Parapsiholoske pojave (uradjen)

cvele88 · Početnik Domaćeg.de

Ko me treba nek se posluzi, licno sam ga pravi.

Seminarski rad:
PARAPSIHOLOSKE POJAVE

Parapsihologija (grc. para pored, mimo, lat. medicus lekar) medicina ”s onu stranu�, psihe dusa) je deo psihologije. Parapsihologija je nauka koja (jos od 1882. godine, kad je Udruzenje za psiholoska istrazivanja iz Londona pocelo prve naucne eksperimente) se bavi pojavama koje za sada protivurece racionalnim zabludama (predvidjanje buducnosti, lebdenje - elevacija, vidjenje kroz zid, razlikovanje boja culom dodira, komuniciranje sa umrlima, sugestije na velikom rastojanju, itd.).

Poslednjih godina sve vise ljudi se zanima za natprirodne pojave, razne fenomene i druga pitanja granicnih podrucja nauke, gde jos nisu odgovori i logicna objasnjenja. Sve vise novina, casopisa i literature pise o raznim misterijama, okultizmu, crnoj magiji, sektama i tajanstvenim drustvima.
Parapsihologija pokusava da pronadje objasnjenja za sledece pojave:

Astralna proekcija
Mada veliki broj ljudi pripisuje fenomenu napustanja tela mistican i misteriozan znacaj, svako od nas na neki nacin dozivljava manje-vise isti subjektivni osecaj dok spava ili danju sanjari koncentrisuci se na nesto daleko. Nekima se dopada taj utisak pa uzimaju halucinogene droge ne bi li bar na kratko ”napustili� svoje telo, a neki su neprekidno u tom stanju zbog ostecenja mozga. Nije onda nikakvo cudo sto isti utisak izazivaju i neurohemijske promene koje nastaju u bolesnom ili umirucem mozgu, ali se taj fenomen redovno koristi da bi se dokazala teza o zivotu posle smrti.
Astralna projekcija je poseban tip ”setnje� u kome astralno napusta ostalih sest tela i krece na put. Astralno telo je, po teozofskom ucenju, jedno od sedam tela (u njemu su centri za osecanja i zelje) jer svako bice poseduje sedam nivoa postojanja.
Tesko je nabrojati ovih sedam tela, jer se autori uglavnom ne slazu u ovom nabrajanju. Moze se zakljuciti da je to proizvoljan izbor tela iz sledeceg spiska: 1. fizicko, 2. astralno, 3. duhovno, 4. emocionalno, 5. telo ljubavi, 6. etericno, 7. telo svesti, 8. kosmicko, 9. telo mudrosti, 10. telo istine, 11. mentalno i 12. telo nirvane. Ovaj spisak nije definitivan - ko ima strpljenja da prelistava "strucnu" ezotericnu literaturu moze da pronadje jos ovakvih tela, mada ce svaki autor tvrditi da ih ima tacno sedam!
Ne bi trebalo mesati ”obicnu� setnju (kao sto je religiozni trans ili napustanje tela umiruce osobe) sa astralnom projekcijom, jer u prvoj fizicko telo napusta svest ili dusa, a u drugoj astralno telo. Naravno da i ostala tela (duhovno, emocionalno, etericno...) mogu da napuste fizicko kad im se prohte. Astralno je, po istom ucenju, jedino telo koje ima auru i ono to koristi da tokom setnje opazi ostala astralna tela koja takodje setaju okolo.
Prema tantrickoj filozofiji, svako od sedam tela ima svoj centar energije koji se zove cakra. Nikada nije utvrdjeno koja je to vrsta energije niti je ona izmerena, ali se tvrdi da posebno obdareni ljudi mogu da vide boju cakri i da na osnovu nje procene necije duhovno i fizicko zdravlje.

Bela magija
je i primena zaboravljenih (tajnih) znanja o isceliteljstvu i lecenju ljudi ili zastite dece i odraslih od bolesti i sl.

Inkarnacija
U teoloskom smislu hriscanske nauke, inkarnacija je otelovljenje Isusa Hrista u ljudskom obliku. U Istocnim religijama i okultnim ucenjima inkarnacija je spiritisticko telesno(fizicko) prikazanje raznih paranormalnih fenomena u vezi sa zivim ili mrtvim ljudima.

Fenomen Medijuma
je u spiritizmu naziv za osobu zenskog ili muskog pola, koja posreduje ili sluzi za kontakt izmedju zivih i preminulih osoba. Postoje slucajni i profesionalni medijumi koji mogu uspostaviti kontakt sa duhovima na „onom svetu”. U odredjenim stanjima (visoka temperatura, bolesti i sl.), navodno se i obicni ljudi mogu naci u ulozi medijuma - kada se mogu prikazati razliciti fenomeni ukljucivsi i kontakt sa preminulima, predskazanje buducnosti i sl.

Prekognicija
je iskustvo buduceg dogadjaja (predvidjanj ) neceg sto ce se tek dogoditi i to ne u dalekoj buducnosti. To je predstava predstojeceg dogadjaja kroz snove, trans ili viziju, inace paranormalni fenomen zabelezen vise puta u istoriji. Tako je mesec do tri dana pred propast Titanika, desetak osoba u razlicitim delovima sveta imalo viziju potonuca ”jednog velikog broad�, a neki su cak ”videli� naziv broda, nacin, vreme i mesto katastrofe.

Reinkarnacija
je indoistocno ucenje o mogucnosti da jedna dusa ”prezivi� telesnu smrt i ponovo se nadje - otelotvori u coveku ili zivotinji. Sa tim u vezi je ucenje tibetanske religije da je svaki Dalaj Lama reinkarnacija prethodnog, tj. Da ima njegovu dusu, a novo telo. Snazni dokazi za reinkarnaciju su zabelezena i dokumentovana secanja mnogih osoba na ranije zivote u najsitinijim detaljima, sa mnogo primera koji su potvrdjeni hipnozom. Reinkarnacija ne mora biti u kontinuitetu (zivot za zivotom) vec i sa vremenskim distancama od vise vekova.

Crna magija
je rasirena kod mnogih naroda i istom se nanosi drugim ljudima neka steta, bolest ili smrt. Vudu magija je narocito rasprostranjena na odtrvima u Karipskom moru, ali i u drugim delovima sveta, narocito kod seoskog stanovnistva. Radi bacanja cini, vrac tj. lice koje primenjuje tajna crnomagijska znanja priziva zle sile i demone od kojih trazi pomoc ili sudelovanje. Za crnomagijske obrede su potrebna odredjena sredstva, posebna mesta i vreme, kao i fizicka veza sa osobom kojoj se zeli naneti zlo (kosa, nokti, licni predmeti, fotografije).

Telekineza i psihokineza
Telekineza je pokretanje objekata na nacin koji nije moguce naucno objasniti, a psihokineza kad to pokretanje nastaje pod uticajem necije psihicke ili mentalne snage. Postoji i termin biopsihokineza (BioPK) koji se odnosi na svesno upravljanje zivim organizmima pomocu psihickih ili mentalnih sila.
Do sada ni jednom nije dokazano da je ista od ovoga moguce, ali hoce li tako ostati i u buducnosti? Misljenja se razlikuju i niko nije u stanju da dokaze svoju tvrdnju. Ipak, ako bismo se posluzili prostim logickim rasudjivanjem, dosli bismo do zakljucka da su izgledi za postojanje psihokineze (ili bilo koje druge -kineze) ravni nuli, jer ako bi na bilo koji nacin ona bila moguca, sasvim je sigurno da bi evolucija dosad vec ”ugradila� u zive organizme i tu sposobnost. Malo je verovatno da bi priroda do savrsenstva razvijala udove, misice i zglobove (pa i inteligenciju) ako bi hranu mogla da dovede nekoj zivotinji pred nos samo snagom misli.
Slicno se odnosi i na omiljeni argument branilaca telekineze da su svi ljudi nekada imali paranormalne sposobnosti, pa su vremenom zaboravili da ih koriste. Kroz evoluciju atrofiraju samo cula i organi koji se ne koriste, a malo je verovatno da neko ne bi redovno upotrebljavao ovakav ”dar s neba�. Uostalom, bar bi neka od hendikepiranih osoba, dozivotno vezanih za postelju ili invalidska kolica, pronasla u sebi taj zaboravljeni instinkt.

Telepatija
Ako bismo izraz telepatija preveli sa grckog, on bi glasio ”osecanje na daljinu�. Ipak, ovaj izraz cesce se koristi u svom uzem smislu, kao prenos ili citanje misli na daljinu, u zavisnosti od toga da li se vrsi uz saglasnost i saradnju osobe cije misli se citaju, ili se to cini nelegalno. U nasem vremenu, u kome informacija ima vrednost vecu nego ikada, ova tehnika znacajno bi izmenila svet, naravno ako bi se pokazalo da je moguca i ako naucimo da je koristimo. Isto vazi i za vidovitost, koja predstavlja ”vidjenje� ili neko drugo osecanje na daljinu, van granica cula.
Da li je sve to moguce? Tesko je tvrditi, ali svi su izgledi da nije. To sto se danas izrazi ”telepatija� i ”vidovitost� mistifikuju i zloupotrebljavaju pokazuje samo koliko je jaka nasa zelja da ovladamo tim tehnikama. Ipak, cinjenice su neumoljive: nikada niko nije demonstrirao ni jednu od tih vestina pri cemu bi bila otklonjena svaka sumnja u zabludu ili prevaru. Istina je da je bilo mnogo pokusaja, cak i ubedljivih predstava na kojima je ”demonstrirana� neka paranormalna sposobnost medijuma, ali se svaki put ispostavilo da je to bila samo demonstracija cirkuske vestine, posle cega je ”cudotvorac� jednostavno nestajao sa svojim honorarom i za njega se nikada vise nije culo.
Najveci broj dokaza o postojanju vanculnog opa�anja zasnovan je na svedocenjima. Neka od njih rezultat su svesne obmane, jer onaj ko iznosi anegdotu moze da bude prevarant ili prevareni; moguce je da je bio svedok necijeg dobro izvedenog trika ili zrtva ”vidovnjaka� koji je uspesan u lovu na detalje, o cemu govorimo u citatu iz knjige "Da li postoje stvari koje ne postoje". Takodje, fenomen koji se pripisuje vanculnom opazanju moze da bude (i cesto jeste) rezultat loseg razumevanja verovatnoce dogadjaja ili zakona velikih brojeva. Ni to nije sve - psihologija ima objasnjenja za citav niz mogucih zabluda i gresaka u opazanju i zakljucivanju.

Pored ovih pojava parapsihologija pokusava da pronadje objasnjenja i za:

- Vidovitost (vidjenje van granica cula)
- Proricanje (vidjenje buducih dogadjaja)
- Bio-psihokineza (upravljanje zivim organizmima snagom uma)
- Psihometrija (vanculno pribavljanje saznanja o udaljenim objektima fokusiranjem paznje na fizicki objekat, na primer kristalnu kuglu)
- Rasljarenje ili radiestezija (pronalazenja podzemne vode ili drugih objekata pomocu viska, raslji i slicnih pomagala)
- Fenomen medijuma (sposobnost da se, pri svesti ili u transu, posreduje u komunikaciji ili akciji izmedju zivih osoba i duhova umrlih ili mitskih bica)
- Materijalizacija ili dematerijalizacija (neobjasnjivo pojavljivanje ili nestajanje opipljivih objekata i ljudi)
- Ksenoglosija (pojava povremenog smislenog govora ili pisanja jezikom koji osoba nikad nije ucila)
- Misaona fotografija (sposobnost stvaranja smislenih likova na filmu bez stvarnog eksponiranja)
- Levitacija (neobjasnjivo podizanje i lebdenje objekata ili osoba)
- Glosolalija (naoko besmisleni govor u transu ili izmenjenom stanju svesti)
- Teurgija (magijsko komuniciranje sa Bogom)
- Stigmata (neobjasnjivi belezi na telu koji lice na Hristove rane nacinjene pri raspecu)
- Posednutost tela (preuzimanje i upravljanje telom zive osobe od strane djavola ili nekog drugog uljeza)
- Posednutost nekih mesta koje se manifestuje pokretanjem stvari, neobjasnjenim zvucima i slicno.

U mnogim zemljama sveta, parapsihologija nije priznata kao nauka, dok je, opet, u drugim ovaj ogranak psihologije cak uzdignut na nivo proucavanja na univerzitetima: u Evropi postoje katedre u Edimburgu, Oksfordu i Friburgu, dok se u Americi ova materija razmatra na mnogim mestima. Cak je za vreme hladnog rata CIA koristila ljude sa pojacanom osetljivoscu za spijunazu, isto kao sto je i KGB radio u Rusiji.
Americki naucnik Rasel Targ, fizicar iz Palo Alta, pionir u razvoju lasera, koji je sa svojim kolegom Haroldom Pathofom na Institutu za istrazivanja Stanford rukovodio programom telestezije, specijalnog dara koji ekstrasensu omogucava da zapaza stvari i pojave na velikim udaljenostima i opisuje dogadjaje daleko u vremenu i prostoru, govori o radu CIA-e.

Koji su bili najzanimljiviji eksperimenti?
- Po nasim radnim protokolima, Hal Pathof i jos jedan kolega isli bi do nekog ne mnogo udaljenog mesta, izabranog nasumice preko kompjutera, a ja bih ostajao u laboratoriji sa ekstrasensom. Posto bi dospeo u stanje opustenosti, ovaj bi opisivao mentalne slike vezane za lokalitet koji bi trebalo da pogodi. U nekim slucajevima CIA bi nam davala samo geografske koordinate (sirinu i duzinu) nekog tajnog mesta, ne govoreci nam o cemu je rec. U oba slucaja nasi ekstrasensi, kao na primer Pat Prajs, veoma obdareni policijski funkcioner, ili Ingo Svan, bili su u stanju da opisu ciljeve do najsitnijih detalja, sa neverovatnom preciznoscu.

Da li se secate nekog izuzetnog ”pogotka�?
- Ova dva ekstrasensa su uvek pogadjala i svaki put bismo bili ponovo iskreno iznenadjeni. Secam se da su ratne 1973, za vreme Jom Kipura, Izraelci trpeli velike gubitke, jer su Egipcani posedovali protivavionsku artiljeriju koja je za radare bila nevidljiva, a sa kojom su obarali njihove avione. Prajs je ”video� kako Izraelci montiraju na krila svojih aviona neke naprave, to jest odasiljace za remecenje kola, koje su koristili protiv egipatskih radara i uspeli da promene dinamiku sukoba. Tako je i bilo. U narednim mesecima saznali smo da je ta modifikacija stvarno izvrsena u maksimalnoj tajnosti. Na isti nacin saznali smo i za lokalitete gde su Sovjeti vrsili isprobavanje novog oruzja ili tajnih naprava. Sada, sa ovom novom svetskom situacijom, mislim da ce CIA ponovo pokrenuti programe za psiholoska istrazivanja.

Ali, vi niste radili samo za CIA.
- Ne, iako me je placala vlada, moj osnovni posao nije bio da stvorim odredjeni broj spijuna, nego da razvijem program pomocu kojeg ce se aktivirati paranormalne moci, pre svega moje. Te stvari su me privlacile jos od detinjstva: tada sam se zabavljao igrajuci se pogadjanja misli i cesto mi se dogadjalo da otkrijem ono sto su osobe zamislile, neki broj, predmet. Kao naucnik, zeleo sam da taj svet produbim naucnom metodologijom. Preokret u zivotu dogodio mi se kad sam se razboleo od teskog tumora i kada mi lekari nisu davali mnogo nade da cu poziveti. Umesto da otpocnem sa hemoterapijom, stupio sam u vezu sa Dzejn Katrom, spiritualnom isceliteljkom koja je u stanju da svojom energijom i svojim tehnikama ojaca tudji imunoloski sistem. Tako sam ozdravio i istovremeno se za mene otvorila kapija spiritualne dimenzije. Zbog toga sam i paranormalnim pojavama poceo da pristupam na drugaciji nacin. Jer, takve sposobnosti koje nam omogucavaju da primamo informacije iz buducnosti, pomazu nam i da lakse dodjemo u kontakt sa visom svescu, koja se naziva i natprirodnom, vanzemaljskom, nelokalnom.
To je, ipak, prilicno religiozni pristup.
- U svim kulturama se govori o Superiornom Umu. Hindusi govore o Akasi, nekoj vrsti univerzalnog znanja, onog istog sto ga je Jung nazvao: kolektivno nesvesno. Medjutim, time se i nauka bavila. Sledeci model fizicara Dejvida Boma, mi nazivamo produzenu svest koja nadilazi vreme i prostor ”natprirodnom�, ”nelokalnom�, sto savremeni fizicari smatraju najvaznijim otkricem kvantne fizike. Danas nauka otkriva ono sto su orijentalne filozofije oduvek tvrdile. Na primer, za budizam i Vedu, svete hinduisticke knjige, svako bice univerzuma povezano je sa samo jednom Svescu, te je razdvajanje od nje samo iluzija.
Najvaznija stvar koju smo otkrili u nasim laboratorijama je da bilo koja svest, cak i ona - obicnih ljudi, moze da vidi na daljinu i pojmi sadasnje i buduce dogadjaje. Nase telo i nas duh su povezani za nelokalnu svest, za sve ono sto postoji u domenu vremena i prostora. Ovo nije neka metafizicka izjava. Ajnstajn je jos 1935. govorio da su i dogadjaji koji se nasoj svesti cine razdvojenim zapravo, po kvantnoj fizici, medjusobno povezani. Kvantna fizika govori da zivimo ne samo u ovozemaljskom univerzumu.

Obmane
Pored ovih naucnih istrazivanja postoje i ona koja se nadovezuju na njih , u cilju uzimanja novca . U danasnje vreme, na primer imamo puno vidovjaka.
Postoje ljudi za koje se veruje da znaju sve čak i o osobama koje prvi put vide u životu. Ako platite dogovorenu tarifu, oni će vas ”čitati kao otvorenu knjigu�. Bićete zbunjeni, otići ćete impresionirani i ubrzo svima pričati o ovom čudesnom iskustvu. Jedino moguće objašnjenje biće da taj čovek poseduje moć vančulnog opažanja, jer šta bi drugo moglo da bude?
Nema sumnje da je to veština dostojna divljenja. Da li su ovi ljudi zaista vidoviti? Jer ako nisu, kojim se tehnikama služe da bi nas naveli da poverujemo u njihove natprirodne moći?
Jedan od načina ”čitanja� klijenta je da manipulator (ovaj izraz pozajmljujemo od industrije mađioničarske i iluzionističke zabave) uposli ”špijune� koji će pre seanse doznati što više detalja o svakom klijentu. Evo dela ispovesti jednog saradnika poznatog beogradskog ”belog maga�, objavljenom u beogradskom ”Glasu� od 22. jula 2000:
Kada dođe klijent, mi mu uzmemo podatke objašnjavajući da je vidovnjak strašno zauzet. Zakažemo seansu za sedam ili deset dana. U međuvremenu ekipa odlazi na datu adresu i temeljno se raspituje o mušteriji. Neprimetno u jedan kraj dvorišta ili hodnika oni bace neki zamotuljak. Posle nedelju dana, kada klijent dođe na seansu, prorok ga zasenjuje ličnim podacima do kojih su došli njegovi ljudi na terenu. Onda vidovnjak gleda u pasulj i saopšti mušteriji da je na njegovu kuću i porodicu bačena crna magija. Odlaze do njegove kuće i prorok nalazi onaj zamotuljak. Tada se zakazuje ritual skidanja prokletstva. Sve se to debelo naplaćuje.
Ova tehnika, kada manipulator govori podatke koje je unapred doznao, poznata je kao ”vruće čitanje�. Osim toga, postoji i ”hladno čitanje�; njime se služe manipulatori koji se umesto ”špijuna� u poslu služe talentom, ali to nije lako objasniti prostom definicijom, jer je u igri čitav niz tehnika. Elokvencija u izražavanju je dobar preduslov, a tu su i ispravno tumačenje mimike lica i govora tela, sugestija, laskanje i uopštenost. Osim toga, od važnosti je i procena koju manipulator načini u prvom kontaktu sa klijentom - odeća i nakit, maniri, akcenat, mimika, reagovanje na provokacije i tako dalje. Da li je frizura klasična, moderna ili je kosa zapuštena? Da li se po širini odeće može zaključiti da je klijent nedavno izgubio ili dobio na težini? Nosi li burmu, jesu li mu nokti čisti? Da li je napet ili sedi opušteno? Predstavićemo na kraju i najvažniju tehniku - lov na detalje, koja se obavlja kroz nenametljiv dijalog.
Manipulator uglavnom govoriti uopštene stvari i posmatra klijenta. U zavisnosti od njegove reakcije on će se u razgovoru primicati sve konkretnijim temama, pri čemu će koristiti fraze koje liče na konstatacije a u stvari su prerušena pitanja. Svaki put kad dobije odgovor, koga klijent često daje a da toga nije ni svestan, vidovnjak će to iskoristiti da se približi temi koja će biti najpovoljnija za podmetanje teze o vidovitosti. Džejms Rendi (James Randi) navodi primer iz TV emisije ”48 časova� (48 Hours) u kojoj je proslavljeni vidovnjak Van Praagh čitavih 60 minuta pogađao detalje dobrovoljcima iz publike. Pažljivim pregledom video - snimka, Rendi je izbrojao 260 pitanja koja je vidovnjak postavio svojim klijentima i samo 2 tvrdnje (obe pogrešne). Evo primera kako je teklo ”pogađanje�:
Van Praagh: Da li je vaš muž dugo patio u bolnici, ili je brzo umro?
Dobrovoljac iz publike (udovica): Oh, umro je skoro trenutno!
Van Praagh: Da, jer mi je rekao: ”Nisam patio. Bio sam pošteđen bola.�
Čak i kad ne dobije verbalni odgovor, vidovnjak neće insistirati na njemu nego će posmatrati ono što se u psihologiji zove ideomotorni efekat a u narodu govor tela: nesvesno trzanje i skretanje pogleda pri diskretnim provokacijama u razgovoru. Ovu tehniku, inače, rado koriste i hiromanti (čitači dlana), jer dok u svojoj ruci drže klijentovu šaku, ona im svojim jedva primetnim pokretima odaje reakciju na tok razgovora. Kasnije ćemo opširnije govoriti o ovom efektu.
Dobar vidovnjak u isto vreme je i pažljiv slušalac. On će dozvoliti klijentu da govori onoliko koliko želi; zapravo, manipulator će biti najuspešniji ako klijent pretvori seansu u ”otvaranje duše� i počne da se jada za sve što mu leži na srcu. Vidovnjak će mu potom vratiti sve informacije ali u izmenjenoj formi, taman koliko je potrebno da se one proglase za rezultat njegove vidovitosti. Ovo je vrlo verovatan razvoj događaja jer veliki broj klijenata dolazi zato što već ima neki lični ili porodični problem - pre svega zdravstvene, materijalne ili ljubavne prirode, što će manipulator lako videti već na prvi pogled, služeći se tehnikama koje smo pomenuli. Hiromant (čitač dlana) klijentu će, recimo, postaviti naizgled formalno pitanje od koje linije na dlanu da počne, od linije srca, zdravlja ili novca i čim dobije odgovor biće mu jasno zašto je došao i šta želi da čuje.
Od velike koristi je i to što klijent već dolazi sa željom da bude impresioniran, da ne kažemo prevaren; on je spreman da ovoj seansi prida veće značenje nego što ga ona realno ima. želja da se doživi čudesno iskustvo jeste pokretačka energija seanse i vidovnjak zna da će ta želja kod klijenta pružiti posebno značenje svemu što on kaže, bez obzira koliko je to neobično ili besmisleno. Ako ne odmah, onda će kasnije klijent analizirati te reči i pronalaziti im skriveni smisao i opravdanje (”Aha! Rekao mi je da će mi krug doći glave a ja sam upravo udario glavom u bojler, koji je okrugao!�)
Talenat o kome smo govorili podrazumeva i osećaj za ljudsku psihologiju, koji će mu reći da su ljudi u osnovi egoistični i samoljubivi, i da ih samo socijalna maska koju nose sputava da ovu svoju prirodu pokazuju na svakom koraku. Dobro odmerena količina laskanja pomoći će manipulatoru da ostavi utisak da je već na početku ”pročitao� klijenta.
Takođe je od važnosti i selektivnost ljudske memorije, jer će svaki klijent rado zanemariti sve promašaje i greške koje manipulator načini a sećati se samo pogodaka, i to utoliko bolje i sa više detalja ukoliko je taj pogodak bio uspešniji. Na kraju će prilikom prenošenja svog iskustva drugima (potencijalnim novim klijentima) uvek malo ”doterati� stvar, malo zbog toga što će u društvu uvek ciljati na to da impresionira slušaoce, a malo i zato što mu je lepše kad i sam veruje u to da je iskustvo bilo izuzetno. Nije bez značaja ni to što se zna da je on za tu seansu dobro platio - a nikad nije poželjno prikazati se naivnim i prevarenim, kao što i u prepričavanju ljubavnih avantura akteri uvek prećutkuju promašaje i uvećavaju ili izmišljaju uspehe.
Pogrešno je uverenje da žrtve manipulatora mogu da budu samo lakoverne i sugestibilne osobe. Naprotiv, klijent mora da razmišlja logično da bi povezao stvari onako kako to manipulator želi. čak i okoreli skeptici lako mogu da ”padnu� na trikove - ne samo kad se razgovor vodi o fluidnim i neodređenim stvarima, nego i kad je tema konkretna i nedvosmislena

Ko je ko?

Kad se govori o paranormalnim ili neobjašnjenim pojavama, sagovornici se obično podele u dva tabora: na jednoj strani su oni koji bez rezerve veruju da ”tu ima nečega�, a na drugoj oni koji pokušavaju da ih uvere da su u zabludi. Ipak, ovakvo grupisanje u samo dva klana uglavnom je rezultat međusobnog povlađivanja koje u društvu uvek postoji; umesto ličnih stavova, brane se stavovi grupe u koju se diskutatnt svojevoljno svrstava.
U stvarnosti, situacija je složenija. Zato ćemo u svakoj od ove dve grupe načiniti još po jedan rez, kojim ćemo odvojiti ”umerene� od ”ekstremnih� zagovornika. Ovakvom podelom dobijamo četiri zanimljive i prepoznatljive grupacije, koje će nam pomoći da odmerimo mesto na kome se nalazi nauka, bar što se tiče stava prema paranormalnim pojavama:
1. ”Tvrdi� skeptici. Oni su neizlečivo hladni i matematički proračunati. Njihov odgovor je uvek: sve su to gluposti, nedokazane tvrdnje i diletantska naklapanja na čiju proveru ne treba gubiti vreme.
2. Naučnici. Oni su spremni da saslušaju svaku razumnu teoriju, ali ne zato da bi je automatski prihvatili, nego da bi je podvrgli naučnoj proveri (o kojoj je upravo bilo reči); pa ako prođe test biće prihvaćena, a ako ne - odbija se bez emocija. Slično važi i za grupu analitičkih skeptika, koji za razliku od ”tvrdih� skeptika ne odbacuju stav dok ga ne podvrgnu logičkoj ili eksperimentalnoj proveri; oni koriste naučni metod u razmišljanju, mada toga često nisu ni svesni.
Ovde se opredeljujemo za nazive ”tvrdi� i ”analitički� skeptici, jer se time bolje odslikavaju njihove metode. U zapadnoj literaturi, prvi su dobili epitet ”suvi� (dry) a drugi ”mokri� (wet) skeptici.
Podela o kojoj govorimo nije obavljena po profesionalnoj orijentaciji, pa zato u naučnike nećemo ubrojati samo ljude koji se u svakodnevnom poslu bave naukom, nego i one kojima je, bez obzira što možda nemaju formalno naučno obrazovanje, blizak naučni način delanja i zaključivanja.
3. Pseudonaučnici. Ovo je zanimljiva grupacija, koja se od prethodne razlikuje jedino po tome što se teško rastaje od svoje omiljene teorije čak i ako ispitivanje pokaže da je treba odbaciti. Pseudonauka se često koristi naučnim metodama, sve do samog kraja kad treba izvesti zaključak, tako da se stiče utisak da je cilj ispitivanja da se teorija dokaže, a ne da se podvrgne proveri. Osim toga, glavni cilj pseudonaučnih eksperimenata uglavnom je priređivanje predstave za posmatrače, pa je eksperimentatorima važnije da sakriju nedostatke testova nego da ih otklone.
4. Ljudi koji bez rezerve veruju u sve u šta veruje grupacija i klasa ljudi kojima pripadaju. Njima je dovoljan dokaz to da ”eto toliko ljudi isto tako misli� i često kao potvrde svojih verovanja iznose anegdotske događaje koje nikad nije moguće proveriti ili dokazati.
Evo primera koji će zgodno odslikati svaku od nabrojanih grupa: u narodu postoji verovanje (naučnici bi rekli: hipoteza) da voda koja teče kroz podzemne kanale proizvodi električno i magnetno polje koji negativno utiču na ljudsko zdravlje. O tome je bilo više reči u poglavlju Tehnike obmanjivanja / Rašljari, ali sada nas interesuje samo kako bi tipičan predstavnik svake od nabrojanih grupacija odgovorio na pitanje da li je ova tvrdnja istinita.
Tvrdi skeptik preterano veruje u ”čuda� koja stvara nauka ali mu nedostaje poznavanje naučnih metoda, pa će zato pokazati preterani skepticizam čak i tamo gde nauka ostavlja otvorena pitanja. Po pitanju magnetizma podzemnih voda on će reći: ”za to nema dokaza i ja nikad u životu nisam osetio nikakvo električno niti magnetno polje izazvano vodotokovima. Zato zaključujem da je to glupost.�
Analitički skeptik unapred je prikupio podatke o oblasti čijoj kritici pristupa pa tako već ima odgovor na pitanje da li rašljarstvo ”radi� i pronaći će način da, makar i posredno, plasira taj odgovor. Povešće, recimo, razgovor sa rašljarem u kome će ga dovesti do toga da sam sebe demantuje ili će osmisliti objektivan test kojim će pokazati neosnovanost rašljarevih tvrdnji.
Naučniku nije cilj da pruži odgovore na ovakva pitanja, a još manje da impresionira široku publiku, pa će zato njegov stav biti manje atraktivan od stavova prethodno pomenutih grupa. Ipak, rado će pružiti sve podatke koji imaju status naučnih činjenica. On će reći: ”Joni koji se nalaze u vodi zaista mogu da stvore električno i magnetno polje, ali su ta polja toliko slaba da ih nije moguće ni izmeriti.� Treba obratiti pažnju na to da ovde nema odgovora; čak i ako neko insistira na njemu, pravi naučnik pre će reći ”meni veza između podzemnih voda i zdravlja nije poznata�, nego što će mu savetovati da se mane gluposti (mada bi, što se njega lično tiče, verovatno radije skratio diskusiju takvim odgovorom).
Pseudonaučnik uvek cilja na efekat kod publike i rado će se poslužiti rečnikom nauke da do tog cilja dođe. Znajući da kad neko već postavlja pitanje samim tim želi odgovor, on će ga i pružiti. I to, po pravilu, onaj za koji smatra da će ga najviše zadovoljiti ili da će ostaviti najbolji utisak: ”Eto, nauka ne može da ga izmeri pa ni da ga do kraja objasni, ali ona priznaje da pomenuta polja postoje; prema tome, to je to što izaziva zdravstvene probleme.� Pseudonaučnik nikad ne primećuje kako ovakvim odgovorom grubo krši metod logičkog zaključivanja ali, srećom po njega, to često ne primećuje ni njegova publika.
Čoveku koji veruje najlakše je jer on odgovor unapred zna, čak i pre nego što je razmislio: ”Očigledno je da postoji dejstvo podzemnih vodotokova na ljudsko zdravlje, mnogi primeri to potvrđuju. Nepotrebno je dokazivati nešto što svi znaju.�
Podela ljudi na četiri ili pet grupacija suviše je isključiva i nepotpuna; mi smo predstavili samo nekoliko stavova na relaciji između potpunog odbacivanja i pasivnog prihvatanja svega što nosi sa sobom prizvuk ezoterije. Pomenućemo samo još jednu, inače široko zastupljenu, grupu kojoj nije lako naći mesto na ovoj relaciji. Nju ćemo prozvati ”skeptici ali�. Ovu kategoriju (u kojoj ima dosta ljudi iz tehničke sfere) najbolje ćemo objasniti primerom: ”Ja sam skeptik, ali mora biti da postoji nešto...� ili ”Ja sam skeptik, ali jednom je jedan moj prijatelj sanjao...�
Inače, termin skeptik uglavnom se odnosi na osobu koja ništa određeno ne tvrdi, nego samo iskazuje svoje mišljenje, često uz ograde i dvoumljenje. To takođe može da bude neko čiji stav prema nepotvrđenim pojavama uglavnom počiva na neverovanju ili bar na odlaganju odluke dok se ne pribave dokazi koji će pomoći u njenom donošenju. Skepticizam je, takođe, filozofsko shvatanje po kome se apsolutno saznanje ili dolaženje do istine smatra isključenim i nemogućim.
Robert Tod Kerol (Robert Todd Carroll), oslanjajući se na Ničeovo (Nietzsche) učenje, podelio je skeptike na Apolonijske i Doiniske. Prvi insistiraju na jasnoći misli i na razumskom rezonovanju. Za njih su sve natprirodne pojave rezultat obmane ili zablude ali to nije razlog što ih oni odbacuju - tačnije bi bilo reći da im takve pojave, prosto rečeno, ne idu ”niz dlaku�. Dioniski skeptici više se oslanjaju na strast i na instinkt, tako da oni prihvataju religiju i veru, ne zato što veruju u stvari koje ona propoveda nego zato što to odgovara njihovim osećanjima, moralnim načelima i instinktima. Tako, apolonijski skeptik ne vidi ni jedan razlog da veruje u natprirodne pojave, dok dioniski ne vidi razlog da ne veruje.

Da li parapsihologija stvarno postoji?

Jedan od najlakših načina da rasvetlimo dilemu da li su čuda zaista moguća, jeste da se upoznamo sa slučajevima poznatih čudotvoraca. Nema sumnje da njima veliki broj ljudi veruje i ne treba sporiti da su sa tog stanovišta oni veoma uspešni. Ostaje samo pitanje koliko je to verovanje rezultat stvarnih natprirodnih moći čudotvoraca, a koliko su rezultat zablude ili svesne prevare. Ovo je važno pitanje jer, ako se pokaže da zaista postoje moći za koje nauka ne zna, onda je u interesu celog čovečanstva da se te moći dobro ispitaju i upoznaju pošto bismo od takvih saznanja svi imali velike koristi. S druge strane, ako neko zloupotrebi poverenje da bi obmanuo one koji su mu to poverenje poklonili, onda mu treba dati kvalifikaciju kakvu zaslužuje.
Uri Geler je sin Mađara i Austrijanke, rođen 1946. u Izraelu a živi u Engleskoj. Još od ranih sedamdesetih godina poznat je po svojim demonstracijama sposobnosti da snagom uma savija kašike i ključeve, da pokreće iglu kompasa, pokreće neispravne časovnike ili da čita skrivene poruke.
Prvo iskustvo u vezi sa paranormalnim pojavama imao je sa 5 godina. Tokom jela, navodno, kašika u ruci odjednom mu se savila i prelomila (ovo možemo samo da mu verujemo na reč, jer tada o tome nikome nije pričao). Sa 22 godine počeo je da radi kao foto-model, ali je samo godinu dana kasnije došao na ideju da priređuje male lokalne predstave na kojima je demonstrirao svoju sposobnost telepatije i psihokineze. O jednom od njegovih problema, svakako nastalih zbog početničkog neiskustva u zabavljačkim nastupima, piše list Jerusalem post u broju od 5. januara 1971. godine, pod naslovom ”Opsenarstvo i neispunjen ugovor�:
Sudija za prekršaje juče je podržao optužbu da je Uri Geler, samozvani telepata, kriv za neispunjenje ugovora u kome je obećao da će izvesti tačku sa telepatijom, parapsihologijom, hipnotizmom i telekinezom, a umesto toga poslužio se opsenarskim trikovima...
Geler ipak nije posustao. Nastavio je sa predstavama i ubrzo je postao poznat širom Izraela, zahvaljujući predsednici vlade Goldi Meir. Kad je ona u jednom nastupu zamoljena da iznese prognozu o budućnosti Izraela, izgovorila je stilsku figuru koja je obišla svet: ”Ne pitajte mene, pitajte Urija Gelera�.
Imao je samo 26 godina kad je krenuo u Evropu, gde je doživeo niz uspeha, priredio veliki broj atraktivnih predstava i nastupa na televiziji i dao mnogo intervjua u kojima su ga novinari uzdizali u nebo.
Uri Geler rado priča o tome kako je u bašti još kao dete video veliku svetlosnu kuglu i kako mu je odmah postalo jasno da je to vanzemaljski brod. Izgleda da ambicioznom duhu ovog čoveka ni društvo bića sa drugih svetova nije bilo dovoljno dobro, pa u jednom kasnijem intervjuu, na novinarsko pitanje zašto toliko ljudi ipak smatra da je on prevarant, odgovara:
Treba da postavite isto pitanje ljudima koji ne veruju u Isusa Hrista ili u Boga. Istorijske religijske ličnosti uvek su imale svojih neprijatelja. Uvek je bilo takvih koji su tvrdili da je reč o šarlatanima... Zapravo sam morao da tužim neke od tih ljudi jer su pisali laži o meni u svojim knjigama. Pravi razlog je da su oni u tom pisanju videli materijalni interes.
Uri Geler ne radi sam. On ima čitav tim advokata čiji je zadatak da tuže svakoga ko izjavi da se njegove moći zasnivaju na trikovima i prevarama. Izgleda da tajna njegovog uspeha leži dobrim delom i u ovoj službi, jer je ona veoma važna u održavanju željenog konteksta knjiga i novinskih članaka o njemu. Svaka akcija ove službe zavisi samo od odgovora na pitanje u kakvom kontekstu je Uri Geler predstavljen u tekstu. U ovo se uverio i autor knjige koju upravo čitate, kad je od Gelera putem elektronske pošte zatražio dozvolu da uz ovaj tekst objavi fotografiju njegovog raskošnog Kadilaka (koji, uzgred, liči na ježa jer je na karoseriju zalepljeno na stotine savijenih kašika i viljušaka). Najpre su od njegove kancelarije stigla sledeća pitanja:
Možete li da nas obavestite o sadržaju poglavlja o Uriju? Takođe, hteli bismo da znamo kakva je priroda knjige, da li je pozitivna, neutralna ili negativna o subjektu. čim nas obavestite o tome, rado ćemo vam poslati slike.
Ohrabren obećanjem u poslednjoj rečenici, na pitanja sam odgovorio najpoštenije što sam mogao. Odmah je od advokata stigla zabrana na objavljivanje Gelerovih fotografija, kao i besplatan pravni savet da se upoznam sa međunarodnim zakonom o kleveti.
Nema sumnje, svako ko bi želeo da ga predstavi sa gledišta sumnje u njegove moći, bio je u startu obeshrabren mogućom tužbom za klevetu. Njegovi pravnici pokrenuli su mnogo procesa u kojima su tužili razne ”nevernike� zahtevajući od njih astronomske sume na ime odštete, a u javnosti je poznat sudski proces vođen protiv Gelerovog najvećeg protivnika, koga ćemo u ovoj knjizi više puta pomenuti - Džejmsa Rendija (James Randi).
Kao razlog za traženje visoke odštete (15 miliona dolara) navedeno je klevetanje, ugrožavanje privatnosti i smišljeno ometanje sa mogućom zloupotrebom. Predmet tužbe odnosio se na intervju koji je 9. aprila 1991. Rendi dao listu International Herald Tribune, kad je rekao da je Geler ”obmanuo čak i istaknute naučnike� trikovima koji spadaju u grupu ”onih koji se nalaze na poleđini pakovanja kukuruznih pahuljica za decu. Očigledno je da naučnici više ne jedu kukuruzne pahuljice�.
Formulišući tužbu, Geler se dobro čuvao toga da pomene centralno pitanje - da li njegove moći, koje je u spornom intervjuu Džejms Rendi podveo pod sumnju, zaista postoje ili su one ipak zasnovane na trikovima. Ali, trebalo je utvrditi činjenice; proces se posle četiri godine završio Gelerovim porazom. Umesto da dobije 15 miliona dolara, Geler je pristao na poravnanje kojim je platio 120 000 dolara na ime troškova procesa.
Ne samo da ga ovo nije omelo u nastupima, nego je nastavio da sa nesmanjenom energijom izvodi svoje tačke i da tuži svakoga ko se usudi da javno posumnja u njegove moći. Izgubio je sve krupnije procese, ali je ostao neumoran (jedini procesi za koje znamo da su dosuđeni u Gelerovu korist vođeni su protiv dnevnih listova Esti Hirlap i Nepszabadsag u Mađarskoj).
Posebno je zanimljiva Gelerova ponuda koja bi donela milion dolara prvoj osobi uspešnoj u ”daljinskom� psihokinetičkom krivljenju kašike, koju je on postavio negde u svojoj velelepnoj kući. Ovu kašiku stalno je snimala kamera i sliku slala na Internet tako da svako može odmah da proveri svoje natprirodne moći. Robert Tod Kerol (Robert Todd Carroll) je ovo u Rečniku skeptika (Skeptic�s dictionary) prokomentarisao na svoj način:
Ako savijete kašiku, dobićete milion dolara. Upozoravam vas da biste, ukoliko uspete da savijete Urijevu kašiku, mogli da imate puno problema da dokažete da ste to zaista učinili. Verovatno biste u nastojanju da dobijete nagradu stigli i do suda, ali ne očekujte naklonost sudije ili porote. Geler je već bio tamo i on zna šta sud može da učini ljudima koji izjavljuju da su u stanju da snagom misli saviju kašiku.
I Džejms Rendi se javio sa svojom šaljivom kontra - ponudom od dva miliona dolara nagrade prvom psihokinetičaru koji uspe da ispravi krivu kašiku koju on drži u kutiji za cipele ispod svog kreveta, uz dvosmisleni komentar ”Vi mi verujete, zar ne?�. Uskoro je Geler uklonio sliku kašike sa svog sajta zajedno sa novčanom ponudom i o tome nema više nikakvog traga. Umesto toga, pojavila se nova ponuda: ko pogodi šta predstavlja Gelerov crtež sakriven u sefu, iz njegove kolekcije će dobiti ni manje ni više nego kameni kristal star milionima godina (zna li neko za mlađi kameni kristal?)
Časopis ”Novi naučnik� (”New scientist�) u broju od 6. aprila 1978. godine doneo je članak pod naslovom ”Geler je prevarant, tvrdi bivši menadžer�. U njemu je Jaša Kac (Yasha Katz), Gelerov nekadašnji menadžer, priznao da je pomagao Geleru da trikovima obmane novinare i publiku. Geler je na ovo javno odgovorio u istom časopisu: ”Prekinuo sam svaku vezu sa Jašom Kacom, koji nikada nije bio moj menadžer...� Na Gelerovu nesreću, u njegovoj ranije objavljenoj knjizi ”Efekat Geler�, stoji rečenica koju bi verovatno izbrisao kad bi mogao: ”čovek koji je navodno ispostavio dokaz za ovo jeste moj bivši menadžer Jaša Kac, s kojim sam prekinuo saradnju 1974. posle neslaganja oko deobe dobiti - problema poznatog mnogim zabavljačima�.
Uri Geler navodi brojne izjave poznatih ljudi, između ostalih i naučnika, koji su se pozitivno izrazili o njegovim natprirodnim moćima. Umesto komentara na ovo, Džejms Rendi je okupio grupu naučnika u Laboratoriji za biofiziku Kraljevskog koledža u Londonu. Kao bivšem mađioničaru, nije mu bilo teško da ih impresionira: kašike i ključevi su se savijali, igla kompasa je igrala a satovi su se zaustavljali i pokretali. Nedostajalo je samo uveravanje da je sve to postignuto natprirodnim silama i paranormalnim moćima.
Rendi je objavio knjigu pod naslovom ”Istina o Uriju Geleru�. Prenećemo dva zanimljiva citata iz te knjige:
- ”Razbijeni� satovi obično su samo pokvareni. Zagrejte ih, protresite i oni će početi da kucaju. Druga je stvar koliko dugo i koliko tačno će raditi.
- Savijanje kašika obično se izvodi tako što se pažnja gledalaca preusmeri na nešto drugo. Jednostavno, navedite svakoga da skrene pogled dok savijate kašiku. Geler je oduvek bio poznat po tome što je držao već savijenu kašiku i govorio ”Savija se, savija se�, dok je postepeno otkrivao deo po deo savijenog dela, sakrivenog prstima.
Postoji još jedno pitanje koje se nameće i tako je jednostavno da je teško verovati da ga još ni jedan novinar nije postavio u razgovoru sa Gelerom. To pitanje glasi: Ako on zaista krivi kašike psihokinetičkim silama, kao što uporno tvrdi, zašto onda tokom tog krivljenja mora da ih drži u svojim rukama, da ih krije iza prstiju i dlanova i da tako teatralno maše s njima?
Majkl Šermer (Michael Shermer) objavio je listu od osam načina na koje bi svako mogao da demonstrira jednu od Gelerovih veština, a to je reprodukovanje ”tajnih� crteža koje je neko nacrtao na bloku dobijenom od Gelera:
1. Pročitajte poruku telepatski (možda Geler baš tako radi?) Ili...
2. Tražite da ta osoba nacrta predmet jasno, da svako može da ga vidi. Onda će ona dobro pritisnuti olovkom, pa kad otcepi prvi list i vrati vam blok, lako ćete na drugom listu videti otisak crteža. Ili...
3. Svi imamo čekovne knjižice sa listovima čiji zadnji deo je hemijski obrađen tako da ostavlja kopiju na sledećem listu. Ili...
4. Dajte mu specijalni blok za trikove, sa uloškom osetljivim na pritisak ispod gornjeg lista. Ili...
5. Virite (na klasičan način ili uz pomoć elektronike) dok on crta. Ili...
6. Posmatrajte vrh olovke tokom crtanja. Ili...
7. Angažujte saučesnika koji će vam saopštiti šta je nacrtao. Ili...
8. Oslonite se na psihologiju: većina ljudi nacrtaće kuću ili čovečije lice.

Iskreno o tome da li parapsihologija postoji ili ne moze se mnogo govoriti, ali na kraju ne bi bilo dokazano da postoji, ali ne bi bilo ni opovrgnuto.

Nisam mogao drugacije da ga posaljem:(