Adolescencija - doba buntovništva

bannnee · Početnik Domaćeg.de

Drago mi je što mi deca odrastaju, a teško što će uskoro da se osamostale i odu. Žalim zbog nekih sukoba koje smo možda mogli da izbegnemo. Međutim, čitam da se to dešava i u drugim porodicama, jer je period adolescencije, doba buntovništva mladih, podjednako težak i za roditelje i za decu.

Na svom putu ka svetu odraslih na mladima je da se uspešno usaglase sa svojim izmenjenim i sazrelim telom, sa svojom seksualnošću, konfliktnim emocijama i da se emocionalno odvoje od svojih roditelja. Jako su osetljivi na svoj izgled, imaju potrebu da slepo kopiraju svoj uzor u izgledu, ponašanju, izboru muzike…Često se u izvesnim godinama stide svojih roditelja... Žale se da im mi roditelji ne dajemo dovoljno slobode…

Mladi kako se "borite" sa svojim roditeljima?
Roditelji kako se slažete sa svojim tinejdžerima? Da li ste vi bili buntovni u mladosti?

Vise detalja

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Kako preživeti tinejdžera

Zašto tinejdžeri ljute roditelje više nego mlađa deca? Zašto su roditelji, čini se, najmanje tolerantni upravo prema adolescentima. Psiholozi tvrde da je stvar u promenama koje se događaju sa tinejdžerom, a na koje roditelji nisu spremni.

Tinejdžeri su, čini se, stalno ljuti na svoje roditelje, kao i oni na njih. I jedni i drugi imaju “kratak fitilj”, lako planu i razgovor za minut preraste u svađu. To su, verovatno, standardne scene u svakoj kući u kojoj živi tinejdžer.

Psiholozi tvrde da je svrha ljutnje kao emocije da nas motiviše da se pozitivno menjamo, odnosno da uradimo nešto čime ćemo biti zadovoljni. Međutim, tinejdžerima je jako teško to da izvedu, pa su njihovi postupci često destruktivni i nepromišljeni.

Zašto tinejdžeri ljute roditelje više nego mlađa deca? Zašto su roditelji, čini se, najmanje tolerantni upravo prema adolescentima? Psiholozi tvrde da je stvar u promenama koje se događaju sa tinejdžerom, a na koje roditelji nisu spremni.

Povećane umne sposobnosti tinejdžera da razmišlja i da bude kritičan omogućuju mu da preispituje roditeljske odluke, što često dovodi do konflikta. Jednostavno, mnogi roditelji nisu spremni da se pomire sa činjenicom da njihova deca više nisu deca. Intelektualni razvoj adolescenata praćen je i željom za nezavisnošću i sopstvenim identitetom, što je uzrok najvećeg procenta svađa sa roditeljima.

Tinejdžer počinje da odlučuje u svoje ime, a to nije lako prihvatiti. Zbog toga se roditelji jače i intenzivnije ljute na tinejdžere, jer ih ne smatraju dovoljno zrelim da donose odluke, pa takvo ponašanje tumače kao buntovništvo, neposlušnost, neodgovornost ili neopravdan prkos.

Psioholozi savetuju roditeima da ostanu “hladne glave”, jer su oni zreliji i na njima je da se kontrolišu. Iako to zvuči logično, vrlo je teško to izvesti u praksi. Zbog toga je najvažnije da kontrolišete svoju ljutnju i bes kada vas vaš tinejdžer sledeći put izbaci iz takta, pišu "Novosti".

Izbrojte do deset pre nego što izgovorite sledeću rečenicu i izbegavajte izraze kao što su “uradićeš kako ja kažem, inače...” Tinejdžer će uvek izabrati ovo “inače” i sukob će se samo zaoštriti. Verbalni okršaji i telesno kažnjavanje nikada ne dovode do rešenja, upozoravaju psiholozi.

Model ponašanja koji primenjujete prema detetu biće isti onaj koji će ono promenjivati prema svojoj deci. Uvek to imajte na umu pre nego što počnete da vičete, histerišete i postavljate ultimatume.

Istraživanja pokazuju da se tinejdžeri koji se svađaju sa roditeljima uglavnom samo toga i sećaju iz detinjtsva. Zaboravljaju sve zagrljaje, nežnosti, podršku i ljubav koju su dobili, a pamte samo oštre reči prekora i neprihvatanje.

Zbog toga se potrudite da se što manje ljutite na dete, barem ne eksplicitno i intenzivno. Setite se da će adolescencija jednom proći i sve će se vratiti na staro, a odnos koji izgradite sa detetom ostaje zauvek i obeležava i vaše i njihove živote.

(MONDO)

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Kako preživeti tinejdžere

Oni donose nepromišljene odluke, nisu u stanju ništa da isplaniraju, ne vide dalje od svog nosa, a kad treba nešto da urade, kao da imaju dve leve ruke. Da, to su vaši tinejdžeri. Imajte razumevanja, jer u fazi adolescencije deca najviše žele da se osamostale i suprotstave roditeljima

Imajte razumevanja za svog tinejdžera jer njegovo mozak drugačije funkcioniše. Neurolozi su otkrili da temeni režnjevi, koji su zaduženi za obradu auditivnih, taktilnih i vizuelnih signala, i dalje sazrevaju kroz tinejdžersko doba. To zapravo znači da se veze koje daju smisla raznovrsnim informacijama još uspostavljaju oko 16. godine, objašnjava Džej Gid s američkog Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje. Centri za jezik i kontrolu emocija, koji se zovu čeoni režnjevi, dostižu maksimum takođe otprilike sa 16 godina. Zato nije ni čudo što tinejdžeri nisu obrazac emotivne zrelosti.
Marina Paunović, socijalni radnik, specijalista za bračno-porodičnu terapiju i dugogodišnji terapeut Instituta za mentalno zdravlje, objašnjava da je netrpeljivost između roditelja i dece prolazna i sasvim normalna za pubertet.

Bekstvo od problema
– U fazi adolescencije deca najviše žele da se osamostale i suprotstave roditeljima. Oni misle da mogu samostalno da donose odluke, da izlaze i da se vraćaju kući kada žele, da se oblače na svoj način, da se kreću u društvu koje oni izaberu. To je za njih jedini cilj u tom trenutku i zbog njega i nastaje jaz između njih i roditelja. Kada roditelji pokušavaju da to promene, nastaje haos.
Usled svih ovih nesuglasica tinejdžeri se udaljavaju od roditelja i gotovo da uopšte i ne traže savet od njih. Oni češće traže rešenje na internetu, gde razgovaraju sa svojim vršnjacima.
– Tinejdžeri koji imaju problema sa stresom najčešće traže rešenja za svoje emotivne probleme na internetu – kaže dr Medlin Gold. – U gotovo 90 odsto slučajeva treba da budemo zabrinuti da li adolescenti koji koriste čet sobe dobijaju pravu pomoć.
Dr Gold savetuje da bi roditelji trebalo da pitaju svoju decu koje sajtove posećuju, da bi tako bili svesni problema svoje dece kako bi im obezbedili odgovarajuće izvore informacija.
Takođe, nije nemoguće da će se tinejdžeri okrenuti i porocima i lošem društvu usled intenzivnog osećaja da nigde ne pripadaju i da ih niko ne razume.

Zašto vas belo gleda
Istraživanja američkih lekara pokazala su da tinejdžeri nisu u stanju da pročitaju osećanja drugih ljudi s lica. Oblasti mozga koje kod odraslih reaguju kada vide strah na nečijem licu kod tinejdžera ostaju skoro potpuno pasivne. To objašnjava zašto pubertetlija ostaje mrtav hladan kada mu pošaljete ubitačan pogled.
U strpljenju je spas
U Velikoj Britaniji svaki peti petnaestogodišnjak pati od depresije ili nekog oblika poremećaja u ishrani, poput anoreksije, bulimije, kompulsivnog prejedanja... Svaki peti tinejdžer uzima drogu, a svaki deseti je inficiran hlamidijom, polno prenosivom bolešću.
Toliko obimno istraživanje kod nas još nije sprovedeno, ali stručnjaci kažu da se u praksi pokazalo da su rezultati ove vrste prilično slični od zemlje do zemlje.
– Najbolji saveznik roditelja jeste bezgranično razumevanje i osluškivanje svoje dece. Da bi roditelji uspešno preživeli lude godine, moraju da nađu i strpljenja i vremena da se druže s decom, čak i po njihovim pravilima – kaže Paunovićeva.

Bura, na sreću, prolazi
U pubertetu je posebno karakteristično rivalstvo između majke i ćerke, a sve dobija posebnu dimenziju jer u tom burnom periodu majke najčešće vide i problem sopstvenog starenja.
– Majkama teško pada trenutak kada vide da se njihovi stavovi ne poklapaju s novim mišljenjem njihovih ćerki – priča Paunovićeva. – One često pružaju jak otpor kada treba da ustupe mesto svojoj odrasloj deci, a, s druge strane, to rađa negodovanje i ogorčenost.
Naša sagovornica savetuje da je najbolje da majka prati ćerkino sazrevanje kao mlade žene.
– Pokazalo se da je to najefikasniji metod za poboljšanje odnosa. Ako majka tako pristupi, uspeće da izbegne ono što se čuje u ovom periodu, „majka je ljubomorna na mene što sam mlada i lepa“. Međutim, majke moraju da se pomire s tim da je rivalstvo ponekad neminovno. Tu se takmiče dva mišljenja, dve ideje, dva stila i pogleda na svet. Utešno je to što je ovaj životni ciklus ipak prolazan i najčešće mnoge poteškoće u njemu bivaju razrešene.

Da li mama treba da bude drugarica?
Takav odnos nije dobar, kaže Marina Paunović, socijalni radnik, jer se time narušava postojeća roditeljska hijerarhija. Korisnije je da majka razgovara s ćerkom umereno, najčešće onoliko koliko to ona dozvoljava. Ona mora da primeti da je majka maksimalno uvažava. Takođe, majke greše i kada previše ispituju. To zavirivanje u život dece bez dozvole moglo bi da znači i udaljavanje ili prekid kontakta s njima.

{Zena}

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Kako izaći na kraj sa tinejdžerima

Nekoliko saveta pomoći će vam da sa vašim tinejdžerom pronađete zajednički jezik.

Izlasci
Svaki roditelj može da proceni kada je njegovo dete zrelo za izlazak u grad. Psiholozi smatraju da, iako je možda pogrešno davati uopštenu procenu, to ne treba da bude pre 13. godine. Dok duže ostajanje, odnosno dolazak kući posle ponoći, trebalo bi tolerisati posle 16.

Najvažnije je da ostanete dosledni u onome što tražite od njih - kada kažete da dođe do ponoći kući, ne dozvolite mu da izvuče još nekih pola sata ili sat, jer će, u suprotnom, stalno da pomera vreme, i to više iz nekog svog hira. Ne zaboravite bar diskretno da proverite na kakva mesta i sa kim vaš tinejdžer izlazi.

Džeparac
Visinu džeparca treba da odredite prema tome za šta je vašem detetu potreban novac. Ne treba da budete ni mnogo strogi, ali ni galantni. Najbolje je da mu date onoliko koliko dobija većina njegovoh vršnjaka.

Oblačenje
Za tinejdžere je karakteristično da prihvataju neobične trendove i često iz nekog bunta nose odeću koju njihovi roditelji nikako ne prihvataju. U ovom periodu deca uglavnom imitiraju svoje idole iz sporta, sveta muzike, filma, šou biznisa, i zbog toga često prelaze granice koje su primerene njihovim godinama.

Ali treba da znate da su to prolazne faze i da ćete se, ako pogledate neku vašu sliku iz tinejdžerskog perioda, sigurno slatko nasmejati. Svi smo prošli kroz ove faze i nervirali roditelje, samo je sada došlo vreme da vi budete na drugoj strani. Ako nastavite da ga kritikujete, teško da ćete promeniti nešto u njegovom oblačenju, a možete izazvati samo kontraefekat, savetuje "Život plus".

Pomoć u kući
Kako biste ga uveli u kućne poslove, dozvolite tinejdžeru da učestvuje u sastavljanju kućnih pravila. Najvažnije je da izjednačite prava i odgovornosti. Na primer, postavite pravilo da ima svoje obaveze u kući - spremanje svoje sobe, usisavanje, sređivanje svog ormara, knjiga, iznošenje smeća...

Ako vaš tinejdžer prekrši neko pravilo, uskratite mu i pravo na duži izlazak. Osim toga što ćete dobiti pomoć u kući, pomoći ćete i vašem tinejdžeru da stekne radne navike.

Ne upoređujte ih sa sobom
Najčešća greška roditelja je kada svoju decu upoređuju sa sobom u tim godinama. Pre svega treba da znate da smo svi različiti, i da vaši tinejdžerski dani takođe nemaju veze sa onim što su proživeli vaši roditelji u tom periodu.

Bitno je i to da se danas deca suočavaju s drugačijim ciljevima, ambicijama, očekivanjima i pritiscima, zato bi trebalo da imate više razumevanja za njihove želje i potrebe. To ne znači da im treba tolerisati hirove, ali ih bar saslušajte i kroz razgovor bez vikanja i ucenjivanja, dođite do nekog zajedničkog rešenja.

(MONDO)

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Zaustavite dečiju agresivnost

Roditelji treba da se suoče sa svim manama svoje dece, da razgovaraju s njima ako maltretiraju vršnjake i da ih zaštite ako u školi trpe batine i zlostavljanje, poručuje psiholog Radmila Grujičić.

Većina roditelja stvara sliku o svojoj deci na osnovu njihovog ponašanja u kući, odnosa s braćom i sestrama i površnih razgovora koje vode uz večeru ili rano ujutro dok žure ka školi. Ubeđeni su da gaje anđelčiće i spremni su da do sudnjeg dana negiraju krivicu svog deteta koje mesecima vređa i tuče školske drugove. Umesto da razmotre situaciju, svakome ko im se požali na ponašanje njihovog mezimca poručuju – „moj Miloš je zlatan, on ni muvu ne bi zgazio“, „on nikad ne bi gurnuo druga niz stepenište“, „ako je moj Laza tukao vašeg Jocu, mora da ga je ovaj izazivao“…
Takav stav roditelja, objašnjava Radmila Grujičić, psiholog psihocentra „Psihomedika“ iz Jagodine, ne doprinosi smanjenju nasilja u školama, već podstiče agresivnost i nesuglasice među decom.

NASTAVNICI PO STRANI
– Kada se u školi desi neki incident među decom, pogotovo ako je u pitanju nešto sitnije, nastavnici se često postavljaju neutralno ne želeći da arbitriraju. To nije dobro, trebalo bi da budu aktivniji i da obavezno obaveste roditelje o onome što se njihovom detetu dogodilo. Tada bi nemilih scena u našim školama bilo manje – smatra Radmila Grujičić.

RODITELJI SU POSLEDNJA BRANA
Roditelj nema pravo da zatvara oči i uši pred lošim ponašanjem svog deteta. Naprotiv, dužan je da odreaguje na svaku pritužbu i da porazgovara sa svojim detetom jer mora da bude „poslednja brana za agresivnost“.
– Jeste da su učitelji i nastavnici dužni da reaguju na nasilje u školi, ali to ne znači da roditelji treba da očekuju da im neko drugi vaspitava decu. Roditeljska uloga je nezamenljiva. Međutim, ako oni ne prihvataju mogućnost da njihovo dete nije naivno i zlatno, kao što oni misle, onda se otvara ozbiljniji problem – navodi naša sagovornica.
Činjenicu da njihovo mezimče i te kako zna da udari druga i uvredi drugaricu najčešće ne prihvataju roditelji koji ne znaju ništa o ponašanju svog deteta van kuće, a naročito o njegovom odnosu s vršnjacima. U tu zamku često upadaju i prezauzeti roditelji koji nedostatak vremena za dete kompenzuju udovoljavanjem, popuštanjem, ispunjavanjem svakakvih želja, kupovinom skupih poklona…

ĆUTE I RODITELJI UGROŽENIH
U rešavanju problema sve veće agresije, smatra Radmila Grujičić, mora da učestvuje i druga grupa roditelja – ona koja neopravdano ćuti iako su njihova deca izložena nasilju u školi.
– U strahu da će njihovo dete ispaštati zbog toga što su oni dolazili u školu i žalili se nastavniku ili psihologu, roditelji ćute. To je pogrešno, jer se i na taj način podstiče vršnjačko nasilje. Ne mislim da treba da dolaze u školu svaki put kada se neko njihovom detetu isplazi ili ga pogleda popreko, ali moraju da reaguju ako im neko tuče i vređa dete. Roditelj je dužan da razgovara s razrednim starešinom i psihologom i ne sme da odustaje dok se problem ne reši – objašnjava Grujičićeva.
U suprotnom, kaže ona, takvi roditelji svom detetu poručuju da treba da trpi i da su i oni nemoćni.
– Najgore od svega je što će nezaštićeno dete vremenom zaključiti da je potpuno u redu da ga neko kinji i tuče i da ono treba zauvek da trpi zlostavljanje, što će ga u zrelom dobu učiniti pogodnom žrtvom za kolege i šefove.

{Zena}

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Kako da se izborite sa svojim adolescentom

Roditelji treba da ulože napor da shvate promene kroz koje prolazi njihovo dete, a ne da bezuspešno vode rat.

Iako nema ničeg težeg nego se ponašati i biti odgovoran kao odrasla osoba, a priznati da si dete, upravo to je ono što roditelji očekuju od svojih adolescenata.

Zahtevajući ovako nešto nisu im nimalo od pomoći, budući da je za adolescenciju karakteristično buntovništvo i suprotstavljanje svakom autoritetu, dok je mlada osoba još neopredeljena i zbunjena prelaskom iz detinjstva u svet odraslih, pišu "Novosti".

Rana adolescencija

Ovo stanje naročito je stresno ako je dete ušlo u ranu adolescenciju koja traje od 11. do 14. godine. U ovom uzrastu oni postaju veoma osetljivi na svoj izgled i brinu zbog svakog, samo njima vidljivog nedostatka. Imaju potrebu da liče na svoje prijatelje i budu prihvaćeni od njih. U traganju za sopstvenim identitetom nije neobično da se stide svojih roditelja, misleći da su drugačiji.

Ponekad, do te mere da se okreću od njih, što ih nesvesno odvodi u usamljenost. Osećanje usamljenosti većina prevazilazi tako što se podanički povinuje stilovima vršnjaka u pogledu odevanja, frizure, načina govora, slušanja muzike. S obzirom na to da izbegavaju svaku vrstu komunikacije, roditelji su u istinskoj neprilici kako da im priđu.

Stručnjaci insistiraju na tome da treba da ulože napor da ih shvate, a ne da bezuspešno vode rat oko minđuša ili tetovaža. Biranim rečima treba da im kažu da im se nešto od novousvojenih stilova ne sviđa, ali nikako preteći sa „inače“. Kritikovanje i omalovažavanje može postati krajnje kontraproduktivno.

Srednja adolescencija

Ukoliko se mlada osoba nalazi u srednjoj adolescenciji, od 15. do 17. godine, njeni pogledi i stavovi su dijametralno drugačiji. Oni se prvo usklađuju sa svojim izmenjenim telom, seksualnošću i konfliktnim emocijama, koje se javljaju u romantičnim vezama sa suprotnim polom. Istovremeno, moraju emotivno da se odvoje od roditelja.

U ovom razdoblju adolescenti se najčešće žale da im roditelji ne daju dovoljno slobode, bez obzira na skrivene strahove od odrastanja i obaveza i odgovornosti koje odrasla osoba ima. Kada podsvesno sumnjaju u svoju sposobnost, začas nađu dokaze da im roditelji stoje na putu, a ne vlastita nesigurnost.

Kasna adolescencija

U kasnoj adolescenciji, od 18. do 21. godine, većina konflikata se smiruje, jer je mlada osoba razvila svoj fizički, emocionalni i moralni identitet. Ako ranije nije prolazila kroz period buntovništva, sigurno neće ni sada želeti da napusti roditeljski dom i nalazi svoj put. Ali, u ovom periodu mladi žele da menjaju svet, jer uviđaju nepravde i pokušavaju da ih isprave. Kritični su prema starim metodama i prihvataju nove, spremni su da istražuju i eksperimentišu.

Identitet

Mladima je nekada potrebno od pet do deset godina za potpuno pronalaženje sopstvenog identiteta. U tom periodu oni znaju pasivno da se odupiru životnoj matici, povlače se iz nje ili su previše buntovni.

Nekada odbijaju poslove slične poslovima kojima se bave njihovi roditelji, oblače se nekonvencionalno i stanuju na neobičnim mestima. Mogu da budu i idealisti i da, kao takvi, godinama zauzimaju nepopustljiv puritanski ili radikalni stav. Ovakve osobe imaju visoku kritičnost, cinični su prema licemerstvu, neumoljivi, beskompromisni, hrabri i spremni na žrtvu. Kasnije obično postaju tolerantniji prema drugim ljudima, spremniji na kompromise i zahvalni za život i saradnju.

(MONDO)