Kako je počeo II sv. rat

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Drugi svetski rat je počeo u 4:45

Godine 1939. nacistička Nemačka je već ozbiljno zapretila čitavoj Evropi. U prilog im je išla i zapanjujuća neaktivnost zapadnih saveznika. Političkim ucenama Hitler je bez borbe dobio Austriju i deo Čehoslovačke, a sada je želeo da se pomoću slobodnog grada Danciga (Gdanjska) gde su svoj uticaj imali i Nemci i Poljaci, dokopa i Poljske.
Naime, Gdanjsk (nemački Dancig) proglašen je 1919. versajskim mirovnim ugovorom za slobodan grad pod zaštitom Društva naroda i Poljske koja je dobila koridor između Nemačke i Gdanjska radi veze s Baltičkim morem, a sâm grad je ušao u carinsku uniju sa Poljskom. Mada su Poljaci u to doba, na svojoj teritoriji, izgradili Gdinju, novo baltičko pristanište, Gdanjsk je bio glavna poljska izvozna i uvozna luka.
U samoj luci, na poluostrvu Vesterplate, dogom dva kilometra, a širokom nekoliko stotina metara, nalazila se poljska slobodna zona u kojoj se pored mnogih magacina nalazila i postaja sa stotinak poljskih vojnika.

"Školski" brod

Već januara 1939. nacistička Nemačka zatražila je od Poljske da joj ustupi Gdanjsk i koridor, ali je ona to odbila. Međutim, Hitler se nije pokolebao, njegova ratna mašinerija upravo se spremala da izazove najveći ratni požar u istoriji čovečanstva...
25. VIII 1939. u Gdanjsku je održana neobična svečanost. Na ulazu u kanal luke sa mora se pojavio ogroman ratni brod sa visokim jarbolima. U pratnji četiri manja broda uplovio je nemački bojni brod "Šlezvig Holštajn" koji je, kako su zvanično tvrdili Nemci, školski brod. U stvari, bila je to teška pomorska jedinica naoružana sa četiri topa kalibra 180mm i granatama koje su težile 330kg i deset topova kalibra 150mm. Oklop je bio debeo 170-300mm.
Okupljena masa Nemaca i muzika gdanjske straže koja je svirala marševe sačekali su brod čije je uplovljavanje dočekano ovacijama. Brod je uplovio u kanal luke u 9:30 časova "i tako je počela poseta", kako će javiti nemački listovi koji su izlazili u Gdanjsku. Počela su salutiranja i rukovanja. Bili su prisutni predstavnici vlasti: komesar Lige naroda Burkhart, predsednik gdanjskog senata Grajser i poljski visoki komesar u Gdanjsku. Komandant bojnog broda Klajkamp se, činilo se, osećao prilično neprijatno kada je trebalo da se rukuje sa poljskim visokim komesarom. Za nekoliko dana u 4:45 treba da otvori vatru i počne rat koji će, predviđali su svi u Nemačkoj, trajati samo nekoliko dana.

Klajkamp počinje pripreme

Sutradan kad su prošle prve svečanosti, Klajkamp je posadi i pitomcima pomorske akademije kojih je na brodu bilo preko 500 održao govor i, pošto im je uopšteno opisao političku situaciju, upozorio ih je da moraju stalno da budu u punoj borbenoj pripravnosti. Izdao je i strogo naređenje da mornari koji iziđu na kopno ne smeju mnogo da pričaju jer Poljaci u Gdanjsku imaju dobru obaveštajnu službu.
Zatim je pozvao oficire u svoju kabinu. Komandanta artiljerije na brodu odmah je upitao:
- Kakve podatke imamo o objektima koje ćemo gađati?
- Imamo teškoća – odgovorio je oficir. – Komandant policije dao nam je nepotpune informacije. Ne znamo kakva su poljska utvrđenja na Vesterplate. Otkrili smo betonske kasarne i neke bunkere, ali teren ih štiti, a pored toga poluostrvo je pošumljeno.
- Vidim da im drveće ne nedostaje – osmehnuo se Klajkamp. – Ali, uveren sam da im neće nedostajati ni naše granate!
Nekoliko dana kasnije, u noći 31. VIII, kod visokog gdanjskog službenika u Šlesenštrase u Novoj ulici pojavio se neočekivangost. Na vratima Valtera Šmita, tehničkog direktora građevinskog preduzeća Luke, u polumraku su blesnule zlatne naramenice i širiti na rukavima. I njegov zet je služio u nemačkoj ratnoj mornarici kao oficir, ali posetilac nije bio njegov zet i nije došao zbog porodičnih stvari.
Seli su u udobne fotelje i zapalili cigarete "Juno" koje su bile od jako lošeg duvana. Rante pripreme Trećeg rajha nisu godile cigaretama i nemačkim stomacima. U Gdanjsku koji se uglavnom snabdevao iz Poljske pitanje hrane nije bilo tako tragično kao u Hitlerovoj Nemačkoj gde je u modi bila parola "topovi umesto maslaca". Za sada je Gdanjsk imao i jedno i drugo.
Oficir je poveo razgovor koji je bio kratak i jasan.
- Imam čast, gospodine direktore, da vam prenesem pozdrave od komandanta bojnog broda "Šlezvig Holštajn" Klajkampa i njegovu molbu da odmah dođete na palubu broda.
Šmit se lako nakloni gostu koji je odmah otišao...
Motorni čamac sive boje ljuljuškao se pored obale i uskoro je zaplovio u dubinu kanala, prema "Šlezvig Holštajnu". Kada se direktor koga je pridržavao ađutant popeo na brod, osetio je neku vrstu nelagodnosti. Počinjalo je nešto što on nije mogao ni da zamisli, što mu je istovremeno imponovalo i budilo strah.
- U ime firera i nemačkog Rajha obraćam vam se kao Nemcu – čuo je glas komandanta Klajkampa. – Saopštiću vam veliku tajnu našeg naroda. Za sedam časova progovoriće topovi sa mog broda. Dovoljno su snažni da na udaljenosti od petnaestak kilometara unište sve što plovi Baltikom. Ovde ćemo pucati na udaljenosti od nekoliko stotina metara. Ali kako ćemo gađati to zavisi od vas. Molim vas, moj ddragi gospodine direktore, da mi na osnovu svojih inspekcija kažete šta znate o poljskim utvrđenjima na Vesterplate.
Direktor se trgao i širom otvorio oči...

Maljevi u krpama

To se događalo u noći između 31. VIII i 1. IX kada je poljski ministar Bek, spreman na sve moguće ustupke, očekivao da bude primljen kod Hitlera i da mu što je moguće više izađe u susret u njegovim ucenjivačkim zahtevima samo da bi sprečili napad na Poljsku.
Za to vreme u poljskoj postaji na poluostrvu Vesterplate u senci topova sa nemačkog bojnog broda život se, reklo bi se, odvijao normalno. Instrukcije koje je komandant Vesterplate major Suharski dobio glasile su da je u slučaju izbijanja ratnog sukoba posada dužna da se brani 12 časova, a onda će im u pomoć priteći poljske jedinice koje su se nalazile kod poljske luke Gdinje, udaljene desetak kilometara.
Redovno brojno stanje posade na Vesterplate bilo je 66 vojnika, 22 podoficira i dvojica oficira. Međutim, kada su Nemci oružjem zapretili Poljskoj i kada su u Gdanjsku nacisti počeli da provociraju, posada je povećavana na taj način što su vojnici iz Gdinje stizali na jednom malom skuteru preobučeni u civilna odela da ne bi izazvali sumnju nemačkih špijuna. Tako je brojno stanje povećano na ukupno 182 čoveka.
U godinama uoči II sv. rata u potaji – jer to nije bilo predviđeno mirovnim ugovorm – Poljaci su uglavnom pod zaštitom noći izgradili četir betonska utvrđenja razmera 7×7m i podigli novu kasarnu koja je između spratova imala debele betonske ploče tako da je istovremeno mogla da posluži kao utvrđenje. U julu i avgustu, opet noću, pošto su postaju sve vreme osmatrali nemački obaveštajci, izgrađeno je i nekoliko manjih utvrđenja od zemlje i drveta i to je bilo sve što je komandant Suharski mogao da učini za svoju odbranu.
Krajem avgusta Nemci iz Gdanjska zadali su neočekivani udarac maloj postaji: pošto je pruga prolazilo kroz tzv. njihovu teritoriju, zaplenili su jednu poljsku kompoziciju u kojoj se nalazila popuna naoružanja i lekovi i materijal za sanitetski centar.
Kada je major Suharski, zahvaljujući dobrim obaveštajcima, saznao da je u potpalublju "Šlezvig Holštajna" smešten i ceo jurišni bataljon pomorske pešadije koji se nije ni pojavio prilikom svečanog dočeka nego je ostao prikriven, pojačavao je mere budnosti.
Posade utvrđenja bile su na svojim položajima neprekidno između sumraka i svitanja, oprezni da se ne odaju pred protivnikom, a naročito da izbegnu osmatranja gdanjske policije koaj je imala svoje stražare neposredno na prilazima Vesterplate.
Noću su se čuli neki prigušeni zvuci, posada Vesterplate pojačavala je zemljana utvrđenja, kopala rovove, sekla drveće potrebno za njih. Naravno, uz maksimalne mere opreznosti. Čak su i maljevi bili uvijeni u krpe, a testerisaje tako tiho i sporo da se otezalo u nedogled. Nemački avioni veoma često su preletali preko Vesterplate i snimali, pa su Poljaci činili sve da se iz vazduha ne vidi da se na poluostrvu užurbano radi.
Poslednji dani avgusta 1939. godine bili su veoma lepi. Za razliku od oblaka političke oluje koji su se nadvili nad Evropom – Velika Britanija i Francuska konačno su zapretile Hitleru da će u slučaju napada Nemačke na Poljsku i oni ući u rat – ovde je nebo bilo plavo bez oblaka. Pučina je bila mirna, ali je zato u Gdanjsku vrilo kao u kotlu.

Oluja je krenula

Bilo je 4:17 izjutra 1. septembra kada se ispred zida kojim je Vesterplate bio odvojen od grada začuo pucanj. Nije bilo jasno da li se oglasila puška ili pištolj. Ko je pucao? Istureni stražari su telefonom obavestili majora Suharskog, a ovaj je odmah naredio da patrole obiđu zid i jave mu o čemu se radi. Međutim, niko nije mogao tačno da odgovori odakle se začuo pucanj. Major je pogledao u sat. Uskoro će 4:45...
Nasuprot Vesterplate, kao fantom, stajao je u lučkom kanalu ukotvljen bojni brod "Šlezvig Holštajn". Odjednom su se mašine uz škripu pokrenule, kotve poletele uvis. Brod je krenuo. Kupole topova okrenule su se prema svom cilju. Umesto u karakterističnom položaju nagore, cevi topova bile su u potpuno vodoravnom položaju. Nišandžije nisu morale da ih podižu tražeći cilj koji polovi po otvorenom moru na udaljenosti 15-20km. Sada se protivnik nalazio udaljen jedva nekoliko stotina metara. Bilo je samo potrebno da bojni brod okrene što veći broj topova prema protivniku i nađe položaj iz koga prilikom gađanja ne bi oštetio zgrade u novoj luci koje su podanici Trećeg Rajha za svaaki slučaj evakuisali.
Ljudi koji su u svečanim uniformama stajali na komandnom mostu odjednom su začuli kukurikanje petla. Dopiralo je odnekud iz jutarnje izmaglice najavljujući rađanje novog dana. Prvog dana rata. I onda je počelo...

Ima li živih?

Bojni brod sa visokim vitkim jarbolima kao da je potonuo u barutni dim presecan eksplozijama. Velike kupole sa topovima od 280mm bljuvale su smrtonosne granate svakih 40 sekundi, a topovi od 150mm još brže, svakih dvadeset. Sve granate letele su u istom pravcu. Na Vesterplate. Bojnom brodu istovremeno se pridružila i nemačka obalska artiljerija. Tu je i razarač "Fon der Greben", pa dve torpiljerke... Mornari su poput mašina u topovske cevi ubacivali granate i velike bele vreće sa barutom.
Retko se kada tako velikim brodovima ukazuje prilika da pucaju pod takozvanim uglom nula. Kao da se amli prostor Vesterplate pred njima raspadao i pretvarao u prah i pepeo. Gorela je šuma, vazduhom letele krošnje drveća. Neki nemac je slavodobitno zapitao:
- Ima li tamo još živih?
Odgovor je stigao za nekoliko trenutaka. Sa poluostrva se oglasila paljba iz jednog jedinog topa kalibra 75mm i četiri bacača. Njima su se pridružili pucnji mitraljeza i pušaka.
Poljska posada je prihvatila izazov.
Drugi svetski rat, najveći rat u istoriji čovečanstva, počeo je.

Umesto dvanaest časova herojska posada Vesterplate se branila punih sedam dana. Nemačke armije su prodrle duboko u Poljsku, stigli nadomak Varšave, a malena posada hrabrih boraca punih sedam dana je odolevala mnogo nadmoćnijem neprijatelju iako nije mogla da joj bude doturena nikakva pomoć.
Tek 7. IX 1939. hrabra posada predvođena svojim komandantom majorom Suharskim kapitulirala je i pala u zarobljeništvo. Danas je poluostrvo Vesterplate sa ogromnim spomenikom zahvalnosti braniocima, sa razrušenim kasarnama i utvrđenjima veliki muzej jedne još veće hrabrosti.

[iz "Politikinog zabavnika" #1549/1981]

Drsko isplaniran napad na Poljsku usledio je posle tajne mobilizacije i prikrivenog grupisanja nemačkih snaga na poljskoj granici. Uveren da Francuska, Belgija, Holandija i Engleska još nisu spremne za rat, Hitler je preduzeo pomalo riskantan korak: glavninu svojihtrupa prebacio je na istočni front, prema Poljskoj, dok je na zapadnoj granici ostavio samo neznatne snage!
Napad na Poljsku počeo je u rano jutro 1. IX 1939. Kao povod za rat poslužio je iscenirani napad "Poljska", u stvari nemačkih vojnika preobučenih u poljske uniforme, na nemačku graničnu radio-stanicu Glajvic. Posle ovog noćnog prepada, Nemačka je, bez objave rata, počela masovno bombardovanje poljskih aerodroma, a njene kopnene snage prešle su poljsku granicu. Hrabar i odlučan otpor Nemci su, zahvaljujući brojnoj i tehničkoj nadmoćnosti, za kratko vreme uspeli da skrše i stignu čak do Varšave.
Odmah po upadu Nemaca u Poljsku, Francuska i Velika Britanija su sklopile vojni savez i objavile rat Nemačkoj. Pa ipak, iako je odnos snaga na zapadnom frontu bio 5:1 u korist saveznika, oni se nisu usudili da direktno napadnu protivnika. Usvajajući defanzivnu taktiku, Francuska je još ranije na granici prema Nemačkoj u dužini od 400km od reke Meze do Švajcarske izgradila "Mažino liniju" i iza nje ostala "mirna i zadovoljna". Prvih dana rata celokupna aktivnost na zapadnom frontu svodila se isključivo na dejstva patrola i artiljerijske dvoboje.

Nema neutralnosti

Iako su po svom položaju bile prve na udaru, Holandija i Belgija uporno su odbijale da zaključe savez sa Velikom Britanijom i Francuskom i istovremeno pokušavale da Nemačku uvere u svoju potpunu neutralnost. Međutim, to nije bilo dovoljno da osujeti Hitlerove osvajačke namere. Plan o zauzimanju Holandije i Belgije bio je odavno pripremljen i bilo je samo pitanje trenutka kada će se sprovesti u delo.
Čim su meteorološke prognoze nagovestile u maju duži period lepog vremena, firer je odredio da planirani proboj zapadnog fronta počne 10. V 1940. godine. U rano jutro nemačka avijacija napala je preko sto aerodroma u Holandiji, Belgiji, severnoj i istočnoj Francuskoj, obezbedila prevlast u vazduhu i time paralisala efikasnije suprotstavljanje savezničkog vazduhoplovstva. Istovremeneo, kopnene snage prodrle su na teritoriju Holandije, Belgije i Luksemburga.
Nemačka kopnena vojska sastojala se od tri grupe armija: prema Belgiji i Luksemburgu kretala se grupa A, prema Holandiji grupa B i prema Francuskoj grupa C. Po sugestiji generala Manštajna, jednog od najboljih firerovih stratega, u poslednjem trenutku promenjen je plan napada – odlučeno je da glavni udar izvede grupa A preko Ardena. Ova teško prohodna brdovita oblast nije bila pogodna za prodor većih jedinica, ali su Nemci računali i na faktor iznenađenja. Nisu se prevarili. Saveznici su očekivali prodor nemačkih trupa kroz centralnu Belgiju i nisu ni pomišljali da udar može doći sa te strane.

U obruču

U prva tri dana borbe Nemci su postigli odlučujuću prednost. Obilato se koristeći vazdušno-desantnim snagama, obezbedili su najvažnije prelaze preko reka i kanala, probili utvrđene linije i, pravcem napada i brzinom prodiranja, iznenadili protivnika.
Prošavši nesmetano Ardene, trupe pod komandom generala Rundšteta prodrle su na francusku teritoriju i izbile na reku Mezu. Noću između 13. i 14. V podignuti su mostovi preko kojih je u veoma kratkom roku prebačen veći broj nemačkih oklopnih jedinica čiji je zadatak bio brz prodor ka francuskoj obali. Na severu, otpor holandske vojske bližio se kraju. Probivši holandsku odbrambenu liniju, nemačke jedinice prodrle su duboko u neprijateljsku teritoriju, teško bombardovale Roterdam i njegovu odbranu prinudili na kapitulaciju. Sutradan, 15. V, predali su se i ostaci holandske vojske.
U poređenju sa brzim manevrima neprijatelja, saveznička taktika pokazala se zastarelom i sporom. Već posle prvih okršaja komandant francuske vojske Gamlen smenjen je zbog neuspeha, a mere koje je preduzeo novoimenovani komandant Vegan stigle su isuviše kasno. Nemačke oklopne jedinice već su izbile na Lamanš i opasno se približile Dankirku, još jedinoj slobodnoj luci na francuskoj obali gde su se nalazile odsečene veće jedinice savezničke vojske.
Situacija je za saveznike postajala sve opasnija – očigledan poraz pretio je da se svakog trenutka pretvori u katastrofu. U bezizlaznom položaju, opkoljena sa svih strana, saveznička komanda je 26. V donela odluku o evakuaciji svojih snaga iz oblasti oko Dankirka. Pripreme za izvlačenje iz obruča donekle je omela kapitulacija belgijske vojske, ali je posle višednevnih žestokih borbi sa mostobranima Dankirka uspešno izvršeno povlačenje britanskih i francuskih snaga preko Lamanša. Poslednji otpor preostalih Francuza (oko 40.000) prestao je 4. VI u 9 časova.
Za svega 25 dana Nemci su uništili ili zarobili 71 neprijateljsku diviziju (oko 1.200.000 vojnika) i zaplenili ili uništili njihovu celokupnu ratnu tehniku i opremu.
Čitava zapadna Evropa bila je pod nemačkom čizmom. Hitler je grozničavo pripremao plan "Barbarosa", napad na Sovjetski Savez. Tako je počeo najkrvaviji rat u istoriji čovečanstva.

[iz "Politikinog zabavnika" #1470/1980]

sazdanic djole · Početnik Domaćeg.de

Pakt Ribentrop-Molotov je 23.8.1939 otklonio je mogucnost saveza izmedju Velike Britanije,Francuske i Sovjetskog Saveza.Pitanje Poljske doslo je na dnevni red,a nemacki planovi za napad 1.9 pripremani su jos od pocetka aprila.Britanija i Francuska dale su garanciju Poljskoj da ce braniti njenu nezavisnost,mada je Hitler smatrao da Britanija ipak nece intervenisati.Nemackim napadom na Poljsku 1.9.otpoceo je Drugi svetski rat koji je trajao punih sest godina,Na pocetku je to bio rat u evropskim okvirima,ali je krajem 1941 godine posredno ili neposredno,zahvatio ceo svet.Prvi period rata obelezile su nemacke pobede,prodor Nemacke duboko u SSSR i uspostavljanje kontrole nad Mediteranom.