Deca i sport

Shiseido · **N-SNG-J06**

~ Zabavno i zdravo, ako nije rano ~

Bavljenje sportom je jedna od najvažnijih aktivnosti u razvoju svakog deteta. Nažalost, ambiciozni roditelji i treneri često zanemaruju neka pravila, pre svega kada je reč o dobu deteta. Ako se porani sa treninzima, umesto koristi, suočićete se sa povredama i drugim negativnim posledicama

~ Dete je dete ~

Dete nije mali čovek, dete je dete. Ono ima svoje potrebe. Jedna od njih je i potreba za kretanjem ili fizičkom aktivnošću. Fizička aktivnost je jedan od najbitnijih faktora zdravlja kod dece. Time deca razvijaju niz telesnih i psihičkih veština. Ali dečji organizam ima svoje specifičnosti i svoja ograničenja. Telesni, psihološki, biohemijski, hormonalni, socijalni, i svaki drugi status, koji definiše jedinku, različit je kod deteta u odnosu na odraslog čoveka, naročito zbog toga što deca rastu. Ali, jedni organi rastu brže, a drugi sporije. Kostur, na primer, raste do dvadesete godine, a potpuno se formira između 23 i 25 godine. Mišići se mogu razvijati sve do 40. godine, dok se razvoj polnih žlezda završava već u pubertetu. Mozak u petoj godini života već ima težinu od 1.500 grama, a sledećih 15 godina se poveća jedva za 100 do 200 grama. Osim toga, prisutne su i razlike u intenzitetu rasta pojedinih sistema u toku detinjstva i adolescencije. Ne rastemo istom brzinom ni tokom samog detinjstva. Najbrže se raste od prve do treće godine, i na početku puberteta.

~ Definisane preporuke ~

Većina dece zadovoljava svoje potrebe za fizičkom aktivnošću kroz igru i rekreativne aktivnosti, ali je sve veći broj dece koja se rano specijalizuju za određenu vrstu sporta i počinju intenzivno da treniraju radi takmičarskih rezultata.
Postoje definisane preporuke u kom uzrastu treba početi sa treninzimna, zavisno od sportske discipline:
Za sportove kao što su plivanje, klizanje, skijanje i ritmička gimnastika, koje zahtevaju psihofizičke sposobnosti kao što su fleksibilnost, spretnost, brzina i donekle izdržljivost, osnovni trening bi trebalo započeti između šeste i devete, a takmičarski trening ne pre 12. godine.
Osnovni trening za atletske discipline (bacanje koplja, trčanje na kratke staze, skokovi), sportske igre (košarka, fudbal, odbojka...) i vežbe na spravama, trebalo bi početi između osme i jedanaeste godine, a sa vrhunskim treningom sačekati do 16. godine. Ovi sportovi zahtevaju brzinu pokreta, fleksibilnost i kratkotrajne brzinske vežbe snage.
Kad su u pitanju atletske discipline kao što su bacanje kugle, trčanje na srednjim i dugim prugama, biciklizam, rvanje, odnosno sportovi koji zahtevaju izdržljivost i intenzivne vežbe snage, sa osnovnim treningom bi trebalo početi između 10. i 14., a vrhunski trening odložiti do 18.godine.
Povrede

Ove preporuke su ustanovljene u skladu sa mogućnostima razvoja pojedinih psihofizičkih sposobnosti kao što su: brzina (od 10. godine), snaga (od puberteta), fleksibilnost (od 8. do 10. godine), aerobna izdržljivost (od ranog detinjstva) i anaerobna izdržljivost (od sredine puberteta).
Najveći rizik po zdravlje, a pri bavljenju sportom su povrede. Nisu pošteđena ni deca koja su uključena u sportske aktivnosti, bilo da su te aktivnosti rekreativnog tipa ili su trenažni proces i/ili takmičenja. Mnoge od njih bi mogle da budu sprečene ukoliko bi roditelji usvojili nekoliko pravila ponašanja. Američki pedijatri i ortopedi su kroz svoja udruženja sproveli nacionalnu kampanju za zaštitu dece, a namenjenu edukaciji roditelja. Najveći broj povreda spada u blaže povrede tipa uganuća ili nagnječenja, svega pet odsto su ozbiljnije povrede tipa preloma. Ali mora se znati da nedovoljno zalečena lakša povreda može kasnije prouzrokovati ozbiljniju.

~ Šta svaki roditelj treba da učini ~

* Pre nego što vaše dete počne redovno da vežba neku sportsku disciplinu ili da trenira za takmičenja, odvedite ga kod lekara koji će izvršiti detaljan pregled. Cilj pregleda je da se sagledaju i izbegnu zdravstveni rizici koje sportska aktivnost može da izazove.
* Potrudite se da vaše dete uvek koristi zaštitnu opremu koju zahteva određeni sport (kacige, štitnici i sl.) i da mu je oprema odgovarajuće veličine.
* Insistirajte na tome da vaše dete pre započinjanja sportske aktivnosti uradi vežbe zagrevanja i istezanja. Zagrejani mišići i optimalno istegnuti ligamenti sprečiće uganuća ili ozbiljnije povrede.
* Naučite svoje dete da nikad (baš nikad!) ne nastavlja fizičku aktivnost ako oseća bilo kakav bol.
* Ako se dete pri fizičkoj aktivnosti povredi, naravno, odvešćete dete na pregled i sprovesti savetovano lečenje. Postoji još jedan važan momenat iza toga: striktno pratite uputstva lekara kada nastaviti sa fizičkim vežbanjem. Dete nikad ne vraćajte na sport dok se ne uspostavi puna funkcija povređenog dela tela. Nije dovoljno što nema bola, oporavak mora biti potpun. Nije loše konsultovati specijalistu fizikalne medicine.
* Uvek insistirajte na tome da su trener ili nastavnik fizičkog vaspitanja obučeni da pruže adekvatnu prvu pomoć.
* Nemojte izbegavati da razgovarate sa trenerom o metodama njegovog rada, pa i da povremeno kontrolišete da li sa vašim detetom postupa u skladu sa pravilima profesije. Ambicioznost trenera (a i roditelja) nisu uvek u interesu deteta.
* Ne insistirajte na timskim sportovima pre šeste godine. Mlađa deca ne razumeju koncept timske igre.
* Uvek budite sigurni da odabrani sport odgovara psihofizičkim sklonostima vašeg deteta.
* Uvek budite sigurni da je dete unelo pre i u toku treninga dovoljnu količinu vode kako bi se sprečili problemi dehidracije i pregrevanja organizma deteta.
* I nikad ne zaboravite, deca u sportu traže zabavu a ne rezultat!

Izvor

Slejdž · Gospodja Selektorka

Moj stariji sin (6 godina) trenira fudbal vec godinu dana i stvarno je odusevljen.
Pored toga sto ima izgleda i talenta, pa uvek dobija pohvale, stvarno mu pravi zabavu svaki odlazak na trening ili na turnir kad imaju
Redovno pitanje ujutru, koliko jos spavam pa imam trening?

Deca u ovoj nasoj sredini moraju prilicno rano da se usmeravaju na neki sport.Pored zdravstvenih razloga, jednostavno ih skloniti od mogucnosti da vise pred tv-om po ceo dan, ili nad SPS-om.

Insektkiler · Početnik Domaćeg.de

Treba dete od malena uputiti na sport jel ovo je ludo vreme postalo samo se gudriraju i alkoholisu jadna nasa omladina!

Plavusica73 · Početnik Domaćeg.de

Dete treba od malih nogu usmeriti ka sportu,još pre škole ako je moguće. Zdrav razvoj je bitan od najranijeg detinstva

cheda88 · Početnik Domaćeg.de

treba treniratim neki sport,ali ne treba preterati sa sportiom i treninzima

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Sport jača i um i telo

Roditelji treba da podstiču decu da se bave sportom jer će biti zdravija i brže sazreti kao ličnosti, savetuje dr Predrag Mugoša, naš poznati sportski lekar.

Sport je od presudne važnosti za celokupan psihofizički razvoj dece, što zbog pravilnog razvoja koštano-mišićnog sistema i jačanja odbrambenih sposobnosti organizma, što zbog pravilnog sazrevanja i formiranja ličnosti, kaže dr Predrag Mugoša, fizijatar, akupresurolog i sportski lekar, koji je više od 25 godina brinuo o našim reprezentativcima i sportistima iz brojnih klubova.
On objašnjava da dete koje se bavi sportom:

Brže postaje samostalno jer na pripremama uči da vodi računa o sebi i svojim stvarima.
Bolje funkcioniše u kolektivu.
Lakše stiče radne navike i razvija zdrav takmičarski duh.

Lakše podnosi poraze i doživljava ih kao sastavni deo života.

Zna kako da se izbori za svoje mesto u okruženju.

Ima više samopouzdanja, to jest sigurnije je u sebe.

SPORT ODVLAČI OD DROGE
Mali sportisti se hrane pravilnije od svojih vršnjaka, redovno održavaju higijenu, a zbog fizičkog napora na treninzima i takmičenjima spavaju bolje od dece koja sate i dane provode pred televizorom i kompjuterom.
Dr Mugoša naglašava da sport odvraća decu od pušenja, konzumiranja alkohola i droge.
– Svaki roditelj strepi da li će njegovo dete posegnuti za cigaretom, čašicom ili drogom, a s godinama taj strah postaje sve izraženiji. Međutim, bavljenje sportom smanjuje rizik od skretanja na stranputicu i upadanje u zamku zavisnosti. Dokle god dete trenira, roditelji mogu da budu prilično bezbrižni i da mirno spavaju. Naravno, ni sportisti nisu bezgrešni, ali čašica alkohola i pivo ispijeno na žurci ne predstavljaju pravilo, već ispad – objašnjava dr Mugoša.

SPORT JE PRVO SAMO IGRA I ZABAVA
Sasvim mala deca sport doživljavaju kao igru i zabavu, a kasnije kod njih počinje da se razvija takmičarski duh i želja za postizanjem odličnih rezultata. Sport za razliku od igre, kaže on, podrazumeva organizovanu aktivnost koja je usklađena i ima cilj koji treba ispuniti.
– Teško je proceniti kada je dete spremno da igru zameni sportom. To zavisi od zrelosti, interesovanja i sklonosti prema određenom tipu aktivnosti – ukazuje naš sagovornik.
Dr Mugoša objašnjava kako bi deca do pete godine trebalo da nauče da plivaju, voze bicikl, klizaju, voze rolere i eventualno da skijaju. Te sportove roditelji bi trebalo da im približe kroz svakodnevne aktivnosti, vikend druženja, letovanja i zimovanja.

BUCE TREBA DA PLIVAJU
– Kad pođu u školu, deca su fizički i psihički zrelija i sposobnija da odaberu kojim sportom će se baviti. U taj odabir trebalo bi, osim nastavnika fizičkog vaspitanja, da se uključe i lekari, koji na pregledima treba da utvrde eventualne deformitete koji sportom mogu da se isprave. Na taj način sprečavaju se greške i izbor sporta koji deformitet može da pojača. Recimo, dete koje ima krivu kičmu ne bi smelo da se bavi sportom koji jača jednu stranu tela kao što je na primer tenis – kaže dr Mugoša.
On preporučuje da gojaznu decu treba voditi na plivanje i terati ih da što više voze bicikl.
I neki psihološki problemi mogu da se ublaže i isprave sportom, pa je za stidljivu decu dobro da se bave timskim sportovima kako bi se oslobodila i bolje uključila u društvo.

NE MOŽE SVAKO U VRHUNSKE SPORTISTE
Zbog svih prednosti koje bavljenje sportom donosi, dr Mugoša savetuje roditeljima da i pored velikih obaveza nađu vremena da svoje mališane odvedu na trening i vrate ih kući.
I što je takođe važno, da ih ne forsiraju i ne očekuju od dece više nego što ona mogu.
– Nema svako dete ni talenta ni snage da postane vrhunski sportista i postigne vrhunske rezultate. Takvu decu ne treba forsirati preko njihovih mogućnosti, već im omogućiti da se sportom bave samo rekreativno, i to je sasvim dovoljno. Međutim, ukoliko je dete talentovano i ima fizičke i psihičke snage da se bavi sportom i da se takmiči, roditelji su ti koji treba svesrdno da ga podstiču i podržavaju – poručuje doktor.

Izvor: zena.rs

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Uloga sporta u djetetovu razvoju

Izbor bilo kojeg sporta, dobar je izbor

Bavljenje sportom već od najranije dobi kod djeteta ima brojne pozitivne učinke. Stvaraju se zdrave životne navike, kroz tjelesno zdravstvenu aktivnost dijete svladava i uči određene vještine, sport utječe na njegovo zdravlje i otpornost. I u predškolskoj dobi bilo bi dobro dijete uključiti u primjerene tjelesne aktivnosti, obično ih organiziraju vrtići za svoje polaznike, no sve je više i sportskih klubova koji nude programe prilagođene tom uzrastu. Pravi sportski treninzi počinju nakon osme godine, iako je za pojedine sportove dobna granica i viša.

Zašto se baviti sportom?

O važnosti uključivanja djeteta u sportske aktivnosti, za portal Žena.hr govori Nikolina Skender, prof. TZK.
"Sport djeluje na zdravstvenu i morfološko-funkcionalnu osobnost djeteta, a zatim i na voljno-moralnu, te intelektualno-radnu i estetsku komponentu. Sport zahtijeva specijalni režim života uz veliko odricanje i ulaganje napora tjelesne i psihičke prirode. Bilo koji sport, bilo koja tjelesna aktivnost aktivira kompletni lokomotorni sustav presudan za transformaciju energije koja je prijeko potrebna za aktivnost svih stanica u organizmu, te se sport i tjelesna aktivnost mogu tretirati kao odrednica za skladan razvoj svih djetetovih osobina."

"Veliki je utjecaj tjelesnog vježbanja na očuvanje i unapređivanje zdravlja djeteta te na skladan razvoj svih njegovih antropoloških značajki.Sport i tjelesna aktivnost, omogućavaju učenicima stjecanje informacija o čuvanju i unapređivanju zdravlja pojedinca i zdravlja okoline, što ih osposobljava da prate i poduzimaju mjere za razvijanje i poboljšanje osobina, sposobnosti, znanja i postignuća“, kaže ona.

Sport i odgoj

"Sport je izvanredno odgojno sredstvo. On omogućava djeci da razviju svoje humane kvalitete i promiče autentične ljudske vrijednosti, a do toga se dolazi odgojem. Odgoj za ljubav, život i zajedništvo čuva nas od egoističnog zatvaranja u sama sebe i gradi snažnu prepreku širenja droge, alkohola i kriminala koji su u današnje vrijeme vrlo rašireni. Zdrava, okretna, spretna i vješta djeca mogu lakše “ nositi “ sve nedaće i teškoće života te mogu lakše obavljati svoje radne i društvene zadaće. Zadaci tjelesnog odgoja temelje se na mogućnosti poticanja fizičkog rasta i razvoja odgajanika, razvoju psihomotoričkog sistema i opće funkcionalne sposobnosti organizma. Ovaj zadatak se ostvaruje osmišljenim sistemom vježbi, igara, stvaranju navika na zdrav i higijenski život, ispravnim držanjem tijela.", dodaje Skender.

Koji je sport pravi?

Mnogi su roditelji u dvojbi koji sport izabrati, koje su to, primjerice, aktivnosti najprikladnije za dijete predškolske dobi, te koliko često dijete voditi na trening, o čemu naša sugovornica kaže: "Tjelesni odgoj predškolskog djeteta treba u dječjem organizmu razvijati sposobnost da se obrani od štetnih vanjskih utjecaja. Za to su potrebni pravilna prehrana, pravilan raspored vremena i osigurani higijenski uvjeti i navike. Dječji organizam treba jačati prirodnim čimbenicima kao što su sunce, zrak, voda i tjelovježba koja se u predškolskoj dobi izvodi u obliku pokretnih igara, sat tjelesnog vježbanja, jutarnja gimnastika, šetnje.

Danas se tjelesni odgoj djeteta treba provoditi na znanstvenoj osnovi. Dobrim poznavanjem građe i rada pojedinih organa djeteta i proučavanjem specifičnih osobina njegove psihe, odgojitelji će moći primijeniti valjane metode te unaprijediti tjelesni odgoj djece predškolske dobi.

Potrebno je odabrati najprikladnije vježbe koje se odabiru prema:
-psihofizičkom razvoju djece,
-prema karakteristikama grupe,
-prema spremnosti grupe i
-prema stanju dječjeg zdravlja.

Tjelesno vježbanje svestrano razvija dijete, ali samo onda ako su svi njegovi sastavni dijelovi ravnomjerno zastupani. A to su vježbe s pomoću kojih se razvija discipliniranost i organizirano kretanje kolektiva, zatim vježbe koje jačaju velike mišićne skupine, te vježbe kojima se razvijaju prirodni oblici kretanja", objašnjava Nikolina Skender, prof.

{Zena}

aureliano · ♣ El Capitán ♠

Moja klinka voli plivanje, tenis i nogomet. Najvise plivanje... tak da je to njen sport.

znljubica · Početnik Domaćeg.de

Evo kako je sport uticao na mog sina.
Nije puno pričao i nije umeo da se verbalno suprostavi u dečjim razmiricama, ali se zato tukao. To je bio njegov način rešavanja konflikata. Naravno, tučom je samo dodatno komplikovao situaciju i uključivao roditelje i nastavnike. Ni danas mi nije jasno zašto se tako ponašao, u porodici nije bilo ni jednog oblika agresivnosti, a decu nismo fizički kažnjavali, vrlo retko smo ih kažnjavali i na druge načine.
Objašnjavala sam mu da se ni jedan nesporazum ne može rešiti tučom, opet išla u školu po pozivu i svojevoljno, ali promena nije bilo. Zaista sam se osećala bespomoćno. Onda je počeo da trenira karate-borbe, imao je i nekoliko značajnih rezultata na takmičenjim, a i nekoliko masnica i ogrebotina po licu posle borbi.
Do kraja osnovne škole je prestao da se tuče, ali je još uvek teško podnosio uvrede i ružne reči, koje deca tog uzrasta, najčešće razmenjuju sasvim bezazleno.U drugom razredu gimnazije, došlo je do nagle promene, postao je neosetljiv na ružne reći i ponašanje prema njemu, kao da ga se to ne tiče.