Egipat

pokemon21 · Početnik Domaćeg.de

Drzava sa kulturom koju jos nijedan naucnik nije uspio da shvati,najveci primjer Piramide i kako su sagradjene(u Japan su pokusali da naprave pa se srusila)
Dosta toga je vezano za Egipat,dosta zagonetna Kleopatra i njen nacin zivota(odlicno opisan u Bozanstvenoj Komediji -Dante Aligijeri)

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Zanimljivosti o starom Egiptu

- Persijanci su u jednoj bici iskoristili ljubav Egipćana prema mačkama. Svaki persijski vojnik držao je u ruci mačku dok je na stotine mačaka izbezumljeno trčalo ispred njih. Egipćani su se predali da ih ne bi povredili.
- Nedavno odvijena mumija bila je umotana u platnene zavoje dugačke ukupno 4,8km, široke 7,5cm
- Proglašenje novog faraona objavljivano je puštanjem 4 divlje guske na 4 strane neba.

Stari Egipćani stvorili su civilizaciju koja je trajala preko 3000 godina. Računa se da je u tom razdoblju na egipatskom tlu živelo više od 500 miliona ljudi.
Egipćani su izvanredno poznavali astronomiju, matematiku, inženjerstvo i medicinu, a imali su i organizovan poreski i pravni sistem sa policijom i sudovima.
Žene su u drevnom Egiptu uživale veća građanska prava od svojih današnjih sestara i u Egiptu i u mnogim zemljama sveta. Nosile su i odeću od najfinijih tkanina i koristile širok izbor nakita, kozmetičkih preparata i šminke za ulepšavanje.
Tutankamon i Ramzes Veliki bili su samo dva od 170 ili više egipatskih faraona za koje se zna. Njihov Pepi II je kralj koji je u dosad zabeleženoj istoriji najduže vladao: od 97 godina života, 94 je presedeo na prestolu.
Starim Egipćanima dugujemo i kalendar od 365 dana. Oni su prvi podelili dan i noć a 24 sata i prvi se služili časovnicima.
Stari Egipćani bili su zaista prva liga!

Uputstvo za početnike

Istorija starog Egipta podeljena je na tri glavna perioda poznata kao Staro kraljevstvo (oko 2613-2160. pne), Srednje kraljevstvo (oko 2040-1750. pne) i Novo kraljevstvo (oko 1550-1086. pne). Za vreme tih epoha centralizovana vlast faraona bila je na vrhuncu dok su između njih nastupala doba nemoćnih vladara, građanskih ratova i stranih osvajanja. Kasniju egipatsku istoriju obeležavaju učestali napadi Libije, Asirije, Nubije, Persije i Grčke čiji su vladari često i sami postajali faraoni. Sa smrću kraljice Kleopatre 30. godine pne, Egipat potpada pod vlast Rimskog carstva i doba faraona je okončano.
U III veku pne egipatski sveštenik Maneto napisao je istoriju Egipta podelivši vladare u trideset dinastija. Naučnici se i danas služe Manetovom podelom dodajući ponekad na samom kraju i trideset prvu dinastiju.

Kralj Tut

Tutankamon ili Tut, nije bio ni značajan ni uspešan vladar. Ipak, on je najslavniji od 170 ili više egipatskih faraona zahvaljujući svojoj velelepnoj grobnici koju su 1922. otkrili Englezi Havard Karter i lord Karnarvon.
- Kada je Tutankamon postao kralj, Velika piraminda postojala je već nekih 1250 godina.
- Kada je umro, u 18. godini života, njegova je grobnica ubrzo posle sahrane dvaput opljačkana.
- Prema proceni Havarda Kartera, ti drevni pljačkaši odneli su oko 60% nakita položenog u grobnicu s Tutankamonom.

- Karter je proveo 5 godina tražeći Tutankamonovu grobnicu, 8 godina raščišćavajući je i skoro 10 popisujući oko 5000 predmeta nađenih u njoj. On nikada nije u celosti objavio priču o svojim fantastičnim otkrićima.
- Čišćenje predvorja trajalo je 7 nedelja pri čemu je utrošeno oko 2km pamučne tkanine i 32 bale vate.
- Na dan kada je grobnica otvorena Karterovog kanarinca progutala je kobra.
- Ubrzo pošto je grobnica otkrivena nestao je penis faraonove mumije.
- Tutankamonova grobnica prvobitno je predviđena za nekog drugog. Sarkofag i ostali predmeti napravljeni su za jednog od njegovih prethodnika.
- Tutankamonovo lice bilo je pokriveno veličanstvenom zlatnom maskom teškom 10,23kg.
- Tutankamonovo telo počivalo je u 4 mumijske futrole (tj. kovčega) smeštena jedan unutar drugog kao ruske babuške. Treći, unutrašnji, napravljen je od tučenog 22-karatnog zlata i težak je oko 203kg.
- U najveći od tri sanduka koji su jedan u drugome oko kamenog sarkofaga može da se smesti automobil srednje veličine.
- U Tutankamonovoj grobnici nađen je i lični pribor za prvu pomoć sa zavojima i povezom za prst.
- Karter je procenio da se u grobnici nalazilo 350 litara mirisnih ulja mahom u kamenim posudama. Dve od njih još su nosile otiske prstiju prvih pljačkaša ove grobnice.
- Tutankamon nije u svojoj grobnici počivao sam. U njoj su, u majušnim kovčezima, nađena i mumificirana tela njegove dve mrtvorođene kćeri.
- Tutankamon je izgleda bio veliki kicoš. U njegovoj grobnici nađena je i krojačka drvena lutka prema kojoj je šivena njegova silna garderoba.
- Faraon Tut poneo je na onaj svet i 100 pari obuće od kože, trske, drveta, čak i zlatnih listića.
- Tutankamonov šal za "krštenje" napravljen je od najfinijeg platna koje je ikada nađeno. Stručnjaci smatraju da je tkan 9 meseci po 11 sati dnevno.
- Oko kraljevog tela nađeno je više od 150 amajlija i drugog nakita.
- Tutankamonova "vinska karta" sadržavala je 30 sorti vina. Na mnogim bocama stajale su etikete s nazivom vina, godinom berbe, vinogradom i imenom vinara. U grobnici je bilo više od 100 tkanina za obavijanje bedara (nalik keceljama) i oko 30 rukavica što običnih, što za upravljanje dvokolicama.
- U Tutankamonovoj grobnici nađeno je i 30 bumeranga. Svaki je na određenom mestu izbušen tako da je leteći kroz vazduh stvarao zvuk sličan cvrkutu raznih vrsta ptica.
- Prvi na svetu ležaj na sklapanje bio je Tutankamonov vojnički krevet s vešto izvedenim šarkama.
- U Tutankamonovu trubu dunuto je 1939. prvi put posle 3000 godina. Zvuk je preneo radio, a i snimljen je za potomstvo.

Drugi čuveni kraljevi

Ako je Tutankamon najslavniji od svih faraona, njegov tast, a možda i otac Ehnaton svakako je najneobičniji. Prema crtežima i kipovima fizički je veoma ličio na ženu, a uzbunio je Egipat odbacivanjem ukorenjene mnogobožačke religije da bi služio samo jednom bogu – Sunčevom kolutu Atonu.
- Ehnatonov otac Amenofis III bio je veliki hvalisavac: tvrdio je da je tokom jednog lova ubio 56 divljih bikova.
- Ramzes Veliki bio je, ipak, najmoćniji egipatski faraon: čudovišni graditelj, ponosni ratnik i otac stotinak sinova i kćeri. Vladao je 66 godina.

- Ramzes Veliki imao je 8 zvaničnih žena i 100 konkubina. Živeo je više od 90 godina i umro 1212. pne.
- Ramzes je nadživeo 12 svojih sinova. Kada je njegov trinaesti sin Merneptah konačno seo za presto, već je bio starac.
- Ramzesova mumija, zajedno sa još 39, nađena je 1881. u skrovištu u Deir el Bahriju. Oko 100 godina kasnije poslata je avionom u Pariz na "lečenje" sa urednim pasošem u čijoj je rubrici "zanimanje" pisalo: "kralj (pokojni)".
- Rendgenski snimak Ramzesove mumije pokazao je da mu je nos napunjen zrnima bibera kako bi zadržao osoben kukast oblik. Faraon je patio od artritisa kuka, imao je bolesno srce i gnojno zapalenje vilice.
- Osim Ramzesa II zvanog Veliki, još je 10 faraona u XIII i XII veku pne nosilo ime Ramzes.

- Tutmes III iz XV veka pne, prvi je faraon koji je probušio uši. On je bio veliki lovac i hvalio se tvrdeći da je za samo jedan sat odstrelioi 120 slonova i 120 divljih bikova, a 7 lavova "dok trepneš okom".
- Tutmes je pokušao da izbriše sećanje na svog prethodnika kraljicu Hatšepsut opasavši visokim zidom jedan od njenih obeliska – zahvaljujući čemu je obelisk i sačuvan za potomstvo.

- Amenofis II poznat je po fizičkoj snazi. Nijedan od vojnika nije bio u stanju da napne njegov luk. Jednom je odapeo 300 strela i sve su pogodile u centar mete.

- Amenofis III bio je, po svoj prilici, najtaštiji od svih faraona. Imao je i izrađenih portreta više nego ijedan drugi kralj i sačuvano ih je više od 1000.
- Dve najčuvenije statue Amenofisa III, poznate pod grčkim nazivom "Memnovi kolosi", u sedećem položaju visoke po 21 metar, nalaze se u Tebi. Svaka je isklesana iz jednog komada kamena kvarcita donetog iz kamenoloma udaljenog 650km. Zbog napukline u jednoj od figura nekada davno se u zoru i u sumrak čuo avetinjski zvuk što je prenerazilo nekoliko rimskih careva koji su posetili Tebu.
- Amenofis III je za uživanje svojoj ženi za 15 dana iskopao veštačko jezero dugačko 1700 metara. Jedna od njegovih nevesta princeza iz kraljevine Mitani (severni Irak) stigla je u Egipat sa 317 sluškinja.

- Služenje faraona Ehnatona samo jednom bogu navelo je vekovima kasnije pokolenja da ga nazovu pretečom Mojsija i Hrista.
- Zbog Ehnatonove neobične telesne građe jedan egiptolog iz XIX veka došao je do zaključka da je on u stvari bio žena prerušena u muškarca.
- Posle Ehnatonove smrti svi njegovi hramovi i spomenici sravnjeni su sa zemljom, a ime mu je dletom uklonjeno sa svih kamenih natpisa i drugih spomenika.

Čuvene kraljice

Četiri žene samostalno su vladale Egiptom. Dve su malo poznate: Sobekneferu i Tusret.
Dve su slavne: Hatpepsut i Kleopatra. Mnoge druge kraljice supruge faraona imale su veliki uticaj, a jedna od njih, Ehnatonova žena lepa Nefertiti, moguće je da je i sama vladala posle muževljeve smrti. Njena glava od bojenog krečnjaka i danas očarava posetioce Državnog muzeja u Berlinu.
- Grobnica kraljice Hetferi, majke faraona Kufua (Keopsa), otkrivena je blizu piramida u Gizi, slučajno, kada je noga fotografskog stalka kroz pesak potonula u skriveno okno. To je jedina netaknuta od dosad otkrivenih kraljevskih grobnica Starog kraljevstva i u njoj su nađeni neki od najfinijih primeraka staroegipatskog nameštaja i nakita.
- Kraljica Hatšepsut je, po svoj prilici, prvi poznati hortikulturista u istoriji i zoolog. Po njenom naređenju jedna ekspedicija donela je 1490. pne iz Punta u Somaliji drveće smirne, da se posadi u Egiptu, kao i egzotične životinje, uključujući žirafe i nosoroge, za svoj lični zoo-vrt.
- Hatšepsut su zvali "Njegovo Veličanstvo" bez obzira što je bila žensko. Pošto je sela na presto, umetnici su počeli da je prikazuju kao muškarca – bez grudi i u faraonskoj odeždi sa sve lažnom bradom.
- Hatšepsut je vladala kao regent svog bratanca i pastorka Tutmesa III. Kad je umrla, Tutmes je izbrisao njeno ime sa svih spomenika i porazbijao sve njene lepe statue.
- Grobnica kraljice Nefertari, žene Ramzesa Velikog, najlepše je oslikana od svih kraljevskih grobnica i zato je zovu "Egipatska Sikstinska kapela".
- Sedam egipatskih kraljica nosilo je ime Kleopatra. Samo poslednja od njih, ona slavna, bila je vladar Egipta.
Dva obeliska zvana "Kleopatrina igla", od kojih jedan krasi Viktorijin kej u Londonu, a drugi Centralni park u Njujorku, isklesani su u Egiptu oko 1500 godina pre Kleopatrine vladavine. Napravljeni su u paru za faraona Tutmesa III.

Piramide i druga čuda

Od Sedam čuda drevnog sveta postoje još samo piramide u Gizi. U Egiptu inače ima bar 80 piramida i u Sudanu 130, daleko manjih i kasnije sagrađenih.
Piramide su bile grobnice faraona, ali u njima nije nađena ni jedna kraljevska mumija. Drevni pljačkaši stigli su tamo pre savremenih.
- Piramide nisu gradili robovi već uglavnom seljaci van sezone dok su im njive bile poplavljene vodama Nila koji se izlivao jednom godišnje.
- Čuvena stepenasta piramida u Sakari, visoka 60 metara, najstarija je monumentalna građevina na svetu i najranija od svih postojećih piramida. Sagrađena je oko 2650. pne za faraona Đosera i ima čitav lavirint podzemnih prolaza – više od bilo koje druge piramide.
- Faraon Snefru imao je ništa manje nego 3 piramide. Niko ne zna zašto.
- U mestu Mejdumu nekome od starih Egipćana palo je na pamet da se "stepenici popune" i stepenasta piramida time pretvori u prvu pravu piramidu. Nažalost, građevina se srušila.
- Napoleon je procenio da bi se od kamenih blokova samo 3 piramide iz Gize cela Francuska mogla opasati zidom visokim 3 metra.
- Izgradnja Velike piramide kralja Kufua (Keopsa) trajala je 23 godine, što znači da je u proseki svakih 5 minuta psotavljan po jedan kameni blok.
- Keopsova (Velika) piramida sastoji se od 2,3 miliona kamenih blokova od kojih su neki teški po 15 tona, što premašuje težinu dva afrička slona.
- Keopsova piramida, visoka 146 metara, nije samo najveća egipatska piramida već je dugo bila i najviša građevina na svetu – sve do podizanja Ajfelove kule u Parizu 1889. godine.
- Spoljni kameni blokovi Keopsove piramide tesani su tako precizno da u njihove spojnice ne može da prodre ni sečivo noža.
- Velika Sfinga u Gizi najveća je skulptura u slobodnom prostoru, preostala iz starog sveta. Dugačka je više od 73, visoka 20 metara i verovatno nosi lik faraona (moguće Kefrena) ispred čije se velike piramide nalazi.
- Tutmes IV, dok je još bio mladi princ, zadremao je jednom kraj Velike sfinge i sanjao kako mu bog Sunca obećava da će postati faraon ako svingu oslobodi naslaga peska. Tutmes je poslušao i postao faraon.
- Neki obesni arapski emir zbrisao je u srednjem veku osmeh sa sfinginog lica pogodivši ga iz topa.
- Najveća poznata statua na svetu isklesana iz jednog jedinog granitnog bloka (granit spada u najtvrđe kamenje) krasila je pogrebni hram Ramzesa II Velikog u Tebi. U Tanisu su nađeni delovi još veće statue čiji je nožni palac veličine čoveka.
- Položaj ogromnog hrama Ramzesa II u Abu Simbelu bio je nepogrešiv: na dan prolećne i jesenje ravnodnevnice Sunčev zrak prodirao je pravo u džinovsku dvoranu i padao unutra na faraonovu statuu.
- Vodeni prolaz između Sredozemnog i Crvenog mora prokopan je 600. godine pne, mnogo pre Sueckog kanala. Njegovi tragovi još se vide i uglavnom su paralelni sa novim kanalom.

Hrana i piće

- Stari Egipćani imali su uglavnom vegetarijanski i prilično zdrav jelovnik mada im je pesak u hlebnom brašnu tupio i mrvio zube.
- Uživali su u ribi i živini. Pečena guska bila je omiljena poslastica prilikom proslava i verskih svečanosti. Pivo je bilo najpopularnije piće, a pijanstvo uobičajena pojava.
- Iz vremena Novog kraljevstva poznato nam je više od 50 vrsta hleba, od kojih su neki spravljani u obliku raznih životinja.
- Riba je bila svetinja u gradu Oksirhinkusu. Priča se da je između tog i jednog susednog grada čiji su žitelji jeli ribu izbio rat.
- Egipćani su jedan od prvih naroda koji je piliće legao bez kvočke. Prirodni inkubator bio je stajsko đubre koje je jajima zatrpanim njime obezbeđivalo potrebnu toplotu.
- Radnici koji su ručavali na poslu nosili su od kuće hleb, pivo, luk i ponekad krastavac.
- Osim što se na papirusu pisalo, njegovi mladi izdanci služili su i kao hrana.
- Imućni su voleli da ih slikaju s naslagama sala oko trbuha kao znak blagostanja i uspeha u životu.
- Egipatsko pivo bilo je gusto i gromuljičavo, pa je moralo da se proceđuje.
- Rani spisi upozoravaju učenike da se drže podalje od pivnica i žena na lošem glasu.
- Na godišnjoj svetkovini boginje Hator hodočasnicima su točene ogromne količine piva. Verovalo se da pijanstvo vodi ka religioznom zanosu.
- Čuvena slika iz jedne grobnice u Tebi prikazuje kako pijane ljude odnose s terevenke. Na drugoj se vide pripadnice lepšeg pola koje povraćaju pošto su se prepile vina.
- Pravljenjem piva bavilo se i muško i žensko. Postojalo je oko 17 vrsta piva kao i skuplja "uvozna" iz Sirije i Nubije.

Zdravlje, lepota i ljubav

- Egipatski lekari bili su u starom veku čuveni po znanju i veštini. Oni su izvršili snažan uticaj na kasniju starogrčku medicinu, a njihovi recepti osnova su modernog lečenja travama.
- U starom veku bili su čuveni i egipatski mirisi i miomirisna ulja. Kozmetička sredstva cvetala su za vreme Novog kraljevstva kada su u modu ušle i ljubavne pesme.
- Čovečije telo bilo je podeljeno na 36 delova i svaki deo uživao je zaštitu nekog boga ili boginje.
- Lek koji bi prepisao lekar često se dobijao u posudici s napisanim uputstvom za upotrebu, kako se radi i danas.
- Obrezivanju su podrvgavani faraoni, sveštenici i velikodostojnici.
- U medicinskim tekstovima sačuvani su recepti kontraceptivnih sredstava za žene: recimo, krokodilski izmet s medom; ili mešavina tamjana, celera i kravljeg mleka.
- Sveštenici su morali da se kupaju dva puta dnevno i dva puta u toku noći.
- Stimulativna ljubavna sredstva pravljena su od jedne vrste zelene salate i korena mandragore.
- Najstariji poznati sedeći klozet na svetu napravljen je oko 1350. pne u gradu Akhetatenu. Klozeti sa sedištima od drveta, keramike i kamena postavljani su iznad velikih činija s peskom.
- U nekim od najstarijih kraljevskih grobnica iz 2750. pne postojali su i toaleti.
- Ajlajner od antimonovog praha (crnilo) koji danas upotrebljavaju milioni žena, izmislili su stari Egipćani i radi lepote i kao zaštitu očiju od infekcije.
- Kupe od miomirisnih masti nosili su i Egipćani i Egipćanke na glavi da bi se smesa tokom večeri lagano topila i, hladeći lice, širila prijatan miris.
- Egipćani su se među prvima okušali u stomatologiji. Zubi nekih mumija plombirani su vrstom mineralnog cementa od smole i malahita. U ustima nekih drugih zlatne žice držale su klimavi zub kao "most".
- Igračice i deca obično su brijali glavu. Neke žene su se tetovirale.
- Obredne lažne brade nosili su faraoni, čak i kraljica Hatšepsut.
- Erotski papirus, danas u Torinskom muzeju, prikazuje u 12 stripovanih pričica ljubavne doživljaje sredovečnog muškarca (možda sveštenika) i neke mlade devojke.
- U jednoj sceni vidi se Ramzes III kao od majke rođen kako igra mice s grupom oskudno odevenih mladih dama.
- Za vreme Novog kraljevstva na banketima su uz pratnju flaute ili harfe recitovane ljubavne pesme u stilu: "Koža ti je kao bobica mandragore" ili "Tvoja je ljubav u mojim venama kao trska u zagrljaju vetra".
- U starom Egiptu mladi muškarci nosili su kratke suknjice, a stariji dugačke.
- Simpatije su ispoljavane trljanjem nosa o nos, ali i poljupcima u usta.

Rad i razonoda

- Egipćani su imali desetodnevnu nedelju od 9 radnih dana. Zanatlije su radile 4 sata pre podne, prekidali da ručaju i dremnu i vraćali se da odrade još 4 sata posle podne. Izostajanje s posla bilo je uobičajeno.
U dokolici Egipćani su se bavili rvanjem, pevanjem, atletikom, akrobatikom, mačevanjem, streljaštvom, loptanjem, borbom s bikovima, društvenim igrama i igranjem sa životinjama.
- Jedno od najnepoželjnijih zanimanja bilo je pranje rublja. Ne samo da je to bio prljav posao, već je neprekidno pretila opasnost da nesrećnog perača, dok u Nilu trlja veš ščepa krokodil.
- Egipćani nisu imali novac sve do persijskih osvajanja i trgovalo se razmenom dobara. Umesto novcem nadnice su isplaćivane u platnu ili čak pasulju ili luku.
- Kašnjenje u isplati nadnica radnicima koji su gradili grobnicu za Ramzesa III dovelo je 1150. pne do prvog štrajka u istoriji čovečanstva.
- U pismu od pre 3500 godina gradonačelnik Tebe naređuje jednom seljaku da skupi rod i kori ga zbog lenjosti, prebacujući mu, između ostalog i što voli da jede u krevetu.
- Najstariji sportski teren na svetu sagrađen je oko 2600 pne. Povodom tridesetogodišnjice krunisanja faraon je pokazivao snagu trčeći "maraton" sâm na posebnoj stazi. Nešto slično današnjoj džoging maniji američkih predsednika.
- Prvi zabeleženi međunarodni sportski događaj – rvanje i borba motkama – održan je 1160. pne između Egipćana i stranih vojnika pred očima Ramzesa III.
- Najstariji prizor igre loptom prikazuje faraona Tutmesa III 1450. pne s palicom i loptom.
- Egipćani su voleli igre na tabli, naročito senet, sličan micama. U Tutankamonovoj grobnici nađena su tri kompleta za ovu igru.
- Za zvanje pisara, koji je morao da utuvi više stotina hijeroglifa egipatskog pisma, učilo se 12 godina, od 4. godine života. Lenji đaci dobijali su dobre batine.
- Profesionalne igračice nosile su oko kukova pojas s perlama koje su zveckale pri svakom pokretu.
- Egipćani su verovatno prvi narod koji je i pecanje shvatao i kao sport i kao izvor hrane. Sačuvan je crtež dostojanstvenika koji lovi ribu štapom sa strunom.
- Egipćani su držali sve vrste kućnih ljubimaca – od pasa i mačaka do majmuna, zmija i gusaka. Slike u grobnicama često prikazuju omiljenu pokojnikovu životinju kako čuči ispod njegove stolice.
- Kada bi im uginula mačka, ožalošćeni Egipćani brijali su obrve.
- Grčkog istoričara Herodota zaprepastila je egipćanska mačkomanija. On je zabeležio da su Egipćani, ako bi u kući izbio požar, umesto da gase vatru jurili da spasavaju mačke.
- Omiljeni psi princa iz srednjeg kraljevstva prikazani su na zidu njegove grobnice. Jedan od njih rase saluki, i danas je poznat kao "faraonski lovački pas".
- Uz slike pasa često su stajala i njihova imena kao: Gara, Crni, Veliki...
- Zabeleženo je da su 10. godine pne, egipatski sveštenici imali na jezeru Moeris ljubimca krokodila koga su pripitomili i hranili kolačima i medovinom.
- Egipćani su svojoj deci često davali imena životinja: Žaba, Miš, Gazela, Majmun, Vuk, Pas, Krokodil, Nilski konj.

Rat zločin i kazna

- Egipćani nisu po prirodi bili naročito ratoborni, pa su strani plaćenici služili kao pojačanje njihovoj vojsci. To nije sprečilo faraone Novog kraljevstva da se šepure u ulozi ratnih heroja koji ruše neprijatelja iz dvokolice.
- Prva zabeležena bitka u istoriji, odigrala se kod Megida u Palestini 1458. pne kada je vojska Tutmesa III do nogu potukla neprijateljsku odbranu. Faraonove trupe nagrnule su u pljačku protivničkog logora smetnuvši s uma da zauzmu grad koji je, zbog toga, pao tek posle sedmomesečne opsade.
- Sinovi faraona ponekad su postavljani za vojskovođe dok su još bili nejaka deca.
- U čuvenoj bici protiv Libijaca sâm Ramzes III tvrdio je da je ubio 12.535 neprijatelja i odveo 1000 zarobljenika.
- Faraon je dodeljivao medalje za hrabrost u obliku zlatne mušice, možda zato što je ovaj insekt oličenje izdržljivosti.
- U XV veku pne egipatski general Džehuti zauzeo je luku Džopa (današnja Jafa) prokrijumčarivši u grad 200 vojnika skrivenih u košarama.
- Egipćani su posle bitke pobijenim neprijateljima sekli šake, jezike ili penise i trpali ih na gomilu kako bi pisari tačno izbrojali i zabeležili broj mrtvih dušmana.
- Satiričar Novog kraljevstva dao je ovu sumornu sliku vojničkog života: "On na leđima nosi hleb i vodu kao magarac tovar. Njegovo piće je ustajala voda. Ako se ikada vrati u Egipat, liči na crvotočno drvo".
- Za izdaju se sekao jezik, za falsifikovanje desna šaka. Državnicima i velikašima krivim za izdaju iz počasti je dopušteno da izvrše samoubistvo.
- Egipatska policija se, baš kao i današnja služila psima tragačima pri gonjenju zločinaca.

Nauka i drevna mudrost

- Stari Grci smatrali su Egipat kolevkom nauke, a priča se da je Pitagora proveo mnogo godina izučavajući njihovu mudrost. Ali, Egipćani su umeli i da omanu. Njihova solarna godina od 365 zaostajala je za astronomskom po dan svake 4 godine. Tako su se, usred faraonskog istorijskog razdoblja, seljaci gorko jadali da "zima dolazi leti, a meseci naopakim redom".
- Egipatski astronomi poznavali su 5 planeta: Merkur, Veneru, Mars, Jupiter i Saturn – i povezivali su pojavu zvezde Sirijusa u svanuće s početkom izlivanja Nila i njihove Nove godine.
- Prvi pomen zvezde padalice, moguće Halejeve komete, iz doba je vladavine Tutmesa III oko 1450. pne.
- Egipćani su verovatno pomoću jednostavne astronomske sprave za merenje zvane merkhet, savršeno ravnali i uspravljali građevine kao što su piramide.
- Najstariji prikaz podmazivanja je na grobnom reljefu iz 1850. pne gde je predstavljen čovek kako sipa ulje po putu. Da bi se pomerila džinovska statua od 60 tona, bila je potrebna snaga oko 170 ljudi opremljenih oblicama, polugama i užadima.
- Najstarija mehanička sprava za izvlačenje vode i navodnjavanje izmišljena je za vreme Novog kraljevstva. Poznata danas kao "šaduf" ova sprava sastojala se od tegom opterećene motke uravnotežene na direku i još se upotrebljava duž Nila.
- U Srednjem kraljevstvu izmišljen je mehanički način za hvatanje živine pomoću mreža "na okidač".
- Na papirusu pisara Amenemopea pokušano je da se zabeleži sveukupno dotadašnje znanje pa je to verovatno najstarija enciklopedija na svetu jer potiče iz 1000. godine pne.
- Najstariji poznati automat na novčić, iz koga je ispadala voda za piće, postojao je u Aleksandriji oko 300. pne.
- Najstarija sačuvana "knjiga" na svetu takozvani Prisov papirus iz 2000. pne, sada u Nacionalnoj biblioteci u Parizu.
- Najduži poznati dokument na papirusu zove se "Veliki Haris" i dugačak je 41 metar. Najširi svitak papirusa ima 51cm. Oba su u Britanskom muzeju u Londonu.
- Više od 700.000 knjiga izgorelo je 47. godine pne. u požaru Aleksandrijske biblioteke, najveće u starom veku.

Magija, mit i misterija

- Stari Egipćani verovali su u moć magije. Kada bi se razboleli, osim lekara pozivali su i vrača. Na njihovim mrtvačkim kovčezima, na zidovima grobnica, čak i na statuama, ispisani su magični tekstovi da odagnaju zle duhove.
- Amon-Ra i Oziris najčuveniji su od njihovih bogova mada su Egipćani verovali u silna božanstva i svetinje, od svetoga bika Apisa do majušnog mungosa poznatog pod imenom "faraonski pacov".
- "Knjiga mrtvih" u stvari nije bila prava knjiga već zbirka od oko 200 poglavlja vradžbina zapisanih na svitku papirusa da pomognu duši na njenom putovanju u zagrobni život.
- Popularni prizor iz "Knjige mrtvih" bila je takozvana ceremonija "Otvaranja usta". Verovalo se da statua ili mumija može magijom da se vrati u život ako se ka njoj ispruži prednja noga bika i lice joj se dotakne sečivom noža u obliku ribljeg repa.
- Đavolje zmije koje bljuju vatru najstrašnija su bića u "Knjizi mrtvih". Neke su krilate, neke imaju noge. Zmija je bila i simbol večnog života jer svlači kožu.
- Krokodilsko čudovište takođe je jeziva prikaza iz "Knjige mrtvih". Zvao se "žderač ljudskih srca i sačekivao je pokojnike na Strašnom sudu.
- U predinastičkom periodu starog Egipta vladao je običaj da se na kraljevoj sahrani žrtvuju njegove sluge i robovi kako bi mu se našli i u zagrobnom životu.
- U tekstovima iz piramida hijeroglifi opasnih životinja kao što je škorpija crtani su probodeni nožem ili odsečenih nogu da bi postali bezopasni.
- Crvena boja smatrana je baksuznom. Na papirusima su zli bogovi i demoni opisivani crvenim mastilom dok je ostatak teksta išao crnim.
- U dinastičkim epohama mali modeli radnika, umesto žrtvovanih slugu i robova polagani su u grobnice da bi svojim gospodarima dali magičnu moć. U svakoj grobnici bilo je najmanje po 365 takvih modela, po jedan za svaki dan u godini. Faraon Seti I imao ih je u svojoj grobnici više od 700.
- Egipćani su verovali da 77 magaraca stoje na Sunčevom putu kako bi sprečili njegov izlazak. Hijeroglif koji prikazuje magarca ima 2 noža zarivena između plećki što životinju čini bezopasnom.
- Kada je bog-Sunce Ra jednom plakao, njegove suze pale su na Zemlju i pretvorile se u pčele.
- Vrba je posvećena bogu mrtvih Ozirisu. jer je pružila zaklon njegovom kovčegu dok muje duša gorela na drvetu kao feniks.
- Smrt svetog bika Apisa bila je prvorazredan događaj. Postoje zapisi o smrti, sahrani i biranju svakog novog Apisa za period od preko 1000 godina. Samo je po jedan bik biran da bude Apis. On bi imao u hramu svoje odaje i na raspolaganju "harem" krava.
- Jedno od neobičnih božanstava bila je boginja nilski konj Tavaret koja je stajala na zadnjim nogama i duž leđa nosila krokodilski rep. Ona je bila zaštitnica žena pri porođaju.
- Ibis je životinja posvećena bogu pisanja Totu. Ibisi su naročito odgajani na jezeru u blizini Sakare, balsamovani i prodavani hodočasnicima da ih na svetilištu svojeručno sahrane.
- Boginja rata Astarte prikazivana je kao gola žena koja jaše neosedlanog konja vitlajući oružjem.
- Patuljasti bog Bes, koji je golim rukama mogao da udavi dve zmije, plašio je zle duhove svirkom na raznim muzičkim instrumentima. Njegov je lik za zaštitu od uroka urezivan u uzglavlje, krevete, ogledala, čak i telgice za kozmetiku.
- Ljudi su ponekad prinosili bogovima ponude u obliku ušiju isklesanih od kamena ne bi li ih umilostivili da saslušaju njihove molbe.
- U kasnijoj egipatskoj istoriji vladao je običaj da se jedna noć provede u hramu gde se u proročanskom snu saznavala sudbina.

Mumije i pljačkaši grobnica

- Mumije su vekovima bile izvor divljenja i bogaćenja. U doba renesanse od samlevene mumije pravljen je popularni napitak magičnog lekovitog svojstva. Pljačkaši grobnica su u prošlom veku živeli od prodaje dragocenosti pokradenih iz traka kojima su mumije zavijane. Danas mumije prikazuju u filmovima kako se, probuđene iz večnog sna, vraćaju sa drugog sveta i krvavo svete onima koji su ih uznemiravali.
- Reč mumija je arapska, u prvobitnom značenju "bitumen", što su ljudi u ranom srednjem veku pogrešno shvatili kao tamnu supstancu kojom su bile premazane mnoge mumije.
- Da bi telo preminulog balsamovali ili mumifikovali, stari Egipćani prethodno su odstranjivali sve unutrašnje organe osim srca koje će na drugom svetu biti vagano na terazijama istine. Osim nakita, u zavoje kojima su mumije obmotavane stavljane su i naročite amajlije srcastog oblika da se srce ne bi o pokojniku nepovoljno izrazilo.
- Oči boga Horusa crtane su na spoljnoj strani kovčega da bi mumija koja u njemu počiva imala uvid u svet živih. Kroz mala lažna vrata duh pokojnika mogao je da izlazi iz kovčega i u njega se vraća.
- Godine 1100. pne gradonačelnik Tebe otkrio je da su grobnice redovno pljakali najmljeni da ih čuvaju od lopova.
- Arapi su za pljačkaše grobnica ispovrteli "Knjigu zakopanog biserja", vodič s potankim spiskovima skrivenog blaga i čarobnim rečima za nadmudrivanje duhova koji ga čuvaju.
- Mumija Ramzesa I je, pošto je nađena u Tebi, tako dugo ostavljena da leži na suncu da se smola ugrejala i faraonova ruka počela je da se diže što je prestravilo ljude koji su radili u blizini.
- Među najneobičnija otkrića u Egiptu spadaju dva skrivena pogrebna mesta nađena u Tebi u XIX veku sa 40 kraljevskih mumija. Među njima su bile mumije velikih faraona kao što su Seti I i Razmes II.
- Kada su neke od kraljevskih mumija iz Tebe poslate brodom za muzej u Kairu, gradske vlasti udarile su na njih porez. Kako za mumije nije postojala određena tarifa, 8 velikih faraona uknjiženi su (i oporezovani) kao "sušena riba".
- Odmotavanje mumija postalo je u visokom društvu viktorijanske Engleske omiljena zabava. Najugledniji londonski hirurzi XIX veka pred očaranim gledaocima secirali bi mumiju, a povremeno su radili čekić i dleto da se telo odovji od platnenih omotača.
- Zabeleženo je da je u XIX veku neki trgovac u Tebi navodno prodao engleskom kolekcionaru "taze" preminulog italijanskog lekara kao izvanredno očuvan primerak drevne mumije. "Mumija" je brodom prebačena u Englesku.
- Najstariji uzeti otisak prsta pripada mumiji iz Britanskog muzeja u Londonu i nalazi se u kartoteci odelenja za otiske prstiju u Skotland Jardu.
- Na prelazu iz XIX u XX vek oko 300.000 mačijih mumija dopremljeno je iz Egipta u luku Liverpul u Britaniji i pretvoreno u đubrivo.
- Četiri miliona balsamovanih ibisa otkopano je na životinjskom groblju u Sakari. Svaki je počivao u posebnom posmrtnom ćupu.
- Čuvena priča o "Mumijinom prokletstvu" rodila se posle otkrivanja Tutankamonove grobnice 1922. godine. Pet meseci po otvaranju grobnog svetilišta naprasno je umro lord Karnavon, jedan od dvojice pronalazača. Žuta štampa pripisala je njegovu smrt osveti uznemirenog faraona.
- Kažu da su se u trenutku smrti lorda Karnavona sve svetlosti u Kairu pogasile. Istovremeno je kod kuće u Engleskoj lordov verni terijer bolno zalajao i pao mrtav.
- Boris Karlof je 1932. godine igrao glavnu ulogu u "Mumiji", prvom sa podužeg spiska holivudskih filmova u kojima mumije oživljavaju i pretvaraju se u čudovišta. Maska Borisa Karlofa pravljena je prema originalnoj mumiji Ramzesa III.
- Robna kuća u Dalasu (SD Teksas), ponudila je u svom Božićnom katalogu 1971. godine "Njegov i Njen autentičan kovčeg za mumije, oba stara oko 2000 godina – bogato ukrašena i srećom prazna".

[iz "Politikinog zabavnika" #2297/1996]

°_Daniel_° · Upućeni član

Imam u planu ovih dana otici na Tutanchamun-ovu izlozbu, njegovog groba i njegovog blaga pa cu vam onda javiti dojmove.. Smile

Ako bude zanimanja za slike rado cu i to postaviti.

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Egiptolozi su nepobitno utvrdili da je Hačepsut živjela pedeset devet, a vladala dvadeset jednu godinu i devet mjeseci i da je umrla 1501. godine prije naše ere.
Priča počinje željom djevojčice Hačepsut da vlada. Sratoegipatski zakon smatrao je svetogrđem da žena zauzme faraonski tron i tako se umiješa među - božanstva! Da, kojim slučajem, ne nastane zabuna, znalo se - faraon mora da ima bradu!
Hačepsut je bila kćerka Tutmosa I. No, kada smo već kod Tutmosa, ili 18. dinastije egipatskih faraona, valja napomenuti da su oni gotovo svi imali nešto zajedničko, odnosno, fizičku i duhovnu degenerisnost. Ništa što je bilo neobično, pošto su vladari imali gomilu vanbračne djece koja su kasnije najčešće između sebe stupala u brak. Rodoskrnavljenje je tada bilo najobičnija pojava. I dinastija Tutmosa se rodoskrnavljenjem narugala majci prirodi, ali je i ona njoj uzvratila i to većom mjerom.
Tutmos I, Hačepsutin otac, nije mnogo mario za državne poslove, niti je znao šta se događa u njegovoj zemlji, pa se dvanaestogodišnja Hačepsut našla u prilici da umjesto njega donosi određene odluke. Djete kao i svako, svidjelo joj se naređivanje doglavnicima faraona. Istina, oni su njena naređenja često krišom kršili ili mijenjali i na taj način koliko - toliko uspjeli da sačuvaju i održe zemlju. Ali, Hačepsut je stasala i čim se zadjevojčila, odluka je pala: ustoličiće se kao faraon ili je neće biti! Dalje je sve postalo pitanje bezobzirnosti i sječe glava!
Hačepsut se prvo udala za svog polubrata Tutmosa II, ali se za njega u državi gotovo i nije znalo. Tutmos II je naslijedio oca na faraonskom prijestolju, bio je prilično ženstven, piskavog glasa, slabog zdravlja i neodlučan u svemu. Naravno, Hačepsut je vladala, dok se Tutmos II, iako odrastao zabavljao igrama koje nisu bile prikladne jednom faraonu. U Hačepsut je i dalje tinjala želja za faraonskim prijestoljem kojemu je na putu stajao zakon: nije mogla biti faraon, jer nije bila muškarac i nije imala bradu!
Odlučila je pogaziti zakon, dvorjani joj se ne smiju usprotiviti, a narodu, koji i tako nije u prilici da vidi faraona uživo, podijeliće se nekoliko hiljada bista sa njenim likom i - bradom. Rečeno - učinjeno.
Prije svega toga, Hačepsut je otrovala svog muža, a njegovog polubrata i naslijednika Tutmosa III koji je od glave do pete bio degenerik, potčinila sebi. Dogodilo se da je Tutmos III poželio da stane na čelo vojske o čemu Hačepsut nije htjela ni čuti. Da bi ga odvratila od zamisli, svakoga dana ga je udarala kamenom iza uha "da se urazumi"! Uspjela je čak i vojsku da rasturi, sreća po Egipat da ga u to vrijeme niko nije napao.
Osim veoma malog broja ljudi, na dvoru niko nije znao da je Tutmos III pravi faraona. Zemljom je kružila bista faraona sa lijepim likom (Hačepsut je odista bila veoma lijepa žena) i bradom što je narodu bilo sasvim dovoljno.
Hačepsutina je riječ bila i prva i poslednja. Sve što je bilo namijenjeno faraonu, bilo po zemaljskim bilo po božanskim zakonima, pripadalo je njoj. Kao izraz vladarske moći faraoni su najčešće podizali velelijepne građevine kojima se čovječanstvo divi i danas. Tako ni Hačepsut nije bila nikakav izuzetak. Zaposlila je graditelja, mladog i lijepog Senmuta. Mladić je bio izuzetno talentovan, ali jako siromašan. Hačepsut se zaljubila u njega i podigla ga na mjesto glavnog inspektora radova! Senmut nije bio nezahvalan; u njenu čast podigao je veličanstven hram u Deir El Bahriju. Zidove je prekrio hijeroglifima i slikama koje govore o Hačepsut kao kćeri boga Amona koju je on lično poslao na faraonski tron. U njenu je slavu izgrađen i prelijep obelisk.
Intrige, unaprijeđenja, silovanja, trovanja, sve je to bila svakodnevnica egipatskog dvora i svrstavaju se tek "u sitnice"!
Kada je Hačepsut umrla, kažu da se Tutmosis III napio od sreće i danima nije trijeznio. Naredio je da se sa svih njenih spomenika sastružu hijeroglifi, a sa njenih kipova odvali vrh nosa - neka se vidi nakaza! Vrhunac je bio njegov zahtjev da se lijepi Hačepsutin obelisk zazida sa svih strana kako buduće generacije ne bi znale ni da je postojala.
Obelisk je mnogo godina kasnije otkriven, a pronađeni su i ostaci ostalih spomenika iz tog vremena. Većina ih je prenesena u Metropoliten muzej u Njujorku. Tako je obavljena rekonstrukcija i sklopljena priča o jednom vremenu i ženi faraonu - jedinoj u istoriji.

Izvor: "Politikin zabavnik"