:: |
Autor |
Poruka |
Devojka sa pricom Početnik Domaćeg.de
|
Datum registracije: 19 Jan 2011 Poruke: 12
|
|
Emotivnost, ma da li postoji gora osobina od ove? Kazu da je najlepsi osecaj kada dajes ljubav I kada cinis druge srecnima, ali gde smo tu ustvari mi? Da li to sve tacno, kako moze mene usreciti to sto ja volim, a ljubav mi nije uzvracena, kako da ja nekome cinim redovno dobro, a da mi se dobro ne vraca ni u jednom pogledu? Sitnice cine srecu, sitnice cine I zivot I ljubav, I tugu… Od sitnica se stvara nesto veliko I znacajno, a onda… Kada se to nesto veoma tesko od sitnica stvori veoma ga je lako rasturiti I posle kao I da nikad nista nije bilo napravljeno. A sta dalje, sta dalje kada nam se to sto smo gradili I za sta smo se trudili srusi? Kako onda nastaviti dalje, kako se napraviti lud kao da nije nista bilo I krenuti u nove pobede? Da, posle svakog pada treba nastaviti dalje I boriti se, nikad se ne predati, ali sta kada nam ponestane snage da se borimo, sta onda? To je manjak samopouzdanja, znam, ali kako se samopouzdanje moze podici ako nam se konstantno greske I padovi ponavljaju? Da li je to urodjena greska u coveku? Ja na svojim greskama ucim, a to I nije bas nabolje, ali kako cemo ipak shvatiti I osetiti bol I patnju I gresku ako je sami na svojoj kozi ne osetimo. Toliko je pitanja u mojoj glavi, pitanja koji me zbunjuju I koja mi ne dozvoljavaju da idem dalje dok ne nadjem prve odgovore na njih. A gde cu ih naci?... Gde se odgovori o nama samima nalaze, ako ne u nasim sopstvenim glavama… Da, kada imamo problem trebamo se suociti sa njim I trebamo se nositi sa time, jer jedino tako cemo uociti svoje greske I pokusati da ih ispravimo….
|
|
|
|
|
|
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|