Dobrica Eric

**tasha** · Početnik Domaćeg.de

Cudi me da niko ne pise o ovoj temi...(ili bar ja nisam vidjela...) Naime,trbaju mi neke pesme Dobrice Erica,nebitno ove nove ili one stare...Posebno mi trebaju "Decak sa zlatom lipe u kosi" i "Pismo učitelju" koje nikako ne mogu da nadjem...Pa ako imate...Inace,zanima me vase misljenje o njegovim djelima? Smile

(;..tammy..;) · Početnik Domaćeg.de

Дечак са златом липе у коси

Дечак са златом липе у коси
Коме не сазнадох ни име
Седи на бетону и проси
На углу Жданове и Немањине.

Дан зимски, леден, и снег лепрша
Луда кошава дува све јаче
Дечак, плавоок, блед и мршав
Цвокоће зубима, дрхти и плаче.

Из два ока, две љубичице
Које мокром шачицом брише
Капљу му сузе низ цело лице
Као плаве капљице кише.

Пролазници му баце по пару
Ужурбани као и сваког јутра
Ја стојим и плачем на тротоару
Али сузе ми капљу унутра.

Боже, је л` твоја рука дотакла
Ове главице златокосе
Свет је сигурно на рубу пакла
Кад и анђели морају да просе.

Нађе ми се при руци нека
Кутија, у коју дечачић седе
Купих му парче врућег бурека
Али он не хтеде одмах да једе.

Гледа час онај бурек, час мене
И при том греје озебле руке
Ја гледам у оне плаветне зене
И видим своје мале унуке.

Купих му затим капу и шалче
Њему не беше ни мало, ни криво
Ал` тада ипак преста да плаче
И поче да једе бојажљиво.

Сазнадох да је са Космета
Са је ученик првог разреда
И да ће отићи идућег лета
Тамо далеко... код свог ђеда.

Сав плав ко шумска љубичица
Личио ми је на Малог принца
Само што овај малиша није
Био из бајке, већ са Славије.

И онда чух речи потресне
И сав утонух у плаве зене
Чико, ти пишеш секине песме
Напиши једну и за мене.

Обећах му, и сада не смем
Да слажем оне плаве цветове
Рекох му да ће секине песме
Догодине бити његове.

И одох, ко да ме кошава носи
Кроз јецање црквеног звона
А дечак са златом липе у коси
Остаде у кутији од картона.

Тражио сам га, потом, дуго
И још га тражим, већ три месеца
И онде, и на сваком другом
Месту у граду, где просе деца.

Можда се негде преселио
Можда га више нико не тера
Да проси, па се развеселио
И отишао с тицама са севера.

Само понекад у ноћи бљесне
Гласак из плаве успомене
Чико, ти пишеш секине песме
Напиши једну и за мене...

Ако видите дечака, плавих
Очију, налик на гранчицу цветну
Реците му да ми се јави
Да га видим и да му дам песму.

Ivankamaza · **~Ljubav i Snovi~**

Dobrica Erić

Dobrica Erić, rođen je 1936. godine u Donjoj Crnući, u Gruži, opština Gornji Milanovac, je srpski književnik.

Dobrica Erić je književnik koji je završio četiri razreda osnovne škole u Vraćevšnici i oprobao sreću - kako sam kaže - u mnogim zanatima. Svojim bogatim stvaralaštvom na svojevrstan način obeležava življenje na šumadijskom i srpskom prostoru. On je pesnik, prozni i dramski pisac, lirski zdravičar Gruže, slikar prirode, sela, detinjstva i ljubavi. Nezaobilazan je u antologijama i udžbenicima. Piše poeziju i prozu, sarađuje u brojnim listovima i časopisima i često govori svoje pesme u raznim pilikama. Autor je više romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, preko 40 knjiga za decu. Zaslužni je umetnik grada Beograda. Prvu zbirku pesama objavio 1959. tod. a do danas više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica... Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na svetske jezike. Pesme su mu ušle u čitanke, antologije, školske lektire. Za mnoge su kompozitori napisali muziku. U javnim nastupima - na TV, na večerima poezije i drugim priredbama on svoje pesme ne čita, on ih govori, jer ih gotovo sve zna napamet. Sa D. Vitoševićem pripremio je antologiju - Orfej među šljivama (1963), a samostalno priredio antologiju - Da sabljama zemlju dijelimo (1994).

Dobrica Erić živi i radi u Beogradu i u Gruži.

Nagrade i priznanja

* 1974. Goranov vijenac
* 1977. Mlado pokolenje
* 1977. Orden zasluga za narod
* 1982. Nagrada Zmajevih dečjih igara
* 1982. Vukova nagrada

Bibliografija

* 1959. Svet u Suncokretu
* 1965. Vašar u Topoli
* 1966. Stari seljački kalendar
* 1968. Slavuj i sunce
* 1969. Ogrlica od grlica - Kulturni Centar, Novi sad
* 1973. Torta od sedam spratova
* 1975. Pesma o svicima
* 1976. Dolina suncokreta
* 1977. Večni kratkovečnici
* 1978. Slavuj i sunce - IRO. Mladost, Zagreb
* 1979. Bašta sa sedam ruža
* 1980. Sricanje žene
* 1980. Leto u Kalipolju - IRO. Veselin Masleša, Sarajevo
* 1980. Čardak između četiri jabuke
* 1982. Moj drug, Milivojčićev lug
* 1985. Cunčeva verenica
* 1987. Tako žubori reka
* 1988. Pismo kraljici cveća - Rad, Beograd
* 1989. Roždestvo ratarevo
* 1989. Krunisanje
* 1990. Bunar za prijatelje
* 1991. Puževa srma
* 1991. Ekološki bukvar
* 1992. San Gružanske letnje noći
* 1993. Jezero Ježeva bara
* 1993. U vatri bismo, ne izgorismo
* 1993. Plači voljena zemljo
* 1999. Razapeta zemlja
* 1999. Vilina Dolina
* 2002. Pusti puže rogove - IP. Rad, Beograd
* 2002. Krunisanje - IP. Rad, Beograd
* 2005. Deca sa zlatom lipe u kosi

Ivankamaza · **~Ljubav i Snovi~**

Prkosna pesma

Ja
kci Bozja
Srbija
izjavljujem dragovoljno
kroz lance i zicu
pred svedocima
Silom, Mukom i Nepravdom
da kriva sam i da priznajem krivicu!
Kriva sam sto sam neko
a ne niko i netko
Kriva sam sto u doba
opsteg Srbobrsta
idem u pravoslavnu crkvu
doduse, poretko
i sto se krstim ovako
s tri prsta!
Kriva sam sto jesam
a treba da nisam
Kriva sam odavno
sto stojim uspravno
i gledam u nebo, umesto u travu
Kriva sam sto se drznuh
protiv krivde
kriva sam
sto opet slavim svoju krsnu slavu!
Kriva sam sto pisem i citam
cirilicom
Kriva sam sto pevam
smejem se i psujem
(a ponekad i lajem)
Kriva sam, i priznajem
da ne znam sto znam, i da znam sto,
ne znam
Kriva sam i da zavrsim
s najvecom krivicom
(pre nego sto se zacenim od smeha)
Kriva sam, tvrdoglavka
sto sam Pravoslavka
i Svetosavka i sto ne verujem
u sveti zlocin i oprostaj greha!
Kriva sam i gresna, dakle sto
postojim
i kad vec postojim i jos drsko stojim
sto bar ne priznam da ne postojim!
Ako to priznam
da sacuvam glavu
izgubicu casni krst i krsnu slavu
Ako ne priznam
crno mi se pise
ceo svet ce na moju Zemlju da kidise
Rulje bivsih ljudi
lopova i golja
copori robota i drugih monstruma
kidisanje na moje vocnjake i polja
i na moje bele kuce pored druma
oko kojih, kao najlepse odive
cvetaju tresnje, jabuke i sljive, (...)
Moja ruza slika
ozaerena lika
koju umnozavate u veceri i jutra
to je slika vase svesti i podsvesti
To nisam ja, spolja
to ste vi - iznutra!
Mnogo smo vazne
Zemljo moja mila
Ja i Moje sestre
Istina i Pravda
cim se na nas digla ovolika sila
cim su na nas zinule krivda
i nepravda.
Sta ce ovde dzihadlije
krstasi
ameri
koji Mi cerece sinove i kceri
Mora da su cule belosvetske bande
da imamo zlatna Srca
pa ih vade
da ih presade u sopstvene grudi
ne bi li i oni tako bili ljudi (...)
Ja se ne plasim smrti crne duge
vec ropskog zivota i bolesti duge
Smrt je cesta pojava medj nama Srbima
kao sto su prolece
leto
jesen
zima
I nije strasnija
pogotovo danju
od suse
poplave
zemljotresa
mraza
kad je covjek sretne na svome imanju
okadjene duse i svetla obraza,
Zlonamernici
siti i maniti
sve mi zabraniste u rodjenoj kuci
al ne moze mi niko zabraniti
da pevam i da se smejem, umiruci
A to se vama vise ne dogadja
ni kad svadbujete
ni kad, vam se radja!
Postedite me koca i konopca
i razapnite me na vrhu planina
kao vasi praoci sto su mog praoca
Isusa Hrista Nazarecanina.
Ja cu da gledam
a vi zazmurite
Inace ce vam se oci rasprsnuti
od sjaja mog lica
Samo pozurite
Sto me pre razapnete
pre cu vaskrsnuti!

Ivankamaza · **~Ljubav i Snovi~**

PONOSNA PESMA

Ja pevam
grla cista
kao sto drvo lista
pevam kroz lavez pasa
kao sto psenica klasa
pevam s grumenom zemlje u saci
kao sto Sin peva o Majci
i molim andjele
decicu bestelesnu
da mi uslise i prime pesmu.

Ovo je moja jedina
i jevandjeljska Zemlja-Majka
Moja kneginja
moja gospodja varosanka
moja seljanka storucica.
A oko nje se digla halabuka i hajka
ko da je vucica
ko da je hajducica.

S njom sam pola stoleca
cvetao i klasao
zrio i gnjio
pevao i plakao
i da sam juce umro
ne bih znao
da ovo nisu vocke kalemljene
ni polja lebna
ni potoci
vec prerusene munje, vukovi i poskoci!

Nagrdise mi zemlju
onocise mi dane
Zatrnise mi sunce
pa se jezim i srdim
Oljagase mi ime i prezime
kucu i ukucane
al ja se opet ponosim sto sam Srbin!

Kazu da sam divljak
i da nisam u pravu
sto branim svoju kucu
svoj krst i krsnu slavu
A oni meni
u mojoj rodjenoj Zemlji
udaraju medje
prekrajaju tapije
i pecate crvenim voskom
prozore, vrata, kapije.

Trpaju na moje plece
svo belosvetsko smece
i cekaju da padnem
da posrnem
ili bar da se zgrbim
ali ja stojim ko krst
ko Hristovo raspece
i ponosim se sto sam Srbin!

Ponosim, kazem
ali u mom ponosu
nema ponizenja prema drugima
gordosti ni poruge
Kad bi svi ljudi mogli
da se ponose onim sto su
ne bi niko imao razloga da mrzi druge.

I samo sto ponekad proskrgucem gnevno
ne bi li me cula planeta usnula
jer znam da nas ceka prokleto Lijevno
dje u njemu bijeli se kula!

Moja zemlja je ista onakva
kakva je uvek bila
Dusa joj ko lebac
ko kiseljak starinski
Svakog je Ona tim lebom
docekala i pocastila
i ispratila, s poslacima
onako domacinski.

Samo se vise ne slazemo
sa onom Bozijom besedom
Ko tebe kamenom, ti njega lebom
Promenili smo malo i mi
svoju cobansku cud
pa ko nas lebom
mi njega lebom, medom i vinom
a ko nas kamenom
mi njega kamencinom
I zato smo evo stali pred strasni sud.

Poabase mi ruho
naruzise mi lice
Oko srca mi lanac
na ustima katanac
Uspavase mi pcele i ucutkase ptice
al ja se opet ponosim
sto sam Srbin, Balkanac!

I samo sto ponekad zabugarim gnevno
ne bi li me cula nebesa usnula
jer nas opet ceka prokleto Lijevno
dje u njemu bijeli se kula!

Samozvani mirotvorci sto nas zavadise
Crnim tamjanom nam Zemlju okadise.

Dusebriznici bez duse i srca
glavesine, glavonje i glavosece bez glava
pobornici za ljudska prava i slobodu
pouzimase nam kljuceve svih prava
pa cak i nasusni hleb
vazduh i vodu.

Djavolji sinovi i pasji sinovci
korov istrkljao iz bolesne klice
srebroljupci
pravdomrsci
krivodelci
i drugi zlikovci
okrivljuju mene za svoje krivice.

Blate me, brate Ivo, za trojicu
Muce me kao Malog Radojicu
ko Starog Vujadina sa obadva sina
Oce da me pretvore u makovo zrnce
Kradljivci istine i suncevog sjaja
podmecu mi svoja kukavicja jaja
Tako postah neka napast nevidjena
Napastvujem dnevno tri stotine zena
pecem belu decu, pravim male Crnce
Sude mi za svoje grehe i zlocine
i za sve ono sto oni meni cine
Gospode, pogledaj ozgo iz plaveti
i zastiti me od ovih aveti!

Moji mladi se cude
sto se trujem i lecim
pesmom
psovkom
inatom
kao i moji stari
Sta bih ja drugo sa ovolikom tugom
Kriv sam jedino zato
sto ne umem da klecim
(osim
da prostis
pred zenom
kad radim one stvari)
A gresan sto procerdah
uz dert
i zal
i sevdah
onako vasarski
becarski i ratarski
svoj stid kosovski
i ponos kajmakcalanski
Ali to ne shvataju ni preci ni potomci
golobradi starci i bradati osnovci.

Moj djed je bio domacin covek
u osvit ovog veka
Imao je vrsalicu
vodenicu
valjalicu
tri lampeka
Moj otac je dzambasio besne konje i karuce

A ja imam samo dusu
samo ovo ludo srce
sto mi prica u grudima
o zivotu o ljudima
sto mi peva
sto mi place
sto se smeje
sto me boli
sto mi bije neprebolno
kao ono tesko zvono
zvono crkve kralja Petra na Oplencu u Topoli!

I necu da budem sluga
ni zbir
ni udvorica
ni paz
Zato mi stavise na glavu trnov venac srama
A moja Zemlja je tek izasla iz jama
Moja kraljica,obucena u psenicu i raz
Moja velikomucenica Srbija
ukavezena, popljuvana i slana
Ali ja znam da je sve ovo jedna velika laz
i ponosim se sto sam Srbin
Srbenda sa Balkana!

I samo sto ponekad arlauknem gnevno
ne bi li me cula sazvezdja usnula
jer znam da nas ceka prokleto Lijevno
dje u njemu bijeli se kula!

Dobrica Eric

(1993)