Da li nas beba razume?

anchi22 · **•• 20:01 ••**

S obzirom da bebe ne govore, odrasli im često bez razloga prilepe "etiketu" nerazumevanja. A one okolni svet razumeju mnogo bolje od onoga što mi pretpostavljamo.

Novorođenče
Svaki trenutak kada ne spava, novorođenče koristi kako bi što više informacija dobilo o čudnom svetu u kojem se odjednom našlo. Uz pomoć čula ono dobija informacije o tome šta se oko njega dešava. U novom okruženju sve je drugačije od atmosfere na koju je naviko u maminom stomaku: novi mirisi, zvukovi, ukusi...

Naučnici koji su se bavili istraživanjem ponašanja beba u ovom najranijem uzrastu smatraju da one tada znaju mnogo više od onoga što roditelji pretpostavljaju. Emocije i raspoloženje majke osećaju kroz ton njenog glasa, položaj njenih usana (da li se smeje ili ne), pulsa disanja ili pak mirisa kože i sjaja u očima. Smatra se da beba u ovom periodu okolni svet proživljava kroz odnos roditelja prema njoj: da li je na vreme nahranjena, presvučena, da li je uzimaju u naručje kada plače... Čula i zadovoljenje potreba su dominantan način razumevanja.

Od 2 do 3 meseca
Beba nastavlja da "usisava" sve što se oko nje dešava. Najzanimljivija aktivnost za nju u ovom periodu je posmatranje okruženja. Beba sada shvata da hranjenje znači zadovoljenje potrebe, da promena pelene ublažuje nelagodnost i da je mamin zagrljaj najlepša uteha. Zato se nemojte iznenaditi, ako svoju želju pokušava da iskaže plačem. U ovom periodu mame i tate će imati zadovoljstvo i da "ulove" prvi osmeh svog mališana. Deljenje osmeha će uskoro postati njena omiljena igra. Oko trećeg meseca beba će početi glasno da se smeje. Ovo je najjednostavniji, prvi oblik konverzacije između vas i vaše bebe.

Od 4 do 7 meseci
Beba sada zna svoje ime i razume kada je oslovite. Nekada će se čak odazvati pogledom, a postaće i "osetljivija" na ton vašega glasa. Kada joj se obratite nežno, kao odgovor dobićete osmeh, a ako je prekorite, plač će biti neizbežan. U ovom periodu bebe počinju da razlikuje poznata od nepoznatih lica, tako da često odbijaju zagrljaj onih koje ne poznaju.

Od 8 do 12 meseci
Beba razume jednostavne naredbe. Kada krene (ili dopuzi) do štekera na zidu recite joj "NE!" i ona će najverovatnije na trenutak zastati, a nekada čak i odmahnuti glavicom kao znak odbijanja zapovesti. Deca već sada počinju da testiraju vašu popustljivost. Brojnim načinima ona će testirati vašu doslednost u zabrani. Zato ne odustajte, jer kada jednom popustite, sa zabranom je gotovo!

Od 12 do 18 meseci
Sa 18 meseci vaša beba koristi najmanje 50 reči. Biće u mogućnosti da prati vaše zapovesti, čak i onda kada obuhvataju dvostruke radnje: "Podigni taj papir sa poda, i baci ga u đubre!"

Od 19 do 23 meseca
Vaše dete će shvatiti razliku između njegovih i vaših želja, i na sve moguće načine će pokušavati da istera svoju volju, kako bi se, između ostalog, i dokazalo: odbijaće da vam da ruku na ulici baš kada vi to zahtevate... U ovom periodu počeće da shvata neke jednostavnije pojmove kao što su širina i dužina predmeta, tako da će moći da slaže jednostavnije puzle, ili da razne oblike ubacuje na tačno mesto u kutiji (igračka koja od deteta zahteva prepoznavanje različitih oblika i veličina).

Mališan počinje da razumeva i povezanost uzroka i posledice. Ova veza se najviše ogleda u njegovoj spremnosti da kontroliše mokrenje. Dok ne poveže ovu radnju sa nošom, ne možete mu izbaciti pelene. Tek kada u svojoj glavi poveže dve stvari: "piški mi se, treba mi noša!", možete da govorite o njegovom odvikavanju. U svakom drugom slučaju samo ste strpljiva i pažljiva majka koja prepoznaje mališanove "znake" za veliku ili malu nuždu.

Od 24 do 36 meseci
Vaše dete u velikoj meri razume jezik. Ono više nije "zbunjeni marsovac koji je pao na drugu planetu". Stručnjaci procenjuju da prosečno dvogodišnje dete zna oko 150 reči, i da svaki dan svoj rečnik obogaćuje za još 10 novih. Sada može da razume i neka složenija osećanja, kao što su ljubav i istina. Shvataće i značaj (cilj) pojedinih dnevnih aktivnosti, kao što je kupovina ili čišćenje kuće.

Dominantan model ponašanja koji će dete kopirati, bićete vi. Zato ako želite da bude iskreno, pošteno i saosećajno imajte na umu da i vi treba tako da se ponašate, pogotovo prema njemu i njegovim potrebama.

(MONDO/Yumama)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Pričajte bebi bez tepanja

Bebama bi trebalo pričati bez tepanja, jer se tako razvija njihova inteligencija, pokazala je nova studija.

Čak i u uzrastu od tri meseca, reči na njihov um deluju više od drugih zvukova, uključujući i muziku.

Bebe koje su slušale reči mogu bolje da "kategorizuju" slike od onih koje su samo slušale tonove. Malim "ispitanicima" pokazana je serija slika ribe, praćenih rečima ili zvučnim signalima. Nakon toga su bebama jedna kraj druge pokazivane slike ribe i slike dinosaurusa, i mereno je koliko dugo su posmatrale svaku od njih, piše "Blic".

Duže posmatranje slike ribe je, pri tom, značilo da su je bebe katagorizovale u svom umu, a rezultati poređenja su, prema rečima istraživača, bili "upadljivi": bebe iz obe grupe (one koja je slušala reči i one koja je slušala zvučne signale) posmatrale su identične slike tokom identičnog vremenskog perioda, ali fotografiju ribe su nakon toga duže nego fotografiju dinosaurusa posmatrale samo bebe koje su slušale reči.

"Na decu staru samo tri meseca reči, tj. ljudski govor, a možda i konkretno govor upućen odojčetu, vrše naročit uticaj, koji kod njih pobuđuje posebnu vrstu pažnje prema objektima koji ih okružuju i podstiče njihovu sposobnost da formiraju kategorije", zaključuje dr. Sandra Vaksman, jedan od koautora spomenutog istraživanja, objavljenog u časopisu "Čajld divelopment".

Značajne sposobnosti mozga beba i male dece se, međutim, tu ne završavaju. Istraživanje sprovedeno kao odjek filma "Vidi ko to govori" pokazalo je, naime, da deca od samo godinu dana već mogu da komuniciraju prilično složene misli, kao i da procene šta druga osoba zna, ili ne zna, dok je drugo istraživanje sprovedeno na bebama pokazalo da one već od rođenja plaču sa naglaskom regiona kom žive, a koji su usvojile "prisluškujući" roditelje još dok su bile u stomaku.

(MONDO)

Sasa Stojadinovic · Početnik Domaćeg.de

Daa.nadam se Smile

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Pričajte sa bebom

Godišnje se kod 250.000 mališana otkrije neki vid govorno-jezičkog poremećaja koji zahteva hitan tretman, upozoravaju stručnjaci. Roditelji treba da znaju da svaki period u razvoju bebe ostavlja duboke tragove budućeg ponašanja.

Muke sa rečima, otežano izgovaranje suglasnika "s", "z", "š", "ž", "č" i "ć", uporno ćutanje... Sve to mori današnje klince i klinceze. Istraživanja Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora potvrđuju da oko 63 odsto dece predškolskog uzrasta u Srbiji ima nerazvijen govor, a ogroman procenat njih do četvrte godine uopšte ne progovara. Oko 33 procenta od ukupnog broja mališana iz predškolskih ustanova Beograda su logopate. Taj podatak odnosi se na klince uzrasta od tri do šest i po godina jer, kaže Ljiljana Jovčić, sekretarka za dečju zaštitu, deca do tri godine imaju pravo da malo "brkaju" reči i slova, odnosno kasne u pravilnom izgovoru, piše "Politika".

Godišnje se kod 250.000 mališana otkrije neki vid govorno-jezičkog poremećaja koji zahteva hitan tretman, jer ono što se uradi do sedme godine veoma je važno za njegov dalji razvoj, uveravaju stručnjaci.

"Za svaki verbalni problem postoji rešenje, jer 98 odsto dece koje prolazi kroz institut uspeva da razvije govor do normalnih granica i uključi se u redovne školske programe. Dnevno na tretmanu bude od 250 do 300 najmlađih. Najveći problem je nerazvijen govor do treće godine, a među mališanima ima i onih sa autističnim modelom ponašanja. Nije tačno da dečaci kasnije progovaraju, ali kada su u pitanju poremećaji u ponašanju sa autističnim elementima, onda oni ipak prednjače. Tretmani se plaćaju, osim ako dete ima uput lekarske komisije", kaže za "Politiku" dr Mirjana Sovilj, direktorka Instituta.

Mišljenja stručnjaka su, ipak, podeljena po pitanju prevencije. Da li roditelji treba da čekaju početak prvih muka sa izgovaranjem reči, ili dete moraju da odvode na redovne preglede?

Radica Tasić, defektolog-logoped u vrtiću "Šećerko", smatra da ne postoji jasno određen uzrast deteta u kome treba uključiti logopeda.

"Preporučljivo je preventivno odvesti dete kod stručnjaka, pogotovo mališane sa cerebralnom paralizom. Ako tegobe u govoru iskrsnu u prvoj godini, ne treba čekati da klinci malo odrastu. Nekada se na osnovu zdravstvenog kartona roditelja moglo saznati da li će dete pre nego što progovori, na osnovu genetskih predispozicija, otežano izgovarati glasove, mucati...", kaže za "Politiku" Radica Tasić, koja je uvela i trijažni logopedski karton za svako dete. On nalikuje zdravstvenom, a stručnjaci imaju jasan uvid u pojavu i razvoj govornih nepravilnosti kod deteta i to prate od dolaska u vrtić do škole. Ovaj način rada odnedavno se primenjuje u prestoničkim obdaništima jer su u svih 16 predškolskih ustanova zaposleni logopedi. Donedavno ih je bilo samo u pet beogradskih vrtića, a sada sa klincima radi 45 logopeda i defektologa.

Na razvoj pravilnog govora utiče i odnos starijih prema deci koji im od malih nogu tepaju, pa tako klinci upijaju nepravilan izgovor koji je nekada teško iskoreniti. Tepanje je razvojna faza koju treba prekinuti čim dete progovori, ističu stručnjaci.

Roditelji treba da znaju da svaki period u razvoju bebe ostavlja duboke tragove budućeg ponašanja.

I dok se u svetu više od 40 godina primenjuje metoda prenatalnog vaspitanja i obrazovanja, u Institutu za eksperimentalnu fonetiku ona se koristi od 1993. godine.

"Verbalni razvoj dece onih roditelja koji su prošli kroz naš program prenatalnog vaspitavanja, izrazito je brži, pokazala su istraživanja. Ta deca u 35 odsto slučajeva brže napreduju u govoru nego nestimulisani mališani, imaju bolje razvijenu motoriku, telesno su krupniji i duži. U 82 odsto slučajeva njihovo je rasuđivanje bolje, a inteligencija je za 52 procenta bolja u odnosu na ostale i ostaje trajna", nabraja dr Sovilj, podvlačeći da prava prevencija ljudskog razvoja počiva na komunikaciji majke i deteta, od trena kada ona postaje svesna trudnoće.

Trudnica bi u sedmom mesecu u porodilištu trebalo da uradi prenatalni pregled bebe, a po rođenju deteta i otoakustičku emisiju (AEO). Ako na ovim pregledima sve bude kako treba, već u 6. mesecu dete treba odvesti na preventivni pregled kod pedijatra i logopeda u lokalnom domu zdravlja.

Ako beba ipak nije prošla AEO, posle prvog meseca treba je odvesti na audiološku obradu kod pedijatra. I roditelj i dete moraju da se uključe u logopedski tretman. Majka se obučava za rad u kućnim uslovima, a terapeut jednom sedmično radi sa bebom u ambulanti. Kada bi svako dete prošlo ove preglede, smatra dr Mirjana Sovilj, verbalni poremećaji bili bi umanjeni za čak 50 odsto.

(MONDO)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Pričajte sa bebom, razumeće vas

Bebe mogu da razumeju mnoge reči koje odrasli govore, jer je njihov mozak sposoban da ih obradi, tvrde naučnici.

Objedinjujući najnovije tehnologije magnetske rezonance (MR) i magnetoencefalografije (MEG), naučnici Univerziteta "Kalofornija" u San Dijegu dokazali su da deca malo starija od godinu dana obrađuju reči služeći se istim moždanim strukturama kao i odrasli.

Istraživači su otkrili da deca ne samo da obrađuju reči u vidu zvukova, već mogu shvatiti i njihovo značenje.

U studiji, koju su proveli dr Erik Halgren - profesor radiologije, Džef Elman - profesor kognitivne nauke, kao i Katarina E. Trevis sa Odseka za neurologiju i multimodalnu dijagnostiku, navodi se da novorođenčad koriste iste moždane mehanizme kao i odrasli u razotkrivanju značenja reči, pomoću onoga što se do sada smatralo mentalnom "bazom podataka", odnosno bazom podataka koja se neprestano ažurira sve do "odraslog doba".

Mnogi su do sada smatrali da se novorođenčad koriste potpuno drugačijim mehanizmom za učenje reči, da učenje kreće od najjednostavnijih sklopova i prerasta u proces kojim se koriste odrasli.

Utvrđivanje područja mozga odgovornog za učenje jezika do sada nije bilo moguće zbog pomankanja dokaza koji bi ukazali na područje razvijenog mozga, u kome se ceo proces odvija.

Iako se lezije u dva dela mozga, poznate kao Bročino i Vernikeovo (frontotemporalno) područje, duže vreme povezuju s gubitkom jezičkih veština kod odraslih, iste lezije u najranijem detinjstvu ne utiču suviše na razvoj jezika.

Da bi objasnili ova razmimoilaženja, neki navode da su desna hemisfera i inferiorna frontalna regija u početku presudne za jezik, te uvrežena jezička područja u starijem dobu postaju dominantna tek sa širenjem jezičkog iskustva.

Nasuprot tome, ostale teorije upućuju na pretpostavku da plastičnost mozga novorođenčeta omogućava drugim regijama preuzimanje zadataka povezanih s učenjem jezika, ako dođe do oštećenja leve frontotemporalne regije u najranijem dobu.

Kako bi utvrdili koristi li se novorođenčad istim funkcionalnim mrežama kao odrasli u tumačenju značenja reči, istraživači su se koristili MEG-om, dijagnostikom koja meri sićušna magnetska polja koja šalju neuroni u mozgu, kao i MRI-jem u neinvazivnoj proceni moždane aktivnosti 12 - 18 meseci stare novorođenčadi.

Tokom prvog eksperimenta deca su slušala reči praćene zvukovima sličnih akustičnih osobina, ali ne i značenja - da bi bilo utvrđeno mogu li ih međusobno razlikovati. Tokom druge faze naučnici su ispitivali mogu li novorođenčad razumeti značenje tih reči.

U okviru ovoga eksperimenta, bebama su ponuđene slike poznatih predmeta, a zatim su čule reči koje su odgovarale, odnosno nisu odgovarale nazivu. Tako je sliku lopte sledio adekvatni izgovoreni termin, a nakon toga čula se reč pas.

Moždana aktivnost pokazala je da su deca uspela da ustanove neusklađenost reči i slike, što je bilo vidljivo po amplitudi moždane aktivnosti. "Neusklađene", odnosno nepodudarne reči, evocirale su karakterističan moždani odgovor smešten u levom frontotemporalnom području, zaduženom za obrađivanje značenja reči u mozgu odraslih.

Ispitivanja su ponovljena kod odraslih ne bi li se potvrdilo da iste nepodudarne kombinacije slike/reči pokazane novorođenčadima izazivaju snažniju responzivnost u levom frontotemporalnom području.

(SRNA)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Pričajte s bebom

Deca koja su prilikom vožnje u kolicima okrenuta licem od roditelja mogu kasnije da imaju poteškoće u govoru i dugotrajne emocionalne probleme.

Naučnici smatraju da prilikom kupovine kolica roditelje ne bi trebalo da privlači samo njihov dizajn, već bi morali da vode računa i o tome da li dete tokom vožnje vidi onog ko gura kolica. Najbolje je da dete tokom vožnje može da vidi roditelje, piše "Blic".

Rezultati jednog britanskog naučnog istraživanja pokazali su da deca koja licem nisu okrenuta ka osobi koja ih gura, a najčešće je to roditelj, kasnije ne raspolažu velikim vokabularom, manje učestvuju u interaktivnim igrama i manje se smeju. Istraživanje je sprovedeno na 2.000 roditelja. Pokazalo se da je polovina njih gurala kolica u položaju pri kojem su s detetom bili licem u lice.

Dokazano je da su otkucaji srca te dece bili smireniji, što je uticalo i na to da deca opuštenije i sigurnije utonu u san. Kod druge polovine testirane dece koja su u kolicima bila okrenuta od roditelja situacija je bila sasvim drugačija.

(MONDO)