istorijske bitke po abecednom redu

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Opa, lijepo, novi istoričar na pomolu, svaka čast što si primjetio! Pa dodaj je, prijatelju, dopuni, ovo nije samo moja tema, slobodno dodaj šta nađeš da je zafalilo u silnim ratovima Very Happy

barkos 77 · Početnik Domaćeg.de

Свака част за опис великог броја битака. Надам се да није проблем, ако додам још пар значајних из наше историје.

Колубарска битка- Аустроугарска војска је после слома прве две офанзиве, жестоко напала Србију. Трећа офанзива започела је 6. новембра 1914. године. Поред основног циља непријатеља да коначно порази Србију, била је очигледна жеља за осветом и понижењем Србије. Српска војска је имала великих проблема, војници су били изморени и гладни, због чега је непрестано била принуђена на повлачење. Савезници нису помогли ни најмање, тако да је Србија била препуштена сама себи. Влада и Врховна команда на заједничкој седници одлучују да се настави са борбом. Никола Пашић је претио оставком његове владе уколико се не би пружио даљи отпор. До преокрета долази 15. новембра ступањем генерала Живојина Мишића на чело Прве армије, због рањавања Петра Бојовића. Живојин Мишић наставља са повлачењем све до Горњег Милановца, а онда успева да одмори и консолидује војску. У том тренутку 20.000 граната је стигло као помоћ из Грчке. Међутим са запрепашћењем се констатује да су гранате неупотребљиве, јер су биле веће од калибра топова. После демонтирања и скраћивања чауре, на бојиште коначно стиже исправна ратна опрема. Коначно 3. децембра 1914. године српска војска прелази у контраофанзиву. Аустроугарска војска је протерана са територије Србије, а Београд је ослобођен 16. децембра 1914. године. После ове битке генерал Живојин Мишић добија чин војводе, док је код непријатеља Оскар Поћорек смењен, а на његово место је постављен немачки генерал Аугуст фон Макензен. Ова битка је једна од најзначајнијих и најблиставијих победа српске војске у Првом светском рату. Читав свет се дивио моралу српске војске, која је била на ивици пораза, али је успела да извојева коначну победу. Начин на који је вођена битка и сјајна стратегија је ушла у анале ратовања и војне уџбенике.

Битка на Чегру- Битка на Чегру представља једну од најзначајнијих битака у Првом српском устанку. Одиграла се 31. маја 1809. године. Српска војска је направила шанац у близини Ниша и спремно чекала битку са Турцима. Међутим пред сам почетак битке долази до сукоба између Милоја Петровића и Петра Добрњца. Због незадовољства начином на који је вођена војска, Хајдук Вељко и Петар Добрњац се повлаче са бојног поља, што је знатно ослабило српску војску. Командовање српском војском преузима Стеван Синђелић. Турски напади су били силовити, али се српска војска јуначки бранила. Видевши да је даља борба са надмоћнијим непријатељем готово немогућа, Стеван Синђелић пуца из пиштоља у магацин барута и тако убија велики број Срба и Турака. После ове битке, Турци су у Нишу подигли Ћеле-кулу у којој је узидано 952 српске главе.

Одбрана Београда 1915. године- Четврта офанзива, овога пута аустроугарске војске потпомогнуте немачким трупама, почиње 5. октобра 1915. године. Силовити напад није било могуће зауставити, и јасно је било да је пад Београда неминован. Тада мајор Драгутин Гавриловић наређује напад. Он држи следећи говор:
" Јунаци! Тачно у три часа непријатеља треба разбити нашом силном храброшћу, разнети нашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, мора да буде светао. Војници, јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања. Наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине. Ви дакле, немате да се бринете за животе наше, они више не постоје. Зато напред у славу! За краља и отаџбину! Живео краљ! ЖИвео Београд!"
Сви српски војници су изгинули, али образ Београда је остао чист. Аугуст фон Макензен је наредио да се у част српских војника подигне споменик, због приказане велике храбрости. И поред пада Београда, ово је један од најсветлијих тренутака Србије, у којој је показана велика храброст. Родољубље, понос, слава, јунаштво нису дозволили Србији да се преда у неравноправној борби.

Ако сам нешто погрешио или изоставио, праштајте. Wink