Vitamini

MilanNislija · Početnik Domaćeg.de

...

Korisno u svakom slucaju ...
... RIBLJE ULJE sazeto i koncizno ... mozete procitati i na link uklonjen inace sajt nudi jos puno korisnih stvari a RAZLICITE TEMATIKE ...

edit: linkovanje zabranjeno!!!

beyondmyself · Početnik Domaćeg.de

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Vitamin C sprečava urinarne infekcije

Urinarne infekcije su bezazlen, ali veoma uporan problem od koga najčešće pate žene, dok su kod muškaraca posledica nekog oboljenja kao što je uvećana prostata ili poremećaj mokrenja.

Kod žena je prevencija bitnija od lečenja, dok kod muškaraca prvo treba lečiti uzrok, pa tek onda posledicu.

"Potrebno je unošenje što više tečnosti bogate vitaminom C. Ishrana bogata biljnim vlaknima preporučuje se ženama koje boluju od opstipacije", savetuje
Doktor Nebojša Jeremić, urolog Kliničko-bolničkog centra "Zvezdara".

Zimi se preporučuje utopljavanje, dok se ženama savetuje da izbegavaju nošenje kratkih suknji tokom hladnih dana, kao i obavezno nošenje hulahopki.

Žene koje imaju hronične upale treba da koriste uroantiseptike pre i posle seksualnih odnosa. Kod starijih žena problem izaziva slaba prokrvljenost sluznice vagine i ovaj problem se teže rešava.

Ukoliko infekcije ne prolaze i teške su izrađuje se autovakcina i to na soj bakterije od koje žena boluje.

(MONDO, foto: Guliver/Getty Images)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Zašto je vitamin D tako bitan

Britanski i kanadski naučnici su pronašli vezu između vitamina D i nekoliko gena nosilaca bolesti, što dodatno potvrđuje da nedostatak vitamina D može biti faktor rizika za dijabetes, rak i druge bolesti.

Naučnici kažu da postoje sve brojniji dokazi da nizak nivo vitamina D, kao rezultat neadekvatne prehrane ili slabe izloženosti suncu, znatno povećava rizik od raznih vrsta bolesti.

No, nije jasno kakvog uticaja vitamin D ima na autoimune bolesti, kao što su multipleks skleroza, juvenilni dijabetes, reumatoidni artritis, te kolorektalni karcinom i leukemiju.

Stručnjaci kažu da vitamin D deluje tako da se veže za segmente ljudskih DNA molekula uključenih u stvaranje proteina, koji pak regulišu funkcionisanje ćelija.

Kako bi identifikovali lokacije receptora vitamina D, britanski i kanadski naučnici napravili su genetsku kartu mesta hemijskih veza te identifikovali više od dve hiljade i 700 tačaka oko kojih se okupljaju receptori.

Najveći broj receptora za vitamin D pronađen je u delu ljudskog genoma koji se povezuje s autoimunim bolestima i direktno utiče na 229 gena povezanih s multipleks sklerozom, juvenilnim dijabetesom i Kronovom bolesti (bolest creva).

Iz Centra Velkam trast (Welcome Trust) za ljudsku genetiku pri Univerzitetu Oksford, kažu da je moguće da je nedostatak vitamina D jedan od uzroka nekih od navedenih bolesti. "Ovi dokazi čvrsto podržavaju tu ideju, no da bi se to moglo sa sigurnošću tvrditi, morali bismo napraviti testiranja kako bismo dokazali da vitamin D uistinu sprečava razvoj ovih bolesti".

Stručnjaci predviđaju da milijardu ljudi širom sveta pati od nedostatka vitamina D, što ih svrstava u grupu s povećanim rizikom od hroničnih bolesti.

Nedostatak vitamina D utiče na zdravlje i razvoj kostiju. Kod trudnica, stručnjaci kažu da vrlo niski nivoi vitamina D mogu biti smrtonosni za majku i dete pri porođaju.

Jedan od vodećih uzroka nedostatka vitamina D je nedovoljna izloženost suncu. Naučnici primećuju da je učestalost multipleks skleroze veća u zemljama daleko na severu od ekvatora, gđe su dani kraći, a sunčeva svetlost manje intenzivna.

Masnije ribe, kao što su losos, haringa i pastrmka, sadrže velike količine vitamina D, te konzumiranje ovih riba može pomoći u sprečavanju nedostatka vitamina D.

Međutim, istraživači sa Oksforda kažu da je i dalje vrlo teško održati adekvatne nivoe ovog mikrohranećeg sastojka, te dodaju da je verovatno neophodno - naročito za osobe svetlije boje kože - uzimati vitamin D svakodnevno u količini od dve do četiri hiljade jedinica. Neki stručnjaci preporučaju doze i do 10 hiljada jedinica dnevno.

(Tanjug)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Vitaminom B protiv demencije

Uzimanje kompleksa vitamina B moglo bi da odgodi pojavu Alchajmerove bolesti. Ovaj neizlečivi degenerativni poremećaj srednjeg ili poznog životnog doba uništava neurone i neuronske veze u kori mozga, što dovodi do značajnog gubitka moždane mase.

Ipak, rezultati nedavnog istraživanja pokazali su da bi vitamin B mogao znatno da uspori ove degenerativne procese kod starijih osoba.

Za vitamin B, odnosno vitamine B kompleksa, već se odavno znalo da mogu da budu korisni kod Alchajmerove bolesti, a često se obolelima preporučuju i vitamini C i E, ali do sada nije bilo sistemskih istraživanja.

Naučnici sa Oksforda obavili su tokom dve godine opširna istaživanja o efektima vitamina B, folne kiseline i vitamiona B6 i B12.

Istraživanje je izvršeno na 168 lica starijih od 70 godina, od kojih je jedna polovina dobijala vitamin B a druga je uzimala placebo.

Konstatovano je da je vitamin B imao povoljne efekte na mozak.

Prema ovoj studiji, smanjivanje mozga obolelih od Alchajmerove bolesti usporeno je u proseku za 30 odsto, a kod ispitanika koji su dobijali visoke doze vitamina B, B6, B12, u obliku dodataka ishrani, degenerativni procesi odvijali su se čak za 50 odsto sporije.

(Srna)

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Vitamin C

Vitamin C ili askorbinska kiselina je vitamin topljiv u vodi, a prisutan je u svježem voću i povrću. Vitamin C sudjeluje u brojnim biološkim procesima. Važan je za sintezu kolagena i za metabolizam masnih kiselina. Najjači je antioksidans među vitaminima koji su topljivi u vodi.
Vitamin C možemo da unosimo u organizam putem biljaka kao što su: šipak, kineska datuja, crna ribizla, crvena paprika, peršun, kakadu šljiva, kivi, brokula, kupine, maline, crveni ribizli, patuljasti dud, narandža, limun, kaki jabuka, jagode, dinja, mandarina, grejpfurt, špinat, zeleni kelj, limeta, papaja, krompir, paradajz, borovnica, ananas, mango, itd.
Vitamin C jako je važan u našem organizmu, prije svega ima veliku ulogu u stvaranju kolagena značajnog za razvoj i regeneraciju krvnih žila, kostiju i zuba. Povećava otpornost organizma prema virusnim i bakterijskim infekcijama, uključujući i alergije i bolesti dišnih puteva.
Nedovoljan unos vitamina C u organizam može da dovede do avitaminoze što se najčešće događa kod djece, alkoholičara i starijih osoba. Zbog nedostatka vitamina C u organizmu nastaje bolest koja se naziva skorbut. Ova bolest dovodi do nemogućnosti stvaranja kolagena u organizmu, a najznačajnije promjene se dešavaju na kostima i u krvnim kapilarima. Kosti postaju lomljive, zglobovi otiču, zubi postaju klimavi, a zubno meso otečeno i krvari.
Mnogi stručnjaci preporučuju unos velikih doza vitamina C u organizam, radi prevencije, međutim ni tu ne treba da pretjerujete, jer prekomjerne doze mogu da dovedu do stvaranja kamenca u bubregu.
Vitamin C učestvuje u liječenju mnogih tegoba kao što su bronhitis, modrice, prehlada, krhkost kapilara, povišeni holesterol, infekcije, skorbut, zacjeljivanje rana, gripa, dijabetes.
Vitamin C se koristi tradicionalno za liječenje nekih tegoba, međutim nije naučno dokazano da pomaže u liječenju alkoholizma, astme, visokog krvnog tlaka, infekcije urinarnog trakta.
Prije uzimanja vitamina C najbolje bi bilo da se posavjetujete sa doktorom ako bolujete od dijabetesa ili bolesti bubrega. Također ukoliko primjetite alergijske reakcije na askorbinsku kiselinu (poteškoće sa disanjem, oticanje usana, jezika ili lica, sužavanje grla) smanjite dozu unosa i obratite se doktoru.

{Ljepota}

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Zašto su vitamini važni?

Teško je točno reći kolika je optimalna veličina vitamina koja se treba uzeti jer sve zavisi o potrebama.

Zašto su vitamini važni? Koje sve vitamine imamo? U kojim namirnicama možemo pronaći vitamine i koju su nam vitamini prijeko potrebni česta su pitanja na koja često ne dobivamo određene odgovore. Razradom ove teme pojasnit ćemo vam, i objasniti sve o vitaminima i njihovom utjecaju.

Vitamini su organske tvari. Rast i razvoj organizama uvelike ovisi o vitaminima. Kažemo da su biološki regulatori kemijskih reakcija za izmjenu tvari u organizmu. Nemaju energijske vrijednosti, no sudjeluju u kemijskom procesu kao biokatalizatori. Glavni su sastojci pravilnog rada cijelog organizma, rasta i djeluju kao antioksidansi kod bolesti. Važni su i potrebni u ljudskom i životinjskom organizmu koji ih uglavnom ne mogu sintetizirati iz jednostavnijih spojeva. Konzumiranjem biljne i životinjske hrane (sad već i sintetičkih vitamina), podmiruju se potrebe organizma za vitaminima.

Zaista je teško točno reći kolika je optimalna veličina vitamina koja se treba uzeti jer sve zavisi o potrebama. Različitost fiziološkog načina odnosno uvjeta života, svakodnevna upotreba vitamina nije ista za svakog čovjeka. Uzmimo za primjer trudnice koje svakako trebaju veću količinu vitamina nego običan čovjek.

Podjela vitamina:
Vitamine dijelimo u dvije velike osnovne skupine:
Vitamine topljive u mastima (A, D, E , K)
Vitamine topljive u vodi (B-kompleks, C, H)

Vitamini topljivi u mastima

Akserofolt (retinol), ili vitamin A – To je vitamin rasta i razvoja tkiva. Važan je za vid, kožu i sluznicu. Postoji i provitamin A koji je beta-karoten, a nalazimo ga u biljkama i ljudskom organizmu dok se on na kraju razlaže u vitamin A. (Provitamini su stvari koje u nama prelaze u vitamine) Ukoliko nemamo dovoljno vitamina A postoji mogućnost da obolimo od noćnog odnosno kokošjeg sljepila. Ovog vitamina ima najviše u jetrima, jajima, tamnozelenom povrću i neobranom mlijeku

Kalciferola ili vitamin D – Najvažniji su vitamini D2 i D3 jer reguliraju taloženje kalcija u kostima. D2 vitamin (ergokalciferol) nastaje ultraljubičastim zračenjem provitamina ergosterola iz potkožnog tkiva. Sunčane zrake koje nam dotiču kožu osiguravaju nam potrebnu količinu našeg D vitamina jer ga tijelo onda samo proizvodi. Nalazimo ga u lososu. Sardinama, žumancima i ribljem ulju.

Tokoferol ili vitamin E – E vitamin je vitamin plodnosti (ili antisterilitetni vitamin) čiji nedostatak stvara smetnje u trudnoći. No ono što nam je zapravo bitno je da je vitamin E, vitamin kože! Čestim uzimanjem vitamina E održava se ljepota kože, i ona postaje sjajnija i meka na dodir. Vitamin E također poboljšava koncentraciju i umne sposobnosti. Izvori: Hladno prešana ulja, jaja, pšenične klice, slatki krumpir, lisnato povrće.

Filokinom ili vitamin K – Sprječava krvarenje a možemo ga pronaći u cvjetači i soji koliko i u žumanjcima te zelenom lisnatom povrću.

Vitamini topljivi u vodi

Vitamin B1 ili Tiamin (Aneurin) – Važan za živčani sustav te njegov rast i razvoj. Njegov nedostatak uzrokuje bolest beriberi koja izaziva trnenje ruku i grčenje nogu te živčanim smetnjama. Najviše obiluje u pivskom kvascu, smeđoj riži, iznutricama, mesu, orasima, mahhunarkama, te ribi.

Vitamin B2 ili Riboflavin (laktoflavin) – Još jedan vitamin koji djeluje na zdravlje i sluz kože. Jeste li znali da njegov nedostatak uzrokuje ranice u kutovima usana? Osobito djeluje na rast i razvoj živčanog sustava. Pivski kvasac, melasa i neobrađena zrna najveći su stanovi Riboflavina ili vitamina B2

Vitamin B3 ili Nikotinska kiselina (niacin PP-faktor) - Igra glavnu ulogu u metabolizmu ugljikohidrata i masti. Njegov nedostatak uzrokuje crvenilo i ljuštenje kože te želučane i probavne smetnje. Nemasna mesa, mlijeko, perad i riba dat će nam dovoljno B3 vitamina.

Vitamin B5 ili Pantotenska kiselina – Vitamin je koji je neophodan za ljudski metabolizam. Sudjeluje u oslobađanju energije iz ugljikohidrata, bjelančevina i nešto masti, te u korištenju drugih vitamina. Izvor: pivski kvasac, iznutrice, žumanci, mahunarke, losos, klice pšenice

Vitamin B6 ili Piridoksin – Kao i E, te B2 vitamin sudjeluje u zdravlju kože. Pomaže pravilnoj apsorpciji vitamina B12 u tijelu i krvna slika izgledati će puno bolje ukoliko imamo dovoljno B6 vitamina. Naći ćemo ga u mesu, iznutricama, mahunarkama i melasi

Vitamin B12 ili Cijanokobalamin – Crvene krvne stanice dozrijevaju pomoću ovog vitamina a poboljšava apsorpciju A vitamina. Nedostatak ovog vitamina uzrokuje anemiju.

Glavni izvori ovog vitamina su u iznutricama, ribi i svinjetini, jajima, mlijeku, siru, i mliječnim proizvodima.

Vitamin C ili Askorbinska kiselina - Svima nam dobro poznati vitamin C. Štiti organizam od infekcija, i glavni je posrednik u tvorbi vezivog tkiva (zubi, kosti). Nedostatak vitamina C uzrokuje glavobolju, pospanost i umor nogu.

Vitamin C naći ćemo u zelenoj paprici, citrusu, šipku, trešnji, divljoj jabuci, brokuli i rajčicama.

Vitamin H ili Biotin – Ovog vitamina najviše ima u kvascu, goveđoj jetri, bubrezima, jajima i cvjetači. Utječe na zdravlje kože.

I za kraj:
Pripazite na unos i količinu vitamina. Naime, višak vitamina, ili nedovoljna zastupljenost vitamina u svakodnevnoj prehrani dovodi do poremećaja u organizmu (hipervitaminoza i hipovitaminoza). Dok je nedostatak vitamina jedan od najpoznatijih (avitaminoza), koji uzrokuje niz bolesti; skorbut, berberi, rahitis i dr. Budite uvijek zdravi i nemojte dopustiti da manjak vitamina utječe na vaš organizam.

{Zena}

biobalans · Početnik Domaćeg.de

/quote]vitamin D je jako vazan saveznik kalcijuma u organizmu.Naime, kalcijum se prirodno izbacuje putem stolice i ne zadrzava se u organizmu. Za njegovo iskoriscenje u kostima, neophodan je vitamin D. Leti nije potrebno unositi ovaj vitamin, ali je zimi to neophodno zbog kostiju, kroz riblje ulje najcesce.
obozavam vitamincice :D[/quote]
Ovo je odličan post i ukazuje na najčešće grške kod nadoknade kalcijuma u organizmu. Najčešće nedostatak kalcijuma nije vezan za manjak unosa samog kalcijuma već vitamina D i time je onemogućena apsorpcija kalcijuma bez obzira koliki unos bio u pitanju. I još jedna velika zabluda u vezi kalcijuma: nakon perioda dojenja, organizam prestaje da luči enzim Laktazu i mleko prestaje biti izvor kalcijuma za ljude. Mleko prestaje biti naša hrana.

Ovj odličan post o vitaminu C je malo manjkav jer je Mayche propustila da napravi razliku između prirodnog vitamina C (askorbinske kiseline iz voća i povrća) - onog vitamina koji omogućava sve ono što je pisala i sintetičke askorbinske kiseline - praška iz apoteke koji može da stvori sve pobrojane probleme i u suštini je bezvredan jer ga organizam ne apsorbuje dobro.
Mešutim, postoji sintetički vitamin C u obliku soli - NATRIJUM ASKORBAT, kojeg organizam izuzetno dobro podnosi i za njega se preporučuju one pominjane velike doze za rešavanje kardiovaskularnih bolesti ili kancera.

Ovde samo jedna izjava dvostrukog nobelovca, a pokušati ću dodam jednu kratku datoteku o Natrijum askorbatu - pravom vitaminu C.

Dr Linus Pauling (dva puta dobitnik Nobelove nagrade) izjavio je:
"Kada bi većina ljudi uzimali 5 - 10 gr ascorbata dnevno,
doživeli bi duboku starost u najboljem zdravlju".