Užina u školama

crnibiser · samotvoja24

Školska užina sve manje popularna
Izvor: Danas

Sramota jesti užinu od kuće

Za razliku od mališana u predškolskim ustanovama, o čijoj ishrani brine čitav tim stručnjaka, učenici osnovnih i srednjih škola se najčešće hrane po pekarama i kioscima brze hrane. Pice, pljeskavice, lisnato testo, grickalice, slatkiši i gazirani sokovi svakodnevno su na meniju za doručak, ručak ili užinu, a posebno brine činjenica da sve veći broj roditelja ohrabruje i podstiče takav način ishrane.

Istraživanja pokazuju da svako peto dete ima problema s telesnom težinom i da je najveći broj gojazne dece uzrasta od sedam do 14 godina. Stručnjaci ističu da je jedan od glavnih uzroka ove pojave neredovna i loša ishrana školaraca.

BEZ DORUČKA U ŠKOLU

Dr Jelena Kašanin, iz Savetovališta za ishranu Instituta za zaštitu zdravlja Srbije "Milan Jovanović Batut", kao prvu grešku u ishrani navodi to što više od 90 odsto dece ne doručkuje pre polaska u školu, tako da prvi obrok imaju tek za vreme velikog odmora i uglavnom ga kupuju u pekarama ili kioscima brze hrane.

Slično je i sa đacima koji idu u školu posle podne: doručkuju kasnije, oko 11 sati, ručak preskaču, za veliki odmor se takođe kupuju pecivo ili hamburgeri, a večera se kasno uveče. Slaba fizička aktivnost i dugotrajno sedenje, najpre u školi, a potom ispred računara i televizora, takođe utiču na povećanje telesne težine učenika.

U mnogim obrazovnim ustanovama školske kuhinje i trpezarije već godinama su prazne, a neke škole su svoje prostorije iznajmile pekarama. Negde postoji mogućnost da se đaci pretplate na užinu, ali direktori kažu da je to sve nepopularnije, posebno među starijim osnovcima i srednjoškolcima. U Ministarstvu prosvete nemaju evidenciju u kolikom broju škola se nalaze školske kuhinje, ali ističu da su one obavezne u svim školama sa produženim boravkom ili gde se organizuje celodnevna nastava. Tamo gde ima tehničkih mogućnosti hrana se priprema u školskoj kuhinji ili se doprema iz centralne kuhinje, odnosno restorana s kojim je škola sklopila ugovor. Organizacija ishrane u školi je u nadležnosti direktora, a saglasnost na cenu užine i obroka daje školski odbor. U Ministarstvu prosvete napominju da kvalitet hrane kontroliše inspekcija na lokalnom nivou.

ŠKOLSKI KUVARI KAO VIŠAK

- Đaci od prvog do četvrtog razreda u OŠ "Nikola Tesla" koji idu u produženi boravak imaju obezbeđen ručak, koji nabavljamo iz jednog restorana. Deca dobijaju čorbu ili supu, glavno jelo, a tri puta nedeljno na meniju su voće ili kolač. Prilikom pripreme obroka vodi se računa da sadrži manje količine soli i masnoće, a sve to prate i roditelji. Ručak košta 165 dinara - objašnjava za Danas direktor ove škole Stanislav Stevuljević.
On dodaje da ostali đaci mogu da se pretplate na užinu ili da kupe nešto u pekari koja se nalazi u prostorijama škole. Direktor kaže da se pecivo priprema na licu mesta i da on skoro svakodnevno kontroliše kakva je užina, odnosno da traži da mu po metodu slučajnog uzorka donesu nešto iz asortimana. Na pitanje zašto je u školi omogućeno da deca kupuju nekvalitetnu hranu, Stevuljević odgovara kontrapitanjem "šta je alternativa". Kako kaže, "drugi izbor je da deca kupuju užinu po susednim ulicama i po improvizovanim kioscima koje niko ne kontroliše". On ističe da će od jeseni uz saglasnost saveta roditelja u pekari moći da se kupi mnogo više zdravijih proizvoda od crnog brašna.

Učenici u državama EU uskoro će u svojim školama početi da dobijaju besplatno voće i povrće, ukoliko bude usvojen predlog Evropske komisije čiji je cilj smanjenje gojaznosti dece. Mnoge zemlje su praktično proterale pekare i prodavnice brze hrane iz okoline škola i zabranile reklamiranje nezdrave hrane. Iako se u Srbiji broj dece sa prekomernom telesnom težinom povećava, naše prosvetne vlasti prethodnih godina se ovom temom nisu bavile. Direktor Stevuljević napominje da će to pitanje uskoro biti aktuelno, kada se bude prešlo na celodnevnu nastavu, jer će deca mnogo više vremena provoditi u školi, što će podrazumevati i prostor za ishranu učenika. U Ministarstvu prosvete, međutim, kažu da u ovom trenutku nije moguće povećati broj zaposlenih u obrazovanju angažovanjem kuvara u školskim kuhinjama.
Iako ima sopstvenu kuhinju i svi učenici mogu da se pretplate na doručak, ručak ili užinu, većina đaka OŠ "Bratstvo jedinstvo" u Somboru radije se hrani u kioscima brze hrane.

PROBLEME PRAVE I RODITELJI

- Škola se nalazi u centru grada, tako da deca više vole da jedu po pekarama i ćevabdžinicama, a brine što i roditelji u tome učestvuju. U školi postoji kuhinja i kuvarica se maksimalno trudi da na meniju bude zdrava hrana i da različitim "cakama" nateramo decu da pojedu i ono što ne vole. Međutim, dešava se da neki roditelji imaju zamerke i žele da škola ispoštuje njihov režim ishrane, na šta mi ne pristajemo - kaže za Danas direktorka Anđelija Brajović, navodeći da roditelji, recimo, negoduju kada je na meniju grašak ili što se u supi nalazi testenina.

Sagovornici Danasa se slažu da je decu sramota da jedu školsku ili užinu koju su poneli od kuće, jer je praksa da se za vreme velikog odmora kupuje po pekarama i kioscima sa pljeskavicama postala društveno prihvatljivo ponašanje. Retko koje dete će pristati da za vreme odmora jede jabuku, dok 95 odsto njegovih vršnjaka iz razreda jede picu i pije koka-kolu.

Kada sam ja bila u osnovnoj školi mi smo imali jednake kecelje plave boje , nosili smo one pape pokućne i imali smo "marendu" , užinu koju su roditelji uplaćivali na početku svake školske godine.

Danas je sve više objekata oko škola koja djeci nude svega i svačega i često je upitno kakvog su kvaliteta i da li ima zaraze.

Svojim očima sam gledala u jednom kiosku pored škole u koju moja djeca idu gdje sendviče prave rano ujutro i drže ih u paketu u kojem nema niti papir na dnu niti neka čista krpa a onda kad je veliki odmor djeci se to samo podgrije malo u mikrovalnoj. Ili vidim gdje se selama , sudzuk , sir... drže u otvorenim plastičnim posudama na pultu van frižidera. Jednako tako i kečap i majoneza stoje van frižidera i vidjela sam svojim očima kako ta osoba u kečap dodaje vode Mr. Green

Kod mene su djeca prva smjena , ja ustanem u 7 i napravim im doručak kod kuće , jer stanujemo u neposrednoj blizini škole i kod kuće im napravim sendvić koji ponesu u školu. Na početku sam sa starijim sinom imala problema jer su ga druga djeca izazivala što donosi sendvič od kuće , pa često im znam ispeći krofne , kiflice , kroasane... pa to ponesu u školu.

Objasnila sam mu zašto mu tako spremam "marendu" i iako je teško bilo ipak sada se više ne obraća na bockanje prijatelja iz razreda.

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Užina za vašeg đaka: 5 kvalitetnih obroka koji mogu da stanu u ranac

Školsko zvono se oglasilo. Osim učeničkih briga, ono će doneti i novu organizaciju u vašem domu. Da biste uvek imali spremnu užinu za vašeg đaka, a da to ne budu kupovne grickalice, izdvojili smo 5 recepata za ukusne i zdrave obroke koje možete pripremiti veoma brzo.

Kada detetu pakujete obrok za školu veoma je važna ambalaža. Nabavite praktičnu plastičnu posudu, najbolje bi bilo da ima nekoliko pregrada da možete lako kombinovati namirnice. Takođe, iako vama deluje sasvim nebitno, deci je važno da posuda bude lepa. Zato pažljivo birajte boje i motive

ĆUREĆI SENDVIČ
Napravite ćureće pečenje i isecite ga na tanke šnite. Izbegavajte dimljeno meso jer ima 200-300 grama više natrijuma po porciji. Ćuretinu stavite između kriški hleba od mešavine integralnog brašna koje je bogato neophodnim vlaknima. Dodajte i nekoliko listova zelene salate, krišku paprike ili nekog drugog povrća i biće to za tili čas pripremljen idealan obrok.

PASTA SALATA
Obarite domaće rezance, ohladite ih, dodajte paradajz, brokoli, grašak ili neko drugo omiljeno povrće vašeg deteta, dodajte malo putera ili maslinovog ulja i pospite parmezanom. Ovo je prava energetska bomba.

VESELE PALAČINKE
Napravite palačinke, sa nešto manje masnoće, a u testo dodajte prstohvat soli. Nafilujte ih krem sirom, možete da naseckate kisele ili sveže krastavce. Dete će dugo biti sito.

BADEM I SUŠENO VOĆE
Zanimljiv izbor slatkog obroka je sendvič sa puterom koji možete posuti naseckanim bademom i sušenim voćem.

SENDVIČ OD TUNJEVINE I JAJA
Tunjevina i jaja su fenomenalan izbor namirnica. Umesto majonezom, prelijte ih jogurtom, kefirom ili kiselim mlekom. Kao dodatak pripremite kiflu od mešanog brašna.

{Zena}

Makro · **Sudbina Pravi Greske**

Ovde kod nas su u skoli izbacili sprite, coca cola, i ubacili spright light, coke zero Rolling Eyes

ajd' ti budi normalan pored ovih zapadnjaka.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Znate li šta vaše dete jede u školi?

Deca u srpskim školama prepuštena su sama sebi i lošim navikama u ishrani.

Njihova omiljena hrana su hamburgeri, slatkiši, gazirana pića i peciva iz pekara koje niču svuda oko škola, a posledica je - svako sedmo dete u Srbiji ima višak kilograma, odnosno 15 odsto od ukupnog broja najmlađe populacije, piše "Blic".

Većina škola uopšte nema uslove da priprema hranu za učenike. U Beogradu izvestan broj škola ima kantine u kojima spremaju hranu za đake nižih razreda, dok su oni malo stariji prepušteni kioscima brze hrane. U unutrašnjosti je situacija još gora, jer veoma mali broj obrazovnih ustanova ima menze. To je osnovni razlog, kako ističu pedijatri, što su nam osnovci sve deblji, a zdravlje im je sve ugroženije.

Problem je i što u školama gde postoji organizovana ishrana za đake u ponudi su najčešće samo peciva. U Subotici većina osnovnih škola zbog nemogućnosti da priprema hranu u školskim ustanovama dostavljanje užine prepustila je nekoj od privatnih pekara iz Subotice, koje svako jutro donose sveže pecivo i napitke, čaj, jogurt, sok.

Subotičanka Marina Vojnić, tetka učenika sedmog razreda, kaže za "Blic" da joj se ne dopada što u blizini svih školskih ustanova postoje samo pekare i prodavnice brze hrane.

"Sin moje sestre nije pretplaćen na užinu u školi jer za manje novca može da kupi isto pecivo u obližnjoj pekari što smatram lošim izborom. Nažalost, od džeparca kupuje hot-dog, sendvič ili hamburger. Nije lako ni školskim ustanovama, ali bi o ishrani koja je osnova za dobro zdravlje trebalo povesti više računa. Kao što je maloletnicima zabranjeno da kupuju cigarete, zabranila bih im i kupovinu brze hrane", kaže za "Blic" Vojnićeva.

U Zaječaru u svim osnovnim školama postoji mogućnost prijavljivanja učenika za užinu koja se svuda sastoji od peciva. Užina košta 18,5 dinara po danu. Pre podne učenici dobijaju slano, a u popodnevnoj smeni slatko pecivo.

Da situacija nije sjajna kada je reč o ishrani osnovaca pokazuje i primer iz Užica, gde od pet osnovnih škola, samo dve imaju svoje kuhinje. Osnovci iz škola "Dušan Jerković", "Kralj Petar Drugi" i "Nada Matić" upućeni su na kioske brze hrane kojih u okolini ima u izobilju.

Velika većina dece niških vrtića i osnovnih škola hrane se obrocima iz kuhinje Dečje ustanove "Pčelica", koja dnevno isporuči 16.000 obroka i 10.000 komada peciva za 19 obdaništa i 35 osnovnih škola.

Žaklina Nikolić svojoj ćerki Tijani koja pohađa Osnovnu školu "Stefan Nemanja" u Nišu obrok priprema kod kuće.

"Ćerka mi je rekla da joj se ne sviđa hrana koju dobija u školi, tako da joj pravim sendviče. Nekada želi da proba ono što druga deca jedu, pa kupi sebi nešto i u kantini", kaže Nikolićeva za "Blic".

U odnosu na škole, situacija u beogradskim vrtićima je mnogo bolja, jer deca jedu obroke koje su osmislili nutricionisti i gde su zastupljene sve namirnice neophodne da deca napreduju.

I pored naoko dobre situacije kada je reč o ishrani dece u obdaništima, pedijatar prof. dr Neđa Radlović iz Dečje klinike u Tiršovoj upozorava za "Blic" da iz godine u godinu raste procenat gojazne dece. Ima manje neuhranjene dece, svega oko pet odsto, dok je gojazne dece oko 15 odsto. Ovo je bila tema i kongresa pedijatara sa međunarodnim učešćem koji se ove nedelje održava u Beogradu.

"Ovi parametri su i dalje bolji od onih u razvijenoj Evropi, gde ima oko 25 odsto gojazne dece u ukupnoj populaciji. U SAD je taj procenat dostigao 30 odsto, što je zaista zabrinjavajuće. Decu treba stimulisati da se bave sportom, da manje sede pred kompjuterima i TV ekranima, a više da borave na otvorenom i sportskim terenima, jer je to najbolja prevencija za mnoge bolesti ", ukazao je prof. dr Radlović.

Dr Vera Vujović, pedijatar u Domu zdravlja "Dr Simo Milošević" na Čukarici, kaže da gojaznu decu kod koje taj problem ne nestane do puberteta i punoletstva u kasnijem životu sasvim sigurno čeka povišen krvni pritisak, bolesti srca i krvnih sudova, dok će gojazne devojke imati problem sa menstruacijom i teže će zatrudneti...

(MONDO)