 ::  |
| Autor |
Poruka |
Alexns
Tinkerbell's pixie dust
 |
Datum registracije: 10 Avg 2005
Poruke: 30635
Mesto: Movin' back to Wimbledon
|
|
Sinoc, po povratku iz "srpskog Davosa" kako dragi nam novinari nazvashe Kopaonik pre par dana, kad' sam izashao iz busa i pokupio stvari uzurbano krenuh put kuce, da se shto pre reshim kofera 
NAbio sam kacket na oci, stavio kapuljacu preko istog, oborio pogled i krupnih koracima hrlio napred... i onda, ne znam ni sam zashto podignuh pogled bash kad' sam bio pored skretanja za park pored stanice i ugledah jednu staru klupu... zastadoh kad' ugledah taj poznat prizor i vratih film jedno 3 godine unazad, kad' smo u srednjoj, u rano jutro polazili na (valjda) Sajam Knjiga u Beogradu, vozom oko 6-7 sati... Heh, sasvim slucajno smo se nashli pred polazak na istom mestu ispred stanice i... aj' da srolamo jedan jutarnji dzok, za dobro jutro jedva otvorenih ociju, na polja koplja nekako srolasmo 2 i... poshli smo na voz...
Kako sam se nasmejao toj sceni, ne mogu vam opisati Elem, trgoh se nekako i nastavih uzurbano da koracam i kad' sam stigao kuci izmedju ostalog odma' mi je raportovano da me je bash jedan od te cetvorice drugova trazio ranije tog dana. I tad' mi se izmamio jedan onako drsko iskreni osmeh, al' sam toliko bio umoran da sam posle pola sata legao u krevet. Po dobrom starom obicaju nisam nishta sanjao. Uspeo sam nekako da raskrstim sa tim duhovima noci i oteram ih iz svojih snova... sve te promashene likove i dela, izgubljene dushe... pre su one mene pratile i stopu, a onda odjednom - puf, nema ih, izgubile su se... valjda su otishle u lepshe krajeve, mada sumnjam znajuci ih... no, sa njima sam vec jednom raskrstio, ne interesuju me vishe.
Ujutru se budim, jedva, propushtam prvo predavanje na faxu jer... ma da ne zavlacim, prevladala me je lenjost, trebalo mi je tih 3 sata da odmorim od odmaranja u protekloj nedelji ( ). Medjutim spremim se i podjem na drugo predavanje, i taman pre nego shto cu da izadjem uzmem svoj karirani Burberry kacket i... setim se da sam i njega kupio bash tog dana u BGu... a stvarno je bio lep dan, pretopao, Sunce nam je bash bilo naklonjeno, k'o danas... I tako, vrtim ja josh film unazad, setih se kako smo,posle toga oko 3-4 popodne otishli na Kalish i tamo, nas sedmoro, u drushtvu kojeg penzionera koji se polako gegao u hladu drveca i pokoje veverice koje su valjda u potrazi za hranom silazile sa drveca srolali josh... paaa dosta... hah, vijali smo veverice onako navareni, smejali se k'o ludi... zapravo ludi i jesmo... bar sam ja tako mislio, sad' smo se svi kao fol uozbiljili, "odrasli", vishe nismo onako neozbiljni... Gluposti. I dan danas pamtim kako smo se super proveli taj dan, i nikada se nisam pokajao shto sam ih upoznao, ishao u isti razred sa njima 4 godine i nastavio i dalje da kontaktiram sa njima. Neozbiljnost i opushtenost nam je bio trademark, nije postojala jedna stvar koja je mogla da nas zaustavi, pokvari raspolozenje... uvek smo bili tu jedni za druge... na kraju sam uzeo drugi kacket.
I tako, u putu pogledam ja na sat i vidim - kasnim. I taman kad' mi se kroz glavu provuklo pitanje da l' da odem ili 'pak ne, zapnem za kamen . Povucen pricama od toga dana provedenog u BGu setih se i kako smo, kad' je pao mrak blejali sa pivom i poslednjim dzokom u nekom parkicu, ni sam se vishe ne secam gde je, valjda negde "ispod" centra... Eeeee, to je bilo umiranje od smeha, elem vreme je prolazilo i morali smo da krenemo polako nazad, na stanicu. I tako, opijeni smehom, pivom i dimom nismo pratili beton vec smo udarili precicu preko trave i niske metalne ograde. Ja sam ishao poslednji jer' sam bacio flashu vopsa u kantu (lepo vaspitano dete  ). Drug ispred se napravio pametan pa kao hteo da preskoci tu ogradicu, medjutim zapeo je i sa rukama u dzepovima pravo facom poljubio beton... Da ste samo culi taj zvuk i videli taj prizor, on se ne moze recima opisati... Svi se okrecu i gledaju njega kako lezi na patosu i mene kako jedva dolazim do daha od smeha i nije im jasno shta se dogodilo... josh vishe me je nasmejao komentar druga, dok josh lezi prilepljen za beton: "Jaoo, shto sam pao"... znam da nije lepo smejati se tudjoj nesreci ali... evo, i sad' se smejeo dok ovo kucam...
I eto, odlucio sam da ne odem ni na drugo predavanje, shetao sam gradom po prelepom vremenu i jednostavno sam uzivao, prisecajuci se svakakvih detalja....
|
_________________
If ya can't
beat them  Eat them!
The tears of a clown make the whole world laugh. |
|
| |
|
 |
Anđela
inso umjetnica
 |
Godine: 39
Datum registracije: 18 Dec 2006
Poruke: 10293
|
|
sjajno, sjajno.
nista bolje od sjecanja na neke trenutke kad ama bas nist nije bilo bitno osim "to je ta" ekipe i svega sto ide usput! 
love you..
and by the way, imamo jako slicna ta sjecanja
|
|
|
| |
|
|
Alexns
Tinkerbell's pixie dust
|
Datum registracije: 10 Avg 2005
Poruke: 30635
Mesto: Movin' back to Wimbledon
|
|
| |
|
|
Anđela
inso umjetnica
|
Godine: 39
Datum registracije: 18 Dec 2006
Poruke: 10293
|
|
je, mnogo ljudi zaboravi sto je nekad bilo zezati se 
no, tu smo valjda ovakvi kao mi da ih zeznemo
|
|
|
| |
|
|
BREE!!!
Početnik Domaćeg.de
 |
Datum registracije: 11 Jan 2009
Poruke: 26
|
|
| |
|
|
Alexns
Tinkerbell's pixie dust
|
Datum registracije: 10 Avg 2005
Poruke: 30635
Mesto: Movin' back to Wimbledon
|
|
| |
|
|
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu
Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu
Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu
Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|
