Kažnjavate li decu?

pinkie · Prijatelj foruma

mislim da nije stvar samo u pravilnom vaspitanju Rolling Eyes

kazne spadaju po meni upravo u deo tog vaspitanja..jer neke stvari se ponekad deci moraju uskratiti da bi shvatili njihov pravu vrednost..koliko god da reci vrede, nekada nemaju efekta.tu upadaju kazne..ne kazne u smislu baci ga na zemlju i lemaj, vec kazne tipa nema izlaska zbog zakasnjenja, ili nema televizije zbog slabih ocena isl...po meni barem kazne umeju imati prilican efekat na decu..naravno ako su umerene i primerene Wink

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Ja ću ovo prokomentarisati iz ugla prosvetnog radnika Wink

Vrlo je bitno da dete zna zašto je kažnjeno, da ima svest o tome.

Takođe, kazna treba da je uzročno-poslednično vezana za sam čin kršenja 'pravila'. Iz mog ličnog iskustva, npr. dete se ceo čas igra tako što kucka po stolu. Kazna je da dozna kako se na engleskom kaže glagol 'kucati' i da napiše 3 strane iste (III razred) Smile

Tako će mu ostati urezano u pamćenju, to je sigurno Mr. Green

Dakle, kazne ne treba da su surove, već smislene Smile

Treba da postoje samo ako su delotvorne Smile

nastasenjka · **~daydreaming~**

i jos par jako vaznih stvari, iz ugla pedagoga Wink

kazna mora neposledno da sledi delo zbog koga je data, pogotovo ako je rec o maloj deci...dete posle izvesnog vremena (koje, pak, zavisi od uzrasta na kome se nalazi) gubi mogucnost da poveze kaznu sa onim sto je ucinilo...znaci...ne kaznjavati dete za tri dana ako je danas nesto pogresilo

takodje ne samo da kazne moraju biti smislene, vec i dosledne...za slicno (ne)delo dete bi uvek trebalo kazniti kaznom istog ili makar slicnog intenziteta...kazne ni po koju cenu ne smeju biti odraz trenutnog raspolozenja roditelja/staratelja/nastavnika jer im se onda cela vaspitna funkcija gubi, a kazna se pretvara u nacin na koji se roditelji resavaju svojih frustracija

isto tako, ne kaznjavati decu za svaki sitniji 'prekrsaj'...nekada je samo objasnjenje i vise nego dovoljno jer su deca sklona 'opipavanju granica' do kojih mogu ici...i toga kao roditelji/prosvetni radnici moramo biti svesni...ne smemo nasedati na njihove smicalice kojih ce biti u vecoj ili manjoj meri...povremeno je detetu potrebno staviti do znanja da ste prozreli njegove namere i, ako je u pitanju zaista neka sitnica, ostaviti stvari na tome...i samo saznanje da roditelje ne mogu nadmudriti je dovoljna lekcija...kazna bi trebalo da usledi samo ako je prestup ozbiljniji

toliko za ovo javljanje Very Happy

maucetung · Prijatelj foruma

Kaznjavam ćerku samo onda kada zasluzi.Posaljem je u ćošak i mislim da joj je to najbolja kazna!

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Ne kažnjavajte ih kada upiške krevet

Četvrtina predškolaca mokri noću u krevet, a ovaj problem ima svaki deseti mališan koji kreće u školu. Iako nema zvanične statistike, procene su da se u Srbiji oko 150.000 mališana budi u vlažnom krevetu.

"Većina dece počne da kontroliše bešiku između druge i treće godine života, a povremeno umokravanje noću se do pete godine ne smatra poremećajem", kaže za "Novosti“ profesor doktor Mirjana Kostić, iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.

Ona keža da se od brojnih razloga za koje se verovalo da su uzrok umokravanja, danas najznačajnijim smatraju genski faktori, čvrst san, povećano stvaranje urina u snu, ili relativno manji kapacitet bešike.

"U bližoj ili daljoj familiji dece sa noćnim umokravanjem, obično ima članova koji su u detinjstvu imali isti problem. Ako su se oba roditelja u detinjstvu umokravala noću, njihovo dete ima rizik od čak 75 odsto. Poslednjih desetak godina otkriveno je nekoliko gena značajnih za nastanak noćnog umokravanja. Što se sna tiče, ova deca su čvrsti spavači, teško se razbuđuju."

Ipak, kod najvećeg broja dece sa ovim problemom, tokom noći se povećano stvara urin, kao posledica poremećaja mehanizma koji na nivou bubrega reguliše količinu mokraće stvorene u snu.

Važno je reći da umokravanje kod dece ne dovodi do sekundarnih oštećenja bubrega, niti se javljaju sekundarne anomalije na mokraćnim putevima. Ali, problem s noćnim umokravanjem jako nepovoljno deluje na mentalni, emotivni i sociološki razvoj deteta.

"Jedna od najčešćih zabluda je da je noćno umokravanje posledica psihološkog problema deteta.Istina je da ovi mališani, posebno ako lečenje ne počne na vreme, imaju psihološke probleme, emotivne i sociološke poremećaje, ali oni su uvek posledica, a ne uzrok umokravanja. Roditelji deteta koje piški noću u krevet treba da se obrate pedijatru, koji će da utvrdi o kom tipu umokravanja se radi i da započne terapiju", kaže prof. Kostić.

Ona naglašava da je optimalno vreme za započinjanje terapije individualno, ali lečenje daje najbolje rezultate ako se započne do polaska u školu.

"Ukoliko se sa terapijom startuje na vreme, problemi su prolazni, a detetu se pruža mogućnost da poraste u fizički i psihički zdravu osobu. Prema svetskim statistikama jedan do dva odsto dece nastaviće da se umokrava noću i u odraslom dobu, najčešće zbog neblagovremenog i neadekvatnog lečenja.

Kod najvećeg broja dece noćno umokravanje može da se izleči. Dugotrajan problem povećava rizik od ozbiljnih posledica na mentalni, emotivni i socijalni razvoj ličnosti deteta. Ova deca se osećaju različitim od svojih vršnjaka, kod njih se razvija osećaj krivice.

Pokušavajući da sakriju problem od okoline, povlače se u sebe, postaju nesigurni, izbegavaju kontakte sa vršnjacima. Studije su pokazale da je samopoštovanje ove dece manje ne samo u odnosu na zdrave vršnjake, već i u odnosu na one s teškim hroničnim bolestima", kaže prof. Kostić.

Ona napominje da je naročito bitno ne kažnjavati decu.

"Roditelji često veruju da je noćno umokravanje posledica svesne reakcije deteta ili njegovog bunta, pa počnu da kažnjavaju dete. Ovo je velika zabluda, a koliko je praksa raširena pokazuje podatak da većinu zlostavljane dece školskog uzrasta čine upravo oni s problemom noćnog umokravanja."

(MONDO)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Ne preterujte sa "ljubi ga majka"

Majke će češće razne nestašluke opraštati sinovima, jer su dečaci "zabavni i razigrani". Dvojčice su, sa druge strane, "dobre i ozbiljne", pa se njima nestašluci ne tolerišu.

Jedan od najstarijih stereotipa je onaj o "maminom sinu", odnosno tvrdnja da majke više maze sinove nego kćerke. Sudeći po novoj anketi sajta Netmums u kojoj je učestvovalo 2.000 žena koje imaju i sina i ćerku, ovaj stereotip je istinit - dečaci jesu u boljem položaju.

Majke će češće razne nestašluke opraštati sinovima, jer su dečaci "zabavni i razigrani", a devojčice "dobre i ozbiljne", pa se od njih ne očekuje da budu nestašne.

Čak 88 odsto žena koje su učestvovale u anketi priznalo je da nema isti odnos prema deci različitog pola, pri čemu dečaci prolaze nešto bolje. Više od polovine njih, 55 odsto, izjavilo je da oseća snažniju povezanost sa sinom nego sa ćerkom, a 21 odsto majki priznaje da češće zbog nečega kritikuje ćerku nego sina, prenosi "Dejli mejl".

Zbog takvog načina vaspitanja žene često taj osećaj "roditeljskog neodobravanja" prati celog života. Pošto su navike da budu prekorevane od malih nogu, dešava se da i u odraslom dobu imaju utisak da zaslužuju kritike.

U tome je možda odgovor na pitanje zašto su žene češće nesigurne i preterano samokritične nego muškarci, koji imaju mnogo pozitivniji stav kada se radi o sopstvenim greškama.

Psiholozi kažu da bi rezultati ovog istraživanja mogli da budu dobar signal majkama da prekinu tradiciju i decu počnu da tretiraju jednako. Još jedan važan savet koji je bitan za samopouzdanje i kasniji odnos prema životu je da ćerkama ne priskaču u pomoć istog trenutka kad primete da se muče sa nekim zadatkom.

Svaki put kada joj date priliku i vreme da sama reši problem, vaša devojčica razvija samopoštovanje i nezavisnost.

(MONDO)