Da li vaše dete ima sklonosti ka istom polu

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Jeste li se nekada upitali da li vaše dete pokazuje previše sklonosti prema vršnjaku istog pola?

Šta biste pomislili da vidite četvorogodišnjeg dečaka na ulici koji nosi roze majicu sa natpisom: "Ja volim roze i ne zanima me šta vi mislite o tome"? Verovatno bi vam bilo simpatično.

Sigurno je mnogo lakše da mislite šta ćete da spremite za večeru, nego čak i da počnete da razmišljate da je vaše dete seksualno - na bilo koji način. Ali, ne zaboravite da deca još kao mala (do devet godina) počinju da se zaljubljuju.

"Možda, čak, imaju snažna fizička osećanja prema drugim ljudima. To je individualno, veoma je širok raspon što se tiče uzrasta, ali deca počinju da razaznaju prema kome su naklonjena između devete i dvanaeste godine. Zbog toga za roditelje nikada nije suviše rano da uzmu u obzir takvu mogućnost, kao i da ulože napor da razumeju šta osećaju i o čemu razmišljaju njihova deca dok su mala. A to će da bude od velikog značaja kada odrastu", kaže dr Erika Pluhar, seksualni terapeut.

Vaš šestogodišnji sin izgleda neodoljivo u šarenoj spavaćici, sa crvenim cipelicama koje kao da je uzeo od Crvenkape, smejući se zajedno sa svojom sestrom i njenim drugaricama. Izraz njegovog lica podseća na modela koji šeta po pisti.

Da li je to dokaz njegove seksualnosti? Da li bi zato trebalo da počnete da razmišljate o budućem zetu sa kojim ćete da razmenjujete recepte? Ili ste, šalu na stranu, toliko prestravljeni tom idejom da ste naprasno odlučili da svog sina upišete na treniranje 'najmuškijeg' sporta koji možete da zamislite.

Zaboravite na to. "Nije nimalo čudno da se dečaci i devojčice pretvaraju da su suprotnog pola, posebno ako se njihova starija braća ili sestre, ili njihovi prijatelji tako dobro zabavljaju: igrajući se gusara, kauboja i Indijanaca, rvući se ili, čak, stavljajući šminku", kaže dr Majkl Bejli, profesor psihologije na Nortvestern Univerzitetu.

Nagoveštaji homoseksualnosti

Postoji nekoliko tipova seksualnog ponašanja koje ispoljavaju predškolci, a koje nema nikakvog uticaja na buduću seksualnu orijentaciju.

"Dečaci i devojčice mogu, na primer, pokušati da ženama dodirnu grudi, ili da ljubopitljivo gledaju ljude dok se presvlače. Mogu da se igraju doktora ili imitiraju starije kako se ljube ili maze", kaže dr Pluhar. Roditelji će, možda, zbog toga da se zabrinu, ali to je samo normalna znatiželja.

Tek između devete i dvanaeste godine deca svesno počinju da igraju igre u kojima je cilj ljubljenje, ili počinju da 'eksperimentišu' jedno sa drugim.

Dr Pluhar kaže: "Nemamo mnogo podataka o tome šta deca rade ili ne rade seksualno. Da li će, i kada će početi, zavisi od kombinacije psiholoških i bioloških faktora (vezano za seksualne hormone), ali i okoline u kojoj se nalaze. I, naravno, od prilike. Ali, ono što je sigurno, deca eksperimentišu i sa homoseksualnim ponašanjem, isto kao što to rade sa heteroseksualnim".

Neki roditelji ovu temu prihvataju na šaljiv način. No, za većinu njih, perspektiva homoseksualnog deteta nije uopšte za šalu. Oni mogu da veruju da je homoseksualnost prirodan deo ljudskog iskustva, ali u isto vreme da budu zabrinuti zbog moguće diskriminacije koja očekuje njihovo dete.

Mogu da poštuju homoseksualce, ali i da budu šokirani saznanjem da je član njihove porodice homoseksualne orijentacije, sa jakom željom da se to ne sazna. Mogu i da imaju neka uverenja u vezi sa bolestima i promiskuitetom, koja samo dodaju još zabrinutosti postojećoj gomili briga. Ili, prosto, veruju da je homoseksualnost greh.

Intenzivno proučavajući ovu oblast, dr Majkl Bejli je posebnu pažnju posvetio tome da li je ponašanje u detinjstvu začetak homoseksualnosti kasnije u životu.

Zaključio je da, ako dečak radi mnoge od navedenih stvari: na primer, igra se presvlačenja, ima više sklonosti ka 'nežnijim' igrama, želi samo da se druži sa devojčicama i sa tim nastavi duže vreme - to ima veliki uticaj na kasniji seksualni život.

Ukoliko takve stvari iznova i iznova čini, to nije prolaznog karaktera. U slučaju da neprestano stremi ka tome, to je često nagoveštaj homoseksualnosti. Sa druge strane, slično ponašanje devojčica nije preduslov sličnog ishoda.

Podržavajte svoje dete

Međutim, bez obzira na to kako se roditelji osećaju u vezi sa tim, jedna stvar je ista za svu decu: ona su željna saznanja da su voljena i prihvaćena. Deca očekuju da roditelji donesu odluku kako im je najvažnija sreća i sigurnost njihovog deteta i da to uopšte ne povezuju sa njegovom seksualnom orijentacijom. Sa druge strane, mnogi roditelji se osećaju odgovornim i pitaju: "Šta sam pogrešno uradio?".

Odgovor je, naravno, ništa. Istraživanja do sada nisu pokazala da je moguće nekog 'pretvoriti' u homoseksualca (što, takođe, znači da je nemoguće homoseksualno dete preobratiti u heteroseksualca).

Ako vaše dete razmišlja o vršnjacima istog pola, i to vas muči, trebalo bi da potražite savet stručnjaka, koji će vam pomoći da se snađete u toj situaciji.

Roditelji moraju da prođu kroz lični 'proces izjašnjavanja' u vezi sa dečjom seksualnošću. Ako se ispostavi da je dete zaista naklonjeno istom polu, kod njih to može da izazove jak osećaj gubitka, da dovede do oplakivanja za nečim što su mislili da će imati. A tada im je, najčešće, neophodna pomoć da se sa tim izbore.

Jedno od mesta na kojem bi dete trebalo da se oseća sigurnim, da se ne plaši, jeste njegov dom. Da se oseća «slobodnim», nesputanim. Ako nije spremno da diskutuje o svojim seksualnim osećanjima, pokušajte da na neobavezan, opuštajući način, zapodenete razgovor.

Pomenite homoseksualnog poznanika, poznatu ličnost… dajte detetu do znanja da to nije tema koju izbegavate. Pritom nemojte da koristite ponižavajuće reči u vezi sa homoseksualacima.

Kupite detetu igračke koje nisu specifične za određeni pol. Ako ih ono kategorizuje kao muške ili ženske, iskoristite to kao priliku za razgovor - neka vam objasni šta za njega to znači. Ostavite knjige adekvatne godištu deteta o polu i seksualnosti - tamo gde vaše dete može da ih nađe, da bi dobilo neke korisne informacije.

Podržavajte svoje dete. Ako devojčica hoće da se ošiša da bi izgledala kao dečak, dopustite joj - to ne mora da ima bilo kakav značaj. Moguće je da će već sledeće nedelje da promeni mišljenje.

Najnovije istraživanje ukazuje na šest puta veću verovatnoću da homoseksualna, lezbejska i biseksualna deca - iz porodica koje su bile 'odbijajuće' prema njihovim sklonostima (u odnosu na porodice koje su bile neutralne ili pokazivale manji stepen odbijanja) - imaju ozbiljnu depresiju, a od tri do pet puta veću verovatnoću da koriste drogu ili imaju nezaštićen seksualni odnos i budu ugrožena nekom infekcijom.

Naročito je teška situacija kada je reč o mladim transseksualcima (poremećaj polnog identiteta). Oni pate jer se ne osećaju dobro u svojoj koži, pošto smatraju da je trebalo da se rode kao osoba suprotnog pola.

Stoga psiholozi kažu da bi roditelji, čak i ako izbegavaju samu pomisao da je njihovo dete 'drugačije' seksualne orijentacije, trebalo da pronađu put ka razumevanju i pokažu ljubav prema njemu. To će ga učiniti mnogo sigurnijim kasnije u životu.

Pomozite svom detetu da razume svoju seksualnost. Neka bude sigurno da će od vas dobiti najbolji mogući odgovor na bilo kakvo pitanje u vezi sa osećanjima ili seksom. Recite mu: "Volim te, bez obzira ko si i šta si", kaže dr Bejli. To je najvažnija poruka koju jedan roditelj može da uputi svom detetu.

(MONDO/Yumama)

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

foryou10 · Iskusni član

Jako dobra tema,ali jako osjetljiva.Da li bi lakše prihvatili činjenicu da nam je dijete oboljelo od cerebralne paralize,paraplegičar i da cijeli život ovisi o drugome.
Zato mislim svoje dijete treba prihvatiti onakve seksualnosti kako je,ali to ne znači da to treba propagirati,ali ni osuđivati.Daleko teže se prihvata činjenica da imate macho sina"zavodnika ženskog spola" ili fatalnu kćerku "po muški spol",a onda razočarenje.Istinu o njihovoj seksualnosti saznate na daleko ružniji i teže prihvatljiviji način,nego da vam je to saopštilo vaše dijete.Ponavljam jako teško za odgovoriti i reči Ja ga/je ne bih prihvatio ili podržao bih ga.Znam samo da je roditeljska ljubav jača od svih ljubavi i da nikada ne bih mogao odbaciti svoje dijete.Kada je dijete bolesno i kada ga nešto boli boli i Vas,što nije slučaj kada boli drugoga.