 ::  |
| Autor |
Poruka |
denmla2504
Početnik Domaćeg.de
 |
Datum registracije: 04 Avg 2007
Poruke: 3
|
|
Potreban mi je maturski rad iz istorije sa temom "Maricka bitka"
Hvala unapred....
|
|
|
| |
|
 |
Baraba
Džentlmen
 |
Godine: 49
Datum registracije: 02 Sep 2005
Poruke: 25413
Mesto: Na livadi, na zelenoj travi
|
|
Maturski nemam, ali prochitaj sledece
| Citat: | Šta se to dešava sa nama, Srbima? Zašto smo najtragičniji evropski narod? Zašto se to dešava baš nama? Gde je greška? Ko je kriv? Ima li nam spasa? Ko nas može spasiti? Sve su ovo pitanja na koja niko ne daje odgovore. Običan, mali Srbin je potpuno izbezumljen. Zna da nešto ne valja, ali ne zna šta. Nažalost, oni koji bi morali da daju odgovore, ništa ne znaju. Ako, pak, nešto i znaju, korumpirani su i proračunato ćute. U najgorem dobu po Srbiju i Srbe nemamo elitu. Umesto elitizma, mediji forsiraju primitivizam novobogataša.
Piše: Branko Dragaš
Provincijalni vlastelini, koji su opljačkali državu i narod po zakonu, a time se čak javno hvale, ne mogu da se oslobode svoje palanačke sujete. Gramzivo gutaju sve pred sobom, verujući da će tako ispuniti sopstvenu prazninu. Mediokriteti upravljaju nacijom. Ludaci na vlasti leče svoje komplekse. Kriminalci na vlasti brane oteti kapital. Malograđani uništavaju demokratske institucije. Skorojevići rastaču nacionalne veličine, foliranti vode državu u propast. Demokratski parlamentarizam se pretvara u manipulativni totalitarizam političke oligarhije. Neoliberalizam se završava tajkunizacijom društva. Gde je istorijska greška? Kada smo pogrešili? Kada je počela naša nesreća? Moramo uzroke našeg današnjeg stradanja potražiti u daljoj prošlosti. Pogledajmo neke istorijske paralele. Možda, ipak, na vreme nešto valjano i naučimo. Nešto što nam može danas pomoći da pronađemo put izbavljenja.
Dakle, podsetimo se kako se odvijala nadaleko čuvena Marička bitka. Bitka koja je trebala da odluči sudbinu hrišćanstva. Mislim da je važno da je, baš u ovom trenutku, izvučemo iz zaborava. Vrlo je poučna. Naravno, za one koji hoće da mudro uče na lošim primerima drugih. Međutim, ni nejaki mladi car Stefan Uroš, nakon iznenadne smrti njegovog oca cara Dušana Silnog, nije hteo da uči. Iskreno rečeno, mladi carević nije bio sposoban da sačuva carstvo, nego je otpočela bespoštedna borba za nasledstvo između njega, njegovog starijeg brata Siniše i carice majke Jelene. Hroničari navode da Uroš nije imao ni dara ni snage da dostojno i vojnički odgovori na sve veće turske pretnje južnim delovima carstva, pa se Vukašin Mrnjavčević 1366. odmetnuo od svog suverena i proglasio kraljem. Podržao ga je brat Uglješa i Vukašin ga je, u znak zahvalnosti, proglasio despotom. Nakon neuspelog pokušaja da objedine podeljenu i posvađanu srpsku vlastelu, braća su odlučila da prikupe vojsku i iz dva pravca krenu u pohod na Turke, tako da se dve vojske sastanu u černomerskim lugovima na reci Marici, odakle je do turske prestonice Drenopolja bilo samo oko četrdeset kilometara. Vukašin je krenuo iz Skoplja, a Uglješa iz Sera. Za divno čudo obe vojske su na zakazani dan 25. septembar 1371. stigle na dogovoreno mesto. Brzina ovoga pohoda je potpuno iznenadila Turke, jer te jeseni sultan Murat nije bio u Drenopolju, nego u anatolskom primorju gde je bio zauzet opsadom Brige. U njegovom odsustvu prestonicom je upravljao njegov najbolji vojskovođa Lala-Šahin, pod čijom komandom su bile prilično male vojne snage. Ali lukavi vojskovođa nije hteo da diže paniku, nego je poslao glasnika sultanu da ga izvesti o nevolji, a uhode je poslao u srpsku vojsku da mu obezbede prave informacije. Prema prvim saznanjima, srpska vojska je brojila preko 65.000 fantastično pripremljenih, iskusnih ratnika. Mnogi istoričari tvrde da je u tom trenutku to bila najbolja vojna formacija u Evropi, spremna da pobedi najmoćnije armije imperija, dok su Turci imali svega 15.000 vojnika za odbranu prestonice. Ako napad usledi tokom noći ili rano ujutru, Turci nisu imali nikakve šanse da se odupru. Ali promućurni Lala-Šahin nije hteo da izvrši povlačenje iz prestonice, dok ne utvrdi koje su namere Srba. Iskusni vojskovođa je dobro poznavao srpski mentalitet i predvideo je šta će se dogoditi. A dogodilo se ono što nikako nije smelo da se dogodi. Kada su se susrele Vukašinova i Uglješina vojska na Marici, svi oni su bili toliko oduševljeni što su uspeli da stignu tačno na zakazano mesto i vreme u tolikom broju da je to uzeto kao povod za bučnu proslavu i veselje. Razlog više su imali u saznanju da su njihove vojne snage bile nekoliko puta veće od snaga turskih branitelja. Čvrsto ubeđeni da će lako i bez velike muke savladati sledećeg dana mnogo slabijeg neprijatelja, srpska vojska je otpočela unapred slavlje. Prešavši preko postojećeg mosta na levu stranu Marice, srpske snage su se ulogorile i onda otpočele gozbu, piće i odmor. Poneseni brojnošću i obodreni dotadašnjim uspesima, srpski ratnici i njihove vođe su se bahato raspojasali i postali su nehajni, samouvereni i razulareni. Ismejavali su i ponižavali svoje neprijatelje, duboko verujući da će ih ujutru razbiti. Toliko su bili neoprezni da nisu stavili nikakvu stražu oko logora, da su konje sakupili u ergelu na jednom mestu da se nahrane i napoje, a ratnici su pri gozbi i na počinku otpasali oružja i poskidali oklope. Kada je blaga jesenja veče utonula u noć, smeh, pesma i zdravice oko logorskih vatri su polako jenjavali i odmah iza ponoći je umorna vojska konačno zaspala. Obavešten od uhoda kako se ponaša srpska vojska, prepredeni vojskovođa Lala-Šahin je shvatio da smesta mora da izvrši prepad i da nanese veliki poraz usnuloj vojsci.
Panika i rasulo nespremne vojske bilo je njegovo ubojito oružje koje mu je donelo sigurnu pobedu nad mnogobrojnijim neprijateljem. I sreća je pratila Turke, jer se nešto iza ponoći spustila takva snažna oluja sa obilnom kišom,vetrom i grmljavinom da je to dovelo do još većeg nereda u logoru. Ne čekajući da prestane oluja, Turci su pred zoru silovitim konjičkim prepadom upali u logor, praveći takvu pometnju i paniku, da nije došlo do nikakvog organizovanog srpskog otpora. Za nepun sat vremena turska konjica je zapalila logor, posekla veliki broj mamurnih ratnika i ostatak naterala u begstvo. Na nesreću, mnogi koji su se dali u begstvo utopili su se u reci Marici jer nisu znali da plivaju. Svi istorijski izvori se slažu da su Vukašin i Uglješa stradali u ovom masakru. Narodno predanje kaže da je to bila Božija kazna Mrnjavčevićima zbog njihovog odmetništva od zakonitog i svetog nemanjićkog trona. Ali ,bez obzira na narodna tumačenja, Marička bitka je tragičan primer srpske ingenioznosti i gluposti spojene na jednom mestu.
Mora se priznati da su odmetnuti Mrnjavčevići jedini među hrišćanskim vladarima toga doba shvatili koja opasnost preti, imali su dovoljno pronicljivosti da pitanje odbrane hrišćanstva pokrenu i dovoljno srčanosti, hrabrosti i kuraži da se naoružaju i krenu u boj. Ali sva ta ingenioznost je uništena pred srpskom bahatošću, uobraženošću, samoljubljem, nemarnošču, samouverenošću, pred nemanjem, mere, samodiscipline, elementarne organizovanosti i strpljenja u životu.
Bitka na Marici više govori o našem srpskom mentalitetu nego svi stručni napisi naše malograđanske inteligencije. Bitka na Marici je najbolji dokaz našeg tragičnog istorijskog nestajanja. Budimo iskreni i priznajmo da su te naše osobine glavni krivci za nacionalnu tragediju koja nam se dešava. Niko nam nije kriv za sve što nam se desilo. Mi smo najveći krivci. Zašto su tako završene Marička i Kosovska bitka? Zašto 1804, 1914, 1941 i 1999 godina? Zašto se baš Srbi prvi odupiru? Zašto naši susedi to nisu radili? Zašto, recimo, neka druga evropska nacija nije bombardovana NATO osiromašenim uranijumskm bombama? Zašto su Srbi postali Indijanci u loše režiranom holivudskom vesternu? Ko je za to kriv? Budimo iskreni i otvoreni. Nemojmo više da se lažemo sami sebe! Recimo pravu istinu o nama.
Ako uđete u metro neke svetske metropole, dok svi putnici zamišljeno ćute, razmišljajući o svojim problemima, čućete iz dna vagona prodoran glas našeg čoveka: ''Ma, ko ga,bre, j...'' Ko je najglasniji na plažama? Ko se svađa sa kelnerima? Ko prvi ustaje u avionu čim točkovi dodirnu pistu? Ko danima bleji u svetskim kafiću sa naočarama za sunce? Ko prolazi na crveno svetlo, vozi po trotoaru i parkira se u parku? Ko razgovara mobilnim telefonom u kolima i pozorištu? Ko pije kafu satima? Ko stalno žuri i stalno kasni? Ko se javno buni, protestuje, preti i urla? Ko se brzo zapali i još brže razočara? Ko je Orvela oduševio dok je bio niko i ništa u Parizu? Ko je sposoban da provali svetske tajne i tokove, a ne zna da organizuje svoj život. Ko je ostao nedovršen? Ko okreće milione dolara iz kafane? Ko ponižava državu u kojoj decenijama živi? Ko hoće da bude svuda prvi,da bude viđen i da mu se ukazuje poštovanje? Ko govori sa prezirom o drugim nacijama a da o njima istinski ništa ne zna? Kome je ogovaranje i tračarenje nacionalni sport? Ko vodi protiv svetske velesile sa 2:1 do samoga kraja, a onda u nekoliko minuta izgubi sa 3:2? Ko se sprda sa onim što ne zna i ne razume? Ko to sve radi, gospodo? Pa, mi - Srbi!
Mi smo sami sebi najveći neprijatelji. Mi smo u stanju da pobedimo najveću sportsku silu na svetu, a onda gubimo od početnika. Mi ne umemo da strpljivo gradimo pobedu, nego sve hoćemo na foru i odjednom. Mi za sebe mislimo da smo najbolji, najpametniji i najsposobniji. Naši muškarci sebe smatraju sex šampionima sveta, dok ozbiljna analiza pokazuje da 80 odsto muškaraca ima velikih problema sa potencijom. Mi raspravljamo o novom svetskom poretku, Putinu, Bušu, o svetskim zaverama i tajnim društvima, a ne vidimo da 300.000 dece u Srbiji gladuje, dok je 400.000 hektara zemlje neobrađeno. Mi smo se pre dve i više decenija sprdali sa Česima, Slovacima, Poljacima i Mađarima, a danas su oni velesile za Srbiju. I ne sprdaju se sa nama. Imaju razumevanja. Samo mi nemamo razumevanja. Samo naša politička kvazielita radi protiv ineresa sopstvene države i nacije. Samo smo mi okupirani iznutra i nećemo to da priznamo. Samo Srbi nemaju vekovima nikakvu državotvornu i nacionalnu viziju i strategiju. Ako hoćemo da se izbavimo nesreće, onda moramo da se menjamo. Nema više čekanja. Svi Srbi moraju ponovo u školu života. Učenjem i vežbanjem moramo pobediti srpski mentalitet. Tvrdim da imamo veliki potencijal i veliki talenat koji se neracionalno koriste. Srbi moraju da nauče da pragmatično razmišljaju. Nema više mitomanije. Moramo se civilizovati i modernizovati. Duhovno se pročistiti. Moramo se disciplinovati. Moramo naučiti da poštujemo red, rad i zakon.. Našu ingnioznost, duhovitost, dobrotu, neposrednost i naivnost treba da podarimo svetu koji se umorio i kome je dosadno. To su naše prednosti. Verujem da Srbi to mogu. Zato i živim u Srbiji. Bar nam nije dosadno. |
izvor: internet
potom probaj josh neshto pod sledecim
http://www.google.com/search?hl=en&q=Maricka+bitka+PDF&btnG=Google+Search&aq=f&oq=
Sa srecom
|
_________________
Ne zaboravi da zaboravljeni nikada ne zaboravljaju zaboravne!
Ne zaboravi da vratiš dugove, jer oni kojima duguješ tebe nikada neće zaboraviti! |
|
| |
|
|
denmla2504
Početnik Domaćeg.de
|
Datum registracije: 04 Avg 2007
Poruke: 3
|
|
tnx...hvala sto si se potrudio
ostali ko moze i ima materijala neka odgovara u temi necu da se ljutim 
hvala unapred
|
|
|
| |
|
|
denmla2504
Početnik Domaćeg.de
|
Datum registracije: 04 Avg 2007
Poruke: 3
|
|
| |
|
|
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu
Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu
Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu
Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|
