Vasi stihovi

Undenis · Početnik Domaćeg.de

Evo ovako ovo je moj prvi post na forumu dugo sam se dvoumio dal da postavim nesto napisano pre par godina posto mi je nekako glupo ne znam ni sam zasto Smile

Pls ako je glupa dont hate:D

Poslednji poljubac za moju dragu

Vece je bilo kisovito kao i moje srce
cekao sam je na starom mestu
dosla je sa tugom u ocima
znao sam da je to kraj

Poslednji poljubac mi daj
da zavrsimo ovaj nas film
koji nema srecan kraj

Hodali smo vlaznom cestom
hodali po slomljenom liscu
smejali se drzali se za ruke
i onda samo nas poznati zagrljaj
i po koja suzica...Nastavili smo dalje (uzdah)

Poslednji poljubac mi daj
da zavrsimo ovaj nas film
koji nema srecan kraj

Dosli smo do samog kraja
znali smo oboje da je gotovo
vise nista nije bilo ispred nas
osim jedne neuzvracene ljubavi
heh mozda secanja nekog i uspomena
bilo je gotovo...

Ova pesma je za tebe draga
necu reci ko si
sama ces se prepoznati...Volim te!!!!

Undenis · Početnik Domaćeg.de

Evo jos nesto iz privatne kolekcije:) Poz svima.

Bulevar izgubljenih dusa

Ja veceras necu spavati a ne znam
dal cu moci ponovo ikad da sanjam
duhovi moje proslosti su dosli
sada ih samo nemo gledam
svoj greh po greh kako prolazi

Veceras je moja soba bulevar
bulevar davno izgubljenih dusa
veceras je i moja dusa izgubljena

Sada gledam svoj greh bledo
cekam konacno presudu i prodaju
svoje duse Tebi sve je tako belo i daleko
samo neki glasovi tihi sapucu nemo moje
ime kao da je prokletstvo tvoje

Veceras je moja soba bulevar
bulevar davno izgubljenih dusa
veceras je i moja dusa izgubljena

Evo sada ti prodajem dusu uzmi je
i ne govori njene tajne nikome
sada se setam bulevarom i pitam
sebe dal je jos nekom stalo
do davno izgubljene duse koje
konacno koraca sama

Veceras je moja soba bulevar
bulevar davno izgubljenih dusa
veceras je i moja dusa izgubljena

Dostojevski · Dobro upućeni član

Poznacu te jednom
po treperenju grancice na cempresu
ispod mog prozora..
pogledom traziti tvoje oci
dok se kovitlaju
kroz iglice njene..
sluticu osmeh
kroz staklo
prosarano tragovima
usana i prstiju...
poznacu te po ptici
koja nepomicno stoji
gledajuci u istom pravcu
istim ukocenim pogledom..
pokusacu zatvoriti oci
zalediti taj tren
dok slusam otkucaje
tvog srca u mom..
poznacu te,
a da li ces ti mene?
otvaram prozor
udisem taj nemir grane,
i ako otvorim oci
neka to bude
moj poslednji pokusaj
da udahnem..

Dostojevski · Dobro upućeni član

Arijom slikam tvoj lik,
svaka nota je tvoj dah na prstima,
rumenilo na obrazima
od stakla tvog pogleda.
Cuvam te,bez reci,
bez micanja usana..
i kisha nosi talas tvojih reci
na svojim rukama,
pruza mi dlanove na kojima pishe:
budi tu..

Dostojevski · Dobro upućeni član

Ponoc tek prosla.
U mojim ocima jos su besane noci.
Trazim mir
za srce morske skoljke,
nadu za leptire pod ulicnim lampama,
sunce za kisne oblake.
Kao pesak,
noc curi kroz prste,
jos jedna,
koju cu prevariti
budnim ocima.

gkukolj · **-tončica-palončica-**

- Ti ne voliš -

Stisak ruke.
Poslednje što želiš dati.
Ja odlazim,
okrećem leđa svemu
što život znači,
a ti,
koga godine kao da takle nisu
večiti dečak snenog pogleda
što osmehom dan vedri
ti ostaješ tu gde jesi.

Ti ne voliš.
Ja volim!
i boli me.

Umreću, uništiću pesme istinom kao sudbinom

"ti ne voliš"
"ti samo blažiš gorčinu reči"
htedoh reći, ali ptice zaćutaše,
nebo se zatvori, dan tamu pozva...

Odlazim.
Ostavljam sve zbog čega živeti želim.
ja nisam ti ni potreba, ni navika
ti ne voliš i smeta ti tiha ljubav moja.
Sanjaću godinama tvoj korak laki
i telo jednom milovano,
htedoh ti još reći
"ti ne voliš"
"ubićeš mi snove"
i ostati jedan...
prvi i poslednji.

Al oćutah.
Osetih samo stisak ruke,
poslednje što ću pamtiti,
jedino što mi još želiš dati.

Napisana u noći 27.jula, 1994.godine

- Ne odlazim što... -

Ne.
Ne odlazim zato što greh me peče
niti što prevara boli,
ne.

Ne odlazim zato što sam sita već laži
niti što srce katkad istinu zatraži,
ne odlazim zato što noću te često nema
niti što znam da neka je druga žena.
Ne.
Ne odlazim zato što šutnjom me teraš
niti što često rečima vređaš,
ne odlazim zato što rob sam ti samo
niti što pravu istinu oboje znamo.

Ne.
Ne odlazim što nežnosti više nema
niti što tuga mesto tebe je drug
ne odlazim što inat me neki tera
niti što godinama isti je krug.

Ne.
Ne odlazim zato što moram da molim
ne odlazim ni zato što greh me peče
niti što prevara me boli...

Odlazim...
zato što te ne volim,
zato što postoji negde za mene bolji.

Napisana 19.novembra, 1994.godine

gkukolj · **-tončica-palončica-**

- Ako nisi ljubav -

Lako ću...
ako si samo čežnja u meni
skrivena duboko i neostvarena,
ako si samo zov
nekog dragog mi vremena
ili bol jednog leta.

Lako ću...
ako si samo seta u meni
izrečena tajnim pogledima,
istrošena pesmama,
ako si samo suza davno prolivena
ili tuga još neugašena.

Lako ću i ako si samo želja tela,
drhtaj bedra vrela,
ako si samo muškarac
koga noću želi jedna žena.

Lako ću...
ako nisi ljubav.

Napisana 22.maja, 1994.godine

- Tebi je svejedno -

Svejedno je kuda oblaci plove
i da li će mi doneti
strah ili snove,
svejedno je...
hoće li se jutro nasmejati
osmehom sunca
ili zaplakati suzama kiše,

u kom sam to gradu
da li su lica poznata ili ne,
što više ne sanjam maslačaka polje,
svejedno je...
dal' umiru proleća
ili laste dolaze,

što padaju sa neba zvezde,
a ja ništa da poželim,
nemam više želja,
ne!

... i što polako umirem
tebi svejedno je.

Napisana 10.avgusta 1994.godine

*******

Idi.
Ne čekaj svitanje sa imenom,
sa licem,
idi dok još je noć
dok sam u stanju skriti bol.

Ne pali svetlo,
ne ljubi me za rastanak
i molim te,
ne traži nikakav oproštaj.
Ja ne znam više
ni šta treba da praštam,
šta ne.
Samo znam da mrzim kraj.

Idi.
Noć što traje
neka pamti ime,
tvoje lice...
neka bude...
kao da sutra ponovo ćeš doć'
zagrliću jastuk kada pođeš,
poješću sa usana suza sol,

tebe neka proguta noć,
neka ona ponese i pamti lik tvoj.

Napisana u noći 1.septembra, 1994.

- Pesma za sve vas -

Za svakog od vas
rodila se i umrla
bar po jedna moja pesma.

I za vas,
što ste mi grubu bol naneli
onda kada sam tek počela živeti
i vi ste se u pesmi našli
i u njoj ste i umrli.

I za vas,
što ste me iskreno voleli
našla sam mesto
u bar jednoj svojoj pesmi,
sve dok niste ustali
i otišli.

I za vas
koje sam nežno volela
rodila se najlepša pesma ljubavna,
ali čim je ljubav nestala
i pesma za vas je umrla,
ostala je tek na ovom parčetu papira
da podseća.

A za tebe,
za tebe
ona se tek rađa.

Napisana 12.marta,1995

- Iza scene -

Lako je meni za tebe.

Kada publika odgleda predstavu
i kada nas izviždi i prezre,
ti ćeš se mirno povući sa scene
i kao da se ništa desilo nije
vratiti u zagrljaj žene
koja zna da prašta,

a ja,
gde ću ja?

Meni će svi okrenuti leđa
i zatvoriti vrata,
izgubiću i prijatelja i brata,
jer niko prevaru žene
ne želi da prašta,
ma kakav razlog imala,
ma koliko sama da je bila
i ljubavi nečije željna.

Lako je meni za tebe,
ti ćeš se već lako znati povući sa scene,

a ja,
šta ću ja?

Izgubiću sve
i ponos i poverenje
svih koji su mi verovali tolike godine...
... i ostaću sama,
kada ti, ona i publika odete
...ostaću sama,
izviždana, poražena i odbačena
tamo negde iza scene.

Napisana u noći 12.marta,1995.

bokky94 · Početnik Domaćeg.de

Evo jedne vrlo emocionalne pjesme koja me dirne svaki put kad je procitam. Inace, ja sam je napisao na groblju

Gdje si mati

Znas, htio bih, mama, napisat ti pismo,
rado ti poslati pozdrav neki bar.
Dugo je vec otkad zajedno mi nismo,
da ti kazem samo da sam ziv i zdrav.

Ali gdje da pisem? Kuci ste ostali?
Srecan sam sto sam mu pobjegao sad
no, sta je sa tobom, jesu li te prognali,
ili te u Sleyiji umorila glad?

Sa tobom sam svuda gdje god ides, snivas,
s tobom je moj pozdrav sto bih da ti dam.
Gdje god ja bio, i ti sa mnom bivas,
ybog toga ne misli da ostadoh sam.

Mozda zivot nece sastaviti nas,
ipak, nikad necu zaboravit na te.
A zelio bih da mi ne utihne glas
dok ne kazem: Mama, cvijet je i za te.

Tea7777777 · Početnik Domaćeg.de

PODELA

To je bilo,
ni sad ne znam
zbog cega,
podelismo od svega,
u posebnim tanjirima,
dao mi je najlepsi deo
i parce hleba,
lep ukus bese
u mojim ustima...

Podigoh oci svoje
i ugledah najlepsi pogled
ispod neba,
ugledah ljubav mog zivota,
Ne dam ti da delis
nasu zajednicku trpezu
ali mozemo,
da delimo osecaj...

Vrati sve kako je bilo,
necemo deliti nista na dvoje,
neka nam je dovoljna
jedna cinija i jedna viljuska,
hrani ti mene,
jest' cu iz ruke tvoje...

A pogled,
pogled zadrzah,
postavih iznad svega,
i zacrtah u zenice svoje,
da me podseca,
da se nikad vise
ne ljutim na njega
jer on je dusa duse moje...Tea