Miroslav Antic

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Najsrećniji su oni koji su teški naviše...

Ako znaš da si bio
pre mnogo hiljada godina,
i sagradio Balbek,
i porušio Troju,
ako se sećaš reptila,
Atlantide i mastodonata,
ko ti može oduzeti taj deo biografije?
Valja u sebi odgajiti
ogromnu plodnost vere
da bi se shvatio smisao
i pravi početak čoveka.
Neko bi mislio: sanjariš.
Ne. Ti to izbegavaš obmane.
Ko ne uma da izmisli
ne ume ni da opstane.
Najsrećniji su oni
koji su teški naviše.
Najsrećniji su oni
koji su prvi razumeli
da je temelj: već krov,
i semenka: već plod.
I pogled u nebo: već krilatost.
I zamisao: već doživljaj.
I htenje: već saznanje.
I odluka: već dejstvo.
Ako znaš da si leteo
van sunčevog sistema
i prestizao vreme,
i boravio u svetlosti,
i u nekoj budućnosti
zaboravio kapu,
ko ti može oduzeti
taj deo biografije?
Pitaš se: šta je suština?
Biti moguć u nemogućem.
Pitaš se: šta je cilj?
Tvoja spremnost da kreneš.
Pitaš se: gde je kraj?
Na kraju tvoga pitanja.
Kad uobličis misao,
uobličićes beskonačno.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Druga strana vetra

Ko nije plovio,
ko nije brodio,
ko se od orkanskih talasa skrivao,
taj kao da se upola rodio
i kao da je upola živeo.
...
More je kad čovek u sebi nađe
mudrost kako se budan sanja
i kad su dani slani i sivi.
Mudrost kako se sasvim živi.

Mornari se, u stvari, ne rađaju.
Postaju od svoje mašte najzlatnije.
Sami se od sebe sebi događaju,
svaki put čudnije...neverovatnije...
Zažmure i pogode kad da se dogode
i na kom mestu da se dogode.
...
Mornari i zvezde čudesno znaju
da večno namiguju
i večno traju.
...
Kad vidiš mornara,
ne pitaj šta mu je.
Pusti ga.
On mnogo voli da samuje.
On samo trepne i – kad god hoće
stvori parčence divne samoće.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Rođendanska pesma

Ja mislim da smo svi redom
iz lepe ljubavi rođeni,
ogromne, čudne i drhtave
kao jasike zelene.
posle su došle kolevke,
cucle i zubi, i ostali.
i noć kad smo kmečali.
i pelene, pelene, pelene.
Svejedno je dali su oblaci
jesenjim nebom tumarali,
ili je košava bila,
ili je mećava bila,
ja mislim: oni su videli
sva sunca kad su nas stvorili.
Zato je kosa bebama
meka i topla kao svila.
Ja mislim da su se voleli
i mislim da su zamišljali
najlepše usne za nas,
najlepše oko i dlan.
I želeli su da budemo
najbolji na ovom svetu.
Da li se ikad upitaš,
ličiš li na njihov san?

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Bosonoga pesma

1.

Ovo je pesma
za tvoja usta od višanja
i pogled crn.
Zavoli me,
kad jesen duva u pijane mehove.

Ja umem u svakom novembru
da napravim jun.
I nemam obične sreće.
I nemam obične grehove.

Moja je sreća srneća,
a grešno mi je smešno.
Ako me neko čačne
u ove oči plačne,
nije to neutešno:

ja umem od suza da pravim
klikere lepe, prozračne.

2.

Podeliću sa tobom
sva moja šašava zdravlja.
Zavoli moju senku
što se klati niz dan.

Sutra nas mogu sresti
ponori ili uzglavlja.
Ludo moja, zar ne znaš:
divno je nemati plan.

Iziđi iz tog detinjstva
kao iz starih patika.
Zavoli moj osmeh, dubok
kao jezerske vode.

Evo, i ja sam se izuo.
Pod vrelim tabanima
rastapa mi se asfalt.

Budi uz mene kad odem.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

"Jesi l moje?
Najmoje?"

"Jesam tvoje
Najtvoje."

"Da ti sviram u usima?"

"Da mi kupis dve firange
od cica.
Al' da budu na cvetice."

"Da zakacim viljuskama
na ragastov od pendzera."

"Da me mrze sve komsije."

"Da ja imam samo tebe."

"Da ti imas samo mene."

"Da ne udje ni Mesec ni Sunce.
Da u sobi bude jedna crkva.
Da gledamo kroz taj pendzer,
kroz taj pendzer pun cvetica,
da je zivot nesto nase,
najnase."

"Da je zivot nesto tako lepo
kao u samoposluzi. "

"Jesi l moje?
Najmoje?"

"Jesam tvoje.
Najtvoje."

Very Happy

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Govor

1.

Smatram velikom slaboscu i stvarno bih bio
potisten kada bih sve ovo sto osecam,

nepristupacno proveri,

morao da ti objasnjavam hudim jezikom
coveka: recima sumnjivim, rovitim, razjedenim
i nekorisnim.
Postoje svakodnevne, sasvim obicne stvari,
koje su mnogima tajna.

"Najcvrsca vrata su ona koja su sirom otvorena",
kaze jedan prastari zapis sa Tibeta.

2.

Postoji govor koji ce neko otkriti sutra, a
mozda niko nece ni pokusavati da ga
otkrije. Ali ti ga vec sada moras obuhvatiti
mislima.
Jer to je jezik znacenja, a ne dijalekt naziva.

Postoje kulture gestova, disanja ili vida.
Postoji vreme vremena i prostiranje prostora.
Postoji lepota lepote. Postoji istina istine,
stvarnost stvarnog, volja volje i moc moci.
Postoji kretanje kretanja, razmisljanje razmi-
sljanja, ... postoji i ljubav ljubavi, sine moj.

Sve se redje usudjujem da izgovaram reci, jer
uvek znace drugo nego sto ja to zelim.
Sve dalje su od govora i tesko ih razabirem
u sumovima beskraja.

3.

Tkivo tetovira na tkivo otiske nasleda. Takvo
je moje cutanje s tobom ove noci. Opnu po
opnu, ljusku po ljusku, sluz po sluz, zhamore
medju nama civilizacije protozoa, epohe
virusa, celije stena i vazduha, i ustavljena
kozha vode i vecnosti.
To je kao da se sporazumevamo u svim
vremenima, sada iz ovog trenutka, u kojem
smo se zadesili.

Pisem umesto tebe Snezani i Alisi. Saljem
telegrame Pinokiju i Malom Princu. Javljam
se bar jednom dnevno telefonom
Galebu Dzonatanu Livingstonu i Pepeljugi.
Ali ni reci odgovora. Znaci da misle
na nas.
Ko zna glasove misli, retko kada se oglasi
glasom govora.

Ljudi se postuju recima, a vole cutanjem.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Tragovi

1.

Svake subote postar ti je donosio od mene po
jednu poruku. Secas se: pisao sam ti sa zvez-
de Vege. Pisao sam ti iz oka jednog kita.
Pisao sam ti iz srca jednog sata. Pisao sam ti sa
Kolumbovog broda.

Uvek je bila prava marka. I pravi pecat nase
poste od prekoputa.

Ima li iceg goreg, nego ako ne umes vise da se
igras ni pravog pecata? Horoskop nije ni pe-
cat. Horoskop - to je zig.
Secas se filmova kad se zigosu stada? Samo,
ovo sa ljudima ipak je mnogo tuznije.

Stvarno, ima li iceg tuznijeg, ako ne umes da
se zaigras cak ni tuge?

2.

U knjizi o mudrostima sam procitao: "Masta
je stvarnost, lepsa od same stvarnosti."
A ima, vidis, i takvih koji su zivi po zanimanju.
Ima i takvih koji su zivi iz pristojnosti. Ima i
takvih koji su predivno zivi, a pojma o tome
nemaju.

Mislis da mozda izmisljam? Evo ti, pogledaj
novine. Pogledaj kako izgledaju dvanaest
znakova Zodijaka. To je horoskop, sine moj:
najkraca azbuka na svetu.
Azbuka prorocanstva na jeziku svih naroda.
Na jeziku svih stoleca. Od Sumera, gde je ko-
levka ljudske pameti, od Vavilona, Egipta,
Indije, Stare Kine, do ovih nasih dana.
Najlaksa azbuka na svetu.

I zato najpogresnija.

3.

Oni, koji su naucili te znake, tuzni su kad pro-
citaju da su tuzni, iako bi im, mozda, tog da-
na sve licilo na praznik.
I nisu srecni kad su srecni, vec kad im objasnis
da su srecni.

I nisu prevareni kad su prevareni, vec kad im
objasnis da su prevareni. I nisu ljudi kad
su ljudi, vec kad im objasnis da su ljudi.

Sta da ti kazem, sine moj. Sad vidis kakav je
to svet.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Srce

(Ovde ti ostavljam dve prazne strane, jer
ne umem da napisem pesmu o srcu. Molim
te, napisi je sam. Ti to znas bolje od mene.
I zalepi svoju sliku.)

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Koren

1.

Postoji jedan mudrac. Dok ovo govorim, on chuchi u velikoj pustinji
juzno od ovih planina. Chuchi ne znam koliko godina u pesku i ne
podize ochi. Ali sve vidi. Shara noktom nesto nerazumljivo i upla-
seno ponavlja: i ovo sam vec stvorio...i ovo sam vec stvorio.
Ako mu zatrazis orla, on ne posezhe u visine, nego ga prstom iskopa
iz zemlje kao koren. To je, kaze on, orao iz kojeg nichu drugi orlo-
vi. Posle mozes da mu zatrazis aligatora ili mrava. I njih iskopa pr-
stom iz zemlje kao kosticu.
On sve moze, jer njegovo je stvaranje drukcije nego nase. Od njega
sam naucio to sto ti danas kazujem kao tajnu.

2.

Gospodine, kazem ja njemu, koji se mnogo ljube i bratime. Ako ljubav
postoji chemu je dokazivati?
On samo cuti pognute glave i dugo mrmlja u sebi. I tek u podne, kad
sunce kao mach visi sa zenita, govori glasom belim poput zguzvane
hartije. Iz toga ce, kaze, proizici velika nevolja. Narod koji ne pre-
staje da peva nesrecan je, siromasan i gladan.

3.

Gospodine, kazem mu ja, video sam coveka koji preskace neverovatne
visine. Kako to chini kad nije jachi od drugih, ne trci brze od drugih,
niti je umeshniji i lukaviji?
Taj covek, kaze mudrac, uzima zalet kao da ce preskociti oblake. Sto-
ga i ne primecuje to sto mu je pod nogama. Treba preskaketi nebo.
Treba imati samo najvecu zelju. pa ce sve druge same od sebe biti
ispunjene.

4.

Gospodine, kazem mu ja, jedan moj prijatelj iskopao je u basti kamen.
Poklonio ga je nekom vajaru da nacini od njega skulpturu. Bio je to
obican kamen, ali ako ga okrenes prema svetlosti, u njemu se odsli-
kavao ceo svet. A vajar ga je odbio.
Mudrac mi kaze: i morao je da odbije, jer nije ga sam pronasao.

5.

Gospodine, pitam ga ja, kako to da moja glava, koja ispunjava prosto-
re, moze da stane u jednu obichnu kapu?
Zatecheni sasvim slucajno, kaze on, u istom nizu godina na ovoj staroj
oronuloj planeti, mi se nastavljamo jedni na druge, kao sto se grana
nastavlja na granu, a ipak zivi svoj vek okrenuta ka drugoj strani
sveta, ka nekim svojim olujama i vidicima. Zato je tvoja glava zhu-
mance nekog josh neotkrivenog sunca. Zato zasad staje i u obicnu
ljusku.

6.

Gospodine, kazem ja njemu, imam neverovatnu snagu. Mogu da uprav-
ljam brodovima, jer sam ih pokorio. Mogu da zidam nebodere jer
sam savladao beton i celik. Mogu da rijem kroz planine i menjam li-
ce kontinenata. Ali kad uzmem u shaku obican mali sljunak, ma koli-
ko ga stiskao, nikad ga necu razbiti. Kako to?
Veliki umovi, kaze on, bili su u pocetku neznalice, kao sto je reka bila
potok ili tajfun - tisina. Najvece hulje istorije bile su pre toga bucma-
sti bezazleni malisani. Himalaji su bili para. Nesto cvrsto i oblo, kao
kipovi Vavilona, bilo je u svom vulkanskom detinjstvu bezoblicno i
meko. Zato je sljunak, u stvari, jedna ogromna planina, oljustena od
golotinje svog lepog i strahovito zgusnutog srca.
Cheprka zatim po pesku, prstom izvadi zametak Kilimandzara; stavljam
na ledja bicno kristalno zrnce, ali padam pod teretom.

7.

Gospodine, kazem mu ja, video sam slikara koji prolazi kroz platno
kao kroz svetlost. Naslika sebi vodu i pliva. Kako to? Naslika
Alpe i penje se. Naslika daljinu i izgubi se.
Mudrac mi nista ne govori. Samo vidim, u sumrak, kako se poistovje-
cuje sa sivilom, rasplinjuje i nestaje. Odlazim zamisljen i dogadja se
nesto cudno: za mnom ne ostaju stope, kao da nikad nisam ni pro-
lazio ovim krajem. Kao da sam to samo pozeleo u snovima.
I - izmislio.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Pecine

XII

Sedeli smo do svitanja. On rece da u kamenu
nema nevidljivih hodnika, niti mora po-
stojati nakakva posebna lukavost da se pro-
dje kroz tvrdo.
Jednostavno se bira prvi, najpreci put, i to
je citava pamet.

Prepreke, ako ih ima, ne nalaze se u stvarima,
nego u nasoj nemoci.
Jer zasto na njih ne naidju oni koji ih ne vide?
Ili ih vide, a preziru?

Nem ni tajni, ni trikova, niti se takve stvari
mogu negde nauciti.
Treba zadrzati dah, zazmuriti i, zatima, za-
gnjuriti se u planinu.

Poneko nikad ne primeti, ushicen lepotom
svog vida, da zagledan u neobicno, smeta
njegovoj obicnosti.

XIII

Gledao sam ga zbunjeno: "Samo mi nemojte
reci da prolazak kroz stenu zahteva isti
napor kao i hod kroz vazduh."
On se zamisli zacas i rece: "Imate pravo. Teze
mi je kroz vazduh. Mucim se da ga savladam.
Vazduh mi je dosta zilav, neposlusan i razmazen.
I uvlaci se u coveka."

"O ovome bi", rekoh, "valjalo razmisliti. Ako
nije carolija, i ako svako moze da se krece
kroz tvrdo, znaci: i ja bih mogao.
Bicu vam blagorodan ako uspem da shvatim
cime se tamo ulazi."

"Cutanjem", rece on. "Vi koji prolazite samo
kroz razradjeno, isuvise ste brbljivi.
Zadihani u srcu, retko kad osetite istinski
ukus reci.

Ja, i kad najvise zurim, zurim vrlo polako.
To nazivam razmisljanjem."

XIV

I ovako je rekao:

"Treba dopustiti mislima da se smire i sta-
loze, da bi vam od svega ostalo tek nekoliko
reci, oljustenih i cistih, lisenih nepotrebnog.
Sve teze se odlucujem na upotrebu govora.
Velika je to smelost i opaka je nevolja,
i beskrajna je slava i cudovisan jad, usu-
diti se kazivati.

Sjaj i dragocenost vatre. Nemir lishca i oblaka.
cvrstina i grc planine. Istrajnost jezerskih
voda. Dah vetra u dolinama. Miris sunca
u semenju.
Sve su to dostojanstva pred kojima sam po-
stidjen i kad pogresno slusam, a kamoli kad
pokusam i da ih objavim.

Govor je opasna umetnost."

XV

A zasto nam je potrebno da znamo svetle
reci?

"Da ih u sebi nosimo, prostodusne i smirene,
kao cestitu opremu protiv lukavstva i za-
blude."

A koliko je potrebno takvih istinskih reci da se
ispuni zivot?

"Deset. Mozda cak dvanaest. Ko shavti tih
dvanaest reci, uspece da odabere na kraju
onu najsvetliju i odbaci sve ostale.
Jer u poslednjoj reci sadrzi se sav govor."

A zasto nam je potrebno da znamo najcistiju
rec?

"Da je u sebi ljustimo kao svoj nacin cutanja.
To je jedini kljuc kojim se moze otvoriti
najtvrdja stvar na svetu."

XVI

Tako mi je govorio. Kroz polusan sam video
kako polako gricka poslednje zrno nara.
U potoku je svitalo, u vatri se smrkavalo.

Jesam li ista primio? To sto u sebi nosimo,
prevazilazi dokaze, ali dobro je saznati kako
se misli bez napora.
Ko tako ume da misli, taj ima oslonca u ne-
cujnom. Ko ume tako da odluci, taj ima oslon-
ca u nevidljivom.

Bio sam sanjiv i umoran, sav nesto nezno
osamucen. Umalo da mu priznam, ni uctivo,
ni oholo, da mu obazrivo verujem.
Drukciji sam od ostalih i to je moj muka.
Tezak, od jezgra nacinjen, ja lechim metal-
nu potrebu da briznem u plach
od straha i lepote.
Ali cemu priznanja? Ko je mene razumeo?

Duboko se poklonio. Rece da smatra cascu
sto mi je pomagao da budem manje
umisljen. Zahvaljuje mi na tome.
Vise se nismo sreli. Odlutao je kroz kamen.

XVII

Proveo sam dve nedelje kao u blistavom bu-
nilu, trudeci se da izdvojim bar nekoliko
reci za koje doista verujem da su neukaljane.
Prvo sam rekao: majka. I ponavljao: majka.

Kad mi se sasvim ucinilo da je ta rec od sve-
tlosti, odlucih da je progutam kao malenu
semenku i sacuvam za sebe.

Da je nikada vise ne upotrebim uzalud.

Onda sam pokusao da me misao o njoj pro-
vede kroz kamenu liticu.
Udario sam chelom i pao licem ka zemlji sa pu-
nim ustima mleka.

Govorio sam mlekom. Vilice su mi bile otecene
i rovite.

XVIII

Onda sam rekao: zivot. I rekao sam: sloboda.
Ponavljao sam te reci.
I kad mi se ucinilo da imam u ustima svetlost,
odlucih da ih progutam kao zalogaj sacca
i sacuvam u sebi.
Da te dve reci nikad ne upotrebim uzalud.

Dogodilo se isto. Udario sam chelom o liticu
pred sobom i pao licem ka zemlji sa pu-
nim ustima vatre.
Govorio sam zhar, i desni su mi bile u pliko-
vima i ranama.

Izabrah jos neke reci. Dugo sam ih ponav-
ljao. I videh da govorim meso i da go-
vorim dim. I videh da govorim kisu i da
govorim korenje.

Skoro sam se udavio.

XIX

I tek tada sam shvatio da svaka rec na svetu
sadrzi u sebi govor, ma bila i najobicnija.
Rec: ptica. I rec: hleb. I sreca. I ljubav. I istina.

Jer velicina reci nije u njenom znacenju, nego
mom znacenju.

Zagrizao sam vetar na samoj ivici usne, tu gde
pocinje osmeh.
Jesam li, najzad, siguran? Ako ni u sta drugo,
bar u svoj neuki um?

Bio sam, napokon, spreman da se ponovo
vratim recima kao: majka, sloboda ili zivot.
Ali ne da ih govorim, ali ne da ih mislim,
vec da ih zivim u sebi, zhureci polako i
oprezno.

XX

Postoje mnoge stvari koje sam zanemario.

Dok gledam kako april silazi u dolinu i u
narucju odnosi nezrele plodove kise, lju-
shtim se, ali se provlacim kroz okostali vazduh
i rskavicu nevidljivog.
Da li cu ikada biti dovoljno mudar i upucen
u rastvaranje prepreka?

Kada budem ravan vodi, koja bez ikakvog
oslonca drzi na pleccima brodove natovarene
nebom, mozda cu to razumeti.
Kad budem ravan nebu, koje bez ikakvih
eksera zakiva zvezde u prazno, mozda cu to
razumeti.
Kad budem ravan vetru, koji bez kichme i
kostiju nosi tezinu ptica, mozda cu to ra-
zumeti.

Kad budem ravan sebi, mozda cu to razumeti.
Vreme je da odrastem bar do sopstvenog
temena.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Otkrica

1.

Ogroman je trud moga razmisljanja ove noci.
Nista ja ne znam o znanju, sine moj.
Istorija otkrica mozda i nije red, nego
nered radoznalosti nas koji sve vise znamo
da ne znamo.

Tebe ce uciti znanju, ali se ne rugaj neznanju.
Evo da ti procitam poruku Karela Capeka:
"Zamisli onu tisinu, koja bi nastala na
svetu, kad bi ljudi govorili samo ono sto znaju."

Muka je sve to sa znanjem, veruj mi. Ono se
zasiti sebe i prestaje da saznaje. Neznanje
je pocetak hiljadu novih pocetaka. I nemoj
ga se nikad stideti.

Svetlost znanja je slicna svetlosti vasione.
Sve su se misli dogodile odavno, kao
zvezde.
Lepota trazenja nije u nalazenju, nego u nasoj
odluci da trazimo.

2.

Ja, koji ne znam sta je culo starosti i samoce,
jer okruzen sam stalno ogledalima decijih
ochiju, posmatram ovaj zivot kao nesto
sareno,
kao mnogostruki oblik, ogromni luna-park,
kao vrtesku igre i vrtesku neznanja koja
je kruna mudrosti.

Izlazim iz svog tela. Pevach sam i otac himni.
Lutam po udaljenim mestima. Opsenar
sam i svetac koji je sishao sa freske.
Mozes me upotrebiti kao nalepnicu.

Umem da oblikujem vatru dlanovima i
hodam po peni reka i okeana. Ucenja kazu
da je to nemoguce. A vidis, moguce je,
jer sve cinim neznanjem.

3.

Badava Njutnova razglednica: "Priroda nije
slicna tebi, vec sebi samoj".

Ima ih koji su verovali i starom Sokratu:
"Onaj ko ne zna, samo bi trebalo da se
seti sebe".
"Jer znanje se" - kaze Platon - "u ljude ne
unosi ucenjem. Donosis ga rodjenjem na
ovaj svet".

Ne znam kome da verujem. Najbolje ti je
da pitas Ajnstajna. Taj je sve izbrisao,
i sve poceo iz pocetka.

Brizljivo neguj neznanje i razlikuj se od
onih koji, osamuceni od srece, likuju sto
uspevaju na nov nacin da izgovore neku
potpuno istu stvar.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Mogucnosti

1.

Stavis li tezak teret na pleca, hodaces posrcuci
celo jutro. Ako ga odbacis, odleprsaces
stopalima.
Isto je tako i sa tezinom saznavanja.

Gomila prolecnih paukova se grohotom smejala
dok je, nosena vetrom, slusala kinesku
poslovicu: "Samo strpljenje i vreme pretvaraju
dudovo lishce u svilu."
Pa evo, rekose oni, mi svakog trena mozemo
isplesti toliko niti da prekrijemo nebo.

Kako objasniti prolecnim paucima da nije
vazno plesti i ukrasavati vazduh lepotom
svoga tkanja? Vazna je upotreba niti.
Jos nisam nosio kosulju od paukove svile.

2.

Zato ja vise verujem jednoj svilenoj bubi i
strpljivom Heraklitu koji misle da ljudi
ogromna znanja nalaze u malim svetovima,
a zaborave traze u vecem i zajednickom.
I verujem Francuzima. List je cak iz Normandije.
Datum 1726: "I sitne kise jedu velike puteve."

Zasto se kaze: beskorisno i korisno? Zasto
se kaze: usplahireno i spokojno? Kao sto
postoji ponasanje coveka, sine moj,
tako postoji i ponasanje njegovih misli.

Rado bih nesto dodao Aristotelu. Recimo
da je rekao: "Mudrost je jedina nauka koja
se bavi mudroscu, a ne naukom".
I onda bih ga i pod ovo potpisao, jer mi je
potrebna i takva razglednica: "Ljubav
je jedina umetnost koja se bavi ljubavlju
a ne umetnoscu".

3.

Kjerkegor kaze: "Nema nikakvog Ovde i
Tamo. Postoji samo nekakvo Svuda i
Nigde".
A stari dobri momak Ricard Bak dopisao je
ispod toga nesto potpuno suprotno.
Obojica su u pravu.

Ovako kaze Bak: "Kad bi nam prijateljstvo
zavisilo od vremena i zavisilo od prostora,
savladavsi ih, mi bismo upropastili nase
druzenje.
Savladamo li prostor, ostaje samo Ovde.
Savladamo li vreme, ostaje samo Sada.
I zar ti se ne cini da cemo se nas dvojica
na tom cudesnom putu izmedju Sada i
Ovde ipak ponekad sretati?"

Sad shvatas, sine moj, da cu morati da ti
objasnim neke stvari.