Lavovi

ninagile · Početnik Domaćeg.de

Predivne zivotinje...obozavam ih... Jos kad mi mogla da cuvam jednog tj jednu posto vise volim lavice Smile

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Kao što se često događalo kraljevima antičkih vremena, događa se i lavu - sin ubija oca

Biti ponosni kralj nije jednostavno, pogotovo ako je to kralj životinja koji hoće nadmoćno da vlada. Gospodin svemoćni, kad mirno spava u podne, drži uvek jedno uvo načuljeno i jedno oko otvoreno, za svaki slučaj, da ga neko ne bi iznenadio. On je veoma ponosit, ali je zato često žrtva sopstvene samoljubivosti. Zahteva da bude veoma poštovan i ne dozvoljava da iko prodre u njegov posed. Nema poverenja u svoje potčinjene, ali ni u svoju porodicu jer ima toliko onih koji mu zavide na položaju. Čak se često događa da sin ubije oca. Vođa čopora izgleda ravnodušno, ali izgled vara.
Onaj ko se nijednom nije suočio sa lavom ne može da zamisli osećanje straha koje ga u tom času obuzima. Pre svega, njegov pogled je prodoran, a oči su mu boje zlata. U najvrelije doba dana vođa čopora leži u hladu akacija. Nije teško mu se približiti kolima, važno je samo ne izlaziti iz njih. Mnogo pre nego što se vozilo pojavi lav je u stanju da ga oseti, on ga zapravo čuje jer ima veoma osetljiv sluh. Na razdaljini od dve stotine metara uopšte ne haje za pridošlice, ali se njegovo ponašanje menja ako se ta razdaljina smanji, pogotovo ako je okružen ženkama i mladuncima.

Lavice su opasnije

Kad mu se vozilo približi, lav se diže, njegove kratke i oble uši se naćulje, smeđeriđa griva se nakostreši i postaje veća. Najupadljiviji znak uznemirenosti je ujednačeno mahanje repom. Na čvrstim nogama, sa malo isturenom glavom spreman je na skok. U pitanju je samo njegova procena kada će ga izvesti. Zver teška oko dve stotine kilograma najpre se baca uz strahovitu riku a zatim se zaustavlja i proverava ishod. Onaj koga je lav samo jednom ovako prestrašio, po svaku će cenu izbegavati ponovni susret sa njim.
Lavice su mnogo opasnije od mužjaka. Pogotovo ako su gladne i treba da nahrane mladunce. U čoporu su upravo one zadužene za lov. Svaka od njih ima svoje navike i zadatke. Jedna napada antilope, druga se neustrašivo baca na crnog bufala od šest stotina kilograma. Borba sa plenom često traje i po čitav sat. Lavica skače bufalu na leđa, pokušava da mu kandžama preseče vrat, drugom šapom hvata mu njušku i vuče glavu unazad ne bi li mu slomila kičmu. Za to vreme ostale lavice iz čopora kidišu na slabine žrtve. Borba je opasna jer se bufalo ne predaje i snažno se brani. Pokatkad neku lavicu probode rogovima i smrska joj lobanju kopitima. Smrt će izbeći samo ako šmugne u šipražje i tako se otarasi lavice sa leđa.

Prvi na gozbi

Lavovi priređuju prave lovačke hajke. Da bi, recimo, zaplašio stado antilopa, mužjak se kreće niz vetar, dok ih lavice okružuju iz suprotnog pravca. Kada je stado opkoljeno, lav počinje da riče, a riku smenjuje potmulo režanje. Antilope beže od lava, ali ih na suprotnoj strani čekaju lavice skrivene u travi. Ženke moraju da budu hitre. One trče brzinom od 65 kilometara na čas, no, ne zadugo. Priroda im je podarila neobičnu snagu, ali malo srce. Zbog toga one love samo noću, jer na dnevnoj vrućini ostaju bez daha i brzo posustaju.
Mužjak, čija je uloga u lovu bila samo da goni plen i gunđa, prvi je koji će se na gozbi poslužiti. Zatim na red dolaze lavice i, najzad, mladunci. Krvave njuške, svemoćni domaćin udaljava svoju porodicu snažnom rikom. Ako se neki mladi lav drzne da se posluži bez njegovog odobrenja, nastaje strahovit okršaj. tada se dešava nešto najgore: sin može da ubije oca koji stalno mora da potvrđuje svoju vlast i nadmoć.

Čas osvete

Grubo odbačen i postiđen mladi lav napušta čopor, ali se kasnije vraća da bi ušao u još žešći okršaj sa ocem i osvojio presto. Zatim ga čeka obeležavanje poseda mokraćom. To je prostranstvo koje nekada zauzima površinu od 400 km2. Oni koji borbom osvoje vlast postaju gospodari harema svog prethodnika, njegovih potomaka i dobijaju prednost nad trpezom. Novom vođi čopora mladi lavovi će pomagati sve do dana kada se, na isti način, jedan od njih ne drzne da ga zbaci sa trona.
Ženke su plodne po nedelju dana, svaka tri meseca. Svakih dvadeset minuta lav vodi ljubav sa lavicom predući za to vreme kao mačka i to je jedini trenutak kada pokazuje malo nežnosti. Inače je okrutan i ustukne jedino pred velikim slonom. Zalutalo mladunče slona ili malog nosoroga napada bez dvoumljenja. Primećeno je i da se užasno plaši male dece, veša na konopcu koji leluja na vetru, a ni po koju cenu ne primiče se sićušnoj životinjici zvanoj zorila. To je vrsta južnoafričkog tvora koga domoroci zovu "otac smrada".
Čuvar jednog nacionalnog parka prisustvovao je odista neobičnom prizoru. Devet odraslih lavova strpljivo je čekalo da se ova mala životinjica nahrani mesom tek ubijene zebre. Najpre je tvor nekoliko sati obigravao oko plena, nešto njuškao, grickao komadić po komadić. Kad se prejeo, leđima se oslonio na zebru i odremao. Čim bi se neki lav približio dva-tri metra, tvor bi samo podigao rep i velika mačka bi se povukla. Lav dobro zna da zorila izvanredno nišani, a ulje koje izbacuje može, sem što nesnosno zaudara, trenutno da ga zaslepi.
Vođa lavljeg čopora ne preza ni od čedomorstva. Ne kada je gladan, nego kada osvaja vlast. Čitavog života opseda ga samo jedna želja - ostati poglavar plemena. Međutim, njegova vladavina ne traje dugo jer lavovi ostare za petnaest godina i njihova snaga naglo opada.
Sav izranjavljen lav tada predaje vlast snažnijem mužjaku i napušta čopor. Ako ima sreće da sa njim pođe starija ženka koja prema njemu još gaji nežnost, neće morati sam da lovi. U protivnom, svrgnuti vladar je prepušten sam sebi i polako vene. Ako se drzne da pojede meso koje su sakrili drugi lavovi, preti mu opasnost da ga oni zbog toga rastrgnu. U najboljem slučaju provodiće starost lutajući unaokolo praćen hijenama za koje je nekad bio strah i trepet. Došao je čas njihove osvete. Jedne noći, kada se tri-četiri hijene udruže, napašće starog usamljenika koji će podleći u poslednjoj bici svog života...
U zoru će nebom kružiti lešinari. Tako će cela šuma saznati da je kralj mrtav. Lav će otići s ovog sveta veličanstveno kao što je i kročio u njega.

Dužina, težina, snaga - Prosečna dužina lava iznosi 2,05 do 3,30 metara od glave do repa. Težina mu je oko 120 do 200 kilograma. U stanju je da jednom šapom otkine glavu čoveku i povuče težinu od 150 kilograma.

Krzno - Boje koje preovlađuju u savani boje su njegovog krzna i to mu pomaže da se bolje prikrije. Griva mužjaka počinje da raste od 18- meseca i dostiže svoju konačnu veličinu u dobu od 5 do 6 godina.

Čeljusti - Čeljusti lava su ubojito oružje koje ima 30 zuba: 12 sekutića, malih ali veoma korisnih prilikom žvakanja, 4 očnjaka poput bodeža od sedam centimetara koji pomažu u ubijanju plena i, najzad 14 kutnjaka oštrih kao sečivo. Lav bez problema kože da pregrize kičmu antilope.

Šape - Kao kod mačke, kandže su savijene i imaju jastučiće. Svaka šapa ima p pet kandži dugačkih sedam cantimetara.

Oči - Boje ćilibara, gotovo žute, zenice su okrugle. Smeštene su u spoljnom uglu oka što omogućava bolju preglednost okoline.

Čulo sluha i mirisa - Zajedno sa brkovima, ova dva čula kao radari otkrivaju uljeza u posedu.

Posed - Njegovo carstvo zauzima površinu od 8 do 400 km2, zavisno od bogatstva ulova. To prostranstvo brane jedan od trojice mužjaka i obeležavaju ga mokraćom. Usamljeni lav nema svoju teritoriju.

Rika - Kad lav rikne, savana se ori u prečniku od 8 kilometara. To je znak upozorenja. Ako to nije dovoljno, lav počinje da reži, što predočava skori napad.

Hrana - Lav pojede 18 do 32 kilograma odjednom. U zatočeništvu jede mnogo manje: 5 do 7 kilograma dnevno, a jedan dan u nedelji posti.

Pljačkaši - Hijene, panteri, pitoni ... Svi oni vrebaju mladunce koji nisu pod nadzorom. Na odrasle lavove nasrću grupe hijena i često ih prate i kradu im plen.

Način lova - Lov je dužnost ženki. Noću, kada je najsvežije, one deluju u čoporu. Svaka grupa usavršila je lov na životinju koja je u toj oblasti najzastupljenija. Lavica može da skoči i do dva metra u vis i trči brzinom iznad 65 kilometara na čas. Brzo se zamara i odustaje. Vešti su lovci: od deset pokušaja devet je uspešnih!

Hijerarhija - Lav retko živi sam i gotovo po pravilu je u zajednici. Mladi mužjaci ostaju u čoporu do 18. meseca ili dve godine, a onda ih proteruju da ne bi došli u sukob sa vođom. Stroga podela grupe najbolje se uočava kod jela. Lav se prvi posluži, kad se zasiti, ustupi mesto lavicama. a ostaci pripadaju mladuncima. I najmanji pokušaj da se poremeti uspostavljeni raspored vođa nemilosrdno kažnjava, a presuda za neposlušnost često je - smrt.

Ljubav - Lavica je plodna 4 - 8 dana svaka 3 meseca. Tada lav nasrće na nju svakih 20 minuta. Majka nosi mladunce 102 ili 103 dana, a u jednom okotu može biti od jednog do sedam lavića. Broj potomaka zavisi od bogatstva ulova.

Vaspitanje - Majka doji laviće 6 meseci. Mladunci se pridružuju grupi 4 ili 5 nedelja posle rođenja. Sa 6 nedelja već mogu da trče, sa 18 su spremni za razmnožavanje, a kad napune 2 godine odlaze samostalno u lov.

Životni vek - Prosečni vek lava je 13 do 15 godina u prirodi, dok u zatočeništvu može da poživi i do 30 godina. Smrtnost mladunaca je visoka. Petorica od desetorice mužjaka uginu pre nego napune 2 godine. Ovo objašnjava nesklad između mužjaka i ženki.

Izvor: "Politikin zabavnik" 2427/98