijske činjenice da je Vlad III Dragul-Cepeš, vladar Vlaške, istina veoma surov, bio narodni heroj i veliki ratnik u borbi protiv Turaka. Satanizaciji su ga, iz osvete, podvrgli katolici, a tome su doprinijela i obilježja reda Zmaja koji je nosio njegov otac Vlad II.
Zna se da je Vlad II Drakul u red vitezova Zmaja, koji je obnovio ugarski kralj i rimski car Žigmund, primljen 1431. u Nirnbergu a na vlast je došao 1436. godine. Njegovi sinovi su Mirča, Radu III Lijepi, Vlad Kaluđer i Vlad III Drakul-Cepeša, koji je takođe bio član reda Zmaja. Vlad II Drakul je čalanstvo u redu Zmaja bio zaklet na borbu protiv Turaka, ali je kasnije potpisao sa Turcima savez protiv Žigmunda. Sa sinovima Vladom III i Mirčom pratio je sultana Murata II u jednom od upada u Transilvaniju, koju su, svojevremeno, njemački vitezovi naselili katolicima uz unijaćenje domaćeg stanovništva
Građani Šebesa su preduhitrili Turke i predali se Drakuli koji im je poštedio živote i spasao odvođenja u tursko ropstvo. Kako su ti slučajevi bili česti, Turci su zarobili Vlada Drugog i njegove sinove Vlada III i Radua Lijepog. Da bi spasao glavu i presto ponovo se zakleo na vjernost sultanu i kao taoce svoje zakletve Turcima ostavio sinove. Dječaci su poslati u Egrigiz u Malu Aziju. Vlad III bio je talac do 1448. godine, a Radu je ostao duže i zahvaljujući lijepom izgledu postao je sultanov miljenik. Njegovog oca Vlada II i brata Mirču ubile su 1447. pristalice Janka Hunjadija.
Turci su 1448. uspjeli na kratko vrijeme da na vlast u Vlaškoj dovedu Vlada III Drakulu (budućeg Cepeša), koji je tada imao oko 20 godina. Bojeći se transilvanskih ubica svoga oca, pobjegao je u Moldaviju kod rođaka Bogdana sa čijim sinom Stefanom nastavlja obrazovanje u manastiru Sučava. Vrativši se u Transilvaniju, 1451. godine, povezuje se sa Jankom Hunjadijem. Njega je prihvatio za viteškog starješinu i u svim njegovim vojnim pohodima, sve do Hunjadijeve smrti 1456. godine u Beogradu.
Vlad III Drakul je 1459. sa vojskom od 20.000 ljudi napao i zauzeo veliki i dobro utvrđen grad Sibiu koji su držali Sasi katolici i njemački vitezovi tevtonskog reda. Naredio je svojoj vojsci da ubiju, osakate i nabiju na kolac oko 10 hiljada ljudi, da se opljačka i opustoši čitava okolina. Sljedeći grad bio je Brašov u kome je, navodno, naredio ubistvo i nabijanje na kolac oko 30 hiljada ljudi. Slično se ponovilo i u Alšamu na Sv. Bartolomeja. Zbog ovakvog, prije svega turskog metoda ubijanje ljudi nabijanjem na kolac, prozvan je Cepeš (kolac-cepanica).
Kad su ga ponovo napali Turci 1462. Drakula se predao ugarskom kralju Matiji Korvinu. On ga je utamničio, potom okovanog poslao u Budimpeštu i najzad u tvrđavu na Dunavu gdje je u zatočeništvu proveo dvanaest godina. Njemci iz Sibiua su mu se osvetili za stradanja, tako što su falsifikovali tri pisma u kojem se "vidi" da je lojalan Turcima. Međutim, Drakula je privukao pažnju Matijine sestre Marije pa su uslovi njegovog tamnovanja bivali sve blaži.
Drakulina prva žena je umrla ili se ubila u zamku prije dolaska Turaka 1462. godine, pa je mogao da se oženi Marijom pri čemu se odrekao pravoslavne vjere. Pušten je iz tamnice i od kralja Matije dobija kuću u starom dijelu Pešte. Kasnije se odselio u Sibiu.
U zimu 1461. Drakula je izazvao sultana Muhameda II i u velikom vojnom pohodu osvojio tvrđavu Đurđu. Cjelokupnu posadu je odveo u Trgovište gdje su svi, zajedno sa izaslanicima, nabijeni na kolje. Navodno je ubijeno 23.800 Turaka. Drakula je naredio da im se odsijeku nosevi i uši. Taj stravični prizor dočekao je turskog sultana kada je najzad opsjeo Trgovište. Ovaj Dunavski pohod izazvao je oduševljenje u hrišćanskoj Evropi, u čijim su crkvama zvonila zvona u znak zahvalnosti vlaškom vitezu. Tuski sultan je pokrenuo kontraofanzivu i Drakula je morao da se povlači na sjever. Spaljivao je sve za sobom, ne ostavljajući Turcima samo pepeo. Drakula je odlučio da iznenada upadne u turski logor i ubije sultana. Napad koji je izvršen poznat je kao "Noć strave". Vlaška konjica je napravila haos. Poginulo je više hiljada Turaka, ali cilj napada nije ostvaren. Sultan je naredio povlačenje dijela turske vojske, a glavni da uhvate i ubiju Drakulu u njegovoj planinskoj tvrđavi. Slavni vitez ovog puta nije uspio da umakne.
Vlad III Drakula bio je hrabar ratnik i narod je bio ponosan na njegove vojničke uspjehe bez obzira na sredstva kojima se služio. Bio je narodni junak koji je uspješno branio Vlašku od Turaka u mračnom i surovom vremenu.

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Feljton&clanak=120006&datum=2007-10-06

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Drakula izmedju mita i stvarnosti

Onaj koji nabija na kolac

Rumunski vladar Vlad Cepes, poznatiji kao Drakula, sebi je obezbedio besmrtnost surovoscu, kojoj je tesko naci premca u evropskoj proslosti
Ime Vlada Cepesa nalazi se i na spisku darodavaca naseg manastira Hilandara na Svetoj Gori
Tipicna filmska prica o grofu Drakuli, po romanu irskog pisca Brema Stokera iz 1897. godine, pocinje ovako: casovnik otkucava ponoc, mrtvacki sanduk polako se otvara, uz skripu, i iz njega izlazi grof Drakula. Ogrnut tamnim plastom, hitrim koracima izlazi iz svog transilvanijskog dvorca i krece u noc, duz mracnih i pustih ulica...
Pravi Drakula bio je unuk proslavljenog vlaskog vojvode Mirce, koji je godinama uspesno odolevao najezdi Turaka i nastojanjima Otomanskog carstva da pokori Vlasku. Kada je 1418. godine umro, Mirca je iza sebe ostavio nekoliko nezakonitih sinova, sto je u vojvodstvu u kome nisu postojala utvrdjena pravila nasledjivanja bio povod zestokim razdorima i krvavim obracunima izmedju potencijalnih vladara.
Iz sukoba dva glavna takmaca, Mircinog nezakonitog sina Vlada (Drakulinog oca) i Dana Mladjeg, Mircinog sinovca, kao pobednik je izasao Vlad.
U vreme rodjenja Vlada Mladjeg, 1431. godine, u tvrdjavi Sigisoaru, Vlad Stariji je komandovao garnizonom koji je obliznji planinski prevoj izmedju Transilvanije i Vlaske branio od upada Turaka.
Te iste godine Vladov otac doziveo je veliku cast da ga rimsko-nemacki car Sigismud u Nirnbergu imenuje vitezom Zmajevog reda Svetog rimskog carstva, osnovanog radi ocuvanja hriscanstva pred nadirucim islamom i sve vecim osvajackim namerama Turskog carstva. Ponosan na ukazanu cast, Vlad Stariji dodao je krstenom imenu nadimak Drakul, sto je izvedenica iz latinske reci draco i u prevodu znaci zmaj, a na rumunskom - djavo.
U rumunskoj istoriji Drakula sin, poznatiji kao Vlad Cepes, koga su Turci zvali kaziklu bej - u prevodu onaj koji nabija na kolac, bio je poznat po surovosti. Neprijatelje, kao i sve one koji su imali hrabrosti da mu se suprotstave, kaznjavao je nabijanjem na kolac.
Vlad je postao ozloglasen i po drugim surovim postupcima kaznjavanja. Cesto je naredjivao da se ljudima oguli koza, da ih zive skuvaju, da im odrube glavu, da budu oslepljeni, uguseni, obeseni, spaljivani, probadani, zivi zakopavani...
Posebno je voleo da im sam odsece noseve, usi i udove. Ipak, njegova najdraza kazna bilo je - nabijanje na kolac.
Surovost, koja je osnovno obelezje rumunskog grofa i vladara, istoricari smatraju posledicom njegovog boravka medju Turcima. On je, s bratom Raduom, medju njima proveo deo detinjstva jer ih je otac dao u zalog turskom sultanu Muratu Drugom. Decaci su na Muratovom dvoru u Jedrenu bili oko sest godina.
Pretpostavlja se da je Drakuli bilo jedanaest godina, a njegovom mladjem bratu oko sedam kada ih je otac predao u ropstvo. Po nekim navodima iz tog vremena, decaci tamo nisu muceni fizicki, ali je vise nego sigurno da je psiholoski ucinak bio poguban, narocito za Vlada, koji je gledajuci surovost i sam postao takav.
Istoricari smatraju da je tada stvoreno i suparnistvo medju bracom, koje je iznedrilo medjusobnu mrznju. Kada je Murat resio da ih oslobodi, Radu je odlucio da ostane u Turskoj, a Vlad se vratio u Vlasku, gde je saznao da mu je otac ubijen, a stariji brat Mirca ziv zakopan.
Drakula je vladao Vlaskom u tri navrata. O prvom, kratkom razdoblju (1448. godine) veoma se malo zna, izuzev da je sledecih osam godina proveo kujuci zavere kako bi dosao na presto po drugi put, sto mu je i poslo za rukom 1456. godine. To razdoblje njegovog sestogodisnjeg vladanja ujedno je i najpoznatije.
Posle nekoliko okrsaja s turskom vojskom 1461. i 1462. godine, Vlad je, spasavajuci zivot, pobegao u Transilvaniju, pod vlascu madjarskog kralja Matije Korvina, u cijem je zarobljenistvu ostao do sedamdesetih godina 15. veka. Vlaskog prestola se, po treci put, domogao 1476. godine, ali je vlast izgubio vec iste zime - poginuo je na bojnom polju.
Okolnosti pod kojima je Drakula izgubio zivot najverovatnije ce ostati vecita tajna. Pretpostavlja se da je ubijen u bici vodjenoj krajem decembra 1476. godine nedaleko od Bukuresta.
Prema jednom ruskom izvoru, njega je greskom ubio njegov vojnik, ubedjen da je rec o turskom velikodostojniku. Daleko je blize istini da ga je smakao placeni ubica koga je najmio njegov suparnik i naslednik na vlasti iz dinastije Basaraba. Po nekim drugim izvorima, zaverenici su Drakuli odsekli glavu da bi je potom, kao dokaz dobro obavljenog zadatka, poslali sultanu u Carigrad.
Rasprostranjena je verzija prema kojoj su kaludjeri manastira Snagov sahranili Drakulu pored oltara. Medjutim, iskopavanja koja su obavljena pocetkom tridesetih godina proslog veka nisu dala rezultata.
Ipak, neki veruju da je grof Drakula zaista sahranjen u tom manastiru, ali ne na mestu na kome se prvobitno mislilo.
Po toj verziji, Drakulini ostaci zaista su nadjeni negde unutar manastirskog imanja i odmah im se izgubio svaki trag. Ima i onih koji ne veruju u te tvrdnje vec smatraju da je Drakula skoncao na sasvim drugom kraju Rumunije, daleko od Snagova i svih mesta koja se spominju.
Medju samim Rumunima i danas su misljenja o njemu uglavnom podeljena. Dok neki veruju u legendu o vampiru plave krvi, drugi misle da je Vlad Cepes bio cvrst i nepokolebljiv vladar, bez samilosti prema neprijateljima.

J. Radovanovic

jankojankovic · Početnik Domaćeg.de

Nedavno sam upoznao jednu rumunku, ima izmedju 25 i 30 godina. Interesovao sam se sta lepo moze da se vidi u Rumuniji i ona pocne da nabraja. I nikako da pomene Drakuline dvorce. Pomenula je Transilvaniju (i prirodu i gradove), ali nikako Drakulu. I kad sam je onda prekinuo i pitao za Drakulu i njegov dvorac, ona pocne da vristi. Kaze, sta je vama strancima, sta ste poludeli sa Drakulom, to je samo marketing. Kaze, Rumuni su za Drakulu prvi put culi kad je pao Causesku i kad su stranci poceli da dolaze i da pitaju za doticnog gospodina. I jos mi rece da dvorac koji turisti posecuju i koj im se prezentuje kao Drakulin, nema nikave veze sa Drakulom.

Kenyo · Početnik Domaćeg.de

Naša ugledna historičarka Latinka Perović kaže da je Vlad Tepeš (Drakula = zmaj na rumunjski) bio nabijač na kolac imitirajući Turke u to vreme kojima je to tada bilo omiljeno nabijanje. Kaže da za to postoje nebrojeni historijski dokazi dok, u isto vreme, griženje za vratove nikako ne može historijski da se dokaže.
Ona, valjda, najbolje zna ko je koga za šta grizo i ko je koga na šta nabijao.
(Ja lično, ne može da zamislim to nabijanje na kolac ili nešto takvo. Ja bi rađe da me grizu nego da me nabijaju na kolac ili nešto takvo. Od nabijanja na kolac ili nešto takvo ima da ti ispadnu hemeroidi ko dečiji prstići.)