Fibromijalgija - kada te boli celo telo

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Milioni ljudi, većinom žena, žale se na neprestani bol u celom telu. Više od deset miliona Amerikanaca i Amerikanki redovno posećuje lekarske ordinacije, tražeći lek bolovima, tvrdeći da boluju od - fibromijalgije. Da li je to stvarni poremećaj ili uobrazilja?

Godinama su lekari fibromijalgiju odbacivali kao nešto što je više psihički problem nego stvarno oboljenje. Međutim, istraživači sada tvrde da je fibromijalgija stvarna bolest.

Frensis Brimer se nada da će joj lekar olakšati hroničan bol koji joj, kako tvrdi, prolazi niz vrat, preko ramena, niz leđa prema nogama.

Ona je jedna od oko deset miliona Amerikanaca koji pate od fibromijalgije. Doktor Patrik Vud je specijalista za ovaj poremećaj i tvrdi da je fibromijalgija mnogo rasprostranjenija nego što ljudi misle.

"Procenjuje se da četiri odsto svetske populacije ima ovaj poremećaj bez obzira na zemlju u kojoj žive, kulturu, rasu."

Taj poremećaj lekari nisu shvatali ozbiljno sve do 1990. godine kada je Američki institut za reumatologiju opisao pacijente sa fibromijalgijom koji imaju od 11 do 18 tačaka osetljivih na dodir u gornjim delovima tela.

Uzrok je nepoznat i ne postoji lek. Ali postoje teorije o uzrocima, među kojima su poremećaji sna. Na primer, mnogi ljudi kojima je ustanovljena fibromijalgija doživljavaju prekide u najdubljem stadijumu sna, nazvanom "delta talas".

Drugi uzroci bi mogli da budu genetške prirode ili da se odnose na poremećaje u centralnom nervnom sistemu. Postoji i teorija da se fibromijalgija razvije posle jakog fizičkog i emocionalnog stresa kao što je saobraćajna nesreća ili pojava teške bolesti.

Fransis Brimer preležala je malariju dva puta tokom diplomatske službe njenog supruga u Africi. Bol je postao uočljiviji kada su se ona i njen suprug vratili u Vašington.

"Pomislila sam da je to sve blesavo. Šta se događa sa mojim telom? Bol nisam osećala samo u rukama, počela sam da ga osećam po celom telu", priča gospođa Brimer, a njeno stanje je bilo bez dijagnoze još narednih deset godina.

Fibromijalgija je na svakom mestu, u zglobovima, na koži. Ponekad se pacijentu čini kao da mu koža gori, da mu je krv u plamenu. Tu je zaista teško postaviti dijagnozu, tvrde lekari koji se susreću s bolešću.

Džejms Brodski, lekar gospođe Brimer, kaže da neki lekovi koji se obično prepisuju za depresiju, oduzetost, neurološke bolesti i bolove u mišićima, mogu da olakšaju simptome.

Međutim određena hrana, kaže on, može da pogorša stanje: "Ne sumnjam da ishrana ima veliku ulogu u ovoj bolesti. Smanjenje količine šećera i ugljenih hidrata je važan deo tretmana".

Doktor Brodski je savetovao Frensis Brimer da ne uzima kafein i alkohol i da, što je veoma važno, uključi umereno vežbanje u svoje dnevne aktivnosti.

(FoNet)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Kada bi naučno mogla da se razume i objasni sposobnost samododira da ublaži bol, taj fenomen bi mogao postati deo lečenja, smatraju naučnici sa londonskog univerziteta.

Verovatno vam se dogodilo da se udarite i potom instinktivno dotaknete mesto koje boli i čini vam se da to ublaži bol. Novo istraživanje britanskih naučnika potražilo je uzroke tog fenomena.

Za proučavanje te pojave, evropski naučnici su koristili varijaciju takozvane iluzije termičke rešetke.
To je neobičan sklop osetljivosti koji dolazi utopljavanjem prstiju. Ako se zagreje drugi i četvrti prst, a ohladi treći: hladan treći prst, paradoksalno, oseća bolnu vrućinu. Iluzija je vrlo pogodna za naučne eksperimente jer je bol stvaran, a nije izazvan nikakvim stvarnim štetnim uzrokom.

Učesnici studije su obe ruke podvrgli iluziji termičke rešetke, a potom dodirnuli tri srednja prsta jedne ruke sa tri prsta druge. Rezultat je bio veliko smanjenje osećaja bolne vrućine, što se i ranije znalo.

Međutim, kažu u Univerzitetskom koledža u Londonu, bol se smanjuje samo ako ista osoba dotakne svoje prste. Kad bi ih doticala neka druga osoba - koja je takođe iskusila termičku rešetku, osetljivost trećeg prsta je i dalje bila bolno vruća.

"To je vrlo zanimljivo, jer u smislu povratne osetljivosti nižeg nivoa, mozak dobija istu poruku o dodiru i toplini. Jedina je razlika da to nije bio vlastiti dodir. To nam je pokazalo da ono o čemu se tu stvarno radi jest integracija obe ruke u mnogo koherentniju reprezentaciju tela", kažu naučnici.

Osećaj boli može proizići iz zabune u načinu na koji mozak reprezentuje telo. Taj koncept može se ilustrivati kod osoba kojima je amputiran ekstremitet, a koje osećaju vrlo jak bol u delu tela koji nemaju.

"Najbolji primer toga što se događa kad je poremećena reprezentacija tela u mozgu je fantomska bol amputiranog ekstremiteta, gde je jedna hipoteza upravo to da mozak treba da bude redovno izveštavan o stvarnoj reprezentaciji tela. Dakle, telo je izgubilo ekstremitet, ali mozak ga i dalje doživljava kao da postoji. To razmimoilaženje može izazvati bol", navode naučnici.

Oni kažu da ako budu uspeli da bolje razumeju mehanizam sposobnosti samododira da ublaži bol, onda bi to moglo postati i deo lečenja.

Studija o dejstvu i učinku dodira, specifično samododira, na bol objavljena je u časopisu "Current Biology", preneo ja američki radio.

(Tanjug)