Koliko opterećujemo svoju djecu

foryou10 · Iskusni član

Poneki roditelji svoje ambicije pokušavaju prenijeti na djecu.Od ranog djetinjsta im nameću obaveze koje su tipa.
-moraš biti odličan učenik,
-moraš pohađati i muzičku školu jer ako ja nisam mogao/la ti ćeš.
-moraš trenirati nogomet/košarku/odbojku/tenis/plivanje jer to je zdravo.
-moraš .......................

Pitanje za roditelje:
1.Smatrate li da je to ispravno i da vaše dijete zbog prevelikih obaveza nema normalno djetinjstvo.

Pitanje za djecu:
1.Kako ćesto radite nešto da udovoljite roditeljima,a nije vaš izbor?

sirenica · Početnik Domaćeg.de

Mislim da roditelji koji postave tako visoke zahteve svojoj deci - grese. Jednog dana ce im se to obiti o glavu, a nece znati koji je razlog...

Decu ne treba primoravati i uslovljavati, vec ih treba usmeravati, a to se postize samo bez ikakvih pritisaka na njih. Dakle, ako zelite da vam dete bude odlican djak, uputite ga u to ( mirno i blago ) koliko je to za njega vazno, ucite s njim, naucite ga da uci ( metodama ), animirajte ga da mu bude zanimljivo, nagradjujte ga u razumnoj meri za svaku peticu...itd. S druge strane, ako nesto ne zelite da dete radi, ucinite da mu postane jasno koliko mu to steti ili je ruzno...

U svakom slucaju, deci treba dozvoliti da sami odlucuju i biraju kako ce se ponasati. Svako "moras" ili "ne smes" za njih je ogroman pritisak, cije posledice uocavamo tek kada postanu svoji ljudi, a onda je uglavnom vec kasno... Sad

knknpnkn · * Đavolkova žena *

Sirenice-svaka cast na komentaru!
Jako je lepo da postoje ljudi, koji znaju te stvari i koji ispostuju takav nacin! Takvih je ljudi malo. Vise je onih pogubljenih u vremenu, koji o roditeljstvu niti i jednu knjigu nisu procitali, niti zeleli da slusaju neciji savet, jer Boze moj, oni najbolje znaju sta je dobro za njihovu decu, a ustvari-nemaju blage veze sa 99% stvari koje se ticu roditeljstva, majcinstva, ocinstva. Tuzno, ali istinito. Pa onda, u svom tom neznanju, pa + u nemanju vremena-roditelji "zahtevaju" i "uslovljavaju", "primoravaju" i "traze" i "namecu"! E, onda tu nastaje potpuna katastrofa!

foryou10 · Iskusni član

Ja ću odgovoriti na sva pitanja naravno kao roditelj.Prosudite da li griješim.
-Kcerke su mi uvijek bile odlične učenice,nikada im nisam naredio da to moraju biti.Naravno za jedinicu u školi koje su kao većina učenika znale dobiti nisu bile kažnjavanje niti smo se supruga ili ja durili zbog toga i držali im pridike.Jednini komentar je bio"Nadamo se da ćeš nastojati popraviti negativnu ocjenu"
-Obje su pohađale muzičku školu do četvrtog razreda kada su rekle"Mi više to nećemo"Odgovor ok.vaš izbor.Sada su srećne jer ipak znaju svirati klavir.Njihov izbor je bio i da krenu u muzičku školu,ali i da prekinu.
-Trenile su tenis 2 godine i odlučile prekinuti,plivanje isto toliko i prekinule,sada su maturantkinje i već četvrtu godinu treniraju odbojku.(Sve njihov izbor)
-Imam divne kćeri koje su navikle da im roditelj kaže"Kćeri ako stigneš uradi to......"ili" Ti odluči šta je za tebe najbolje"
I fala Bogu do sada sa njima nismo imali bilo kakvih problema.Vjerujemo svojoj djeci i svakim danom im pokazujemo da ih volimo i da nam je stalo do njih.

Bestija_NeOpravljiva · Početnik Domaćeg.de

Nemam djecu jos uvijek.
Ali mislim da je bitno djecu motivisati i nauciti da izvrsavaju svoje obaveze (ovdje mislim na skolu).
Objasniti im na njima prihvatljiv nacin (naravno da nije moguce istim rijecima i na isti nacin objasniti nesto sedmogodisnjaku i tinejdzeru od 13-14 godina) da je znanje bitno, da je fino znati puno, ali i da ti znanje, kasnije u zivotu, koristi.
Objasniti im da trebaju imati neku obavezu i da se trebaju truditi, dati sve od sebe - ne moraju imati sve petice, bitno je pokazati djeci da cijenis njihov trud. Jedno djete ce naslikati predivnu sliku na likovnom, a drugo ce dati sve od sebe iako slika nece biti predivna - oba djeteta zasluzuju pohvalu.
Djetetu treba pomoci ako mu je nesto pretesko, ali ga treba pustiti da nesto uradi sam, ako to moze.

Takodje bih voljela da mi se djete bavi nekim sportom, nije bitno kojim i ne zbog nekih mojih ambicija, vec cisto da bi se bolje razvilo.

Ne treba pretjerivati, krajnosti su uvijek los izbor.
Kao sto mi nije ok da neko forsira djete do krajnjih granica ili ga tjera na sport koji djete ne voli samo zbog nekih svojih trauma iz djetinjstva isto tako mi nije ok pustiti djete da ne uci, da se nicim ne bavi, sve raditi umjesto njega i na kraju to djete izraste u nesposobnu neuku osobu za kojom stari roditelji moraju pospremati i kojem mati u penziji jos uvijek donosi casu vode.

sirenica · Početnik Domaćeg.de

pachule · Upućeni član

Niko me nije terao da budem odlicna, ni da idem u muzicku, ni na folklor, moderne igre ili bilo sta slicno. Decu treba podrzavati u njihovim zeljama dokle god su one realne i neskodljive i ne treba ih forsirati. Naravno mozete pomenuti muzicku skolu ili nesto drugo - onako usput, kroz razgovor, cisto da znaju koje sve mogucnosti imaju. Odluka je ipak njihova.

Mr. Bond · **IntruderSRB™**

Mene nikada nisu terali da budem odlican, niti da upisem ovo ili ono. Jesu mi sugerisali sta je dobro a sta ne. Sve sto sam trazio (a da je bilo razumno) ispunili su. Zavrsio sam osnovnu skolu kao vukovac i bio djak generacije. Sada u srednjoj ide malo teze zbog svega sto mi se izdesavalo ali tata idalje ima razumevanja za to i podrzava me. Nikada nisam bio kaznjen za jedinicu ali sam je uvek sam popravio. Zahvalan sam mojim roditeljima sto su me naucili da budem covek, a ne osoba bez "repera".

Nikada ne pritiskajte svoju decu i nemojte svoje komplekse leciti na njima. Mozda ako je dete povuceno slusace vas. Ako je tvrdoglavo ko ja nece pa taman da ga bijete svaki dan. Jednostavno uvek sam radio ono sto mi se svidjalo (mislim na skolu i hobije). Eto ja sam programer, idem II godinu Elektrotehnicke skole a niko u porodici nije imao blage sa tim. Kada sam im rekao sta hocu, bez ijedne kritike su rekli "Uradu, ali nema nazad". Jasno mi je bilo da imam njihovu podrsku i eto sada uspevam...

pinkie · Prijatelj foruma

eeeeh..poticem iz viskoobrazovane porodice u kojoj sam ja bila najbolji djak. Uvek sam ja bila ta koja je bila odlikas, djak generacije, svestrana, bavila se sportom, vanskolskim aktivnostima, uvek bila orkuzena drustvom..i bila sam takva sve dok sam ja zelela tako.Onda su se neke stvari promenila i shvatila sam da vise nemam snage niti volje za sve to.Zasitila sam se pojedinih stvari, odrasla, i postavila sebi prioritete..onda su se umesali moji roditelji, koje volim svim svojim srcem.Ali suu oni bili ti koji su vrsili neverovatan pritisak na mene.Forsirali i onda kada sam mislila da nemam snage za dalje, i onda kada sam bila spremna da dignem ruke od svega...nekada sam im zahvalna na tome..a nekad bih jednostavno volela da sve to prestane. Vidim sa kojim postovanjem gledaju u mene i moje uspehe..i bojim se razocarenja koje bi im priredila onda kada bih sisla sa trona uspesne cerkice....i to je opterecenje zar ne?

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Usmeravanje, motivacija, što više razgovora, ukazivanja, upoznavanja sa mogućnostima, izgrađivanje radnih navika, širenje interesovanja Wink

I ostavljanje prostora da se dete pronađe, a roditelj je taj koji to treba da prepozna i preduzme nešto Wink

Da se ne ponavljam, stara je priča da je nedopustivo da roditelj leči svoje frustracije i nedostignute ciljeve nameće svom detetu Rolling Eyes

Ali, sa druge strane, ne treba detetu ni ostaviti previše slobodnog vremena, da, eto, zevzeči i hvata zjala Wink

Oni su kao sunđeri, treba im samo pružiti priliku da se izgrađuju i stasavaju, što intelektualno, što psihički i fizički Wink

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Vrtić, jezik, gluma, sportić...

Za decu čiji su roditelji jako zaposleni, pa ona provode u ustanovi 8 i više sati dnevno, nije preporučljivo da dodatno budu opterećena drugim aktivnostima

U raznim edukativnim emisijama i časopisima za roditelje već neko vreme se uveliko promovišu razni kursevi namenjeni deci koja još ne idu u školu, a neki od njih su, čak, namenjeni i bebama koje još nisu ni prohodale. Da li to znači da se znatno spustila granica uzrasta na kome roditelji treba da počnu sa ciljanom edukacijom svoje dece... i da li je tačno da su ona deca koja su do škole pohađala „samo” vrtić u „debelom” obrazovnom zaostatku za svojim vršnjacima koji sa 6 ili 7 godina već uveliko govore engleski, poznaju elemente rada na računaru i igraju tenis?

Ova i slična pitanja vrzmaju se po glavama mnogih roditelja, jer im je teško da se snađu u „poplavi” ogromne ponude kurseva i školica koje obećavaju veliki napredak u razvoju raznoraznih veština onima koji „na vreme” krenu sa obukom. A da li je sve baš tako i ne krije li se iza primamljivih oglasa „malčice” propagande i težnje za lakom zaradom onih koji bi da profitiraju na roditeljskoj lakovernosti? Sa druge strane, šta ako su svi ti promoteri u pravu jer su se vremena promenila i škola postala mnogo zahtevnija, pa je „istreniranim” mališanima daleko lakše da prate nastavne jedinice koje njihovi učitelji prelaze brzinom „svetlosti”...? Zaista previše pitanja za prosečnog roditelja koji bi samo želeo da pruži najviše i najbolje što može svom detetu. Za baš takve, obične mame i tate, neke preporuke bi mogle da im bar malo pomognu da „razbistre” maglu i na najbolji način organizuju svoje dete.

Kao prvo, treba da sagledate ukupan dosadašnji razvoj svog mališana i okolnosti u kojima ga gajite, pa da onda pokušate da proniknete u njegova interesovanja. To u velikoj meri može da vam pomogne da odredite „količinu i vrstu” obrazovnih podsticaja koje treba da mu pružite. Izuzetak predstavljaju ona deca kojima zdravstveno stanje ili neka razvojna prepreka „diktiraju” prioritete u obučavanju (kao na primer deca kojoj je potrebna korektivna gimnastika ili logopedski tretman). Njima je svakako važnije da prvo isprave teškoće koje imaju, a potom možete videti da li i u kojoj meri treba da ih uključite u još neke aktivnosti.

Drugi važan momenat je da li je vaše dete uključeno u neki oblik kolektiva (jaslice, vrtić, predškolski program) i koliko vremena tamo provodi. Za decu čiji su roditelji jako zaposleni, pa ona provode u ustanovi 8 i više sati dnevno, nije preporučljivo da još dodatno budu opterećena drugim aktivnostima. Osim toga, deca u vrtićima koji su pod nadzorom Ministarstva prosvete dobijaju sasvim dovoljno podsticaja za sva razvojna područja, što ih čini potpuno spremnim za školu. Ako i pored ovoga ipak želite da obrazovanju svog mališana dodate još nešto, dobro je ako se opredelite za kurseve u kojima roditelji zajedno sa decom nešto rade (u ponudi se mogu naći škole plesa u kojima roditelji igraju sa svojom decom, časovi plivanja ili gimnastike za decu i roditelje i sl.)

Ukoliko za to ne nalazite vremena, raspitajte se da li u vrtiću, u koji već ide vaše dete, postoji mogućnost pohađanja nekog tečaja u okviru vremena koje dete provodi u ustanovi. Mnoge predškolske ustanove nude takvu mogućnost - na detetu je samo da izabere od onoga što mu se sviđa.

Međutim, za decu koju čuvaju baka i deka ili bebisiterka, važe druga pravila: ona treba da budu uključena u dve do tri obrazovne aktivnosti nedeljno, koje će pohađati van kuće u društvu druge dece. Na taj način ne samo da tako razvijaju izvesne veštine, već imaju priliku i za socijalizaciju koja im je potrebna s obzirom da ne idu u kolektiv. Najbolje je da dete odvedete na nekoliko različitih kurseva (crtanje, gluma, strani jezik, sport), pa zatim napravite kombinaciju od onoga što se njemu najviše sviđa. Kada ste sve prethodno uzeli u obir, evo kurseva na koje najranije možete upisati decu u zavisnosti od uzrasta:

* Deca do 3 godine starosti – plivanje i kursevi koji podstiču senzo–motorni razvoj (razni poligoni i igraonice u kojima deca imaju prilike da vežbaju spretnost, pravilno držanje tela, održavanje ravnoteže i sl.). Važno je da se obuka na ovom uzrastu obavlja isključivo u formi igre, jer tako mala deca nisu u stanju da vežbaju po pravilima.

* Deca od 3 do 5 godina – strani jezik (ali jedan, i to samo ako je dete potpuno usvojilo maternji jezik), kreativne radionice (slikanje, vajanje), sportske radionice koje podstiču razvoj celog tela i svih grupa mišića.

* Deca od 5 -7 godina – škole plesa, baleta, glume i nekih sportova (ali je dobro da prvo sportski lekar odredi da li i kojim sportom može da se bavi vaše dete).

* Deca iznad 7 godina – muzička škola (ako ima talenta), većina sportova.

I na kraju, ne zaboravite da je u periodu najranijeg detinjstva za dete najvažnije da se igra i da bude dovoljno sa svojim roditeljima – za sve ostalo još puno vremena ostaje kada dođe škola.

(Bebac)