~ Đavolja varoš - novo svetsko čudo ~

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Spomenik prirode „Đavolja Varoš“ nalazi se na jugu Srbije, 27 km jugoistočno od Kuršumlije, a 89 km jugozapadno od Niša. Od Beograda je udaljen 288 km, ako se putuje preko Kruševca, a 320 km preko Niša.

Ovaj prirodni spomenik čine dva, u svetu retka, prirodna fenomena: zemljane figure, kao specifični oblici reljefa koji u prostoru deluju vrlo atraktivno, i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom.

Ova dva u svetu retka prirodna fenomena posmatrana zajedno „Đavolju Varoš“ čine pravim svetskim čudom prirode. Atraktivnost dva neviđena čuda prirode dopunjuju okolni prirodni ambijent koji oko zemljanih figura deluje surovo, skoro mistično, a u širem okruženju živopisno i pitomo, kao i ostaci naselja, stare crkve, groblja i nekoliko zanimljivih rudarskih jama.

Lokalitet „Đavolja Varoš“ je stavljen pod zaštitu države još 1959. godine, a 1995. godine je Uredbom Vlade Republike Srbije proglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljen u prvu kategoriju zaštite - SPOMENIK PRIRODE. Ukupno je zaštićeno 67 ha površine.

PRIRODA

Zemljane figure

Lokalitet čudnog naziva "Đavolja Varoš" pripada selu, takođe čudnog imena Đake, ( potiče od albanske reči „gjak“-krv), između 660 i 700 m n. v. koje se nalazi na području opštine Kuršumlija. Zemljane figure ili kako ih lokalno stanovništvo naziva "kule" su smeštene u dve jaruge podeljene uskom vododelnicom čiji se izvorišni delovi spajaju u jedinstvenu erozivnu čelenku, strahovito razorenu erozivnim procesima. Jaruge takođe imaju čudne nazive: jedna je "Đavolja Jaruga" a druga "Paklena Jaruga".

Ukupno ima 202 zemljane figure, različitih oblika i dimenzija, visine od 2 do 15 m, širine od 0,5 do 3 m, sa kamenim kapama na vrhu. One nastaju kao rezultat specifičnog erozivnog procesa koji traje vekovima. Figure se obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, postepeno (vrlo sporo) nestaju i ponovo stvaraju. Pod udarom kišnih kapi dolazi do rastvaranja i odnošenja rastresite podloge zemljišta. Međutim, materijal koji se nalazi ispod kamenih blokova biva zaštićen od „bombardovanja“ kišnih kapi i spiranja pa ostaje u terenu u vidu začetnih zemljanih stubova - figura.

Povećanje visine stubova potpomaže ubrzana linijska, usmerena erozija vode koja otiče oko njihovog podnožja vršeći spiranje materjala. Kako je nagib terena na kome se stvaraju figure vrlo strm vertikalna erozija preovlađuje nad bočnom, što ubrzava odnošenje materjala i stvaranje stubova.

Ovako nastale zemljane stubove ostali klimatski faktori (vetar, sunčevi zraci, promena temperature i dr.) oblikuju u zemljane figure čudnog oblika i izgleda, koje kada se duže posmatraju deluju nestvarno, kako u pogledu oblika i veličine tako i neverovatne statičke postojanosti. Deluje nestvarno, da jedna zemljana figura u osnovi široka tri metra a visoka deset i više metara u vrhu se završava debljinom od 20 – 30 cm i takva opstaje decenijama i vekovima pod teretom kamenog bloka teškog i do sto i više kilograma...

Ovaj geomorfološki fenomen je jedinstven u našoj zemlji i vrlo redak u svetu. U Evropi ima sličnih pojava u Alpima (sa obe strane prevoja Brener u Austriji i Italiji, kod Bolcana, zatim u Valerijenu, u pokrajini Gornja Savoja, u Francuskoj i dr.). U Americi je poznata „Bašta bogova“. Međutim, u „Đavoljoj varoši“ su „kule“ brojnije, većih dimenzija i znatno postojanije.

Đavolja voda

Druga prirodna retkost u „Đavoljoj Varoši“ su dva izvora vode čudnih svojstava . „Đavolja voda“ koja se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih piramida u „Đavoljoj jaruzi“je hladan i ekstremno kiseli (ph 1.5) izvor sa visokom mineralizacijom ( 15 g/l vode ).

Sadržaj nekih elemenata (aluminijum, gvožđe, kalijum, bakar, nikl, sumpor ) je ekstremno visok u odnosu na obične vode za piće, odnosno povećan je za 10 do 1.000 puta. „Crveno vrelo“ je drugi izvor koji se nalazi nizvodno, oko 400 m od prvog na aluvijalnoj terasi, odnsono na ravnom terenu. On je manje kiseo (pH 3,5 ) i sa nižom opštom minerizacijom (4.372 mg/l vode). Njegova voda se zbog ravnog terena razliva u veoma tankom sloju i otiče u korito obližnjeg Žutog potoka. Zbog oksidacije gvožđa koga voda sadrži u velikim količinama stvara se crvena terasa lepezastog oblika koja u prostoru deluje veoma atraktivno.

Čudno izvajane a još čudnije poređane zemljane figure, divljina erozivne čelenke, voda čudnoga ukusa i mirisa, mistika i tajanstvenost koju stvaraju zvučni efekti dok duva vetar utacali su na maštu lokalnog stanovništva da lokalitetu da naziv „Đavolja Varoš“. a sve ove čudne prirodne pojave objašnjava legendama koje je vekovima izmišljao. O „Đavoljoj Varoši“ postoje mnoge legende od kojih izdvajamo nekoliko.

LEGENDE

Čudno izvajane a još čudnije poređane zemljane figure, divljina erozivne čelenke, voda čudnoga ukusa i mirisa, mistika i tajanstvenost koju stvaraju zvučni efekti dok duva vetar utacali su na maštu lokalnog stanovništva da lokalitetu da naziv „Đavolja Varoš“. a sve ove čudne prirodne pojave objašnjava legendama koje je vekovima izmišljao. O „Đavoljoj Varoši“ postoje mnoge legende od kojih izdvajamo nekoliko.

Prva legenda

Nekada davno ovde su živeli skromni, mirni svojoj veri privrženi stanovnici. To je smetalo đavolu pa im je on spremio „đavolju vodu“ da zaborave na rodbinske odnose. Pošto su pili tu vodu, omamljeni meštani reše da venčaju brata i sestru. Đavolji plan je pokušala da spreči vila, koja prema legendi i dan-danas drži pod svojom zaštitom ovaj kraj. Vila nije uspela da urazumi svatove, i oni krenuše sa mladencima ka crkvi na venčanje. Ona se onda poče moliti Bogu da na neki način spreči rodoskrnavljenje. Bog usliši njenu molbu, spoji nebo sa zemljom, dunu jak, hladan vetar i okameni svatove sa mladencima.

Druga legenda

Zemljane figure predstavljaju okamenjene đavole koje su neki ljudi dugo nosili na svojim leđima, donoseći im zlo i nevolje, a njih su se otarasili prenoćivši jednu noć pored crkvišta Sv. Petke, koje se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih figura.

(Djavolja varos)

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Đavolja varoš privlači turiste

Spomenik prirode Đavolju varoš u proteklih šest meseci posetilo je više od 50.000 turista iz zemlje i inostranstva, saopštilo je turističko preduzeće Planinka.

Direktor Planinke Radovan Raičević iz rekao je agenciji Beta da je to rekordan broj posetilaca u proteklih nekoliko desetina godina.

Pored turista iz Srbije, ovu prirodnu retkost je obišao i veliki broj turista iz Nemačke, Rusije, Francuske, Velike Britanije, Češke, Rumunije, Bugarske i drugih evropskih zemalja.

"Nakon što je Đavolja varoš nominovana za izbor Sedam svetskih čuda prirode, zabeležen je ovoliki broj posetilaca, a naročito nakon što je u jednom periodu držala prvo mesto na toj listi", naveo je Raičević.

Prema njegovim rečima, "broj turista je sve veći", a "turističko preduzeće Planinka je spremno da prihvati sve turiste koju će u narednom periodu obići tu destinaciju".

Do sada je zbog što boljeg prijema turista asfaltirana deonica od magistralnog puta do Đavolje varoši u dužini od šest kilometara, sagrađeno je i šest objekata za prihvat turista, a nedavno su obezbeđani i parkovski vozić za prevoz invalida i starijih turista i vodička služba.

Đavolja varoš je redak prirodni fenomen nastao erozijom zemljišta, a prostire se na oko 70 hektara na Radan planini, oko 30 kilometara od Kuršumlije.

Zaštićen je kao spomenik prirode nacionalnog ranga, a čini ga više od 200 zemljanih kula na čijim vrhovima se nalaze kameni blokovi.

(Beta)

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

Nova šansa za Đavolju varoš - glasajte!

Spomenik prirode Đavolja varoš nalazi se na prvom mestu na rezervnoj listi kandidata za izbor sedam novih svetskih čuda, saopštilo je turističko preduzeće Planinka iz Kuršumlije.

Rezervnu listu je u petak objavila agencija "New 7 Wonders", što u prevodu znači Novih sedam čuda.

Direktor Prolom banje Zlatko Veljović kazao je da je Đavolja varoš zauzela prvo mesto na rezervnoj listi zahvaljujući velikom broju glasova koje je dobila preko telefona i sada ima veliku šansu da se nađe na finalnoj listi kandidata za izbor sedam novih svetskih čuda prirode.

"Pored turističkog preduzeća Planinka, Turistička organizacija Srbije (TOS) putem medija je sprovela kampanju za glasanje telefonom za kandidate na rezervnoj listi. Radi se o velikom broju glasova koji su bili odlučujući da se naš kandidat nađe na prvom mestu na toj listi", rekao je Veljović.

Veliki broj turista iz Srbije i inostranstva posetio je Đavolju varoš i nakon što je taj lokalitet ispao iz finalnih izbora za izbor sedam svetskih čuda u julu ove godine.

U prvih osam meseci ove godine Đavolju varoš je posetilo više od 50.000 turista, što je 60 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

U blizini tog spomenika prirode otvoreno je nekoliko etno restorana, pokrenut je seoski turizam, a razvila se i prodaja suvenira i poljoprivrednih proizvoda.

U turističkom preduzeću Planinka naveli su da i dalje ulažu u uređenje Đavolje varoši i da će sredinom ovog meseca đavolja varoš i okolina dobiti osvetljenje sa specijalnim efektima.

Za Đavolju varoš se i dalje glasa pozivanjem broja 0041-77-312-4041, pri čemu je posle zvučnog signala potrebno ukucati 9915. Cena poziva iz Srbije sa mobilnog telefona košta 53 dinara, a sa fiksnog 30 dinara.

(Beta)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Posetite Đavolju varoš... noću!

Prirodni spomenik Đavolja varoš kod Kuršumlije, osposobljen je i osvetljen za noćne posete, saopštilo je preduzeće Planinka.

"Prve ture turista zainteresovanih za noćne posete i kampovanje kod ovog prirodnog spomenika, najavljene su za početak marta sledeće godine", rečeno je agenciji Beta u tom turističkom preduzeću.

Prema rečima direktora Đavolje varoši Radoja Stepanovića, završeni su radovi na postavljanju opreme za takozvana fina svetla s raznim svetlostnim efektima, a opremaje uvežena iz SAD.

"Osvetljena je cela pešačka staza do Đavolje varoši, u dužini od 1.150 metara, rudarska okna, crveno vrelo i zemljane piramide. Radi se svetlima u osam različitih boja, koje se prelamaju i proizvode 21 svetlostni efekat, što je omogućeno savremenom kompjuterskom tehnikom", objasnio je Stepanović.

U turističkom preduzeću Planinka ističu da je ova investicija od velikog značaja za ovaj lokalitet jer će noćnim posetama biti znatno povećan broj posetilaca.

Turizmolog Radovan Tanasković smatra da se ovom novinom poboljšala ukupna turistička ponuda Đavolje varoši.

"Ako uspemo da dobro organizujemo noćne posete, očekujemo da se broj turista poveća za namanje 50 odsto. Sigurni ćemo imati potrebu da uredimo i prostor za kamp, s obzirom na to da će turisti jedan deo noći provesti razgledajući ovaj prirodni fenomen", kazao je Tanasković.

Ovaj projekat vredi tri miliona dinara, a finansirali su ga Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja i preduzeće Planinka.[/align]

(MONDO)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Đavolja varoš, okamenjena stvarnost

Ako su u pravu ovdašnji meštani, “ne treba se šegačiti s Đavoljom varoši”. Valja joj prići kao daru s neba (od prirode ili Boga, kome šta više odgovara) i od nje napraviti svetsku atrakciju. Još jedna od legendi kaže da su više sile okamenile svatove na sto godina, da se dozovu pameti, ali da su na njih, očigledno, zaboravile. Ovaj lokalitet bismo morali da “iskoristimo” pre nego se te “više sile” sete i vrate sve u prvobitno stanje.

Nekada davno živeli su skromni, mirni, svojoj veri privrženi ljudi. To je smetalo đavolu pa im je spremio „đavolju vodu“ da zaborave na rodbinske odnose. Nakon što su je popili, omamljeni, reše da venčaju brata i sestru. Đavolji plan je bio na izgledu. Kad je videla to, dobra vila pokuša da spreči, ali ne uspe da urazumi svatove, i oni krenuše sa mladencima ka crkvi na venčanje. Vila se tada poče moliti Bogu da ne dozvoli rodoskvrnavljenje i svevišnji to usliši, te spoji nebo sa zemljom, dunu jak i hladan vetar i okameni svatove sa mladencima - kaže jedna od legendi o tome kako je nastala Đavolja varoš, mistično mesto nadomak Kuršumlije, “sagrađeno” od zemljanih figura sa kamenim “kapama na glavama”, ispresecano rekama čiji se odsjaj preliva u nijansama od crvene do žute, okruženo šumom u kojoj je drveće čudnih, vijugavih oblika.

Pusta je i nečujna u ove zimske dane. Ovde čak i ptice retko dolete, a svaki cvrkut se čuje, kao da je sa ramena. I nebo je nad ovim gordim figurama drugačije. Tek po koji zrak sunca obasja ponekog okamenjenog svata, vetar sobom ponese nešto zemlje i sitnog kamenja, zanjiše granje koje fijukom stvori melodiju, a mehurići na izvorima reka i potočića kloboću nekim svojim, nepredvidivim, ritmom. Kao da se nečastivi i sada krije iza nekog od “svatova”, u grmu kraj reka, ili velikim mračnim rovovima u zemlji (pećinama, kako ih meštani obližnjih sela nazivaju, odnosno rudnicima iz kojih su Sasi iskopavali zlato). Čudnovata je, tajanstvena, pomalo zastrašujuća ta prirodna ili božja tvorevina.

Do nje se stiže putem ka Prištini, na dvadesetak kilometara od Kuršumlije levo, pa uzanim, blatnjavim i putem punim rupa kroz obližnja sela, kuda čobani teraju ovce i ostalu stoku na pašu i do reka da se napiju vode. Na ponekoj kući stoji natpis: “na prodaju sir, kajmak i rakija”.

Ali, do maja u ove krajeve gotovo niko ne zalazi. Od drvene table na ulazu u Đavolju varoš, do zemljanih gromada (udaljenih nešto više od kilometra), može se jedino peške, kroz šumu, preko mostića od oblutaka, uzvodno dolinom Žutog potoka, pokraj izvora Crvenog jezera, pa Crvenog vrela, puteljkom između grabovog, hrastovog i bukovog drveća, ne širim od jednog metra. A onda, najednom, “pukne” neverovatan prizor.

Braon-žute figure, kao da ih je čuveni španski (katalonski) arhitekta Antonio Gaudi projektovao. Odjednom, pred očima centar Barselone, velelepna Sagrada Familia, u okruženju kamena, zemlje, drveća i tihog žubora reke. A u Srbiji, u ataru sela Đake (naziv potiče od albanske reči „gjak“ - krv). Sa obe strane najvišeg vidikovca, u dve jaruge, Đavoljoj i Paklenoj, smeštene su 202 figure “okamenjenih svatova”, koje kao da se kreću u istom pravcu, ka crkvi Svete Petke, čiji ostaci i danas stoje nekoliko stotina metara niže.

Ovo je, tvrde i naučnici, dar sa neba. Njihovo pojašnjenje kako je nastala Đavolja varoš, istina, potpuno je drugačije od predanja meštana i nimalo romansirano.

Arhitektura Đavolje varoši nastala je viševekovnim geomorfološkim procesom erozije tla, ubrzanim spiranjem i odnošenjem rastresitog zemljišta i dezorganizovanim oticanjem kišnice.

Figure se obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, postepeno (vrlo sporo) nestaju i ponovo stvaraju. Vodeni tokovi i mlazevi, nastali posle jačih kiša i pljuskova, usecaju u rastresitom pokrivaču čitav sistem plićih ili dubljih erozivnih brazdi, vododerina i jaruga, a šumski pokrivač sprečava pojavu ubrzane erozije tla. Kad se na rastresitom zemljištu, koje je podložno spiranju, nalaze krupniji stenoviti blokovi, oni štite zemljište neposredno ispod sebe od spiranja.

Tako nastaju stubovi na čijim vrhovima se nalaze zaštitne kamene kape, težine i preko 100 kilograma. Zemljane figure ili piramide, kako ih još nazivaju, visine su od dva do 20 metara, širine 0,5 do tri metra i prostiru se na površini od 4.300 metara kvadratnih. Svojom veličinom, brojnošću i položajem predstavljaju jedinstveni prirodni fenomen u svetu. Sličnih, ali neuporedivo manjih, figura ima na još nekoliko lokaliteta: mnogi ovu pojavu upoređuju sa Baštom bogova u SAD ili glavucima u Tirolu.

Iz tog razloga, Đavolja varoš se našla i među kandidatima za sedam novih svetskih čuda, u konkurenciji najneobičnijih prirodnih fenomena u svetu. Nažalost, nije izabrana, iako su se mnogi nadali da bi ova prirodna pojava u Srbiju mogla da dovede brojne strane turiste. Ovome su se nadali i seljani obližnjih mesta, jer bi svoje proizvode mogli da pošalju i u svet. Ipak, oni upozoravaju da se turisti “ne šegače sa figurama, jer neke više sile sve to čuvaju”.

Osamdesetogodišnja baka Desa, jedna od desetak meštana sela Zebice (inače najbližeg naseljenog mesta Đavoljoj varoši), koja je reportere Statusa ugostila u svom domu, kaže da je u detinjstvu od roditelja slušala priče i o nekim nemilim događajima, a da sama pamti jedan.

“Kad su čobani čuvali ovce, jedno dete se popelo u jarugu i ispelo se na tu kulu. Sa glave mu je skinulo kapu i ostalo nepokretno. Druga deca su otrčala u selo po roditelje i dok nisu vratili kapu, taj čobanin nije mogao da prohoda”, priča Desimirka Ivanović.

Iako je baka Desa gotovo uverena u legendu o tome kako je Bog sprečio namereno zlo, postoje i druga predanja. Po jednom od njih, zemljane figure predstavljaju okamenjene đavole koje su neki ljudi dugo nosili na svojim leđima, donoseći im zlo i nevolje, a njih su se otarasili prenoćivši pored crkvišta Sv. Petke, koje se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih figura.

Na ovom mestu, danas posetioci ostavljaju novčiće i vezuju krpe i marame, za sreću, a ono malo stanovništva što je ostalo u selima Đake i Zebice ovo sveto mesto posećuje svake godine na dan Svete Petke. U kružnom prostoru, ograđenom kamenom, određen je i oltar, koji čini jedan stari hrast, u koji je od plastičnih lajsni prikovan krst.

Još jedan od fenomena je i muzika Đavolje varoši, koja po predanju pripada đavolovom orkestru ili vilama. Dok jedni pričaju da se i danas može čuti kad sviće ili u smiraj dana, drugi govore da je nestala onog trenutka kad je đavo, koji je živeo u jezeru, “morao da se odseli”.

“Meni je deda pričao da je jedne noći kren’o u vodenicu koja je bila ispod Đavolje varoši i da je čuo muziku lepšu nego ijedna koju je dotad čuo, ali i strašna. Nije smeo sam da se popne, da vidi ko to svira, pa se vratio u selo po brata. Kad su zajedno otišli, muzike više nije bilo”, kaže baka Desa. Oni koji su proučavali ovaj lokalitet tvrde da je “muzika” zapravo uslovljena sastavom stubova i planinskim vetrovima koji se javljaju na smeni dana i noći. Od toga kakvo je kamenje koje se nalazi u sastavu figura - oštrije, duže ili kraće, da li je vetar jači ili slabiji, zavisi i melodija.

Pored svega ovoga, u Đavoljoj varoši postoje i dva jako mineralizovana izvora. Jedan se nalazi visoko u brdu, na izvoru Đavolje jaruge. Njegovu vodu meštani nazivaju Đavolja voda ili Đavolja rakija i tvrde da je lekovita. Prema analizi Srpskog hemijskog društva, ova voda je ekstremno kisela, a mineralizacija i tvrdoća su visoke. Količine alumunijuma, gvožđa, bakra, rubidijuma, mangana, litijuma i sumpora su čak za 10 do 1.000 puta veće od dozvoljenih u vodi za piće.

Nizvodno je drugi izvor, „Crveno vrelo“, koji je manje kiseo i sa nižom opštom mineralizacijom. Njegova voda se zbog ravnog terena razliva u veoma tankom sloju i otiče u korito obližnjeg Žutog potoka. Zbog oksidacije gvožđa stvara se crvena terasa lepezastog oblika koja u prostoru deluje veoma atraktivno. Ovde se u srednjem veku vadila ruda (saski rudnici), a topila u Rudaru, selu udaljenom dvadesetak kilometara, po čemu je ovo mesto dobilo ime.

Polazeći od prirodnih vrednosti i višestrukog značaja, Đavolja varoš je stavljena prvi put 1959. godine pod zaštitu države, a 1995. godine pod zaštitu kao spomenik prirode – prve kategorije.

Turisti, međutim, nemaju na raspolaganju mnogo mogućnosti da odaberu mesto za prenoćište, a Turistička organizacija Kuršumlije nedovoljno sredstava da ovaj lokalitet učini atraktivnom destinacijom. Ali, ako su u pravu ovdašnji meštani, “ne treba se šegačiti s Đavoljom varoši”. Valja joj prići kao daru s neba (od prirode ili Boga, kome šta više odgovara) i od nje napraviti svetsku atrakciju.

Još jedna od legendi kaže da su više sile okamenile svatove na sto godina, da se dozovu pameti, ali da su na njih, očigledno, zaboravile. Ovaj lokalitet bismo morali da “iskoristimo” pre nego se te “više sile” sete i vrate sve u prvobitno stanje.

Autor/izvor: Jovana S. Polić/STATUS

anchi22 · **•• 20:01 ••**

U Đavoljoj Varoši otvorena turistička sezona

Turistička sezona u Đavoljoj Varoši zvanično je počela danas, sa gotovo mesec dana zakašnjenja, zbog velikog snega, koji se tek pre nekoliko dana otopio.

Veliki sneg, koji se zadržao gotovo tri meseca, naneo je značajnu štetu na ugostiteljskim objektima u Đavoljoj Varoši, rekao je upravnik tog lokaliteta Radoje Stepanović.

"Pod težinom snega, oborene su nadstrešnice na ugostiteljskim objektima, nanete su i druge štete na tim objektima. Pričinjena je veća meterijalna šteta. Danas smo imali veliku grupu turista, sa kojom smo zvanično otvorili turističku sezonu u Đavoljoj Varoši", kazao je Stepanović.

Turističko preduzeće Planinka, koje upravlja prirodnim spomenikom Đavolja Varoš, izdvojiće sredstva za sanaciju oštećenih objekata.

Tokom prošle godine, spomenik prirode Đavolja Varoš obišlo je oko 60.000 turista. Stepanović ističe da je to preduzeće spremno da ove godine dočeka 30 odsto veći broj turista iz zemlje i inostranstva.

"To su najavljene organizovane grupe turista. Ovog vikenda dolazi oko 200 turista iz Kragujevca a zatim sve veće grupe iz raznih gradova Srbije i inostranstva. Interesovanje za ovaj lokalitet iz godine u godinu je sve veće, zbog čega smo veoma smo zadovoljni", kazao je Stepenović.

Prirodni spomenik Đavolja Varoš stavljen je pod zaštitu države 1959. godine, a 1995. godine je Uredbom Vlade Srbije proglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja i kao spomenik prirode stavljen u prvu kategoriju zaštite.

Tim lokalitetom upravlja turističko preduzeće Planinka iz Kuršumlije koje ga je 2007. godine kandidovalo za izbor Sedam svestskih čuda prirode.

(Beta)

Sceko · Početnik Domaćeg.de

Ja se izvinjavam al od svega napravise turisticko mjesto, da ne pricam slava mu i milost o Manastiru Ostrog.

krasicmilko · Početnik Domaćeg.de

He..krajnje je vreme da posetim Djavolju varos Very Happy

11Veverica · Početnik Domaćeg.de