Ljubomora

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Muškarci su ljubomorniji od žena

Ljubomoru je svaka osoba barem jednom u životu osjetila. Obično se kaže ko voli mora biti barem malo i ljubomoran. Samo da to osjećanje bude umjereno, jer ne treba pretjerivati ni u čemu.

Mala doza ljubomore uglavnom ne škodi, baš suprotno ona podiže partnerovo samopouzdanje.

Često smo u prilici čuti gdje ima ljubavi mora biti i ljubomore! Ovo osjećanje je sasvim ustaljeno u gotovo svim vezama ili brakovima. Često zbog komentara da je neko zgodan ili da lijepo izgleda, ili zbog nekog pogleda nastaju svađice među parovima, što može često narušiti njihov odnos. Zato je ljubomoru važno rješavati odmah na početku veze, iako to nekada predstavlja problem.
Ona zapravo znači nepovjerenje, strah da možete izgubiti voljenu osobu. Mnogi, bilo da je riječ o muškarcima ili ženama neće otvoreno iskazati ljubomoru, ima i onih koji je sakrivaju i potiskuju duboko u sebe.

Što se tiče samih muškaraca, istraživanja su pokazala da su upravo oni više ljubomorni od žena, iako se neki neće složiti s tim. Međutim, htjeli oni to priznati ili ne, većina njih ulazi u vezu radi seksa, dok žena vara svoju jaču polovinu zbog emocija koje gaji prema nekom drugom. Zato oni žensku prevaru smatraju neoprostivom, dok će za svoje nevjerstvo uvijek naći hiljadu i jedan izgovor kako bi je opravdali.

Drage moje dame, zato ukoliko želite zdravu vezu odnosno brak, njegujte ljubav i vjernost što više a sa ljubomorom nikada ne pretjerujte!

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Ljubomora, gorki začin ljubavi

Ljubomora spada u one emocije kojoj izgleda nijedno osećanje nije ravno po broju izraza kojima se ispoljava. Gde bismo drugde našli mešavinu povređene ljubavi, čežnje, mržnje, gneva, zavisti, potištenosti, straha od gubitka ljubavi, osećanja da smo odbačeni, ismejani, manje vredni, itd.

Osnovna karakteristika situacionog sklopa u kome se ljubomora javlja sastoji se u percepciji da se naklonost voljene osobe okreće ka nekom drugom više nego prema nama, što dalje znači da je postojanje rivala (realnog ili zamišljenog), nužan faktor. Kao i Otelo, čovek je u velikoj meri predisponiran na ovu emociju, ona se može javiti i na najmanji povod (npr. pogled voljene osobe se zadrži na nekom drugom), a njen intenzitet često je nesrazmeran situaciji.

Predispozicija individue ka ljubomori zavisi od nekoliko faktora
Jedan od faktora je, naravno, intenzitet Ijubavi. S obzirom da se ljubomora ne dovodi bez razloga u vezu s ljubavlju i da čovek može biti ljubomoran samo kada je u pitanju osoba prema kojoj nešto oseća, ovaj faktor će igrati utoliko veću ulogu, ukoliko su potrebe i želje stalno nezadovoljene zbog toga što ljubav nije uzvraćena.

Drugi činilac je povređeno osećanje samopoštovanja kada čovek opazi da voljena osoba više ceni njegovog rivala nego njega samog. Što je čovek manje siguran u sebe, ovaj će činilac igrati sve veću ulogu.

Prolazna ljubomora može ukazivati na intenzivna osećanja Ijubavi
Ona je manje - više prisutna u svakom ljubavnom odnosu i može se javiti uvek, jer se čovek svoje sebicčnosti neće nikada u potpunosti osloboditi.
Opravdana je i ona ljubomora kada čovek oseća da ga voljena osoba napušta ili da mu je neko drugi otima. Takva ljubomora je posledica stvarnog gubitka i prirodna je reakcija svakog čoveka, pa i drugih živih bića.

Mešavina depresivnosti, agresivnosti i čežnje najčešća je reakcija na gubitak Ijubavi, a intenzitet ovih osećanja ukazuje na specificno nepodnošenje ovakvog gubitka. Strah od gubitka Ijubavi jači je kod onih osoba koje u tome vide znak sopstvene bezvrednosti.

Sasvim je drugačija situacija sa onima koji su hronično ljubomorni i u čijim partnerskim odnosima dominira ljubomora. Oni obično nisu sposobni da razvijaju pravu ljubav, a nesposobnost da se voli zasnovana je na dubokoj ambivalenciji. Ove osobe na neurotičan način progone svoje partnere mučnim ispitivanjima, istragama o njihovom ponašanju, traženjem opravdanja za svaki izlazak iz kuće, za svako zakašnjenje, itd. Kada bi sve bilo onako kako to želi neurotično ljubomorna osoba, njen partner ne bi nikada smeo s nekim drugim zaplesati na zabavi, biti u društvu osoba suprotnog pola, čak ni uljudno ih pozdravljati.

Ukratko, morao bi s ostalim svetom prekinuti svaku normalnu emocionalnu vezu i učauriti se u isključivu pripadnost svom tiranskom partneru. Neurotična ljubomora ne zahvata toliko sadasnjost, koliko prošlost i budućnost. Postoji u odnosu na prošlost partnera, naročito na njegova ranija seksualna iskustva, odnosno na ono sto se već desilo, i takođe, u odnosu na ono što bi moglo biti više nego u odnosu na ono što jeste. Ona nije neka posebna pojava u duševnom životu, već je samo jedna komponenta neurotične ličnosti i odraz emotivne nezrelosti.

Njeni najčešći izvori su nesigurnost, nepoverenje u sebe kao i u druge ljude, a naginju joj i osobe koje iz različitih razloga trpe zbog kompleksa manje vrednosti. Brojni su načini izrazavanja ljubomore. Većina tipičnih su nekonstruktivni, jer ne rešavaju uzroke i razloge za ljubomoru, a postoje i određene razlike između muškaraca i žena kada je ekspresija ovog osećanja u pitanju.

Muškarac je uglavnom ljubomoran na ženinu telesnu pripadnost drugom čoveku. Ženi ne smeta toliko muškarceva fizička nevera ili samo sumnja na nju, koliko saznanje da je nekoj drugoj poklonio svoja osećanja.

Za razliku od neurotične žene kojoj uglavnom laska i godi muškarčeva ljubomora, i koja je sklona namerno činiti svog partnera Ijubomornim da bi ga vezala za sebe, emotivno zreloj ženi muškarčeva ljubomora smeta, dosaduje joj Ili je vređa. Za ženu ljubomora znači ličnu nesreću, životno razočaranje i emotivnu krizu. Za muškarca ona je više povreda prestiža, narušenje ličnog ugleda i napad na njegovu seksualnu taštinu. U odnosu prema stvarno ili samo umišljeno nevernom partneru muškarac je obično agresivniji od žene, koja je češće sentimentalna, pa se služi prekorima, suzama i patetičnim prizorima.

Nekonstruktivni načini izražavanja ljubomore
Jedan od načina, koji se možda i najčešće manifestuje, jeste napad na voljenu osobu kako bi se primorala na promenu ponašanja. Pretpostavka je, da je voljena osoba uzrok i krivac, odnosno da je svojim ponašanjem privukla pažnju druge osobe, jedino ona, promenom svog ponašanja može rešiti problem. Takvo verovanje je velika zamka. Ljubomorna osoba progoni svog partnera, postavlja sve veći broj zahteva za promenom, i obično, nikad nije zadovoljna. Ako ostanu zajedno, oba partnera postaju zarobljenici straha: jedan od gubitka partnera, a drugi od grubih reakcija, kritika, primedbi, zahteva ljubomornog partnera.

Druga varijanta ja napad na rivala, odnosno osobu koju smo proglasili izvorom opasnosti. Cilj je, poniziti je, uplašiti, oterati i tako ponovo dobiti ekskluzivnu poziciju. Osim direktne borbe za dominaciju, moguće su i različite simboličke borbe kojima se nastoji da se protivnik prikaže inferiornijim. Ne tako redak, jeste i slučaj vraćanja istom merom, kako bi se kod nevernog partnera izazvala Ijubomora i kompenzovalo osećanje lične obezvređenosti. To je igra moći koja se odvija po modelu: „Eto, vidiš da sam i ja nekome privlačan(a), da i ja mogu tako". Nakon revanša, partner koji je u većem strahu, obično nudi pomirenje i prekid rivaliziranja. Ako do toga ne dođe, duže igranje ove igre u potpunosti upropašćava vezu.

Moguće je i proglašavanje voIjene osobe i/ili rivala neprijateljima koji su uništili ljubav, pa stoga njih treba uništiti, bilo emotivno, fizički, ili pak uništavanjem njihovog socijalnog statusa. Prema nekim podacima, čak trećina ubistava motivisana je Ijubomorom, pri čemu je žrtva češće partner nego rival.

Takođe je nekonstruktivno i zatvaranje u sebe uz potištenost. Time dajemo do znanja partneru da patimo zbog njega i očekujemo da prestane sa neprihvatljivim ponašanjem ako nas voli. Cilj je izazvati osećanje krivice, tj. grizu savesti. Autodestruktivna ponašanja mogu ići do samoubistva uz poruku: „Ako me voliš, zaustavi me"!

Jedna od mogućnosti je ugađanje i zadovoljavanje partnerovih potreba po svaku cenu, kako bi on shvatio da smo prava osoba za njega. Ne činimo ono sto stvarno želimo i volimo, već kupujemo ljubav po cenu žrtvovanja.

Ljudi koji veruju da intenzitet ljubomore odgovara intenzitetu ljubavi, traže ljubomorne partnere jer im je njihova ljubomora najubedljiviji dokaz da su voljeni. lako ih partnerova intenzivna ljubomora sputava, čak im donosi i patnju, oni osećaju i dozu ponosa što je partneru toliko stalo do njih i što se toliko boji da će ih izgubiti. Upravo zbog toga oni ne žele promenu, a neretko znaju i proveravati partnerovu ljubav namernim izazivanjem ljubomore. Tako, ako partner odreaguje na izazov, znači da ih „voli", a ako ne, znači da mu je svejedno. U ovom slučaju možemo slobodno govoriti o manipulaciji.

Konstruktivno izražavanje ljubomore
Ljubomora je osećanje koje treba prihvatiti kao znak da nam je stalo do nekoga i kao spremnost da sačuvamo, zaštitimo svoj ljubavni odnos, ali poštujuci i sebe, i voljenu osobu, i „rivala".

Ako nas ljubomora obuzme vrlo intenzivno, najpre je potrebno odložiti reakciju, pa kad emotivni naboj splasne, „hladne" glave razmisiti šta nam je važno, šta želimo postići i kako to ostvariti. Umesto napada na voljenu osobu, moći ćemo iskreno opisati kako smo se osećali kad smo saznali za treću osobu, bez optuživanja. Možemo od partnera tražiti da razmisli i kaže nam šta oseća, šta se u našem odnosu promenilo, šta je to što želi, a ne dobija u postojećoj vezi.

U ovakvim situacijama obično želimo što pre dobiti priznanje i izreći presudu, ali to je najgore što možemo učiniti. Time se ništa ne rešava. Tek ćemo kroz strpljiv razgovor bez optuživanja moći zajedno da otkrijemo šta je to što je moguće promeniti u vezi i da li to obe strane žele. Ako nam je stalo do odnosa, takvo iskustvo može nas probuditi i motivisati na investiranje u vezu koja je možda postala pomalo navika.

Šta će se dogoditi ako partnera bez puno razgovora zamolimo, da odluči, ili - ili? Sami sebi ćemo oduzeti šansu da otkrijemo nedostatke svoje veze, odustaćemo pre nego što smo išta iz tog iskustva naučili, a to novo znanje je vredan kapital za sadašnju ili neke buduće veze. Često je nakon razgovora i pregovora potrebno postaviti granice prema trećoj osobi koja se uplela u odnos. Tada možemo pitati partnera da li želi to uciniti sam(a) ili želi da to učinimo zajedno. U svakom slučaju, vredan je i grube reči nisu potrebne jer je uvek moguće da se nekom dopadnemo ili da se nama neko svidi. I konačno, sama činjenica da smo se nekom dopali mi ili partner, kompliment je i nama i našem partneru.

Iza svih naših postupaka stoje neke, često skrivene potrebe. Što ih pre osvetlimo, podelimo sa partnerom i zadovoljimo unutar svoje veze, manje će nama vladati i mamiti nas izvan nje.

Kako smanjiti razloge za ljubomoru
Umesto usmeravanja energije na „odbranu teritorije", imaćemo više koristi od ulaganja u kvalitet odnos.

Zadovoljnim partnerima možete nuditi mnoga uzbuđenja i izazove, oni će znati da je iskrena bliskost koju imaju nešto što vredi mnogo više. Jedan od oblika partnerske podrške i prevencije ljubomore je davanje voljenoj osobi dovoljno pažnje i poruka da je prva i ekskluzivna u našem životu. To, naravno, ima smisla samo ako smo iskreni.

Ako glumimo Ijubav ili izgovaramo laskave komplimente, a ne mislimo i ne osećamo tako, na dobrom smo putu da počnemo manipulisati Ijubomorom. Tada su obe strane gubitnici. Ljubomorne reakcije imaju smisla samo ako podstiču na bavljenje problemom i traženje rešenja.

Drugi vid prevencije ljubomore jeste voleti i ceniti sebe. Voleći i ceneći sebe, nećemo dolaziti u iskušenje da kupujemo Ijubav, da nekog prisiljavamo na Ijubav, niti da insistiramo na održavanju veze po svaku cenu. Ako odnos zađe u slepu ulicu, treba verovati da postoje drugi OK Ijudi sa kojima ćemo se moći uskladiti. Na kraju: nemojmo se igrati Ijubomorom, ne izazivajmo je nepromišljenim postupcima, poštujmo sebe i svoje partnere, pa će ona za nas postati umesto gorkog, onaj fini začin koji nas jos više zbližava.

Izvor: stetoskop.hr

Ljubav i ljubomora - dva lica ili jedno lice, a jedno naličje

Da li je ljubav umeće? Ako jeste onda ona zahteva znanje i trud. Ili je ljubav prijatno osećanje, koje se iskusi sasvim slučajno, nešto što čoveka 'obuzima' ukoliko ima sreće? Nema gotovo nijedne aktivnosti, ili poduhvata, koji kao ljubav, započinju tako velikim nadanjima i očekivanjima, a koji se ipak redovno izjalove. Kad bi to bio slučaj sa bilo kojom drugom aktivnošću, ljude bi zanimali razlozi tog neuspeha kao i to šta bi čovek mogao uraditi da to poboljša - ili bi se prosto odrekli te aktivnosti. Budući da je to drugo nemoguće kada je reč o ljubavi, čini se da postoji samo jedan adekvatan način da se prebrodi neuspeh u ljubavi - istražiti razloge tog neuspeha i nastaviti sa proučavanjem smisla Ijubavi. Prvi korak u tom nastojanju je spoznaja da je ljubav umeće bar kao što je život umeće. (Erih From - Umeće ljubavi)

O ljubavi
Ljubav između muškarca i žene u savremenoj kulturi jedna je od najviših vrednosti i povezana je sa samom osnovom naše civilizacije. Prema raznovrsntm mistifikatornim predstavama o Ijubavi, ljubav je univerzalna kosmicka sila, fluid koji struji između dva bića, suština Ijudske prirode.

Ljubav nije samo jedno od osećanja, ona je mnogo više od toga, ona ne postoji sama po sebi, za sebe, već postoji samo biće koje voli i biće koje je voljeno. Da je ovaj problem bio prisutan još od početka ljudske civilizacije govore mnogi mitovi sa ljubavnom tematikom. Jedan od njih je mit po kome su muškarac i žena u početku bili jedno androgeno biće, pre nego što su ih bogovi kaznili i podelili na dva suprotna pola. Po legendi od tada ljudi stalno tragaju, tokom celog života za svojom drugom polovinom, sa kojom bi se sjedinili i ponovo bili celina.

„Svako izražava ljubav u skladu sa svojom predstavom o tome kako ljubav treba da se izražava." (Milivojević)

Ljubav - ljubomora?
Ljubomora je osećanje koje je nužno, pre svega morfoloski, a i zatim gnoseološki, povezano sa osećanjem ljubavi. Da bi neko mogao osetiti ljubomoru, on prvo mora voleti. Zbog toga je ljubomora jedno od prirodnih osećanja u odnosu ljubavi. Ona se pojavljuje u partnerskom emotivnom odnosu gotovo kao obavezna nuspojava ljubavi.

Ljubomora je vrsta straha koji osoba doživljava kada procenjuje da bi voljena osoba mogla zavoleti nekog trećeg. To je složena reakcija na zamišljenu ili realnu pretnju da će voljeni objekat biti izgubljen.

Dakle, za ljubomoru je potrebno troje. U zavisnosti od specificne situacije i partnerskog odnosa, ove reakcije i osećanja mogu biti manje ili više (ne)adekvatne, i primerene situaciji i imati adaptibilnu, protektivnu funkciju, ili naprotiv, ukoliko su posledica partnerove nekritičnosti mogu biti potpuno kontraproduktivne.Svrha osećanja ljubomore je da pokrene subjekat na ona ponašanja kojima će zaštititi svoj odnos ljubavi. lako je ljubomora zasnovana na strahu, ona pokreće i neke druge reakcije kao što su : mržnja ili destrukcija, Ijutnja ili napad, tuga ili povlačenje, strah ili ugađanje. Ljubomora je sasvim adekvatno i korisno osećanje kada se oseća u situacijama u kojima stvarno postoji mogućnost da objekt ljubavi zavoli nekog trećeg, ukoliko se izražava na socijalno prihvatljiv način i ukoliko doprinosi očuvanju veze. Međutim, reakcije ljubomore mogu varirati od realno pretećih situacija po odnos ljubavi, kada se u blizini voljenog objekta zaista nalazi potencijalno „ugrožavajuća" osoba, preko imaginarnih opasnosti koje su zasnovane na bazičnom nepoverenju u partnera, iako nemaju nikakvu materijalnu potvrdu, zasnovane su na mašti, ali ipak se mogu tretirati kao jedna od mogućih alternativa, pa sve do patološke ljubomore, koja nema nikakvih dodirnih tačaka sa realnošću i objektivnom stvarnošću.

Podeljena su osećanja da li je ljubomora urođena pa predstavlja prirodnu reakciju ili je određena kulturom i društvom u kome čovek provodi svoj životni vek.

Po psihoanalitičim teorijama projektivna ljubomora je nesvesno pripisivanje partneru svojih sopstvenih želja i namera i kombinacija neverstva. Jedan partner stalno motri na drugog partnera i u najmanjim sitnicama pronalazi nagoveštaje njegovih priprema za neverstvo ili eventualne dokaze za isto. Ovi planovi koji se pripisuju partneru, po pravilu su neprikladni s obzirom na objektivne mogućnosti i više odgovaraju Ijubomornom partneru, ali on teško prihvata takva obrazloženja jer je pod uticajem duboko nesvesnih mehanizama. Struktura ličnosti Ijubomornog partnera verovatno ima odlučujuću ulogu, ali po pravilu se ne sme zanemariti ni moguća uloga progonjenog partnera, koji svojim ponašanjem verovatno doprinosi uspostavljenim ambivalentnim odnosima. Projekcija je obično vođena strahom od gubitka voljenog objekta, ali i nesvesnim željama da se izbegne ambivalentni položaj i da se izabere drugi partner (taj deo je projektovan).

Po bihejvioristima, naravno reč je o naučenoj vrsti ponašanja, koja se formiraju u detinjstvu, i kasnije prenose na figuru partnera koja dospeva na vrh hijerarhije u emotivnim relacijama u odraslom dobu, i koje se kroz kasnija iskustva u partnerskim vezama učvršćuje i postaju trajna struktura. Ovakva ispoljavanja ljubomore kao emocije, mogu se javiti u cilju instrumentalizacije ponašanja partnera.

To je slučaj kada jedan od partnera ograničava ili kontroliše kretanja, interesovanja i funkcionisanje druge osobe svojim manifestacijama Ijubomore u vidu pitanja ili proveravanja, kritike, nagoveštaja ili provokcija, ili na razne druge načine, ali obavezno u cilju kontrole i manipulacije partnera.

Patološka ljubomora se javlja kao posledica dubljih poremećaja ličnosti ili čvrsto ukorenjenih, rano naučenih maladaptivnih kognitivnih uverenja.

Postavlja se pitanje kako napraviti tu finu distinkciju između doze Ijubomore koja se može okarakterisati kao zdrava, normalna i čak poželjna i one koja se već može smatrati preteranom i ograničavajućom?
Na ovo pitanje ne može se dati konkretan i precizan odgovor. Ipak ono što može biti neka vrsta pokazatelja prekomernog ispoljavanja Ijubomore je da ona za partnera predstavlja smetnju, i izaziva nelagodnost.

Partner se oseća ugroženim, oseća da ga druga osoba kontoliše, sputava, da je pod stalnim pritiskom, ukratko - da je njegovo celokupno funkdonisanje pod značajnim uticajem straha od manifestacije Ijubomore drugog, ograničavajućeg, manipulišućeg partnerta. Patološka ljubomora se ipak relativno lako može uočiti u socijalno- društvenom funkcionisanju , a i između samih partnera, tako da ona u opstoj populaciji ne bi trebalo da predstavlja dijagnostičku poteškoću. Patološka ljubomora se sreće u okviru nekih psihičkih poremećaja (na primer kod paranoidnih sumanutih ideja, ili kod hroničnih alkoholičara).

Ljubomora kao dokaz ljubavi
Pošto preterana i neadekvatna ljubomora umesto da sačuva odnos ljubavi dovodi do njegovog uništenja, mnogi ljudi veruju da je ljubomora sama po sebi neko patološko osećanje. Zbog toga se trude da priguše i potisnu sopstveno osećanje Ijubomore, a partnerovu Ijubomoru doživljavaju kao znak duševne bolesti. Sasvim drugu krajnost predstavljaju osobe koje izjednačavaju Ijubav i Ijubomoru, tako da na osnovu prisustva ili odsustva Ijubomore zaključuju da ima ili nema ljubavi. Kad neko u svojoj predstavi o ljubavi poistovećuje pojmove ljubavi i Ijubomore, on zna da voli ako oseća Ijubomoru i obrnuto, ako je ne oseća onda to nije Ijubav. Polazno i naravno pogrešno uverenje ovakvih ljudi je da je ljubomora signal ljubavi, što je intenzivnija ljubomora - to je Ijubav jača. Naravno u skladu sa ovim uverenjem osoba izostanak osećanja Ijubomore tumači kao nepostojanje ili prestanak ljubavi, kod sebe ili kod partnera.

Zaključak
Tačno je da se ljubomora javlja samo u odnosu ljubavi, ali ne postoji nikakva veza između intenziteta ljubavi i intenziteta Ijubomore. Čak i ako se tako nešto može tvrditi, onda sa većim intenzitetom Ijubomore se odnos ljubavi doživljava kao lošiji.

Ljubomora nije znak ljubavi, ona je znak straha od gubitka ljubavi. Može ukazivati na nesigurnost partnera u samog sebe ili u konkretnoj emotivnoj relaciji ili u odnos ljubavi uopšte.

lako se ova dva osećanja uglavnom javljaju paralelno, ne može se reći da se zbog toga moraju izjednačavati, ali se isto tako ne može ni tvrditi da jedno osećanje isključuje drugo. Potrebno je ipak naći neki adekvatan modus ispoljavanja oba ova osećanja koji će partneri doživljavati kao prijatan, adekvatan i funkcionalan, a ne kao opasan i ugrožavajući.

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Ljubomora je vrsta straha, ili bolje rečeno složena, afektivna reakcija na zamišljenu ili realnu pretnju da će voljeni objekt biti izgubljen,u potpunosti ili nekom stepenu. Ljubomora je složena reakcija gde primarna emocija strah u percepciji događaja s percepcijom sopstvene reakcije na njega poprima dimenziju složenog odgovara na povređivanje.

Reč ljubomora je etimološki blisko povezana sa ljubavlju, u psihološkom smislu ta veza nije tako čvrsta. Psihoanalitičari (Fenihel) otkrivaju da su najljubomorniji oni '' koji ne mogu voleti ali koji moraju osećati da su voljeni.''

Podeljena su mišljenja da li je ljubomora urođena pa predstavlja prirodnu reakciju u nekim uslovima ili je određena kulturom. Neka istraživanja urođeničkih plemena, kod kojih postoji potpuno slobodan promiskuitet, pokazuju da i među članovima plemena postoji ljubomora, mada je skrivena, verovatno pod pritiskom kulturnog modela i društvene uloge.

Struktura ljubomore

Nema ljubomore bez ljubavi. Priroda ljubavi je takva da drugi uvek može, iz nekog razloga, sada ili u budućnosti, prestati da voli i da uzvraća ljubav. Dakle, prvo ljubav, a zatim i strah od gubitka ljubavi su dve emocionalne pretpostavke na kojima je zasnovano osećanje ljubomore. Sumnja u neverstvo opravdana ili ne, nosi emocionalni odnos kako prema voljenoj osobi tako i prema suparniku .

Ljubav je ekskluzivno i starije osećanje, a ljubomora je strah od gubitka te ekskluzivnosti, strah da bi se neko drugi voleo više. Od rođenja, pa kroz odrastanje spoznajemo ljubav.

Dete prvo mora shvatiti da ga roditelji vole, da bi se moglo potom uplašiti da mu je neko može uzeti. U dečjoj ljubomori su sadržani elementi separacionog straha,zavisti i mržnje.

U ontogenetskom razvoju najraniji začeci ljubomore nalaze se u odnosu prema braći ili sestrama, a posebno prema tek rođenom malom ''suparniku'' u borbi za ljubav majke. Ova ljubomora je nesvesna i često dovodi do razvoja osećanja krivice. Ljubomora kod dece je maskirana i nediferencirana. Najčešće su to agresivni postupci, koji mogu preći u surovu destruktivnost, simboličke aktivnosti, emocionalnu regresiju, zaostajanje u razvoju neke funkcije (govor), ili razvijanje nekog poremećaja (tikovi, mucanje, enureza, enkopreza itd.) Transakciona funkcija detetovog poremećaja ima za cilj da preusmeri roditeljsku pažnju s rivala na ''bolesno'' dete. Na ovaj način se razvija obrazac iznuđivanja potvrda tuđe ljubavi kroz bolest i poremećaj.

Problem ljubomore se sreće u svim grupama i zajednicama upravo zbog stalne potrebe za osvajanjem pažnje i podrške autoriteta, i korenuje negde iz egzistencijalnih potreba čoveka i opstanka.

Kad postoji nesigurnost u odnosu na ostvareni odnos, prag za ljubomoru je jako s nižen, i obrnuto.

Osoba koja oseća ljubomoru je u strahu, a kao reakcija na taj strah u ponašanju se ispoljavaju ljutnja, bes, tuga, mržnja kao metaemocije.

Reakcija na ljubomoru javlja se u četiri osnovna sklopa osećanja i ponašanja:

ljutnja-napad,
mržnja-uništenje,
tuga-povlačenje,
strah-ugađanje.

Sklop ljutnja-napad je vid rešavanja situacije u životinjskom svetu, među decom i u tradicionalnim društvima. Cilj je zastrašiti,oterati ili poniziti rivala.
Mržnja- uništenje je vid gde se ispoljava destruktivno ponašanje koje ima za cilj uništenje voljenog bića ili bića rivala. Istraživanja pokazuju da je čak oko jedne trećine svih ubistva motivisano osećanjem ljubomore i češće je ubijanje partnera nego rivala.
Sklop tuga-povlačenje je reakcija tuge koja je jasan signal partneru da u datoj situaciji treba da preispita svoje ponašanje. Sklop ljutnja-napad izaziva strah, a tuga-povlačenje je usmeren na izazivanje krivice. Kod preteranog ispoljavanja ovog načina ljubomore osoba može razraditi čitave strategije samouništenja čija je transakciona funkcija poruke: ''Ako me još voliš ,zaustavi me'', a koje mogu kulminirati pokušanim ili stvarnim samoubistvom.
Sklop strah-ugađanje je vid čija je suština da osoba motivisana strahom od gubitka čini sve da bi ugodila i zadovoljila voljenu osobu. Njeno ugađanje je poruka partneru koja pokazuje kako je osoba dobra i odgovarajuća za partnera i šta bi on sve izgubio.
LjUBAV + strah zbog gubitka = LjUBOMORA
adekvatna: - reaktivna (''dobar'' način)
neurotska
konstruktivna
neadekvatna: - reaktivna (''loš'' način)
psihopatska
psihotična
destruktivna
ZAVIST + strah zbog sobstvne ugroženosti = PSEUDOLJUBOMORA

Vrste ljubomore
U odnosu na povod i način izvođenja : Adekvatna,neadekvatna
U onosu na realni okvir zbivanja:reaktivna, fantazmatska
U odnosu na posledice ishoda:konstruktivna, destruktivna
U odnosu na karakterološke i psihopatološke karakteristike ličnosti: karakterna, neurotska, psihopatska, psihotična.
Pseudoljubomora, ne uzrokuje je strah zbog gubitka, već zavist i strah zbog sopstvene ugroženosti.

Pseudoljubomora
To je takođe osećanje straha od gubitka ili separacije,ali subjekt nije pokrenut ljubavlju nego zavišću, posesivnošću ili interesom. Najčešće se radi o zavisnosti i patološkoj simbiozi, te tu strah od ''gubitka voljene osobe'', je u stvari strah za samoga sebe. Ljubomora je afektivna reakcija, urođena ili ne koja daje mračni kolorit ljudskom životu, i koja ga negde u tome dodiruje sa animalnim svetom, jer je podstrekivač daljeg usložnjavanja i buđenja emocionalnog spektra, daljih akcija i ponašanja sa posledičnom problematikom.

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Pobijediti ljubomoru

Možemo li se riješiti crva sumnje

Živjeti u ljubomori ili živjeti kraj nekoga tko je ljubomoran svakako ne čini život ljepšim. Svakidašnje brige i nepovjerenje samo nam ulijevaju stres i čine nažao. Zašto smo ljubomorni, što učiniti i kako se riješiti ljubomore pitanja su koja zahtijevaju zasebne odgovore. Pa počnimo…

Negativne misli – Okanite se negativnih misli. Budete li cijelo vrijeme mislili na to s kim je vaš partner i što radi, samo ćete se još više uzrujati i upropastiti si dan. Ukoliko je vaš partner na poslovnom putu ili s prijateljima na proslavi, pozovite i vi prijateljice te se ludo zabavite. Najbolji način da ne mislite o tome što on sada radi je tako da i vi radite nešto što će vam odvratiti misli.

Zivkanje – Opustite se i nemojte svako malo utipkavati partnerov broj da vidite što radi i s kim je. Takvim nastupom ne izgledate nimalo privlačno, niti će vaš odabranik imati želju da vas nazove. Sjetite se da se osjećaj ljubomore prvobitno javlja zbog pomisli da se dešava nešto što se ne bi trebalo - to ne znači da se to stvarno i dešava.

Ne trudite se – Ne trudite se saznati nešto što biste htjeli saznati. Najčešće nije ono što sumnjate, a vi ispadate smiješno. Ako vaš partner doista i radi zabranjene stvari, vi ćete to saznati kad-tad. Tu i tamo sasvim je dozvoljeno onako suptilno provjeriti što partner radi i kuda se kreće kada niste u blizini. No pokušavate li konstantno doznati nešto što ni sami ne bi htjeli doznati, samo će vas umrzovoljiti, a njega – odbiti.

Privatnost – Svatko ima pravo na privatnost, svoj mali kutak mira u kojem može uživati i biti svoj. Kako vi ne volite da se vaš mir narušava, nemojte niti vi narušavati tuđi. Učestalo kopanje po mobitelu, e-mailu, facebooku, imeniku, laptopu i lozinkama vašeg muškarca rušite pravo na privatnost. Pa što ako je posjetio neku stranicu koja vam se ne sviđa. Uzmite u obzir da i vi obraćate pozornost na kojekakvog zgodnog glumca bez majice na plakatu. No to ne čini preljub. Tu i tamo pokoja pročitana poruka s mobitela od vašeg dragog je u redu, ali ne i stalno kopanje, zaviranje i sumnjičenje.

Mane – Prihvatite ih. I svoje i njegove. Zapamtite da nitko nije savršen te da smo ljudi od grijeha. Muškarci često vole pogledati drugu ženu, no to ne znači nužno da bi vas zamijenili s istom. Ukoliko pokažete partneru da možete i nudite bolje od njenog izgleda, padat će vam pred koljena. Zato prestanite zanovijetati oko gledanja drugih žena već pokažite stav.

Sigurni u sebe– Budite sigurni u sebe. Osim što će vam pomoći u sagradnji samopouzdanja, djelovat ćete puno pozitivnije i privlačnije. Ukoliko pokažete da vas nimalo ne dira njegovo komentiranje žena s prijateljima, komentari će postati sve manji. No sve ima svoje granice. Ukoliko vaš dragi doista pređe svaku mjeru vrijeme je da mu kažete.

Razgovor – Ukoliko doista sumnjate u svojeg partnera, vrijeme je da sjednete za stol. Recite mu vaše strahove i misli. Zašto to mislite, i zašto mu ne vjerujete. Pokušajte pronaći nekakav kompromis. Primjera radi dogovorite se da će nazvati svaka dva sata, ili ako neće doći doma u najavljeno vrijeme da će javiti zašto će kasniti, ili da će prekinuti kontakt s bivšom djevojkom. U redu je od vas tražiti takve stvari. No nemojte od njega zahtijevati da prekine potpunu komunikaciju sa ženskim rodom, ili muškim prijateljima. Sve ima svoje granice, a razgovorom i zajedničkim dogovorom se sve da riješiti.

Prerano donošenje zaključaka – Nazvali ste ga a u pozadini telefona čuje se ženski glas. Vi sasvim ljuti i brzopleti prekidate razgovor, i šaljete prijeteću i tugaljivu poruku punu bijesa i emocija. Ne brzajte. Dopustite vašem partneru da vam objasni o čemu ili kome se radi, u kakvoj se situaciji nalazi i gdje je. U laži su kratke noge, a mi žene jako dobro baratamo s riječima. Zato se opustite i ne pokazujte da ste uvrijeđeni. Ukoliko laže, neće dugo, a vi ćete jako brzo shvatiti.

Radost – Ukoliko se zapitate što bi vas sve činilo ljubomornim kada biste dopustili, popis bi bio jako dugačak, zar ne? No pokušajte se skoncentrirati na pozitivne i radosne stvari u vezi. Obnovite ono što vas je jednom činilo sretnim s dotičnim, te ponavljajte rituale.

Svako tko osjeti to grozno stanje ljubomore doći će do zaključka da je ona vrlo destruktivna, i to samodesktruktivna, najviše boli nanijeti će onome tko ju ne može kontrolirati i obuzdati. No, ako joj priđete dovoljno razumno, shvatit ćete da ste pridonjeli mnogo, kako sebi, tako i vašoj vezi.

zena.hr

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Pretjerana ljubomora

Mada se izraz "pretjerana ljubomora" olako upotrebljava u svakodnevnom govoru, (kada želimo da opišemo prenaglašeno ljubomornu osobu), ovaj termin ustvari označava veoma ozbiljan psihijatrijski poremećaj. Njegove posljedice mogu da budu dalekosežne i veoma opasne, naročito po partnera, koji je u vezi sa osobom oboljelom od ove bolesti.
Ljubomora je često sastavni dio ljubavnog života. Ona je oblik reagovanja na prijeteće emocionalno razdvajanje partnera, usljed postojanja "treće" osobe (realne ili imaginarne) za koju partner pokazuje interesovanje.
Ljubomora može biti različitog intenziteta, te u zavisnosti od više činilaca (emocionalna zrelost, struktura ličnosti, razlozi koji je izazivaju...), ali i najsnažnije reakcije ljubomornog nije bolesna dokle god ponašanje ostaje u granicama socijalno prihvatljivog reagovanja. Ljubomora sama po sebi nije psihopatološka pojava, niti se njeno prisustvo može uzeti kao razlog da se neko proglasi bolesnim.
Oboljeli (znatno češće je riječ o muškarcu) je duboko ubijeđen da ga partnerka vara i cjelokupna njegova psihička aktivnost je potčinjena njegovim ciljevima - traženju i potkrepljivanju dokaza, kao i dobijanju priznanja od strane partnera.
Traženje dokaza obuhvata razne aktivnosti: preturanje po partnerkinim ličnim stvarima, pregledanje njenog prljavog veša (u potrazi za tragovima sperme), praćenje, provjeravanje vremena koje provodi van kuće... bolest ponekad ide dotle da partnerkinu uobićajenu mimiku i gestikulaciju u društvu objašnjava kao davanje tajnih signala drugom muškarcu, a u riječima koje partnerka izgovara traži se skriveno značenje (vezano za drugog muškarca)... Objašnjenja i razuvjeravanja često ne piju vode, jer oboljeli vjeruju samo svojoj subjektivnoj realnosti. Patološka ljubomora je rijedak poremećaj i njegova učestalost je 0,2% od svih psihijatrijskih poremećaja.
Usljed agresivnog i osvetničkog ponašanja oboljelog, može da bude veoma opasna, čak i ugrožavajuća po život partnera. U lakšim oblicima, patološka ljubomora kvati partnerski odnos i život uopšte, kako partnera, tako i njihove djece, ukoliko je imaju. Stalno posmatranje, optuživanje, propitivanje i konačno traženje priznanja o postojanju nevjerstva iscrpljuje zdravog partnera i može dovesti do psihičkih problema i kod njega.
Ukoliko imate iskustva sa ozbiljnom ljubomorom vašeg partnera, najbolje je da ga suptilno uvjerite da potrži psihološku pomoć. Međutim, ako on/ona vjeruje da problem ne postoji i da je njegovo/njeno ponšaje potpuno normalno i primjereno, možda je najbolje da na vrijeme "dignete sidro", dok nije prekasno.

{Zena}

Bobak_BL · *** Domaci Lazov ***

ja nisam ona...nego on...i nisam ljubomoran...drugi su na mene ljubomorni...
po citav dan...vec petnaest godina...sta cu takav sam...
to je opasno stanje, i od toga se lako predju neke pristojne granice...pristojnosti...
pa ti sto imaju napade ljubomore zbog mene...
pricaju gluposti...oko mene...i sebe...
no mene to ne dotice...jer ja imam svoj zivot...stvaran zivot...za razliku od njih...
cuo sam za jedan slucaj ljubomore, gdje se lik toliko primio na ribu,
da joj nije dao da izlazi iz kuce...zabranio joj je da otvara vrata...
da se javlja na telefon...i tako to...brat od te ribe ga je morao hospitalizovati,
i sestru poslati daleko od majmuna...
moja cura je bila ljubomorna, pa sam je izlecio...
ako ima neko ljubomoran, neka se javi...ljecim ljubomoru besplatno...po forumima...

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Ljubomora je uvijek i jedino bolest, od nje nikada i ništa ni dobro ni korisno. Ne govorim ovdje samo o ljubomori između dvoje ljudi, nego o opštoj ljubomori koja vlada: prema komšiji koji ima, prema radnom kolegi, prema prijateljima, prema rođacima ... Bolest, ništa drugo.I veliko zlo koje može samo da izrodi još veće zlo.

Bobak_BL · *** Domaci Lazov ***

ma, dobro, svako je malo ljubomoran...ono...ma kontas, sta pricam...
ali sad, cega sve ima...ta moja ljubomora se ne primeti uopste...
sve je to i do godina, karaktera, odgoja, i zivota...

nextajox · **حزب الحيوان**

Jako sam ljubomorna osoba,priznajem.
I trudim se svim silama da suzbijam to jer nema razloga da budem Neutral