Amsterdam

dameski · Prijatelj foruma

mislim da se necu smiriti dok ne odem tamo Evil or Very Mad

Zsejla · Dragonfly

Jedva cekam da opet odem tamo...bila sam vec podavno i jednostavno sam odusevljena tim gradom. I iskreno se nadam da cu ga u 2008. uspjeti posjetiti...

Boky · **¤ The King of Kolo ¤**

Eh .. bese to sada vec daleke 2002e .. vracamo se ja i sestra iz Srbije za Kanadu i imali smo ni manje ni vise nego 8 sati cekanja u Amsterdamu za sledeci let Shocked

.. ja da se skocim .. reko pa sta cemo raditi za tih 8 sati .. ja mislim da sam upoznao onaj Amsterdamski aerodrom uzduz i popreko .. da sam tada znao Jacu ( Yasmin ) bila bi drugacija prica posto bi onda makar imao kod koga da odem u posetu ali .. doduse .. tada sam bio i mladji Wink

..

No .. sto se tice Amsterdama .. od onoga sto sam uspeo da vidim je veoma lep grad i ima veoma lepih stvari

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Amsterdam, čamci u zemlji bicikala

U Amsterdamu se ne osećate kao stranac, jer je mnogo lakše videti pripadnike svih mogućih rasa, sa svih kontinenata, nego čistog Holanđanina. U gradu živi više od 180 nacija, što potvrđuju i ulice po kojima ćete čuti i jezike koji pomalo neverovatno zvuče u srednjovekovnoj atmosferi grada ispred koga se lome talasi Severnog mora

Amsterdam ili “Severna Venecija”, kako ga neki nazivaju, jedan je od retkih gradova, u ovom svetu opterećenom novcem, gde se ljudi još uvek zaljubljuju i venčavaju iz proste ljubavi, bez računica, što može dok ga ne posetite da začudi s obzirom na to da je Holandija jedna od sedam najrazvijenijih zemalja sveta.

Već iz vazduha, pre sletanja aviona na ogromni amsterdamski aerodrom Šipol, zemlja lala, kanala i muzeja, elegantnih kuća specifične arhitekture, izaziva ushićenje, koje će malo splasnuti kad u prvom kontaktu shvatite da su Holanđani dosta hladan i odmeren narod.

No, neka vas to ne obeshrabri, jer ova izuzetno uređena kraljevina, kojom već duže vreme vladaju žene, nije bez razloga stecište turista iz celog sveta, ali i imigranata svih nacija i boja, koji daju poseban pečat zemlji čiji je najveći deo ispod površine mora. ... ko je ovde stranac

U Amsterdamu se ne osećate kao stranac, jer je mnogo lakše videti pripadnike svih mogućih rasa, sa svih kontinenata i neretko iz afričkih plemena nego čistog Holanđanina. U gradu živi više od 180 nacija, što potvrđuju i ulice po kojima ćete čuti i jezike koji pomalo neverovatno zvuče u srednjovekovnoj atmosferi grada ispred koga se lome talasi Severnog mora.

Put kroz Amsterdam vodi nas od veličanstvenog viševekovnog zdanja Centralne železničke stanice, ka jednom od tri glavna trga, Damu, u starom jezgru grada. Ime je dobio od dela složenice imena grada, Dam, što znači brana. A ona prva, kada se otimao komad po komad zemlja od mora, podignuta je još u 13. veku. Amstel, inače i ime popularnog piva, potiče od imena reke na kojoj se pružio Amsterdam, a njegovi stanovnici će vam reći da nikada nije zabeleženo kada se „l“ otkotrljalo u „r“. Neki se šale da su ga možda „pojele“ patke koje bezbrižno jezde prvim prokopanim polukružnim kanalom Sigel, odakle se potom širila mreža kanala, ljudskih ruku delo, koji danas dosežu čak 100 kilometara dužine.

Ali, niko više o tom „r“ i ne brine, jer u Amsterdam čovek dolazi da vidi bar deo živopisnih zdanja smeštenih na 70 ostva i pređe nekim od čak 1.000 mostova.

I u ove prohladne dane kolorit, zdanja, načičkani restorani, pabovi, dijamantska jevrejska četvrt, odmah uz otmeni advokatski kraj, pa umetničke kolonije, ukazuju na pažnju njegovih stanovnika koja je posvećena svakom detalju, i nastojanju da se svakodnevni život učini što udobnijim i prijatnijim.

Sa oduševljenjem bacamo pogled na kuće podignute odmah iznad kanala, sa mestom za parkiranje njihovih stanovnika u ionako uskim ulicama. Čovek poželi da se nastani tu negde, iznad vode, kojom krstare mnogobrojni vodeni taksiji, čamci, raznorazni brodići, koji daju dinamiku i unose novi život u viševekovna arhitektonska rešenja. Mesta za uzdah

Naišli smo na toliko mesta koja izmamljuju uzdahe ili uzvike oduševljenja, jer su zdanja grandiozna u svojoj nepretencioznosti. Takav je i kraljevski dvor na trgu Dam, uz koga se pruža za mnoge interesantan muzej voštanih figura Madam Tiso. Iznenađenje je da je i dvor dostupan isto koliko i Tiso, jer oko njegovog zdanja nema ni ograde ni stražara i možete slobodno leđima potražiti oslonac na suverensku palatu u kraćem odmoru. Ili pak, dok posmatrate na trgu okupljene glumce preobučene u Van Goga, srednjovekovne vitezove ili jezivu Smrt koja maše svojom kosom privlačeći turiste da se slikaju za evro–dva.

U kući Ane Frank, koja je samo ugao od spomen-vatre fotoaparat je zabranjen, a među prevedenim u spomen-kući pod brojem 263 i „knjiga Ane Frank“ na srpskom. Kasnije nam je vlasnik starog paba na trgu Voterlo, gde je smešena kuća - muzej čuvenog flamanskog srednjevekovnog majstora Rembranta, ispričao da „neke“ grize savest jer se sačuvala i priča da su Nemcima potkazivali Jevreje - za bicikl.

Bicikl je, kako smo se uverili, najdraže prevozno sredstvo stanovnika ove zemlje. Voze ga svi, i u Amsterdamu, kao i svim ostalim holandskim gradovima. Pored nas je, iako je tog dana bilo hladno, prohujalo nekoliko raznosača marihuane na biciklu čiji su sandučići ispred volana imali nacrtani list marihuane, kojima su inače iscrtani i mnogobrojni suveniri od tradicionalnih holandskih klompa, magneta za frižider, do majica i kapa.

Mnogi ne odole replici kuće Ane Frank, ali ni one velikog Rembranta, za koju smo saznali interesantnu istoriju. Slikar je kuću u elitnom kraju kupio po tada astronomskoj ceni od 4.000 guldena, a suma je premašivala, kojeg paradoksa, njegove prihode od slika. Na kraju ju je Rembrant izgubio u sporu sa zajmodavcima i zelenaši su uzeli svoj danak. Cene „suncokreta“

Ljubitelji umetnosti skoro sa strahopoštovanjem ulaze u ovu kuću, na čijem je vrhu smeštena grafička radionica i atelje u kojima je stvarao tvorac „Noćne straže“. Odatle kanalima uz zdanje kraljevske Opere, koja u večerenjim satima liči na dvorac iz bajki, umetničkom i biznis kolonijom prestižnog dela Amsterdama, stižemo do državnog Rijks muzeja, koji čuva neka od Rembrantovih dela, a najveći broj nećete naći ni u njegovoj kući, ni u Amstrdamu, jer su rasuta po svetu. I onda iza Rijksa, koji je impozantna građevina, koju otkrivate iz daljine po dva velelepna tornja, idemo nezaobilaznim putem ka delima možda najčuvenijeg Holanđanina Vinsenta van Goga.

Zgrada je novijeg datuma, ali kroz nju posetioci hode s neskrivenim ushićenjem u susretu sa delima zlosrećnog genija. Naslikao je neverovatnih 800 slika i nacrtao 850 crteža. Stajemo ispred čuvenog autoportreta posle koga je Van Gog sebi odsekao uvo, pa „Žitna polja“, „Suncokreti“, „Ulice Pariza“... A uz nenadmašna platna, sakupljena zahvaljujući potomcima njegovog brata Tea, i remek-dela njegovih savremenika, ljudi sa kojima se veliki umetnik družio - Mone, Renoar, Tuluz Lotrek, Kurbe...

Po objašnjenju kustosa, za života je Van Gog prodao samo jednu sliku za oko 30 dolara. Tridesetog marta 1987. godine na aukciji u londonskom Sotbiju prodata je jedna od šest njegovih slika sa suncokretima za 39,85 miliona dolara. To je najveća suma koja je do tada bila plaćena za jednu sliku. Rekord je oboren već oktobra 1998. kada je njegov „Autoportret” prodat za čak 65 miliona dolara.

Ljubitelji savremenog stvaralaštva svakako bi trebalo da zavire i u muzej Stedelijk, a da biste stekli potpuni utisak o ovom gradu obiđite i dom u 20. veku izumrle aristokratske porodice Van Loom, koji vam dočarava unutrašnjost tipične amsterdamske kuće minulih vremena.

Specifičnost ovog grada su i kuće na vodi, zapravo manji brodovi ili splavovi koji su načičkani po brojnim kanalima i ovaj vid stanovanja je toliko popularan da su gradski oci u jednom trenutku rekli stop i ograničili njihov broj. Mnoge od 2.500 kućica na vodi se izmeštaju s kanala na kanal.

Još jedan podatak nas je zapanjio - Amesterdam zapravo više i nije pravi primorski grad koji zapljuskuju talasi Severnog mora, kao u prošlosti. Naime, nasipima su deo mora pretvorili u jezero Ijsel more, u koje se sada uliva Amstel.

No, čitav obilazak Amsterdama morate krunisati noćnim izlaskom, a prestižni deo grada za to je Rembrantov trg, omiljeno okupljalište turista i stanovnika Amsterdama. Čitav trg nanizan je kafeima, pabovima, internacionalnim restoranima, u kojima vam ne preporučujemo da probate biftek od noja. Ka raznovrsnim mestima noćnog izlaska jure buljuci turiste, a ekscentrici koji preplavljuju Amsterdam kreću uglavnom ka andergranud mestima.

Uz čuvene ulice za zabavu sa devojkama u izlozima, pa ko voli nek izvoli, tu su i brojni teatri, bioskopi, muzeji seksa. Ovaj deo se naslanja uz sam zid romanskog zdanja Stare crkve i za Holanđane to su mesta koja se otvoreno posećuju, jer ovde nema razlika, oni su tolerantni i prihvataju sve manjinske i marginalizovane grupe.

U Amsterdamu ćete sresti na ulici i prosjake, ali i lopove. Obavezno čvrsto držite torbice i novčanike jer će vam trebati i kad vas konobar obavesti da četiri kafe i dve kisele vode u kafiću u kom ste ih popili koštaju blizu pedeset evra.

Muzeji za svačiji ukus

Na nekih 800.000 stanovnika u samom gradu imate 42 muzeja, 141 galeriju i tridesetak pozorišta u kojim se izvode predstave, baleti i alternativni performansi.

Izbor je neverovatan i kako god doživljavali umetnost, u Amsterdamu ćete nesmunjivo pronaći muzej koji će zadovoljiti vaš ukus. Od nezaobilaznih remek-dela zlatnog veka holandskog slikarstva u narodnom muzeju Rajks, do moderne umetnosti muzeja Stedelijk, preko muzeja filma, štamparije, pozorišta i fotografije. Nezaobilazni su muzeji u holandskom nacionalnom stilu kao muzej Hajnekena i u sličnom stilu muzej Ajaksa, najpoznatijeg amsterdamskog fudbalskog tima. Naravno, tu je i Muzej na vodi, muzeji seksa, erotike, muzej sprava za mučenje, tropski muzej i muzej jevrejske kulture...

Randevu s princezom

U vodiču kroz grad piše: Ako nemate vremena da zakažete sastanak sa holandskom princezom Maksimom, ne brinite, možete je videti kad god poželite odmah pored Kajli Minog, u muzeju Madam Tiso, na trgu Dam. A ako to ne zadovoljava vaš prefinjeni ukus, u ovom muzeju se uvek možete zabaviti posmatrajući Rembranta kako slika, u realnoj veličini i zastrašujuće uverljivo. Za mnoge je pak najživotnija čuvena Dženifer Lopez.

Ulica krivih kuća

Ako vas interesuje krstarenje kanalima tek onda ćete se naslušati zanimljivosti. Prvo što je nama privuklo pažnju bila je Ulica krivih kuća (Street of Leaning Houses), desetak kuća četvorospratnica koje su greškom podignute nakrivo pa najviše podsećaju na neki fazon iz crtanog filma, ali su i dalje veoma funkcionalne i koriste se za stanovanje. Bitna osobenost grada na kanalima je svesno stvorena, autohtona, “građanska arhitektura”, uz neverovatnu izrezbarenost starim građevinama renesanse i gotike, do poznog klasicizma.

Autor/izvor: Dragan Milivojević/Ekonomist

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Amsterdam u jednom dahu

Kada ste seli u čamac i vožnja krene nemojte se iznenaditi kada naiđete na ljude koji opušteno piju kafu na terasama svojih čamaca-domova u samim kanalima. Ove kuće su delom legalizovane, a delom i ne. Nije baš svakodnevnica za nas viriti nepoznatim ljudima u dnevnu sobu, ali zbog uzanosti kanala i mnoštva čamaca sa turistima, Amsterdamcima je to normalno.

U Amsterdam možete stići direktno iz Beograda npr. JAT-om, po ceni od oko 250 € uključujući i aerodromsku taksu, a ako ste u nekoj od okolnih zemalja vaša šengen viza dozvoliće vam dolazak u ovaj grad i brzom evropskom železnicom ili nekim od autoputeva.

Počev od železničke stanice preko svih zgrada i kuća u starom delu Amsterdama sve je građeno u fascinantnom stilu XVII veka. Od fasada starih zgrada ne odudaraju ni novije građevine, pa tako postoji savršen sklad moderne i starije arhitekure, koji vas zaista ostavlja bez daha.

Čim dođete u Amsterdam, kupite turističku kartu grada po ceni od 2,5 €, a možete je naći u turističkim centrima koji se nalaze na svakom koraku. Ulice su pefektno označene tako da vam urođena orijentacija u prostoru nije potrebna.

Prvo mesto na kome ćete se sigurno naći je ulica Damrak. Ovo je glavna ulica, ali za saobraćaj. Dok ste još u Damrak ulici, pronađite Turist biro na samom početku ulice i po ceni od 6 € po osobi možete sesti u zaista prelep čamac-brodić i dobiti jednočasovnu vožnju kanalima grada koji često zovu "Severna Venecija".

Kada ste seli u čamac i vožnja krene nemojte se iznenaditi kada naiđete na ljude koji opušteno piju kafu na terasama svojih čamaca-domova u samim kanalima. Ove kuće su delom legalizovane, a delom i ne. Nije baš svakodnevnica za nas viriti nepoznatim ljudima u dnevnu sobu, ali zbog uzanosti kanala i mnoštva čamaca sa turistima, Amsterdamcima je to normalno.

Ova vožnja trebalo bi da vam pomogne da sagledate sve ono što ćete kasnije pešice ili prevozom i sami obići.

Vodič vam skreće pažnju na metalnu ogradu duž kanala koju su, kako on sam kaže, morali da postave, jer su mahom vikendom Amsterdamci i gosti pod dejstvom alkohola i marihuane često upadali u kanale parkirajući svoj automobil.

Osim tačke na kojoj se vidi sedam (od mnogobrojnih) mostova, tačno jedan iza drugog, vodič vam skreće pažnju i na široke prozore prelepih kuća braon fasade, jer se kroz iste i sele zbog uzanih hodnika i vrata.

Pošto ste se sada definitivno uverili da ste jedan od čak 3,5 miliona turista, koliko u proseku godišnje poseti Amsterdam, po silasku sa brodića možete se uputiti u ulicu Nieuwendijk, koja se nalazi paralelno sa ulicom Damrak i vodi od železničke stanice do trga Dam. Ako više volite gradski prevoz ostanite u ulici Damrak.

Ja sam se odlučila da pešačim, pošto jedino tako mogu u potpunosti da doživim atmosferu.

Kada uspete da se probijete sa gomilom turista kroz ovu ulicu i za sobom ostavite mnoštvo radnji i robnih kuća koje ovde neću ni pomenuti, jer je arhitekura grada i njegova kulturološka ponuda daleko iznad šopinga, pred vama se otvara trg Dam i veličanstvena Kraljevska palata.

Na trgu se nalazi muzej Madam Tiso, a za ulaznicu od 23 € možete čak da gledate i Rembranta kako slika.

Put vas odavde dalje vodi na nekoliko strana– u pravcu pijace cveća i muzejske četvrti, ili kuće Ane Frank, popularne crvene zone, Rembrantove kuće, ili zoološkog vrta.

Krećem ka pijaci cveća i muzejskoj četvrti. Dakle, ostavili smo muzej Madam Tiso za sobom i tik pored njega skrenuli u ulicu Kalverstraat, kojom se direktno stiže do pijace cveća.

Na putu do pijace nailazimo na Amsterdamski istorijski muzej, riznicu izuzetno bogate istorije Amsterdama. Dok obilazite različite vremenske periode, može koristiti usluge kopjuterskog vodiča na nekom od ponuđenih jezika. Nemojte se iznenaditi kada budete videli i slike neobično velikih dimenzija.

Nazad u ulicu Kalverstraat i dalje do trga Munt, u čijoj se blizini nalazi pijaca cveća (Bloemen markt), gde je ponuda zaista daleko iznad one na koju ste navikli u našim cvećarama.

Ako pretpostavimo da vam je budžet toliki da nećete umetničke slike i dijamante nositi kući za uspomenu, ovo je idealno mesto za kupovinu suvenira i to od magnet-vetrenjača za frižider,

preko tanjira do brojnih ćupova, ukrasa za kuću, privezaka i naravno klompi kojih ima u raznim veličinama, od priveska do veličine čamca.

Teška srca napuštamo Blumen market i uz zaista odličan savet jedne prodavačice, pronalazimo ulicu Nieuwe Spiegel Straat, koja osim arhitekture, manje gužve i prelepih radnjih opremljenih antikvitetima, izlazi na muzejsku četvrt.

Ovde se pred vama otvara impozantna građevina - najveći muzej u Amsterdamu – Rijks muzej, u kome možete uživati u raznovrsnoj kolekciji i videti čuvenu Rembrantovu Noćnu stražu.

Na stotinak metara od ovog muzeja možete obići i fabriku dijamanata i posmatrati kako pred vašim očima bruse kamenčiće u prelepe dijamante.

Nakon što se malo priberete od svog tog sjaja, lepote i raskoši, možete otići u muzej dijamanata koji se nalazi u istoj ulici ili se prošetati do muzeja Van Gogh, za koji se odlučujem ovog puta.

Muzej Van Gogh-a po svojoj savremenoj arhitekturi i metalik sivoj boji odudara od okoline. Izuzetno je posećen pa se slobodno može reći da ste bili u pravu ako ste na sajtu ovog muzeja kupili ulaznicu po ceni od 10 € po osobi, jer iako su im službenici zaista efikasni, gužve su prevelike pa se može dogoditi da čekate da se malo smanji gužva unutar muzeja.

Dakle, isključite svoje fotoaparate i nemojte se iznenaditi kada vam uzmu ranac i ostave ga u garderobi, odnosno ako morate da prođete kroz detektor za metal.

Preporučujem da obiđite bogatu kolekciju Van Goghovih slika kao i dela brojnih francuskih impresionista, a ako ste pravi ljubitelj slika, nemojte zaboraviti da uzmete i vodiča u vidu slušalica koji će vam predstaviti svaku sliku na željenom jeziku. Ovde možete videti i čuvene Suncokrete. Kada obiđete krug, možete sebi za uspomenu kupiti brojne suvenire, postere, monografije.

Ako vam je umetnički život postao manje zanimljiv, a Red Light District vam odviše dugo bila na dohvat ruke, možete se uputiti nazad istim putem pešice ili prevozom do trga Dam.

Ponovo Trg Dam - zaista fascinantan u svojoj posećenosti, atmosferi i arhitkturi. Prevelika vlažnost vazduha i promenljiva klima u odnosu na našu neće vas omesti u potpunom doživljaju lepote ovog grada, jer ste se opremili flašom vode i kapom.

Uspeli ste da sa trga Dam nađete ulicu Warmoesstraar, pa se šetajući njome u skladu sa kartom vidi da je čitav kvart desno od nje čuvena Red Light District popločana crvenim pločicama.

Na ulasku u ovaj deo grada toplo vam preporučujem da svoj fotoaparat spustite u ranac i ranac dobro zatvorite, jer osim neverovatnog kulturološkog šoka koji ćete doživeti ovde se preporučuje da izbegavate šetnje van grupe, kao i šetnje manje prometnim ulicama.

Ovaj izuzetno popularan deo grada za sve turiste prava je atrakcija a crvena kaldrma po kojoj hodate uz izuzetno jak miris marihuane vodi vas ispred brojnih izloga sa otvorenim ili zatvorenim crvenim zavesama iza kojih se krije neka od famoznih holandskih (legalizovanih) prostituki. Smatra se da ih danas ima oko 25,000, a od 1996. su počele da plaćaju i porez.

Koliko god vas neka od njih privlačila nemojte vaditi fotoaparat, jer na svakom od ovih izloga stoji znak zabranjenog fotografisanja i nikome se ne možete žaliti ako ostanete bez svog fotoaparata.

Veliki broj turista ne propušta priliku da svrati u neki od od brojnih Coffee shopova, ali ne zbog kafe već zbog legalne kupovine i uživanja manje količine marihuane.

Ako ste dovoljno šetali po Crvenoj zoni i upili atmosferu neobičnog ambijenta, možete produžiti u dalji obilazak, jer to nije jedino mesto koje treba videti u Amsterdamu kao što to mnogi misle.

Napuštajući Crvenu zonu možete se odmoriti u nekom od obližnjih kafića. Ako očekujete da se uz piće opustite u miru i tišini, onda ste definitivno na pogrešnom mestu, jer buka koja izlazi iz kafića zaista podseća na buku mašina iz fabrike. Amsterdamci su u potpunosti prepušteni svom opuštanju na nama neobičan način uz preteranu buku i glasno pevanje, tako da vam je sada jasna priča o ogradama pored kanala, kao i scene ogromnih lanaca kojima su vezane na hiljade bicikala pričvršenih uz svaki postojeći stub ili most u Amsterdamu.

Sada se u šetnji možete opustiti i možda tek sada zapaziti da su kuće u Amsterdamu zaista krive i od vlage nalegle jedna na drugu.

Ako vas šetnja odvede u ulicu Jodenbreestraat, onda posetite za 7,5 € i muzej Rembrantova kuća. Ovde možete da uživate u velikoj kolekciji njegovih dela.

Šetajući dalje pod utiskom Rembranta, duž ulice WaterLooplein, pređite preko reke Amstel, sa ili bez piva u ruci, i u ulici Amstelstraat prošetajte se do Rembrantovog trga i statue ovog umetnika.

Nedaleko odavde nalazi se i muzej moreplovstva, u ulici Linnaeusstraat koji, verovali ili ne, ima i repliku pravog gusarskog broda iz XVI veka nekoliko metara ispred muzeja, pa ako ste je videli još sa puta sada znate šta ona i predstavlja.

Na kraju možete obići i kuću Ane Frank u ulici Prinsengraht. Cena ulaznice je 7,5 € po osobi. Do muzeja možete stići gradskim prevozom ili se prošetati kroz oblast Jordaan pored brojnih kafića.

Amsterdam ima preko 50 muzeja, a samim tim i izuzetno veliku turističku ponudu. Stoga vam preporučujem da pre odlaska u Amsterdam napravite listu ličnih prioriteta i za vreme boravka u njemu ispunite sebe zadovoljstvom na pravi način: kulturom, cvećem, šetnjom, crvenom zonom, ili posetom pozorištu.

Do nekog sledećeg putopisa srećan vam put u Amsterdam!

Autor/Izvor: Jelena Ilijevski/B92

Boky · **¤ The King of Kolo ¤**

Svaka cast komsinice na ovom .. klap klap .. moracu videti da posetim taj grad opet Cool

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Amsterdam: 10 kofišopova za NG

Omirišite listu kofišopova koje nudi holandska prestonica. Uz jedno grleno Gelukkig Nieuwjaar! pozdravite se od 2009. na sledećim mestima:

1. Dampkring

Efektan enterijer i odlična relaksirajuća atmosfera. Vrtoglava eksplozija oblika i boja, psihodelična u prihvatljivoj dozi, stimuliše čula i garantuje dobar provod. Arapske, budističke i boemske dekoracije zaslužne su za prestižan rejting, te spada u rang najboljih. I upravo, zahvaljujući fenomenalnom ambijentu, ovaj kofišop zabeležen je i na holivudskoj filmskoj traci.

Pojedine scene iz filma Ocean's 12 snimljene su baš na ovom mestu, a specijalitet kuće je Ocean's 12 Haze. Vlasnik ponosno kaže da Bred Pit navraća par puta godišnje, inkognito, „just sitting there, smoking some“.

Lokacija: Handboogstraat 29
od aerodroma Schiphol 10.2 km
od glavne železničke stanice: 1.3 km

2. Baba

Na samom ulazu u Crvenu četvrt, orijentalni motivi, azijski šmek. Zavalite se u jednu od udobnih stolica i dok vama vlada slowmotion, kroz velike zatamnjene prozore posmatrajte užurbani svet kako nervozno šparta ulicama. Slabo svetlo i prilično glasna house muzika i nisu neki aduti koji garantuju ekipno druženje i priču. Ovo je više mesto za one koji bi da stondiraju solo.

Lokacija: Warmoesstraat 64
od aerodroma Schiphol: 11.1 km
od glavne železničke stanice: 0.4 km

3. La Tertulia

Ključna reč za ovaj kofišop je relaxed, pa je sasvim opravdano zašto je ovo omiljena stanica za bekpekere. Postoji od 1983. i popularan je i među lokalcima. Prostor je mali i tih, dobro osvetljen sa puno biljaka, i pastelnim zidovima. Primamiće vas spiritualne primese sa umirujućem zvukom žubora vode iz mini fontane. Na terasi ispred, uvek ćete sresti srednjovečne muškarce kako opušteno igraju partiju šaha i šeruju joint.

Lokacija: Prinsengracht 312
od aerodroma Schiphol: 9.9 km
od glavne železničke stanice: 1.6 km

4. Abraxas

Skriven u uskoj uličici u centru Amsterdama između trgova Dam i Spui. Satkan od 3 sprata i malih soba do kojih se dolazi uz pomoć spiralnih stepenica sa oba kraja zgrade. Svaki sprat propagira određeno raspoloženje i stil. Drugi sprat je rezervisan za DJ-a, a treći za uzgajanje kanabisa. Enterijer forsira fantaziju, pa su podovi i plafoni presvučeni staklom.

Lokacija: Jonge Roelensteeg 12
od aerodroma Schiphol: 10.6 km
od glavne železničke stanice: 0.9 km

5. Bulldog

Smešten je u nekadašnjoj policijskoj stanici, a da ironija bude veća otvoren je na dan šale, 1. aprila 1985. tako da je nekadašnji cop-shop pretvoren u coffee-shop. I dalje podseća na policijsku stanicu, sa autentičnim eksponatima i ćelijama gde danas možete sasvim opušteno, legalno da zapalite joint. Bulldog je zapravo lanac kofišopova razbacanih po celom gradu, a prepoznaćete ih po upečatljivom logou glave buldoga.

Lokacija: Leidseplein 17
od aerodroma Schiphol: 9.5 km
od glavne železničke stanice: 2 km

6. Amnesia

To je jedno od onih skromnih mesta pored kojih biste prošli neokrenuvši se. Ali ako pogledamo sa holističke tačke gledišta, unutar se krije odličan kofišop. Malo mesto sa zagasito crvenim enterijerom i prijatnim crvenkastim svetiljkama. Ako je lepo vreme, onda je ovo odlično mesto za sedenje ispred i posmatranje čamaca na kanalu Herengracht.

Lokacija: Herengracht 133
od aerodroma Schiphol: 10.7 km
od glavne železničke stanice: 0.8 km

7. Bluebird

Smešten je u jednoj neuobičajenoj, modernoj zgradi ni nalik onima u Crvenoj četvrti, pošto je u sklopu nekadašnjeg jevrejskog kvarta. Podeljen je na 3 dela. Na spratu se nalaze udobne sofe, od kojih je omiljena ona u obliku slova L, a zahvaljujući diskretnoj lokaciji gotovo uvek ćete naći slobodno mesto. Zidovi su prekriveni psihodeličnim crtežima najrazličitijih ptica.

Lokacija: Sint Antoniesbreestraat 71
od aerodroma Schiphol: 11 km
od glavne železničke stanice: 0.8 km

8. Grey Area

Za razliku od drugih kofišopova koji imaju napadne šljašteće neonske table, Grey Area ispisan čistim belim slovima, spolja odaje utisak ušuškanog vitamin bara. Nalazi se u vlasništvu 2 Amerikanca poznatijih kao The Chiefs i predstavlja meku za američke turiste. Prostor je prilično skučen, a sigurno ćete zapaziti i zidni sat koji stalno pokazuje 4:20.

Lokacija: Oude Leliestraat 2
od aerodroma Schiphol: 10.6 km
od glavne železničke stanice: 0.9 km

9. De Rokerij

Ovaj lanac ima 4 kofišopa raštrkana po gradu, ali prvi, najveći i najposećeniji nalazi se odmah kod trga Leidseplein. Tapacirane klupe, jastuci i niski stolovi, mirišljave sveće, Hindu i Nepal dekoracija i podni mozaik. Jedini izvor svetlosti su simetrično raspoređene sveće i mini lampioni. S obzirom na lokaciju, često vrvi od turista.

Lokacija: Lange Leidsedwarsstraat 41
od aerodroma Schiphol: 9.6 km
od glavne železničke stanice: 1.9 km

10. Stix

Jedan prilično strejt kofišop, bez ikakvih alternativnih elemenata, u kojem ćete već sa vrata ugledati nekolicinu holandskih skockanih japi tipova u odelima. Otvoren je prvenstveno za poslovne ljude, koji navraćaju nakon napornog radnog dana. Ambijent prilično pojednostavljen: drveni stolovi, veliki zatamljeni prozori i jednostavni separei. Umesto psihodelične muzike, ovde se razležu blagi jazz zvuci.

Lokacija: Utrechtsestraat 21
od aerodroma Schiphol: 10.4 km
od glavne železničke stanice: 1.6 km

Izvor: B92

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Amsterdam, poznat i pod jevrejskim imenom Mokum, holandski je glavni grad, te ponos svakog Holanđanina. Smješten je na obalama dvije rijeke, Amstel i IJ Bay, te se, kroz vrijeme i razvijao uz njihove obale.
Kasno 12. stoljeće vrijeme je otkrića ove metropole, kada je bio tek malo ribarsko selo. Prema legendi, otkrila su ga dva ribara koji su u malom čamcu, nošeni strujom, došli do obala rijeke Amstel. Ime je dobio po samoj rijeci, te brani koja potom izgrađena.
U 16. stoljeću stiže ustanak Holanđana protiv Phillipa II od Španije i osmogodišnji rat, koji je doveo do neovisnosti Holanđana. Nakon rata Holandska republika postaje poznata po religijskoj toleranciji, te se Jevreji iz Španije i Portugala, trgovci iz Antwerpa i Hugenoti iz Španije naseljavaju tu.
Amsterdamsko zlatno doba zabilježeno je u 17. stoljeću. Privreda cvjeta, ni trgovina nije zanemarena, pa Amsterdam trguje morskim putem sa skoro
cijelim svijetom.
Danas je to najveći grad, te kulturni i finansijski centar Holandije, sa populacijom koja broji oko 1,5 miliona. Jedina sličnost sa davnim vremenima je da današnji izgled Amsterdama datira još iz 17. stoljeća, kada su brojni koncentični polukružni kanali iskopani oko starog centra grada. I dan danas ti kanali određuju izgled grada, sa mnogo rezidencija, vila i kuća na samim obalama obe rijeke.

Metro, tramvaj, trajekt ili biciklo

Za prevoz ili snalaženje po gradu ne brinite. Tri metro linije, 15 tramvajskih, trajekti, sigurno će vas odvesti do željene destinacije. Ukoliko se želite uklopiti u sredinu, birajte biciklo, omiljeno prevozno sredstvo gotovo svih Holanđana.
Amsterdam u svijetu važi za grad gdje je bicikl način života, gotovo sveto. Većina glavnih ulica ima i parkirališta za bicikla. Mnoge ulica centra grada zatvorene su za auta, pa tako i ne čudi tolika ljubav ka biciklu. Nužnost ili hir. Pitajte Holanđane.

Ajax, vrijedan spomena
Amsredam je “rodni grad” Ajaxa, futbalskog tima, smještenog na modernom stadionu AmsterdamArena. Vrijedi vidjeti i stadion napravljen za Olimpijske igre 1928. godine. Danas je potpuno renoviran, te se koristi za brojne kulturne i sportske događaje. Hokej na ledu, te brzo klizanje također su omiljeni sportovi.
Kada se govori o turističkim atrakcijama Amsterdama, na prvom mjestu treba spomenuti i vidjeti brojne izvnaredne muzeje. Rijksmuseum, Stedelijik Museum, Rembrandt House Museum, Van Gogh Museum sa najvećom svjetskom kolekcijom Van Goghovih slika, te kuća Anne Frank koju mnogi izdvajaju kao posebnu atrakciju. U Crvenoj zoni, De Wallen, nema muzeja, ali je markirana na karti Amsterdama, zahvaljujući pravnom uređenju po kojem je legalizirana prostitucija.
Nalazi se u samom centru grada, duž glavnog kanala.
U istoj zoni, pa i u onim okolo, brojni su coffee shopovi, gdje uz kafu prodaju kanabis, što nije u potpunosti legalno, ali se toleriše.

Izvor: ljepota.ba