Talenti koji su se ugasili

velociraptor · **Banovan!**

Da sport jaca duh i telo nije floskula nego zhiva istina. Baveci se sportom, covek kasnije uspeva lakshe i bezbolnije da savlada nedace na poslovnom i emotinom polju, jer od malih nogu nauci da su porazi sastavni deo zhivota.
Vrhunski sport trazhi velika odricanja i psihicki jake licnosti, tako da samo najuporniji i najjaci mogu da opstanu u tom svetu.
Nema tu mnogo sentimentalnosti, vec sve to pomalo podseca na pravila koja su vazhila u starom Rimu: onaj ko posrne, pregaze ga i ne osvrcu se za njim.
Treba zhrtvovati najlepshi deo mladosti da bi uspeli u tom svetu.
Mnogo odricanja, a nikakvih garancija da ce se to jednog dana vratiti na adekvatan nacin. Neizvesnost sa velikim N.
Neko uspe, a neko ne uspe.
Napomenimo samo neke od onih koji nisu pokazali svoj talenat u punom sjaju.

Jelena Dokic i Jennifer Capriati
Dve teniserke, koje su josh u klinackom dobu dostigle visine o kakvim mogu samo da sanjaju klinci koji pocinju da se bave ovim sportom. A onda su sa Olimpa tresnule na pod.
Veliki preokret koji ni mnogo stabilnije osobe ne bi podnele, a kamoli tinejdzerke.
Nisu mogle da se nose sa teretom slave niti da reshe privatne probleme koji su ih pratili.
Jelena je imala x peripetija sa ocem, a Kapriati je pala u teshke poroke.
I jedna i druga su se kasnije ponovo vratile tenisu, ali...
Shto bi nash narod rekao, zakrpljene pantalone nisu kao nove.
Mogle su samo sa nostalgijom da se secaju dana kad su bile na vrhu.

Len Bias
Ovaj crni kosharkash je 1986. bio 2. pik na draftu.
To je nagoveshtavalo da ce postati jedna od legendi americkog basketa i buduci stanar kuce slavnih.
Imao je sve preduslove za tako neshto, kazhu da se radilo o velikom potencijalu.
Leteci Majkl Dzordan je, na primer, u NBA ligu ushao kao 3. pik.
Krilatica sam sebi najveci neprijatelj, na primeru LB-a je doshla do izrazhaja.
Umesto da obelezhi jedan period i da postane idol mladih shirom sveta, on je nekoliko dana posle potpisivanja ugovora, tragicno zavrshio zhivot ( predozirao je).

Aleksandar Cubrilo
Novi Kukoc je bio nadimak ovog atraktivnog kosharkasha Partizana. Tip je stvarno i fizickom gradjom podseceo na splitskog kosharkasha, a bio je majstor za zakucavanja.
Igrao je zajedno sa Drobnjakom, Koturovicem, Micom Bericem, Loncarom, pokojnim Harisom Brkicem...
Svi ovi kosharkashi su kasnije postali reprezentavici i otishli u jake evropske klubove, ali ne i Cubrilo.
Al. Cubrilo se izgubio i gotovo da niko nije cuo za njega. Otishao je da igra za neke beznacajne klubove u Evropi, a reprezentativni dres je za njega postao misaona imanica.
Po jednima, karijeru su mu upropastili menadzeri, a po drugima...
On je dete iz meshovitog braka ( otac Srbin , vojno lice, a majka Hrvatica, koja je ostala da zhivi u Puli).
Beogradom je kruzhila prica da je on razvod braka svojih roditelja izuzetno teshko podneo i da se to reflektovalo na njegovu karijeru.
KUD Idijoti iz Pule su , kad god bi gostovao u prestonici Srbije, spominjali svog komshiju Cubrila i oni su uvek postavljali isto pitanje kao i mnogi navijaci Partizana: " Da li je moguce da takav talenat nije uspeo da napravio veliku karijeru ?".
Kazhu da se radilo o mladicu koji nije bio sklon incidentima i porocima. Miran, tih, gotovo stidljiv.

Zoran Chava Dimitrijevic
Brazilac broj 1 u FK Partizanu i reprezentativac Jugoslavije. Jedan od onih za koje se pricalo da mozhe sve da uradi sa loptom , osim da je pojede.
Josh u omladinskoj selekciji se pricalo o njemu kao nekom ko igra fudbal kao da je odrastao na plazhama Rio De Janeira. Toliko je vesht bio sa bubamarom.
Na zhalost, alkohol je bio njegov problem sa kojim se suocio josh u klinackim danima.
Chava je rano poceo da cirka i svi su mislili da je to samo prolazno i da ce se sa godinama uozbiljiti.
Ali nije, postajalo je sve gore.
Toliko je alkohol uzeo maha da je morao da potrazhi medicinsku pomoc.
Ne samo da je izgubio mesto u prvoj postavi Partizana, nego su ga stavil i na transfer listu.
Celnim ljudima crno-belih vishe nije bio interesantan i smatrali su da je izgubljen za fudbal.
Tada se pojavio Miroslav Ciro Blazhevic i doveo ga u Dinamo.
Chava je bio u startnoj postavi Dinama sa Bobanom i Shkorom, i igrao je dobro, ali nije to vishe bio onaj stari Chava. Njegovo mesto u reprezentaciji su zauzeli drugi ( Piksi Stojkovic, od koga je Chava bio veci talenat).
Iz Dinama odlazi u francuski Nant( moguce je da mu i ovu kombinaciju sredio Ciro Blazhevic, koji je bio trener Nanta i imao tamo dobre veze), i ostaje samo jedan od mnogih stranaca koji su prodefilovali Francuskoj.
A mogao je da bude igracina, da igra u Realu i Barseloni, a ne tamo nekom francuskom Nantu.
Pre cetiri godine stigla je tuzha vest iz Francuske: Umro je Chava Dimitrijevic, ex fudbaler Parizana i Dinama.

I na kraju, mozhda najapsurdnija i najnemarnija licnost od svih pomenutih.
Najbolji primer kako je neko " od gotovog napravio veresiju".

Eder Aleixo de Assis
On, pa tek onda Maradona. Daleko interesantnija medijska faca od slavnog Argentinca. I na evropskom trzhishtu mu je cena bila priblizhno ista kao Maradoni.
Najtalentovaniji mladi igrac svog vremena. Real, Juventus i Inter su se gotovo pobili zbog ovog fudbalera.
Igrati u istoj ekipi sa jednim Zicom, Socratesom, Juniorom, Toninhom Cerezom, Falcaoom i biti jedna od glavnih zvezda , samo govori o tome kakav je talenat bio ovaj atraktivni fudbaler.
Ljubimac, a zatim veliko razocarenje selektora Tele Santane.
Neka vrsta Dejvida Bekama osamdesetih. Brz, dobar tehnicar i covek sa najacim udarcem na svetu.
Na svetskom prvenstvu 1982. ( koje je jedno veliko vasharishte i berza) on se predstavio u najboljem svetlu, bacio je u senku Diega Armanda Maradonu.
Iz Brazila su javili da on ima ugovor na josh godinu dana i da tek posle toga mozhe da ide u Evropu.
I Evropljani su cekali da prodje i ta godina.
Medjutim...
Skauti slavnih evropskih klubova su tad obelodanili o kakvoj se osobi radi.
Eder je te godine napravio toliko gluposti( bio je akter nekih tuca i potencijalni kandidat za zatvor), da su evropski klubovi digli ruke od njega, znajuci da se radi o izuzetno problematicnoj osobi.
Ostao je da igra u Brazilu i pomislilo se da ce svetsko prvenstvo 1986. biti nova shansa za ovog fudbalera, da popravi poljuljane pozicije.
1986. je bila godina kad su svi ocekivali da generacija Zica i Socratesa osvoji prvo mesto.
Na pripremama reprezentacije, uoci odlaska na Mondial, Eder je na treningu oshamario jednog svog saigraca, jer mu nije dodao loptu i tu je prekipelo slavnom Tele Santani.
Istog trenutka je njega, Serginha i Renata, oterao iz kampa.
Ostaje da igra u Brazilu do 1988. kad prelazi u neki turski klub.
Fudbalski dragulj oko koga su se "klali" Real, Juventus i Inter, zavrshio je na fudbalskoj periferiji.
Dzevad Prekazi i golman Simovic su bili velike zvezde u Turskoj ( ovaj prvi je cak i ulicu dobio) i smatraju se legendama slavnog turskog kluba, a Eder...
Nishta posebno, nikakav znacajniji trag nije ostavio u Turskoj. Prosek proseka.
Secajuci se tih dana golman Simovic je uz osmeh rekao:
" Kakav Eder, kad smo igrali protiv njih , morali smo da menjamo nekoliko prevoza. Eto u kakvom je slavnom klubu igrao. Prekazi je tamo bio bog, a ne Eder".

preuzeto sa
muktar_samedov.com

bio jednom jedan eder